Monthly Archive Septembar 2018

ByAdmin

ČETVRTA EMISIJA EKOPOLISA

Danas pričamo o veoma važnoj temi – kuda ide eko dinar. Na nedavno održanoj panel diskusiji, koju je organiyovalo Udruženje novinara “Eko vest” a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, diskutovalo se – od toga kako se fi nansira životna sredina na lokalu, kako se troši i kuda ide eko dinar, do toga kako bi trebalo da bude i na koji način privreda poštuje standarde u oblasti zaštite životne sredine i kako obračunavaju ekološku taksu, kao i koliko i na koji način je ova tema zastupljena u medijima.

Podsećamo na to kako je obeležen Svetski dan mobilnosti i pričamo o blagodetima vožnje bicikla, kao i kako i gde sve možete da iznajmite bicikl u Novom Sadu, ukoliko nemate svoj.

POSLUŠAJTE ČETVRTU EMISIJU:

ByAdmin

NIJE LAKO UĆI U TRAG TROŠENJU “ZELENOG” NOVCA

Jedno od takođe bitnih pitanja, kada govorimo o eko-dinaru, jeste i koliko je javnost upoznata kako se prikuplja naknada za ekologiju i na šta se sve troši prikupljen zeleni novac. Da li su građani uopšte upoznati da li plaćaju eko-dinar i na koji način? A kako bi bili pravovremeno i tačno informisani, jako je važno da ove teme budu zastupljene u medijima. Koliko i na koji način se piše ili izveštava o ekološkim taksama i kako ove teme učiniti zanimljivim i pitkim
za širu javnost, pitali smo Draganu Ratković, urednicu radio-emisije „Pod staklenim zvonom“ Prvog programa Radio Novog Sada i Milisava Pajevića, novinara Energetskog portala i Ekolista.

KRAH FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

“Kada se govori o zaštiti životne sredine neizbežno je i pitanje – jednako kako u nerazvijenim tako i razvijenim državama – koliko sve to košta. Ipak, postoji bitna razlika što se u nerazvijenim zemljama, zemljama u tranziciji, kao što je naša, na to gleda još uvek kao trošak, dok u onim razvijenim kao investicija. O tome koliko je novca potrebno da bi se stanje životne sredine popravilo i rešili nagomilani ekološki problemi, mediji su povremeno izveštavali i pisali na različite načine.

Ako gledamo unazad deset godina, najviše interesovanje medija izazvalo je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine u koji se slivao novac prikupljen od taksi i naknada, i koji je trebalo namenski da se troši, da se vrati u životnu sredinu. Novinari su tada pratili ono što je finansirano novcem iz tog fonda, kao što je kampanja „Očistimo Srbiju“, opremanje komunalnih preduzeća, izdvajanje novca za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom itd. S ništa manje interesovanja izveštavalo se i o gašenju fonda, kako je obrazloženo, zbog malverzacija i nenamenskog trošenja ali i posledicama koje su nastale njegovim prestankom.

Ipak, u medijima nije bilo istraživačkih priča na osnovu kojih su građani mogli saznati gde je odlazio i na šta se sve trošio taj novac, i ko je odgovoran za njegovo nenamensko trošenje. Nakon ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, izveštavanje se uglavnom svodilo na kritiku njegovog rada ili na kritiku da zbog njegovog ukidanja više nema novca za rešavanje problema u životnoj sredini”, istakla je Ratkovićeva.

STROGO ČUVANI PODACI

Prema njenim navodima, ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine naišlo je i na kritike Evropske komisije koja je u Izveštaju o napretku Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom dala preporuku da se mora obezbediti stabilan izvor finansiranja životne sredine i da se formira Zeleni fond u koji će se slivati takse i naknade, a iz kog će se novac namenski trošiti za zaštitu životne sredine. Upravo zbog te preporuke Evropske komisije mediji su pratili i osnivanje i početak rada Zelenog fonda ali, bez obzira na medijsko interesovanje, javnost nije bila dovoljno upoznata kako će on funkcionisati. Tek kad je fond zaživeo, saznali smo koliko se novca slilo na ime naknada i taksi za životnu sredinu u republički budžet ali ne i na šta se on sve troši. Do tih podataka novinari ne mogu da dođu, tako da ni nema mnogo informacija u javnosti.

VIŠE NOVCA ZA EKOLOGIJU

Veliku pažnju medija izazvalo je osnivanje Ministarstva za zaštitu životne sredine ali i izjavaministra Gorana Trivana koji je rekao da će tražiti veća izdvajanja iz budžeta, kao i da se„zeleni novac“ vrati u životnu sredinu. Zabeležena je vest da je u republičkom budžetu za ovu godinu povećano izdvajanje za životnu sredinu ali nije zabeleženo da su izdvajanja u pokrajinskom budžet za životnu sredinu za 2018. smanjena u odnosu na prethodnu godinu. Pažnju javnosti privukla je ocena Fiskalnog saveta da izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine godišnje treb povećati za oko 500 miliona evra i da to povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine treba da bude budžetski prioritet u 2019. i u narednim godinama.

“Kada se govori o finansiranju životne sredine, u poslednje vreme novinari najviše pominju koliko će nas koštati postizanje evropskih standarda u toj oblasti ali ne i to da deo novca za to moramo obezbediti sami. Od prvobitnih 10,5 milijardi evra, došli smo do 12,5 milijardi, a ponekad se pominje i iznos od čak 15 milijardi evra. I dok se mediji tek povremeno bave temama finansiranja životne sredine na nacionalnom nivou, gotovo da nema interesovanja da se izveštava i piše kako to izgleda na lokalnom nivou. Poznato je da tranziciona iskustva zemalja u okruženju ukazuju da će lokalne samouprave imati važnu ulogu i da će podneti veliki deo ukupnih nacionalnih troškova za zaštitu životne sredine, čak od 35 do 60 odsto. Stoga bi trebalo da finansiranje životne sredine na lokalnom nivou zaslužuje posebnu pažnju
s obzirom na nadležnosti koji lokalne samouprave imaju. No, interesovanje za ovu temu izgleda ne postoji. I dok jedinice lokalne samouprave kažu da nemaju dovoljno novca za životnu sredinu, predstavnici NVO tvrde suprotno, da novca ima i da se on nenamenski troši.

Kada mediji govore o finansiranju životne sredine na lokalu uglavnom su to priče o realizaciji određenih projekata koji se finansiraju novcem iz lokalnih fondova, kao što su uklanjanje divljih deponija, podizanje zelenila itd. ili se ukazuje na određene ekološke probleme uz obaveznu konstataciju da za to nema novca. Ali koliko novca se slije u budžetske fondove lokalnih samouprava i kako se on troši o tome mediji ne izveštavaju”, zaključila je Ratkovićeva.

ŠKAKLJIVE I OPASNE TEME

S obzirom na to da je u nekoliko navrata istraživao kako se troši eko-dinar u pojedinim opštinama i gradovma širom Srbije i da je pisao o tome, novinara Milisava Pajevića pitali smo za njegova iskustva, kao i sa čim se na terenu susreće.

“Na samom početku kod sagovornika nailazili smo na izvesno odbijanje razgovora na temu trošenja finansijskih sredstava prikupljenih od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. S razlogom, zato što je ova tema pomalo „škakljiva“ i „opasna“, kako i za one koji predstavljaju lokalnu administraciju, tako i za predstavnike udruženja građana koja se bave
životnom sredinom, jer se plaše da svojim izjavama ne nanesu sebi i svojim organizacijama štetu. Takođe, primetili smo da je vrlo malo onih koji poznaju ovu tematiku i istinski se razumeju u ovu oblast. Vidno je bilo, i to se da primetiti u objavljenim tekstovima kad ih pročitate, predstavnici lokalnih samouprava izbegavaju da bilo šta kažu na temu trošenja novca prikupljenog od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine (slučaj Požarevca) ili pričaju „svoju priču“ i izbegavaju da daju direktan odgovor na direkno postavljeno pitanje(slučaj Pančeva, Leskovca, Niša)”, priča za portal “Eko-vest” Milisav Pajević.

Uostalom, kako kaže, pustili su integralne odgovore i bez skraćivanja ih objavili, a na čitaocima je da zaključe ko je šta i kako radio. Takođe, suočili su se sa nezainteresovanošću i izbegavanjem udruženja građana da pričaju na ovu temu (slučaj grada Leskovca).

KAKO DO ZACRTANOG CILJA

“Ono što smo naučili pišući ove tesktove je da se prilagodimo okolnostima i situaciji, kao i da preduzmemo korake koji će nas dovesti do ostvarenja rezultata i zactanog cilja. Na novinarima je da uđu u trag trošenja sredstava prikupljenih od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. To vrlo često nije moguće, jer oni koji su nadležni da govore o tome izbegavaju da kažu gde su sredstva potrošena. Čak iako vam dostave podatke, beže od lične odgovornost ili je usmeravaju na prethodnike, najčešće optužujući minulu vlast za nenamensko trošenje para. Primetili smo da i predstavnici udruženja građana, gotovo u svim gradovima i opštinama u kojima smo istraživali vrlo malo znaju o načinu prikupljanja i raspodeli naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Stekao sam utisak da ih gotovo i ne zanima gde se i kako troši eko-dinar, pogotovo ako su dobili neku „siću“ na konkursima kod svojih lokalnih samouprava.

Moj zaključak bi bio da novinari treba i moraju da izveštavaju, pišu i istražuju o sudbini novca koji se prikuplja na ime i u ime zaštite i unapređenja životne sredine na lokalnom nivou. Svaki tekst koji se objavi na ovu temu je izuzetan doprinos podizanju transparentnosti i borbi za namensko trošenje para, jer „zeleni“ dinar treba da ide samo za zaštitu životne sredine”, zaključio je Pajević.

Tekst: Maja Pavlica
Foto: Pixabay

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

DANAS JE SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA

Prvo spontano organizovanje “Dana bez automobila” počelo je za vreme naftne krize 1970. U pojedinim evropskim gradovima organizovan je “Dan bez automobila” početkom devedesetih godina prošlog veka.

Evropski komesar za životnu sredinu Margot Wallstrom pokrenula je akciju Evropski dan bez automobila – European Car Free Day 1999. godine kao pilot projekat EU kampanje “U grad bez auta”.

Ovaj dan je višestruko koristan. Ima za cilj da nas podseti na to da našu planetu treba da čuvamo od štetnih gasova, a pride oslobađa od stresa zbog saobraćajnih gužvi i prija našem zdravlju zbog fizičke aktivnosti.

Evropski (međunarodni) dan bez automobila je zamišljen tako da se svakog 22. septembra delovi grada zatvore za automobile. Ovaj dan promoviše razvoj biciklizma i ostalih nemotorizovanih kretanja na gradskim i vangradskim deonicama, tj. pokušaj da se smanji korišćenje automobila na gradskim deonicama i time doprinese razvoju ekoloških uslova života.

Cilj Svetskog dana bez automobila jeste podizanje svesti o opasnosti od prevelikog zagađenja životne okoline, ukazivanje na sve ozbiljnije klimatske probleme i sve veću štetu koju pravimo ozonskom omotaču, kao i promovisanje ekološkog i zdravog načina života. Iako je inicijalno ova ideja ustanovljena 1973. tokom naftne krize, inicijativa je počela 1994. godine, sa idejom da ljudi provedu jedan dan bez automobila, da prate i proučavaju šta se u okruženju dešava tokom čitavog dana i da prikupljene činjenice i zaključke primene dalje u svakodnevnom životu.

„Ukoliko naši sugrađani u parking servisu ostave svoj automobil i nastave prevoz biciklom postići će bar tri rezultata – štedeće gorivo, smanjiti zagađenje životne sredine i doprineti očuvanju svog zdravlja“, rekao je ministar zaštita životne sredine Goran Trivan, i pozvao građane da daju svoj lični doprinos zaštiti životne sredine.

ByAdmin

SREMSKA MITROVICA UKINULA ZELENI FOND

Sremska Mitrovica je prva i zasad jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je, zbog nedostatka novca, formalno ukinula svoj Fond za zaštitu životne sredine. Podsetimo, Gradsko veće Grada Sremska Mitrovica je u novembru 2013. godine stavilo van snage Zaključak o osnivanju budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine. U obrazloženju stoji da je razlog za ovakav potez to što su prestali da postoje izvori finansiranja.

Ne postoji naknada za zaštitu životne sredine

Inače, Sremska Mitrovica nema usvojenu lokalnu odluku o naknadama za zaštitu životne sredine, pa po tom osnovu nema ni prihoda. Iako ovaj grad u Sremu nema Fond za zaštitu životne sredine, za projekat Izgradnja hale i linije za separaciju u regionalnoj deponiji „Srem-Mačva” iz budžeta grada za 2016. godinu izdvojeno je skoro 24 miliona dinara.

 

Regionalna deponija

Regionalna deponija „Srem- Mačva” jedna je od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini, čiji su osnivači Grad Šabac i Sremska Mitrovica. Njenom izgradnjom biće rešen dugogodišnji problem pravilnog odlaganja otpada za više od 200 hiljada stanovnika Srema i Mačve.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Odlukom o budžetu za 2017. godinu planirano je oko 248 miliona dinara za aktivnosti i projekte iz oblasti zaštite životne sredine. Najveći deo sredstava planiran je za Projekat izgradnje hale i linije za separaciju otpada u Regionalnoj deponiji „Srem-Mačva“, i to u iznosu od 190 miliona dinara.

Planovi

U novoizgrađenom postrojenju za separaciju otpada, izdvajaće se reciklabilni materijali (papir, staklo, metal i deo plastike koja ima vrednost na tržištu sekundarnih sirovina), tako da će na samoj deponiji biti odlagan samo onaj deo otpada koji, ni na koji način, ne može da se iskoristi.

Sava, Sremska Mitrovica

Radovi na izradi opreme linije za separaciju, povereni su kompaniji „Rumekon“ iz Rume. Za projekat „Zaštita sliva reke Save izgradnjom komunalne infrastrukture prikupljanja, transporta i prečišćavanja otpadnih voda u regionu Srem“ ukupno je izdvojeno oko tri i po miliona dinara. Grad Sremska Mitrovica je ove godine za namenu uređivanja gradske plaže, izdvojio oko osam miliona dinara, a za njeno uređenje zaduženo je Javno komunalno preduzeće „Komunalije“.

A šta kažu ekolozi

O aktuelnim problemima u oblasti životne sredine u Sremskoj Mitrovici razgovarali smo sa Markom Cvijanovićem, predsednikom Udruženja „Ruralni Centar Sova”.

„Najveći problemi iz oblasti zaštite životne sredine su: izostanak zelene ekonomije u procesu sakupljanja sekundarnih sirovina (PET, MET, papir, staklo) i taloženje na „uređenoj deponiji”, ne postoje ciklusi prerade, izostaju prečišćači otpadnih voda iz domaćinstava, riblji fond je ugrožen neadekvatnim merama kako prečišćavanja vode tako i inspekcijskim (ne) reakcijama, postoji neadekvatno upravljanje pesticidima u poljoprivredni u ruralnim sredinama“, ističe Marko Cvijanović, i navodi da se delimično upravlja otpadom u tri od 25 naselja Sremske Mitrovice, da svako selo ima bar po jedno mini-smetlište i jedno neuređeno mrcilište, kao i da lokalna samouprava ne prepoznaje ugroženost vrsta i retke vrste kao potencijal za razvoj, izuzev Zasavice.

On dodaje da Udruženje “Ruralni Centar Sova” sa Gradom Sremska Mitrovica ima korektne odnose, odnosno, da je Uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine član njihovog teritorijalnog partnerstva LAG Srem+, kao i da su zajedno radili na razvoju Strategije ruralnog razvoja 2014-2020 godine.

Auto: Milisav Pajević

Foto: Milisav Pajević i Miloš Ćirković

NAPOMENA:

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

PODVIG ADIDASA! PRODAT MILIONITI PAR PATIKA NAPRAVLJEN OD OTPADA IZ OKEANA

Kompanija Adidas prodala je privih milion pari patika koje su napravljene od plastike koja je u 2017. godini izvađena iz okeana.

Nemački proizvođač sportske opreme je 2016. godine predstavio tri nove verzije UltraBoost patika koje su napravljene od plastike koja je pronađena u okeanu. Na ovom projektu Adidas se udružio s “Parley for Oceans”, organizacijom koja je posvećena smanjenju količine plastičnog otpada u okeanima. Iz kompanije Adidas su još tada najavili da im je cilj napraviti milion pari UltraBoost patika.

Gornji deo patike napravljen je gotovo u celosti od plastike dok đon ima druge materijale koji su biološki održivi ali nisu od smeća. Skupljanje plastike iz okeana da se od njega naprave patike, naravno, nije ni najmanje lak zadatak, i urađeno je u saradnji sa neprofitnom organizacijom Sea Shepherd, koja je organizovala ekspediciju od 110 dana po vodama Zapadne Afrike, gde su prikupljali smeće iz Atlantika. Zeleni deo patika, što je najsimpatičnije, napravljen je od ribarskih mreža!

A Adidas planira da ide i dalje od toga – celu liniju “održivih patika”, koje će se praviti od smeća sa plaža, i od pomenutih ribarskih mreža. Adidas tvrdi da je ideja da se okeani spasu od otpada ali i da se pokaže da je reciklaža moguća. Parley for the Oceans, nova neprofina organizacija koju je sufinansirao Adidas, ima za cilj da razvije inovatnivne strategije i tehnologije koje moraju da izmene strukturu plastike i da je učine manje opasnom za okruženje, a takođe i da minimiziraju upotrebu plastike u opštem slučaju.

“Prošle godine smo prodali milion pari patika koje su napravljene od plastike koja je izvađena iz okeana”, rekao je glavni izvršni direktor kompanije Adidas Kasper Rorsted za CNBC.

Svaki par ovih patika izrađen je od 11 plastičnih boca koje su izvađene iz vode.

Foto: Adidas.com

ByAdmin

TREĆA EMISIJA EKOPOLISA

U današnjoj emisiji razgovaramo o tome koliko je kojoj vrsti smeća potrebno vremena da se razgradi i reciklira u prirodi. U fokusu nam je rudarski otapad, s posebnim osvrtom na Kostolac čiji sugrađani već decenijama imaju problem sa aerozagađenjem zbog deponije pepela.

Govorimo i o pijaćoj vodi, kao i kako se odnosimo prema ovom resursu. Prenosimo i naš stav da vodu moramo da štitimo i štedimo, svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici!

POSLUŠAJTE TREĆU EMISIJU:

ByAdmin

PRVI MERCEDESOV ELEKTRIČNI AUTOMOBIL

Mercedes EQC je prvi 100 odsto električni SUV model sa trokrakom zvezdom na čelu, ujedno i prvi model iz električne serije EQ, koja označava “električnu inteligenciju”.

Premijera ovog dugo najavljivanog električnog automobila održana je početkom septembra u Stokholmu, dok će šira javnost moći da se upozna sa “EQC-om” za mesec dana na sajmu automobila u Parizu.

Mercedes EQC je razvijen na posebnoj platformi za električna vozila, a model 400 4MATIC pokreću dva elektromotora ukupne snage 300 kW (408KS) i maksimalnog obrntog momenta od 765 Nm. Jednim punjenjem litijum-jonskih baterija od 80 kWh moći će da pređe do 450 km  (80% kapaciteta može da se napuni za oko 40 minuta) .

Sa težinom od skoro 2,5 tona, za ubrzanje od 0 do 100 km/h ćemu trebati samo 5,1 sekundi, a maksimalna brzina je elektronski ograničena na 180 km/h.

Dimenzije ovog modela su 4761x1884x1624 mm, a međuosovinsko rastojanje iznosi 2873 mm. Dakle, ima dosta prostora za putnike, ali i za prtljag u gepeku zapremine 500 litara.

Ovaj SUV će imati veliki broj inteligentnih servisa i funkcija koje su u rasponu od planiranja puta do daljinske kontrale klima uređaja i bežičnog punjenja baterija.

Bezbednost putnika će biti na najvišem mogućem nivou zahvaljujući radarima kratkog i srednjeg dometa, stereo kameri i ultrazvučnim senzorima.

“EQC” stiže iz fabrike u Bremenu u drugoj polovini sledeće godine po ceni od oko 70.000 evra za baznu verziju.

Mercedes je inače jedna od brojnih kompanija koje su najavile električnu ofanzivu pa će tako do 2022. godine lansirati 10 potpuno električnih vozila.

Takođe, Mercedes predviđa da će do 2025. godine električni modeli činiti između 15 i 25 odsto njihove ukupne prodaje.

 

Izvor: YouTube/Mercedes-Benz
Photo: promo/Daimler AG
ByAdmin

ŠTA SE SVE MOŽE NAPRAVITI OD E-OTPADA

Da li ste se ikada zapitali šta se dogadja sa e-otpadom kada prođe kroz proces reciklaže?

Tehnologija koju koristimo u 21. veku izrađena je od metala i drugih materijala koji se mogu ponovo koristiti za izradu drugih proizvoda. Zlato, bakar, plastika, staklo, platina, titanijum, paladijum, cink i srebro – samo su neke od izuzetno vrednih sirovina koje se koriste za izradu računara, telefona, televizora, kuhinjskih aparata i drugih aparata za kancelariju i domaćinstvo.

Kada ovi uređaji dotraju, najbolje bi bilo da ih recikliramo i omogućimo njihovo ponovno korišćenje u iste ili druge svrhe. Neki od mogućih načina korišćenja recikliranih uređaja su sledeći:

Ponovna izrada uređaja

Za izradu jednog uređaja, npr. televizora, kao što smo već pomenuli, potrebno je upotrebiti razne plemenite metale. Umesto što ćemo eksploatisati prirodne resurse i na kraju ih dovesti do potpunog nestanka, mnogo je pametnije da ih koristimo iz recikliranih uređaja.

Nakit

Ovaj segment koji se tiče reciklaže, posebno raduje žensku populaciju. Zlato, bakar i platina iz recikliranih uređaja često završe kao lep komad nakita.

Nameštaj

Plastični delovi elektronskih uređaja se nikako ne bacaju. Poseban problem naše planete predstavlja odbačena plastika. Umesto da zagađuje reke i mora, plastika može biti pretočena u baštenske stolice.

Žice

Žice uvek imaju veliku potražnju jer su potrebne skoro svuda. Metali poput bakra ili cinka mogu se razdvojiti i preraditi u potpuno nove žice koje se mogu koristiti u stambenim zgradama ili u komercijalne svrhe.

Ukoliko vas muči nedoumica šta biste sa ee-otpadom, budite slobodni da  kontaktirate e-reciklažu. Njihove usluge uključuju: besplatan odvoz uređaja na celom području Republike Srbije, besplatan poziv broja telefona 0800-085-085 (9–20 sati) za savete u vezi sa vašim EE otpada

Izvor: Ereciklaza.com
Foto: Pixabay

 

ByAdmin

PIROT: VELIKI NARODNI ZBOR ZA SPAS REKA

Udruženje “Odbranimo reke Stare planine” organizuje danas veliki narodni zbor protiv izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini, na kom se očekuje, kako kažu organizatori, više od 5.000 ljudi iz cele Srbije. Zbor je zakazan za 2. septembar  u 17 sati na Trgu oslobođenja u Pirotu.

Prethodnih dana pojačana je kampanja na društvenim mrežama, a organizatori očekuju da brojna planinarska i ekološka društva podrže protest.

Govornici će, pored aktivista za zaštitu životne sredine i organizatora, biti i ljudi iz struke.

Prisutnima će se obratiti direktor organizacije za zaštitu prirode WWF za čitav Balkan Deni Borej, profesor Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta, dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, kao i ekološki aktivisti iz cele Srbije

U policiji su potvrdili da je protest uredno prijavljen.