KLIMATSKE PROMENE: SUOČAVANJE SA STVARNOŠĆU

ByAdmin

KLIMATSKE PROMENE: SUOČAVANJE SA STVARNOŠĆU

Organizovanjem panel-diskusije „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“ u Kulturnoj stanici “Eđšeg” u Novom Sadu, predstavnici Udruženja novinara „Eko vest“ ukazali su i skrenuli pažnju javnosti, da u trenutku kada je kvalitet životne sredine sve više ugrožen, efekti koji tome doprinose sve su očigledniji i prisutniji. Reakcija ljudi na klimatske promene biće jedan od najvećih izazova sa kojima ćemo se suočiti u ovom veku. A jedan od načina kako shvatiti ovaj problem i kako se nositi s njim jeste upravo edukacija i promovisanje ove teme kroz medije, pomoću kojih se podiže svest i spoznaja ljudi o situaciji u kojoj se nalazi planeta.

S tim u vezi, Udruženje novinara „Eko vest“ organizovalo je panel-diskusiju na ovu aktulenu temu s ciljem da relevantni stručnjaci ukažu na to koliko je svet topliji i šta svi mi kao pojedinci možemo da uradimo kako bismo zaustavili trend globalnog zagrevanja. Panel-diskusija je deo projekta koji je sufinasiralo Ministarstvo zaštite životne sredine.

UTICAJ PANDEMIJE NA KLIMATSKE PROMENE

Prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govoreći o uticaju pandemije koranavirusa na klimu, rekao je da su emisije ugljen-dioksida u Kini, u danima karantima, bile smanjene se za čak 15 posto. Međutim, dugoročno gledano te emisije su se za svega nekoliko meseci vratile na očekivan nivo. Procene su da će zbog uticaj pandemije emisije na globalnom nivou biti za 4 posto manje u ovoj godini. Gledajući na kumulativne emisije gasova, tih 4 procenta umanjenja ne predstavlja ništa posebno, to je kao kap vode u moru. Dakle, pandemija, samim tim, nije napravila nikakav preokret u smanjenju emisija. Naprotiv, zbog pandemije odloženi su važni međunarodni pregovori pa i revizija Pariskog sporazuma iz 2015, a svaka vrsta odlaganje ovakvih razgovora na ovu temu je udaljavanje od cilja.

SUŠE SVE PRISUTNIJE

“Ekstremne suše su se kod nas javljale jednom u deset godina. Sada se već javljaju dvaput u jednoj dekadi, a ukoliko se temperatura povisi za 2 stepene, predikcije su da će se suše javljati tri do četiri puta u deset godina. Ako do ovog dođe, moraće da se osmisli nova strategija za poljoprivredu, jer, na primer, postojeći projektovani sistemi za navodnjavanje neće moći da zadovolje navonastale okolnosti”, pojasnio je prof. dr Đurđević, pokušavajući da objasni sve češće i očiglednije prisustvo klimatskih promena.

POSLEDICE

Duška Dimović iz WWF Adria Srbija rekla je da nas klimatske promene podsećaju, da i pored brzog tehnološkog razvoja, i dalje u potpunosti zavisimo od prirode, odnosno prirodnih resursa i prirodnih ciklusa.

“Posledice se osećaju širom naše planete, ugroženi su ekosistemi, dobrobit i sigurnost ljudi. Veliku pažnju treba posvetiti zaštiti ekosistema i biološke raznovrsnosti, koji imaju veliki značaj u ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene. WWF se zalaže „ekosistemski pristup“ kao princip za integralno upravljanje vodama, zemljištem, šumama, morima i biodiverzitetom, jer očuvanjem prirode štitimo i sami sebe”, istakla je Dimovićeva iz WWF Adria Srbija.

ZAKON O KLIMI NA ČEKANJU

Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo je nacrt Zakona o klimatskim promenama. Rukovodilac Grupe za prilagođavanje klimatskim promenama Ministarsva zaštite životne sredine Ana Repac istakla je da uspostavljanje zakonodavno-strateškog okvira borbe protiv klimatskih promena doprineće povećanju konkurentnosti domaće privrede na evropskom tržištu u skladu sa principima niskougljeničnog razvoja, kao i modernizaciji privrede sa pozitivnim uticajima na društveni i ekonomski rast i razvoj kao i zaštitu životne sredine.

“Buduća primena nacrta Zakona o klimatskim promenama će doprineti uspostavljanju sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u relevantnim sektorima (energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, šumarstvo, i upravljanje otpadom) i prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove. Cilj je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije GHG na isplativ i ekonomski efikasan način i prilagodilo usvajanjem i sprovođenjem sektorskih politika i mera, strategija i akcionih planova. Zakon o klimi je spreman ali nažalost još nije usvojen“, napomenula je Repac.

Tekst: EkoVest
Foto: Miloš Ćirković

About the author

Admin administrator

Leave a Reply