Obnovljivi izvori energije (OIE) u Zlatiborskom okrugu predstavljaju zamajac energetskog i ekološkog razvoja ovog regiona. Iako još nisu dosegli pun potencijal, poslednjih godina beleži se rast u upotrebi obnovljivih izvora energije, naročito u ruralnim i turistički orijentisanim krajevima.
Regionalna razvojna agencija „Zlatibor” ima ključnu ulogu u promovisanju i sprovođenju mera energetske efikasnosti i održive energetike u ovom okrugu. Dakle, njena uloga se ne svodi samo na administriranje i koordinisanje projektima, već obuhvata i edukaciju, umrežavanje, tehničku podršku, kao i strateško planiranje. Odnedavno u Užicu je otvoren i Centar za energetsko savetovanje građana i preduzetnika, čija je prevasnodna namena da informiše o inicijativama za unapređenje energetske efikasnosti, dostupnim tehnologijama, tehničkim mogućnostima i načinima finansiranja energetskih projekata.
Promocija koncepta energetske efikasnosti
Miloš Radojević, menedžer projekata Regionalne razvojna agencija „Zlatibor”, kaže da se već godinama bave promocijom koncepta energetske efikasnosti, štednje energije, racionalnog i održivog ponašanja u svim sferama poslovanja.
“Mi nismo stručnjaci u toj temi, nismo inženjeri, ne radimo tehničke projekte, niti implementiramo gotova rešenja. Na nama je da osvešćujemo javnost, da je energetski opismenjujemo, da u komunikaciji sa donosiocima odluka apliciramo na različne fondove i privlačimo sredstva kroz koja smo nekada u prilici da uradimo neke od aktivnosti koje su od krucijalnog značaja za ovu oblast.
Tako smo u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ, svojevremeno krenuli sa projektima koji se tiču razvoja tržišta bioenergije, konkretno biomase. Zlatiborski okrug obiluje šumama i poljoprivrednim zemljištem, pa biomasa (drvo, pelet, poljoprivredni otpad) ima dominantnu ulogu među OIE. S druge strane, svedoci smo besomučne upotrebe fosilnih goriva, prevashodno uglja i mazuta, a u novije vreme dominantan je gas, koji bez obzira na to što je lokalno ekološki prihvatljiv – globalno je ozbiljan izvor zagađenja, tako da su ovakvi primeri dobre prakse od izuzetnog značaja”, naveo je Radojević.
Umesto fosilnih goriva – biomasa
Obilazak pogona toplane u Priboju
Jedan od dobrih primera, kada govorimo o primeni biomase, definitivno je opština Priboj, koja može da se pohvali činjenicom da već četiri godine u sistemu daljinskog grejanja ne koriste fosilna goriva, već da za grejanje koriste drvnu sečku, koju inače nabavljaju na lokalu – iz svog okruženja.
Prema Radojevićević rečima, druge opštine nisu krenule tim putem, neke zato što nisu želele, dok druge što nisu bile kadre i sposobne. Neke od njih su svoje zahteve optimizovali, pa su prebacili neke sisteme grejanja s fosilnih goriva na pelet, i, u tom smislu, može se reći da se stvari pomeraju, idu ka boljem.
„S druge strane, izazova je jako puno, tržište još uvek nije razvijeno, i mi, kao razvojena institucija koja promoviše ove teme, uvek se pitamo iznova: da li je i u kojoj meri dovoljno samo doneti ideju, a u stvari koliko treba raditi na njenoj punoj implementaciji. Sasvim je sigurno, da u ceo ovaj proces treba uključiti i struku, zakonodavni nivo, sve treba nekako da ide uporedo, simultano, da bi efekti zaista bili pravi”, istakao je Radojević.
Sedam solarnih elektrana na šest objekata
Mimo biomase, u poslednje vreme sve je popularnija priča o primeni solarnih panela i iskorišćenju solarnog potencijala, koga u ovom regionu ima dovoljno. Regionalna razvojna agencija „Zlatibor” realizovala je nekoliko projekata koji za cilj imaju da promovišu obnovljive izvore energije. Jedan od njih je EU PRO plus program, koji će doprineti zelenoj i energetskoj tranziciji na teritoriji grada Užica i opština Bajina Bašta, Čajetina i Požega.
Pokrivanje solarnim panelima krov zgrada Komunalnog jednog preduzeća “Zlatibor”
„U toku je postavljanje sedam solarnih elektrana na šest objekata u Užicu i u tri opštine u regionu, jedan od objekata je zgrada Komunalnog jednog preduzeća ‘Zlatibor’. Motiv za ovaj poduhvat je potpuno jasan i logičan, cilj je da se uštedi na energiji, pošto preduzeće ovog gabarita troši dosta električne energije i poenta je da veliku količinu ili veliki procenat energije proizvedu na sopstvenom krovu, još pogotovo što se ukazala prilika da se ova investicija uradi kroz donatorski program. Moraćemo da sačekamo da prođe nekoliko meseci kako bismo videli prve efekte solarne elektrane, da saznamo koliko proizvodi struje, koliko te struje se procentualno potroši u postrojenju, koliko su viškovi, da li se predaju Elektroprivredi Srbije i pod kojim uslovima, da li se kasnije povlače nazad kroz koncept prozjumera, kao i da li se može i koliko koristiti u mesecima kada sunca nema… Sve su ovo pionirski potezi i izazovi za sve nas”, istakao je Radojević.
Krov gradskog bazena u Užicu
Solarni paneli postavljeni su na krovu Poljoprivredne škole “Ljubo Mićić” u Požegi, potom u gradu Užicu na tri objekta: u narodnom pozorištu, u gradskom bazenu, i u zgradi Regionalnog centra za stručno usavršavanje u Krčagovu, a postavljaju se solarni paneli i u opštini Bajna Bašta, i to na sportskoj hali,
Inovativna zelena rešenja
„Mimo tih intervencija, radimo i na primeni nekih inovativnih zelenih rešenja u gradnji, konkretno na Zlatiboru i u Užicu ćemo raditi na postavljenju zelenih fasada, zelenih krovova i zelenih zidova, to je nešto što je u razvijenom svetu već odavno trend, a namena je da prevoshodno rashladi objekat leti ili da ga ugreje zimi, takođe druga važna odlika je efekat ‘sunđera’ prilikom velikih i obilnih padavina, kakvih je sve češće u poslednje vreme, i treća stvar, jako zanimljivo, jedno istraživanje je pokazalo da u kombinaciji solarnih panela i tih seduma – niskog rastinja, smanjuje se refleksija i samim tim se postižu veći efekti u efikasnosti samih solarnih panela. Te zelene pilot-projekte ćemo da istestiramo, da vidimo kako funkcionišu i nadamo se da ćemo biti prilici da te primere dobro prakse dalje širimo i delimo”, naglasio je Radojević, navodeći da su, kada se govori o energetskoj efikasnosti, krenuli dobrim putem, kojom će brzinom ići i da li će imati prepreka usput, to je zasad veliko pitanje.
Novinari i novinarke iz Vojvodine u poseti RRA „Zlatibor” u Užicu
U svakom slučaju, kako kaže, zaiste imaju puno razloga da budu ponosni – i pojedinačno kao opštine, i kao razvojna agencija, ali i kao celo region. U sve njihove primere dobre prakse, novinari i novinarke iz Vojvodine bili su u prilici I lično da se uvere kako to sve funkcioniše na terenu zahvaljujući Regionalna razvojnoj agenciji „Bačka”, koja je organizovala ovo studijsko putovanje.
Tekst: Maja Pavlica
Foto: V. Veličković, naslovna Pixabay
Share this: