Tag Archive emisija gasova

ByAdmin

KLIMATSKE PROMENE: SUOČAVANJE SA STVARNOŠĆU

Organizovanjem panel-diskusije „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“ u Kulturnoj stanici “Eđšeg” u Novom Sadu, predstavnici Udruženja novinara „Eko vest“ ukazali su i skrenuli pažnju javnosti, da u trenutku kada je kvalitet životne sredine sve više ugrožen, efekti koji tome doprinose sve su očigledniji i prisutniji. Reakcija ljudi na klimatske promene biće jedan od najvećih izazova sa kojima ćemo se suočiti u ovom veku. A jedan od načina kako shvatiti ovaj problem i kako se nositi s njim jeste upravo edukacija i promovisanje ove teme kroz medije, pomoću kojih se podiže svest i spoznaja ljudi o situaciji u kojoj se nalazi planeta.

S tim u vezi, Udruženje novinara „Eko vest“ organizovalo je panel-diskusiju na ovu aktulenu temu s ciljem da relevantni stručnjaci ukažu na to koliko je svet topliji i šta svi mi kao pojedinci možemo da uradimo kako bismo zaustavili trend globalnog zagrevanja. Panel-diskusija je deo projekta koji je sufinasiralo Ministarstvo zaštite životne sredine.

UTICAJ PANDEMIJE NA KLIMATSKE PROMENE

Prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govoreći o uticaju pandemije koranavirusa na klimu, rekao je da su emisije ugljen-dioksida u Kini, u danima karantima, bile smanjene se za čak 15 posto. Međutim, dugoročno gledano te emisije su se za svega nekoliko meseci vratile na očekivan nivo. Procene su da će zbog uticaj pandemije emisije na globalnom nivou biti za 4 posto manje u ovoj godini. Gledajući na kumulativne emisije gasova, tih 4 procenta umanjenja ne predstavlja ništa posebno, to je kao kap vode u moru. Dakle, pandemija, samim tim, nije napravila nikakav preokret u smanjenju emisija. Naprotiv, zbog pandemije odloženi su važni međunarodni pregovori pa i revizija Pariskog sporazuma iz 2015, a svaka vrsta odlaganje ovakvih razgovora na ovu temu je udaljavanje od cilja.

SUŠE SVE PRISUTNIJE

“Ekstremne suše su se kod nas javljale jednom u deset godina. Sada se već javljaju dvaput u jednoj dekadi, a ukoliko se temperatura povisi za 2 stepene, predikcije su da će se suše javljati tri do četiri puta u deset godina. Ako do ovog dođe, moraće da se osmisli nova strategija za poljoprivredu, jer, na primer, postojeći projektovani sistemi za navodnjavanje neće moći da zadovolje navonastale okolnosti”, pojasnio je prof. dr Đurđević, pokušavajući da objasni sve češće i očiglednije prisustvo klimatskih promena.

POSLEDICE

Duška Dimović iz WWF Adria Srbija rekla je da nas klimatske promene podsećaju, da i pored brzog tehnološkog razvoja, i dalje u potpunosti zavisimo od prirode, odnosno prirodnih resursa i prirodnih ciklusa.

“Posledice se osećaju širom naše planete, ugroženi su ekosistemi, dobrobit i sigurnost ljudi. Veliku pažnju treba posvetiti zaštiti ekosistema i biološke raznovrsnosti, koji imaju veliki značaj u ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene. WWF se zalaže „ekosistemski pristup“ kao princip za integralno upravljanje vodama, zemljištem, šumama, morima i biodiverzitetom, jer očuvanjem prirode štitimo i sami sebe”, istakla je Dimovićeva iz WWF Adria Srbija.

ZAKON O KLIMI NA ČEKANJU

Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo je nacrt Zakona o klimatskim promenama. Rukovodilac Grupe za prilagođavanje klimatskim promenama Ministarsva zaštite životne sredine Ana Repac istakla je da uspostavljanje zakonodavno-strateškog okvira borbe protiv klimatskih promena doprineće povećanju konkurentnosti domaće privrede na evropskom tržištu u skladu sa principima niskougljeničnog razvoja, kao i modernizaciji privrede sa pozitivnim uticajima na društveni i ekonomski rast i razvoj kao i zaštitu životne sredine.

“Buduća primena nacrta Zakona o klimatskim promenama će doprineti uspostavljanju sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u relevantnim sektorima (energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, šumarstvo, i upravljanje otpadom) i prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove. Cilj je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije GHG na isplativ i ekonomski efikasan način i prilagodilo usvajanjem i sprovođenjem sektorskih politika i mera, strategija i akcionih planova. Zakon o klimi je spreman ali nažalost još nije usvojen“, napomenula je Repac.

Tekst: EkoVest
Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

EZ POKRENULA PROCEDURU PROTIV SRBIJE ZBOG EMISIJE GASOVA

Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima (LCPD), koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, a koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine. U Ministarstvu energetike Srbije kažu da energetske kompanije rade u skladu sa NERP.

Kako se navodi u saopštenju EZ, od 16 postojećih postrojenja sa velikim ložištima u Srbiji, devet ne ispunjavaju odredbe te direktive.

EZ navodi da za postojeća velika ložišta (velika postrojenja za sagorevanje) postoje dva načina primene  Direktive: ili da se pojedinačna postrojenja usklade sa vrednosnim granicama za emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine, ili da se primeni Nacionali plan za smanjenje emisije (NERP).

Ukazuje se da je Sekretarijat odobrio srpski Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) 2016. godine i da je proteklih godina više puta pozivao srpske vlasti da se taj plan usvoji, što se nije dogodilo.

U Uvodnom pismu Sekretarijat navodi da, u nedostatku pravno obavezujućeg NERP, postojeća velika ložišta u Srbiji moraju da primenjuju limite emisija prema Direktivi o velikim ložištima na pojedinačnoj osnovi, što devet navedenih postrojenja ne čine.

Slanjem uvodnog pisma Sekretarijat je pokrenuo preliminarnu proceduru čiji cilj je da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje pravila EZ i dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja, navodi se u saopštenju.

EZ je organizacija čije su članice EU i devet ugovornih strana – Gruzija, Moldavija, Ukrajina i partneri sa Zapadnog Balkana.

Ministarstvo energetike: EPS i energetske kompanije postupaju u skladu sa NERP

Ministarstvo rudarstva i energetike poručilo je da Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije apsolutno postupaju u skladu sa merama koje su predviđenje NERP-om i da sprovode projekte iz tog plana.

Kada je u pitanju usvajanje NERP-a, Ministarstvo je ocenilo da odgovor na to pitanje treba tražiti od Ministarstva zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti da bude predlagač tog plana prema Vladi.

“NERP je usaglašen između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije”, navelo je to ministarstvo, nakon što je Sekretarijat EZ pokrenuo preliminarnu proceduru.

Kopač: U termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac emisije veće do 14 puta od planiranih

Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač rekao je 17. januara da, prema podacima iz 2018, u termoelektranama “Nikola Tesla” Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u “Kostolcu” 14 puta.

On je za Betu rekao da je u poređenju sa poslednjim NERP-om, u koji je Sekretarijat EZ imao uvid, najveći problem je sumpor-dioksid.

“U Srbiji postoji 16 velikih ložišta, a emisije prevazilaze dozvoljene standarde u termoelektranama ‘Nikola Tesla’ A i B, ‘Kostolac’ A i B, u termoelektrani-toplani (TE-TO) ‘Novi Sad’, u Energani ‘Pančevo’ i u postrojenju Atmosferska destilacija Naftne industrije Srbije (NIS)”, rekao je Kopač.

Na pitanje da li je video odgovor Ministarstva rudarstva i energetike da se preduzimaju sve mere utvrđene NERP, Kopač je rekao da taj plan nikad nije usvojen.

“Znamo da postoji nacrt tog plana i kada smo prvi put za končanu verziju zamolili Ministarstvo zaštite životne sredine rekli su nam da još rade na njemu. Kad smo drugi put zatražili konačnu verziju, nisu nam ni odgovorili”, rekao je Kopač.
Na pitanje koje mere treba da se preduzmu, rekao je da u termoelektrane treba ugraditi filtere.

“U termoelektrani ‘Kostolac’ ugrađen je filter za odsumporavanje 2017. godine ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo”, rekao je Kopač.

Na pitanje da li je teorijski moguće da se određenim merama smanji emisija štetnih gasova u kratkom roku, Kopač je rekao da to nije moguće i da ugradnja filtera traje godinama i da je veoma skupa.

“Naša procena iz 2013. godine govori da su neophodne investicije od 640 miliona evra”, rekao je Kopač i dodao da EZ želi “puno objašnjenje” i da dobije NERP.

Na pitanje kakva je moguća kazna za Srbiju ako ne primeni ono što je preporučeno, Kopač je rekao da je to uskraćivanje evropskih sredstava ali da o tome odlučuje Ministarski savet EU.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay