Monthly Archive April 2018

ByAdmin

KAKO IZVEŠTAVATI O ŽIVOTNOJ SREDINI

Da bi se stanje životne sredine poboljšalo i podiglo na viši nivo neophodno je znatno više sistemskog ulaganja u tu oblast, da zeleni dinar bude utrošen na ekološke projekte a sve s ciljem da se zadovolje ekološki standardi koji su zacrtani poglavljem 27 i da živimo u zdravijoj životnoj sredini ̶ neki su od stavova koji su usaglašeni na nedavno održanom trodnevnom treningu za novinarke i novinare koji izveštavaju o životnoj sredini.

Trening je održan u Sremskim Karlovcima u Ekološkom centru “Radulovački” od 25. do 27. aprila, a organizovao ga je Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) kancelarija u Srbiji i Pokret gorana Vojvodine u okviru CSConnect programa.

Senzcionalističko izveštavanje

Predavači sa iskustvom u državnoj službi i nevladinom sektoru, kao i predstavnici pojedinih medija preneli su svoja znanja i iskustva o trenutnoj situaciji o ekologiji i novinarstvu u našoj zemlji, kao i koji su to evropski standardi kojima težimo.

Pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić rekao je da je od izuzetnog značaja medijsko izveštavanje u oblasti zaštite životne sredine. Prema njegovim navodima, dosadašnje medijsko izveštanje na ovu temu sporadično je i uglavnom je bilo senzacionalistički. On je istakao da je neophodno izdvojiti mnogo više novca kako bi se dostigli evropski standardi u očuvanju životne sredine.

Drugačiji pogledi na stvar

Predavači iz državnog sektora uglavnom su ukazivali na zadovoljavajuće stanje životne sredine u Srbiji, što su ih, s druge strane, demantovali predstavnici nevldinog sektora koji se bave ovom temom.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR ističe da je Srbija zemlja u kojoj je pravo na zdravu životnu sredinu onemogućeno. Iako je Lekić naveo da se kvalitet vazduha, vode i zemljišta kod nas sprovodi u skladu sa evropskim direktivama i standardima, i da su svi dobijeni rezultati apsolutno tačni, Kalmar pak tvrdi da u Srbiji nema kredibilnih rezultata o zagađenju vazduha, vode i zemljišta.

Kako do istraživačke priče

U okviru seminara jedan dan bio je namenjen radu u grupama, gde su novinari u razgovoru sa predstavnicima organizacija civilnog društva kreirali plan za novinarsko istraživanje o određenim temama u svojim sredinama.

Da bi novinarske teme bile što bolje vizuelno predstavljene i obogaćene pravim ilustracijama ali i potkrepljeni adekvatnom dokumentacijom, predavanje su održali novinari Dino Jahić iz CINS-a i Aleksandar Đorđević iz BIRN-a.

“Teme iz oblasti energetike i zaštite životne sredine veoma su važne za građane Srbije”, rekao je Dino Jahić iz CINS-a dodajući da su često nerazumljive običnim čitaocima, ali kada se uradi dobar grafički ili video prikaz postaju jasnije i prijemčljivije. S tim u vezi, novinarima je predstavio više besplatnih alata za izradu grafikona, videa, gifova i drugih ilustracija.

“Sve novinarske priče bez ljudi sa terena i sagovornika su suvoparne”, kaže Aleksandar Đorđević novinar BIRN-a koji je prvenstveno predstavio DATA novinarstvo, tehnike i značajne internet adrese na kojima se nalaze različite baze podataka na osnovu kojih se može doći do dobrih novinarskih priča. Nakon prikupljanja podataka potrebno je zatim pronaći adekvatne sagovornike koji bi novinarsku priču upotpunili.

Promocija prirodnih vrednosti

Za novinare je organizovan i jednodnevni izlet katamaranom po Dunavu, do Specijalnog rezervata prirode “Koviljsko-petrovaradinski rit” kako bi se upoznali s njegovim osobenostima i nastojanjima članova Pokreta gorana Vojvodine da ga zaštite od uništavanja.

Tokom trodnevnog seminara novinarke i novinari imali su prilike da slušaju o informacijama značajnim za temu životne sredine i zdravlja, o iskustvima gostujućeg predavača novinara iz Irske i o inicijativama CSOnnect organizacija civilnog društva. Sve ovo za cilj je imalo da se unapredi znanje novinara u oblasti zaštite životne sredine i iniciraju novinarske istraživačke priče koje će se baviti ekologijom i zaštitom životne sredine.

Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

POLJOPRIVREDA NE SME DA BUDE PRETNJA ZA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

Savremena poljoprivreda suočava se sa izazovom proizvodnje sve većih količina hrane za narastajuću populaciju na ograničenom zemljišnom resursu. Zbog toga je ova proizvodnja sve intenzivnija, a samim tim predstavlja sve veću pretnju za životnu sredinu.

Globalno, savremena poljoprivreda smatra se jednim od najvećih zagađivača zbog prekomerne i neodgovorne upotrebe pesticida i mineralnih đubriva. Takođe, njenim delovanjem uništava se biodiverzitet, podstiče erozija, zagađuju vodotoci i slično. Da sve to mora i može drugačije složili su se učesnici tematskog skupa “Poljoprivreda ̶ od zagađivača do čuvara životne sredine ̶ uslov za integracije u EU” koji je održan u Novom Sad u organizaciji “Dnevnik-Poljoprivrednik” AD, Privredne komore Vojvodine i Zadružnog saveza Vojvodine.

Neće se tolerisati upotreba zabranjenih sredstava

“Suočavamo se često sa činjenicom da poljoprivrednici neadekvatno upotrebljavaju pesticide ne poštujući ni vreme primene ni preporučene količine što negativno utiče na životnu sredinu, ali pre svega na zdravlje ljudi koji u njoj žive. To je nešto što svakako više nećemo tolerisati i ljudi koji namerno upotrebljavaju zabranjena i neadekvatna sredstva biće kažnjeni u skladu sa zakonom”, rekao je obraćajući se učesnicima skupa ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i dodao da na nas putu evropskih integracija očekuju ulaganja od 15 milijardi evra da bismo dostigli potrebne standarde.

Ta sredstva se, kako je istakao, mogu obezbediti iz fondova i kroz privatno i javno partnerstvo, ali da bismo dobili novac koji nam potencijalno stoji na raspolaganju neophodno je da imamo urednu projektno-tehničku dokumentaciju i sve opštine moraju da budu svesne toga.

Uklonjeno čak 38 divljih deponija

Racionalizacija u poljoprivrednoj prizvodnji je jedan od bitnih faktora očuvanja životne sredine, a značajunu pomoć u ovom segmentu mogu da pruže kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih poljoprivrednici znaju tačno koliko im je mineralnog đubriva potrebno za parcele.

“Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo već godinama u saradnji sa poljoprivrednom stručnom službom Vojvodine omogućava besplatne kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih su markirane i pojedine parcele na kojima su utvrđene čak toksične količine pojedinih elemenata”, istakao je Vladislav Krsmanović, pomoćnik resornog sekretara i dodao da je ovaj sekretarijat finansirao uklanjanje čak 38 divljih deponija sa površine od 38 hektara.

Animalni otpad

Poseban problem u poljoprivredi predstavlja animalni otpad čije zbrinjavanje nije rešeno na adekvatan način pa leševi životinja i njihovi delovi završavaju na deponijama ili improvizovanim jamama. Neadekvatno odložen animalni otpad, kako je istakao Siniša Grubač iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu predstavlja potencijalni izvor zaraze za ljude i životinje. On je naglasio da lokalne samouprave moraju da preuzmu veću odgovornost za zbrinjavanje animalnog otpada i to tako što će na svojoj teritoriji praviti objekte za njegovo privremeno odlaganje.

Međusektorske saradnje

Zaključak ovog skupa bio je da iako postoji zakonska regulativa koja predviđa sankcije za sve one koji se na neadaekvatan način odnose prema zaštiti životne sredine trenutno nema dovoljno kapaciteta, ali ni volje, da se prekršioci kazne na pravi način. Zbog toga je važno jačanje međusektorske saradnje u otkrivanju i sankcionisanju počinioca protivzakonitih radnji, ali i preventivno i obrazovno delovanje kojim bi se podigla svest o važnosti očuvanja životne sredine zbog zdravlja i opstanka nas samih.

Miroslav Ivanović iz udruženja SECPA izneo je stav da je potrebno uvođenje subvencija po uzoru na EU kojima bi se poljoprivrednici stimulisali da odgovorno postupaju sa materijama koje potencijalno mogu da ugroze zdravlje planete.
Učesnici skupa bili su i predstavnici Pokrajisnkog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Pokrajinskog sekretarijata urbanizam i zaštitu životne sredine i Fakulteta Zaštite životne sredine EDUKONS u Sremskoj Kamenici.

Tekst: A. Milić

ByAdmin

DAN PLANETE ZEMLJE: NAŠE MALO MENJA SVE(T)

Dan planete Zemlje, 22. april, dan je kada pomislimo na životnu sredinu i šta bi trebalo uraditi kako bi nam svima bilo bolje. U obeležavanju ovog dana svake godine učestvuje milijardu ljudi, čineći Dan planete Zemlje najvećom građanskom akcijom na svetu.

Međutim, spasavanje planete može da postane deo i vašeg svakodnevnog načina života. Predstavljamo vam 13 malih stvari koje možete da učinite svaki dan, kako biste spasli planetu:

1. Ako živite dovoljno blizu posla, idite do radnog mesta peške ili se odvezite biciklom – time ćete izbeći gužvu u saobraćaju i pritom sagoreti kalorije.

2. Koristite javni prevoz – Ako ste ipak daleko od posla, javni prevoz nudi mnogo prednosti. Ako ništa drugo, uštedećete novac i benzin. Ali i živce u saobraćajnoj gužvi.

3. Koristite zajednički prevoz kolima – Ako vam javni prevoz ili prevoz biciklom ne odgovaraju, koristite zajednički prevoz kolima sa svojim kolegama.

4. Čuvajmo vode! Jednostavno je ih je čuvati: Od zatvaranja slavine dok peremo zube do promene životnih navika kako bi koristili što manje vode.

5. Pijte kafu iz šolje – Prestanite da koristite plastične čaše kada pijete kafu i zamenite ih šoljama, koje možete lako da operete.

6. Ne koristite plastične kese – Plastičnim kesama je potrebno previše vremena da bi se razgradile, što škodi životnoj sredini.

7. Gajite svoje proizvode, ako možete – Ako gajite svoje proizvode, imaćete bolji kvalitet od onih kupljenih u radnji.

8. Kupujte na lokalnim pijacama – Kvalitet je bolji i cene su niže.

9. Prestanite da jedete meso i mlečne proizvode – Njihova proizvodnja šteti životnoj sredini, jer zahteva preveliku upotrebu pesticida i đubriva.

10. Čistite smeće  – Čišćenje smeća u mestu u kojem živite će ga učiniti lepšim za život, parkove lepšim za posetu, a ujedno ćete uraditi nešto dobro za divlje životinje.

11. Postavite nove sijalice – Sijalice su sada ekološke, energetski efikasne i jeftinije. Možete i uštedeti novac, jer su troškovi trošenja energije manji.

12. Posadite drvo – Možete ga posaditi u svom dvorištu ili obližnjem parku.

13. Otarasite se neželjene pošte – Sve flajere ili neotvorene koverte odložite u kontejnere za reciklažu.

Izvor: B92

ByAdmin

POKRENI SE! SUTRA JE DAN PLANETE ZEMLJE

Od 1970. godine u celom svetu 22. april obeležava se kao Međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan bude posvećen očuvanju Zemlje niko, ni u najružnijim snovima, nije mogao da zamisli kako će naša planeta danas izgledati i kako će tada mali problemi postati ogromi.

Da li se nešto promenilo od kada obeležavamo ovaj dan, ili od prošle godine? Jeste, nažalost! Šuma, biljnih i životinjskih vrsta, kao i čiste vode je sve manje, plastike, drugog đubreta i različitog zagađenja je sve više. Jedan dan ne može da promeni ništa, planeti ne možemo da pomognemo ako se samo tog dana setimo nje. Potrebno je mnogo više od jednog dana i mnogo ljudi.

Naš predlog je da se ne samo 22. aprila ponašete odgovorno prema jedinoj planeti koju imamo! Svaki dan neka nam je Dan planete Zemlje!

Tim povodom, u Novom Sadu ovako će se obeležiti ovaj dan:

* Novosadska biciklistička inicijativa
Kritična masa – vožnja biciklima kroz grad startuje u 11 sati na Trgu slobode. Ruta će biti dugačka oko 15 kilometara. Na kraju vožnje planirano je druženje u Limanskom parku.

* Očistimo Oficirac
Na lepoj dunavskoj plaži u Petrovardinu biće organizovana mala eko akcija s ciljem da se pokupi sve smeće koje se zateklo tu zahvaljujući našem nemaru. Okupljanje je na plaži od 10 do 10.30 sati. Džakova ima više od 100 komada, a ko je u prilici neka ponese rukavice i vodu za piće.

* Sadimo nova stabla
Eko Kurir i AKTIV NS sadiće sadnica u Ulici Ćirila i Metodija. Donirajte sadnicu za zeleni Telep! Sadnice možete doneti u Eko Kuću, Ćirila i Metodija 60 ili pozvati Eko Kurir, a oni će doći po nju!

* Planinarsko rekreativna sekcija FTN-a i udruženje građana “Aktivna Fruška”
Organizuje se pešačenje po Fruškoj gori i to od 8 sati kada je okupljanje učesnika u Limanskom parku na stajalištu kod mosta Slobode. Odlazak autobusom 74 ka Popovici. U planu je kružna tura, a start je sa Popovice, pa preko Glavice, Astala, TV toranja, Info-centar, Kraljeve stolice pa nazad do Popovice. Dužina staze je 17 km.
Tokom pešačke akcije sakupljaće se smeće, a na kraju pešačenja biće organizovano sađenje nekoliko sadnica. Organizatori obezbeđuju vreće za smeće, a rukavice svako od učesnika akcije treba da ponese.
Prijave su obavezne!
Vodiči:
Strahinja Marjanović 064/31-201-41
Aleksandra Bulić 064/942-19-97
Igor Mužik 064/348-75-00

Vidimo se sutra! 🙂

ByAdmin

SOKOBANJA – SVE BLAGODETI PRIRODE NA JEDNOM MESTU

Ukoliko još niste isplanirali vikend, naša preporuka je Sokobanja. Nalazi se u istočnom delu Srbije okružena planinama Ozren (poznatija kao vazdušna banja), Devica, Janior, Rtanj i Bukovik. Kroz nju protiče reka Moravica a u blizini se nalazi jezero Bovan, popularno izletište ribolovaca.

Možete obići turska kupatila iz 14. veka i srpska zdanja iz 19. veka, poput Miloševog konaka, Srpske pravoslavne crkve i stare osnovne škole.

Nedaleko od samog grada nalazi se puno prelepih izletišta koja pored odmora i zabave, pružaju i uživanje u zdravom prirodnom okruženju. Jedno od najpopularnijih izletišta je Lepterija, uređena za šetnju, piknik i razonodu za decu, a za ljubitelje dužeg pešačenja tu su i odlazak do Soko-grada i Popovice, koja kao nagradu nudi najlepšu panoramu.

Tekst i foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

U PLANU BICIKLISTIČKA STAZA OD NOVOG SADA DO BEOGRADA

Pokrajinski organi planiraju izgradnju biciklističke staze između Novog Sada i Beograda kojom bi se povezala dva najveća grada u Srbiji.

Kako stoji u Planu javnih nabavki Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, u 2018. godini biće objavljen tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju ove staze. Vrednost javne nabavke iznosi 30 miliona dinara, piše portal 021.

Nabavka bi trebalo da bude raspisana u aprilu ili maju, dok će ugovor biti zaključen tokom juna ili jula. Inače, odluka da se pristupi planiranju izgradnje staze na relaciji Novi Sad-Beograd doneta je na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Vojvodine u oktobru prošle godine.

Biciklistička zajednica u Novom Sadu poručuje da je izgradnja ovakve saobraćajnice značajna, te da donosi korist brojnim građanima. Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative navodi da biciklistička staza ne bi donela benefite samo Novom Sadu i Beogradu, nego i mestima koja se nalaze uz tu rutu.

“Svaki turista ostavi deo novca na putu i to svakako doprinosi razvoju manjih mesta. Jedan od razloga zbog kojih je ovakav projekat značajan jeste osnaživanje drugih načina prevoza na celoj destinaciji. To nije veza samo između Novog Sada i Beograda, nego postoji niz mesta između koje treba oživeti atraktivnim i funkcionalnim sadržajima, što znači da treba dati alternativu da im sve bude pristupačno, a biciklističke staze su jedan od načina da se to uradi”, poručuje Trifković za 021.rs.

Dilema: biciklistička staza ili put?!

I Nebojša Subić iz Biciklističkog saveza Vojvodine smatra da je izgradnja saobraćajnice dobra ideja, ali napominje da se sa tim kasni već gotovo tri decenije. Takođe, ukazuje na to da je potrebno razjasniti da li će graditi biciklistička staza ili biciklistički put.

“Ako želimo samo biciklističku stazu, ona bi trebalo da prati rutu Eurovelo 6. Potrebno je definisati hoće li se ona naslanjati na postojeće saobraćajnice drumskog saobraćaja ili će se graditi posebni biciklistički put ili staza koja će biti odvojena od saobraćajnice za motorizovani saobraćaj. U Evropi je to fizičko odvajanje nemotorizovanog od motorizovanog saobraćaja odavno napravljeno. Na to treba da se stavi fokus, a ne samo na trasiranje i korišćenje postojećih saobraćajnica tako što se stavi traka za bicikliste ili se postavi signalizacija”, dodaje naš sagovornik.

Po njegovim rečima, u realizaciju ovakvog projekta trebalo je da se krene kada su se trasirale staze biciklističkih ruta Eurovelo. Do sada bismo već imali gotove staze, kako kaže Subić, to bi bilo značajno radi povezivanja sela koja se nalaze na deonici od Novog Sada do Beograda.

Odlična lokacija

Novi Sad se nalazi na dobroj lokaciji, s obzirom na to da Eurovelo ruta 6 prolazi kroz Novi Sad, ide uz Dunav do Beograda, dok je u blizini i Eurovelo ruta 11, koja takođe prolazi kroz prestonicu Srbije i nastavlja južnije.

Naši sagovornici ukazuju na to da su gradovi u Srbiji, pa tako i u Vojvodini, loše povezani biciklističkim rutama. Subić dodaje da ni povezanost sa prigradskim naseljima Novog Sada nije dovoljno razvijena.

“Jedno je kada imate biciklističku infrastrukturu u gradu, sa čim Novi Sad može da se podiči. Ipak, veliki broj prigradskih nasilja – Kać, Budisava, Kovilj, kad kreneta prema Rumenci, sve je to nepovezano. Praktično nemamo biciklističku infrastrukturu koja je adekvatna razvoju grada i onome što moderan grad treba da ima. Isto je tako i na ruti između Novog Sada i Beograda. Bezbednost biciklista u saobraćaju je najugroženija između naseljenih mesta, najveća stradanja su na tim deonicama, zato što su slabo uočljivi, a slaba je i vidljivost”, kaže Subić.

Benefiti domaćeg cikloturizma

Trifković dodaje da se u Srbiji i dalje podstiče to da građani uglavnom koriste automobile kao sredstvo prevoza.

“U Srbiji generalno, pa i u Vojvodini, ne postoji razvijena međugradska biciklistička infrastruktura. Prosto nije se planiralo i zbog toga i biciklisti koriste uglavnom već postojeću automobilsku infrastrukturu. Ima potpuno smisla razvijati tu mrežu i jedan od najvećih benefita je što se razvija domaći cikloturizam. Ljudi se sve više opredeljuju za izlete van grada na biciklima, a za takve stvari je najbolja ta bezbedna infrastruktura gde ljudi mogu da naprave male izlete, do Karlovaca na primer”, zaključuje Trifković za 021.rs.

Kako je tek u planu izrada tehničke dokumentacije za izgradnju ove staze, nije poznato kada bi izgradnja zaista mogla da počne. U međuvremenu, meštani pojedinih prigradskih naselja podnose inicijative za biciklističko spajanje sa Novim Sadom. Dodajmo i da ovo nije jedini projekat u vezi sa biciklizmom, u koji će Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam uložiti sredstva. U ovoj godini biće realizovane i javne nabavke za biciklističke rute Eurovelo 6 i 11 koje se tiču signalizacije.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

ByAdmin

ŠVEDSKA SPREMNA DA ULOŽI 15 MILIJARDI DOLARA U EKOLOGIJU

Ambаsаdor Švedske u Beogradu Jan Lundin izjavio je dа je trećinа fondovа koje Švedskа ulаže u Srbiju plаsirаna u zаštitu životne sredine. On je istakao dа je ta zemlja spremna da uloži 15 milijardi dolara u projekte posvećene ekologiji.

Ludin je u razgovoru sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom nаveo da je ekologijа jedno od nаjvаžnijih pitаnjа u procesu pridruživаnjа Srbije Evropskoj uniji i dа će Švedskа i dаlje podržavati Srbiji kroz donаcije za nove projekte, ali i edukaciju mladih kadrova.

Kako se navodi u saopštenju Ministarsva zaštite životne sredine, Trivаn je izrаzio zаdovoljstvo i zаhvаlnost nа podršci i nesebičnoj pomoći koju Švedskа pružа Srbiji, posebno u oblаsti zаštite životne sredine.

“Švedskа je zа nаs jedаn od nаjvećih uzorа i vodećа zemljа u svetu po brizi zа ekologiju, i Srbiji je nа putu evrointegrаcijа drаgoceno što imа podršku i podsticаj Švedske, posebno u oblаsti zаštite životne sredine”, rekаo je Trivаn.

Rаzgovoru su prisustvovаli i predstаvnici Švedske međunаrodne аgencije zа rаzvoj (SIDA) kojа će u sаrаdnji sа sektorimа ministarstva utvrditi i reаlizovаti prioritetne projekte podrške.

Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

OVO NISTE ZNALI! KOLIKA JE ŠTETNOST POGONSKIH GORIVA VOZILA

Jedan od uzročnika nastanka efekta staklene bašte je ugljen-dioksid (CO2) iz fosilnog goriva, koga emituju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Koliko će se CO2 naći u atmosferi zavisi od potrošnje pogonskog goriva nekog automobila, tako da će dobro naštelovani motori emitovati manju količinu ovog gasa. Na svaki litar potrošenog benzina, emituje se približno 2,4 kg ugljen-dioksida, tako da se prilikom potrošnje jednog prosečnog rezervoara goriva od 45 litara u atmosferu emituje 108 kg CO2. Malo li je?

Šta kaže statistika

Prema zvaničnim podacima MUP-a Srbije za 2016. godinu, registrovano je bilo 1.888.566 automobila, 208.560 teretnih vozila, 9.626 autobusa, radnih mašina 8.653 i 64.309 mopeda i motocikala, što je više od dva miliona vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Po proračunima iz Studije o proceni emisije zagađujućih gasova u atmosferu na državnim putevima (COPERT) analize Еvropske agencije za životnu sredinu urađenim na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, emisija CO2, koja potiče od drumskih vozila u Srbiji, iznosila je skoro devet i po tona. Pored ugljen-dioksida, u izduvnim gasovima automobila nalaze se i ugljen-monoksid, azotni oksidi (koji stvaraju kisele kiše), sumpor-dioksid, metan i druge materije izuzetno štetne po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Savet plus

Potrebno je da vam motor u automobilu bude dobro naštelovan, jer kao takav imaće propisanu potrošnju a samim tim i zagađenje vazduha će biti znatno manje. Na primer, prema standardima iz 1989. sa jednom litrom goriva automobil pređe 10,5 km, dok današnja, modernija vozila za istu količinu goriva mogu da pređu skoro 22 km. Što znači, da vožnjom starijih automobila, kojih je kod nas poprilično, prelazimo duplo kraće razdaljine u odnosu na savremenija vozila uz mnogo veću potrošnju pogonskog goriva i veće zagađenje vazduha i životne sredine.
Takođe, preporuka je da se u vozilima ne koristi klima-uređaj ukoliko to nije neophodno jer emituje CFC gasove i povećava potrošnju goriva.

Bitne su i sitnice!

Kada bi 100.000 vlasnika automobila koji zanemaruju svoje „lepotane“ brinulo o njima tako da im motori budu dobro naštelovani, moglo bi se sprečiti da četrdeset miliona kilograma ugljen-dioksida dospe u atmosferu svake godine. S obzirom na to da su odlasci kod majstora i u auto-servise dodatni nameti na kućni budžet, mogu li to sve građani ispratiti imajući u vidu životni standard u Srbiji?!

Tekst i foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

NOVOSAĐANI PROTIV SEČE SIBIRSKOG BRESTA

Pre trinaest godina, meštani Ulice Alberta Ajnštajna u Novom Sadu, samoinicijativno su prikupili nekoliko hiljada evra i na površini iza svojih kuća zasadili drvorede sibirskog bresta. Kako kažu, novim regulacionim planom, predviđeno je da se na toj lokaciji grade sedmospratnice, što bi značilo da će biti isečeno oko 130 zdravih stabala, koja su zelena oaza, park i odmaralište svih građana Novog Sada.

Kada su pre dva meseca saznali da će se iza njihovih kuća praviti zgrade, a kako kažu i iseći stabla ispod čijih krošnji provode slobodno vreme, meštani dela Avijatičarskog naselja u kratkom roku prikupili su oko 1.000 potpisa protiv te odluke.

“U okviru javne rasprave obratili smo se komisiji za Urbanizam, tamo smo im podneli svih 988 potpisa koje smo skupili i tamo smo objasnili kako mi gledamo na novu ideju šta to treba da bude. Zatim smo taj isti materijal predali u MZ “Radnički”, našoj mesnoj zajednici i isto to smo predali komisiji za građanske predstavke u okviru Skupštine Vojvodine”, kaže Vladimir Mirkov.

“Tako da smo nakon 13 godina dobili jednu ozbiljnu zelenu barijeru od drveta, koja nas štiti, ne samo nas nego i čitavo naselje, od vetra, polena, ambrozije koje takođe ima”, objašnjava Siniša Malbašić.

Zemljište na kome se nalaze brestovi u vlasništvu je Grada i Eparhije Bačke, a s obzirom na to da je Novi Sad celina koja se neprestano razvija i raste, na toj lokaciji biće građeni stanovi. Međutim, radovima će se pristupiti tek onda kada se uradi detaljna procena terena, kako bi se pronašlo kompromisno rešenje kojim će svi biti zadovoljni, navode u Urbanizmu.

“Moramo tačno da utvrdimo gde se stabla nalaze, pošto nažalost ne postoji katastar zelenih površina. Zatim, pitanje je kog su kvaliteta ta stabla, ona nisu bila planirana kao čuvanje u bilo kom planskom dokumentu ranije. Mi ćemo naravno to sve sagledati, videti šta može i treba da se sačuva, iskorigovati planirano i jednim delom sasvim sigurno izaći u susret građanima “, kaže Dušan Miladinović, direktor JP “Urbanizam”, Novi Sad.

Na pomenutom prostoru, pre ideje o igradnji jeftinih stanova, planirana je izgradnja sportskog centra, međutim, zbog nedostatka prostora to će biti realizovano na Jugovićevu. U narednom periodu ulagaće se u uređenje i očuvanje zelenih oaza na Novom naselju i u okolini Bulevara Evrope, dodaju u Urbanizmu.

Izvor: RTV
Foto: bruns.de

ByAdmin

JEGRIČKA – PRAVI PRIRODNI DAR

Ukoliko još niste isplanirali vikend, naša preporuka je Park prirode “Jegrička”.

Osetiti prirodu, znači osetiti njenu lepotu, veličinu i snagu. Naravno, samo u dodiru sa njom možemo shvatiti lepotu života koji nam je podarila.

Jedno od takvih dodirnih tačaka je Jegrička, autohtona rečica Bačke čiji tok je dugačak 64 kilometra. Park prirode “Jegrička” prostire se duž njenih obala i nosi još i naziv „pupčana vrpca bačkih močvara“. Obuhvata četiri opštine: Bačku Palanku, Vrbas, Čurug i Žabalj.

Ovaj park prirode je područje bogato živim svetom, očuvanim prirodnim vrednostima i prelepim pejsažima. Bilo da ste ribolovac, biciklista ili prosto želite da se prošetate i uživate u cvrkutu ptica – ovo mesto nudi savršen odmor od gradskog, užurbanog načina života.

Jegrička je iz godine u godinu sve bogatija stazama zdravlja. Sve više namernika sa radošću posećuje ovo mesto, bežeći iz gradske vreve na tihe obale reke. Pored šetnji stazama zdravlja, turistima je omogućeno da uživaju u vožnji biciklom kroz prirodni ambijent, da se voze drvenim čamcima ili uživaju u posmatranju ptica.

Obale Jegričke poznate su i po prelepim „tepisima“ belih lokvanja i barske paprati, vodenog oraška i mešinke (insektivorna biljka mesožderka), i predstavljaju bogate oaze raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.

Jegrička je pravi prirodni dar nadohvat ruke. Osetite je!

Tekst i foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

AGROEKOLOGIJA BI MOGLA DA HRANI I SPASE CELU PLANETU

Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od zagrevanja, UN podstiču agroekologiju, istorijsku prekretnicu posle decenija „zelene revolucije” zasnovane na intenzivnoj poljoprivredi, a sada na „optuženičkoj klupi”.

„Moramo jačati održive sisteme hrane (…) i očuvati životnu sredinu: agroekologija može pomoći da se to postigne”, rekao je u utorak generalni direktor Agencije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) Hose Graciano da Silva na otvaranju drugog međunarodnog simpozijuma o agroekologiji u Rimu.

Od kraja Drugog svetskog rata, razvoj poljoprivrede na osnovu masovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava – pesticidi, herbicidi, fungicidi, da bi se povećali prinosi radi obezbeđenja sigurne dostupnosti hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sredinu, rekao je on.

„Zemlja, šume, voda, kvalitet vazduha i biodiverzitet se pogoršavaju, i to ako porast proizvodnje po svaku cenu nije iskorenio glad u svetu”, rekao je da Silva.

Bivši ministar poljoprivrede Francuske Stefan Le Fol, počasni gost na otvaranju sednice simpozijuma o aktivnoj podršci agroekologiji od 2012. godine, pozvao je na „dvostruku zelenu revoluciju, koja se oslanja na prirodu”.

„FAO je bio mesto prve zelene revolucije, mora biti i mesto dvostruko zelene revolucije”, rekao je on.

Na osnovu znanja svakog poljoprivrednika s njegove parcele, u kombinaciji s najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta da bi bilo budu plodnije i s više ugljenika, kao i biodiverziteta biljnih vrsta, agroekologija okreće leđa veščkim đubrivima. Ona takođe pokušava da smanji zavisnost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko opterećenje poljoprivrednika.

„Moramo se odmaći od monokulturnog sistema koji je dominirao u prethodnom veku”, rekao je Žilber Ungbo, predsednik IFAD-a, takođe agencije UN, za podršku poljoprivredi u zemljama u razvoju.

Simpozijum koji okuplja stotine delegata iz sveta, trebalo bi da se završi „završnom deklaracijom” koju će Odbor za poljoprivredu UN razmotriti u septembru, rekao je Graciano da Silva. Do sada je tridesetak zemalja, uključujući većinu iz Latinske Amerike, kao i Južna Koreja, Kina, Obala Slonovače, a i Austrija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo zakonodavni ili regulatorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije, rekao je on.

Po njegovim rečima, „još ima posla” da bi se većina konvencionalnih poljoprivrednika uverila da je nov sistem održiv i profitabilan. „

Nešto se događa, ali moramo nastaviti bitku”, rekao je L Fol.

Vijai Kumar, savetnik za poljoprivredna pitanja u državnoj vladi Andra Pradeš, u jugoistočnoj Indiji, govorio je o entuzijazmu i obimu revolucije koja je u toku. „Odlučili smo da do 2024. godine 80% od šest miliona poljoprivrednika u našoj državi pređe na agroekologiju”, izjavio je Kumar za AFP. „Zelena revolucija je bila zasnovana na lažnim principima, sa stalnim oslanjanjem na ulaganja, ili naši poljoprivrednici nisu dobili ništa (…) i još gore, imali smo talase samoubistava poljoprivrednika u Indiji”, dodao je on.

„Želimo da se proizvodnja hrane povećava među srećnim poljoprivrednicima”, rekao je on, i da je oduševljen što se sve više mladih diplomaca „vraća” u zemlju „s dobrim idejama”. Ali, put je dug: 2017. godine Andra Pradeš je imala 40.000 poljoprivrednika koji rade u skladu s principima agroekologiju, a 163.000 ove godine, dok se očekuje da taj broj poraste na 300.000 u 2019. ali još je veoma daleko od milionskog cilja.

Izvor: Plezirmagazin.net
Foto: Pixabay

ByAdmin

SAZNAJTE KOJA SU NAJRADIOAKTIVNIJA MESTA NA PLANETI

Zbog industrije i turbulentne istorije na mnogim od ovih mesta danas skoro da i nema života. Radijacija može biti vrlo opasna. Može izazvati brojne zdravstvene probleme, a u dovoljno velikim dozama može biti i smrtonosna.

Na sreću, na svetu postoji samo nekoliko mesta na kojima može da se bude puno ozračen, ali ako se tamo zateknete, svakako se savetuje da se ne zadržavate previše.

Ramsar, Iran

Ramsar, grad u pokrajini Mazandaran u Iranu, je mesto s najvećim stepenom prirodnog jonozirajućeg zračenja na svetu – i do 260 mSv godišnje. Trenutna prosečna ekvivalentna doza za radnike u nuklearnim elektranama je 20 mSv godišnje, u proseku za pet godina, ali najveća dopuštena ekvivalentna doza je 50 mSv u jednoj godini. Ovaj visoki stepen radioaktivnosti izgleda da ne utiče na zdravlje lokalnog stanovništva, koje je izgleda kroz istoriju stvorilo otpornost. Postoje tvrdnje da su stanovnici čak i zdraviji, kao i da duže žive nego prosečno stanovništvo u Iranu.

Ove činjenice navele su neke naučnike da pokušaju da promene podatke za dozvoljene apsorbirane doze jonozirajućeg zračenja. Čak i poljoprivredni proizvodi iz okoline Ramsara imaju povećanu dozu radioaktivnosti. Ipak, 1.800 stanovnika koji žive u najkritičnijim područjima je dosta mali uzorak da bi se izvukli naučni zaključci o povećanoj radioaktivnosti. Neke iranske studije pokazale su da lokalno stanovništvo ima znatno veći prosek CD69 gena, višu učestalost stabilnih i nestabilnih hromozomskih abnormalnosti i veći stepen ženske neplodnosti.

Gojanija, Brazil

Godine 1987, dva lopova su u potrazi za metalom opljačkala napuštenu bolnicu u Gojaniji, glavnog grada brazilske države Gojaz. Nažalost, pronašli su malu kapsulu visoko radioaktivnog hlorida koji se koristio za uređaj za radioterapiju. Sa sobom su poneli materijal, što je na kraju rezultiralo smrću četvoro ljudo. Deca, privučena plavkastim sjajem, dodirivala su opasan materijal, a čak su ga trljala i o kožu. Nekoliko gradskih blokova je u tolikoj meri bilo kontamirano da su morali da budu uništeni.

Na kraju, 300 je ljudi zadobilo radioaktivnu kontaminaciju, ali ‘radiofobija’ je obuhvatila ceo grad. Više od 100.000 ljudi čekalo je u redovima kako bi se testiralo na trovanje radijacijom. S nekoliko mesta uklonjen je gornji sloj tla, a na nekim lokacijama pronađeno je i zračenje jačine dva siverta po satu. Iako se život većinom vratio u normalu, neka mesta su ostala kontaminirana.

Majlu-Su, Kirgistan

Rudarski gradić, koji se nalazi na jugu Kirgistana, još uvek snosi posledice sovjetskog nuklearnog programa. U njemu se u periodu od 1946. do 1967. godine vadila i obrađivala ruda uranijuma, a područje ostalo kontaminirano do danas. Većina otpada prilikom vađenja uranijuma je zakopana duž reke koja protiče kroz grad. Izveštaj iz 2010. godine naveo je da je potrebno hitno čišćenje grada zbog velikog procenta obolelih od raka i oslabljenog imuniteta lokalnog stanovništva.

Stepen zračenja je iznad sigurnosnih limita, a iako su mnoge porodice premeštene – oko 20 hiljada ljudi još uvek živi u gradu.

Selafild, Velika Britanija

U zapadnom delu Ujedinjenog Kraljevstva nalazi se Selafild, lokacija za uništavanje nuklearnog otpada gde još uvek postoje visoke količine radijacije. U pitanju je mesto gde se skladišti većina radioaktivnog otpada iz 15 operativnih britanskih nuklearnih reaktora, kao i prekomorsko nuklearno gorivo. Otpad stvara stepen radijacije do 280 siverta dnevno, što je za 60 odsto više od smrtonosne doze.

Rastopljeno radioaktivno gorivo čuva se u ogromnom podzemnom bazenu, nazvanom Head End Shear Cave, gde pristup imaju samo roboti.

Hanford, SAD

Američka državna sližba Hanford u Vašingtonu je mesto gde su se proizvodili delovi za atomske bombe tokom hladnog rata. Iako većina ovog oružja nije bila iskorišćena, sama proizvodnja je napravila mnogo štete okolini, a to čini i dan-danas.

Nekada se na tom mestu proizvodio plutonijum za projekat “Menhetn”, a danas se tamo nalazi oko 65 odsto američkog nuklearnog otpada.

U maju 2017. godine urušio se tunel, što je izazvalo veliku zabrinutost i evakuaciju radnika. Tunel je blokiran sipanjem ogromnih količina zemlje. Tragovi kontaminacije pronađeni su i do 16 kilometara od Hanforda.

Černobilj, Ukrajina

Černobilj je u 19. i 20. veku bio veoma važno trgovačko i industrijsko središte na rečnom putu između Baltičkog i Crnog mora u kojem je živelo oko 14 hiljada stanovnika. Međutim, danas je ovaj grad u Ukrajini isključivo poznat po Černobiljskoj nuklearnoj elektrani i nuklearnoj nesreći koja se dogodila 26. aprila 1986. godine, a zbog koje su stanovnici grada i okoline napustili čitavo područje iz sigurnosnih, odnosno zdravstvenih razloga i to odmah nakon nesreće.

Do nesreće je došlo usled greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora. Nesreći je svakako doprinelo i neadekvatno obučeno osoblje. Eksplozija koja je usledila je unuštila četvrti reaktor u elektrani. Grad je do danas ostao nenaseljen i pod redovnim je nadzorom ukrajinskih državnih službi za zaštitu okoline.

Bolnica Pripjat, Ukrajina

Na nekoliko kilometara od elektrane u Černobilju nalazi se pripjatska bolnica gde su odvezeni prvi vatrogasci koji su delovali na mestu nesreće 1986. godine. Ova bolnica još uvek sadrži velike količine radijacije.

Pripjat je do skoro predstavljao praktično muzej, koji je dokumentovao poslednje godine Sovjetskog Saveza. Stanovi, bazeni, bolnice i ostale ustanove bile su potpuno napuštene, i sve unutar tih ustanova ostavljeno je da trune. Stanovnici su nakon nesreće mogli da ponesu samo kofer sa dokumentima, knjigama i odećom koja nije bila kontaminirana. Za potrebe smeštaja evakuisanih stanovnika izgrađen je novi grad Slavutič.

Fukušima, Japan

Fukušimska katastrofa obuhvata seriju nuklearnih nesreća i otkazivanje uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima 1, kod grada Okuma, koje su nastale kao posledica katastrofalnog zemljotresa u Japanu 11. marta 2011. godine.

Nuklearna elektrana obuhvata šest nuklearnih reaktora tipa BWR u vlasništvu TEPKO kompanije. Reaktori 4, 5 i 6 bili su ugašeni u vreme zemljotresa radi održavanja i inspekcije. Ostala tri reaktora su se automatski ugasila kada je došlo do velikog zemljotresa. Nakon toga veliki talas cunami udario je u ove reaktore i poplavio celo područje. Kao posledica toga, dizel agregati koji su pokretali pumpe za hlađenje reaktora ostali su bez dovoda električne energije. Narednih nekoliko dana došlo je do delimičnog topljenja jezgra reaktora 1, 2 i 3, kao i eksplozije vodonika koji je uništio krovove zgrade gde se nalaze reaktori 1, 3 i 4; eksplozija je takođe oštetila kontejner reaktora 2 a nekoliko požara je oštetilo i reaktor 4. Zbog straha od širenja radijacije, stanovništvo je evakuisano iz oblasti 20 km oko nuklearne centrale.

Japan pokušava pomoću robota da izvuče gorivo, koje je prošle godine locirano u dva od tri rastopljena reaktora. Nakon što sve gorivo bude pronađeno, počeće proces vađenja. Očekuje se da će postupak trajati četiri decenije, uz cenu od 188 milijardi dolara. Fukušima još dugo neće biti bezbedno mesto za život.

Izvor: Nationalgeographic.rs
Foto: Pixabay

ByAdmin

OD OGROMNE KOLIČINE SMEĆA U ŽELUDCU – UGINUO KIT

Mladi kit koji se nasukao na obali u Španiji uginuo je od unosa ogromne količine smeća, objavile su lokalne vlasti prošle nedelje.

Skoro 30 kilograma smeća – uključujući plastične kese, užad, ribarske mreže i bubanj, pronađeni su u digestivnom traktu ovog sisara.

Kit dužine 10 metara pronađen je na obali malog odmarališta Kabo de Palos u jugoistočnoj Mursiji u februaru, a obdukcija je pokazala da je uginuo od nemogućnosti da svari ili izbaci smeće, prenosi “Hafington Post”.

Tragična smrt životinje podstakla je lokalne vlasti u Mursiji, uz Evropsko udruženje za zaštitu okoline i Evropski fond za regionalni razvoj, da pokrenu kampanju koja se bori protiv zagađivanja okeana.

Konsuelo Rosauro iz lokalne vlasti rekla je da je “prisustvo plastike u morima i okeanima jedna od najvećih pretnji za očuvanje životinjskog sveta”.

Stručnjaci predviđaju da će do 2021. godine biti pola milijarde odbačenih plastičnih flaša koje ugrožavaju okean i obale, a taj broj mogao bi da se udvostruči do 2025. godine ukoliko se ne pokrenu ozbiljne akcije.

Izvor: Index.hr
Foto: Twitter

ByAdmin

POČINJE NAPLATA PLASTIČNIH KESA I KOD NAS

Trgovinski lanac “Shop&Go” počeće od 16. aprila da naplaćuje kese u svojim prodavnicama po ceni od dva dinara, a ovakvu praksu mogle bi uskoro da slede i druge kompanije u Srbiji.

Kako je saopštila kompanija Delez Srbija, čiji je jedan od brendova “Shop&Go, naplatom plastičnih kesa žele da, kako kažu, smanje njihovu upotrebu kao i zagađenje životne sredine.

U ovim prodavnicama do 15. aprila, uz račun veći od 1.000 dinara, potrošači će besplatno dobijati pamučni ceger.

S obzirom na to da potrošači u Srbiji najviše koriste plastične kese koje se teško recikliraju, one završavaju na deponijama i predstavljaju veliki problem za životnu sredinu, jer se praktično ne razgrađuju.

Iz maloprodajnog trgovinskog lanaca Merkator S, u okviru kojeg posluju IDEA, RODA i Merkator Hipermarketi, potvrđeno je ranije Tanjugu, da razmatraju mogućnost o preduzimanju koraka u pravcu smanjivanja upotrebe plastičnih kesa, što je i direktiva EU u cilju očuvanja životne sredine.

Evropska komisija usvojila je ranije strategiju kojom je zatraženo od Srbije da do kraja 2019. godine ograniči korišćenje plastičnih kesa na 90 komada godišnje po osobi, kao meru smanjenja zagađenja životne okoline.

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je nedavno za Tanjug da bi voleo da se upotreba plastičnih kesa smanji što pre, budući da su pet ambalaže i plastične kese “deo modernog otpada koji toliko zagađuje planetu da su štete gotovo nemerljive u pojedinim oblastima”.

Dodao je da Ministarstvo već vodi razgovore i razmatra mere za smanjenje upotrebe tih kesa, ali da neće srljati u rešenja koja nužno ne moraju da budu dobra.

“S druge strane, potrebno je hrabrosti da se uđe u sve to i da primenimo rešenja koja vidimo da su i negde drugo primenjivana. Postoji mogućnost da se naplaćuju te kese, što će nesumnjivo smanjiti broj kesa koje se proizvode, ali postoje i druga rešenja”, kazao je Trivan i dodao da se pojavljuju i nova tehnološka rešenja, poput toga da se, na primer u Indiji, prave kese od skroba.

“Sve ćemo to imati u vidu i pokušaćemo da se dogovorimo sa trgovinskim lancima kako to da izvedemo i mislim da ćemo lako naći zajednički interes u svemu tome”, kazao je ministar.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

ByAdmin

KAKO UNAPREDITI POLOŽAJ SAKUPLJAČIMA SEKUNDARNIH SIROVINA

Neformalni sakupljači sekundarnih sirovina postoje svuda u svetu, od najrazvijenijih demokratija koje gotovo sve recikliraju, do siromašnih zemalja na čijim deponijama su izgrađena naselja nalik getu, u kojima ljudi žive doslovno između brda smeća. Poslednji dostupan podatak navodi da se ovim poslom bavi između 1 i 2 odsto svetske populacije, uglavnom najsiromašnijih, objavila je Svetska banka još 1988. godine, a Ujedinjene nacije procenjuju da oni prikupe od 50 do 100 odsto otpada u urbanim sredinama.

Primeri dobre prakse

Uprkos takvom doprinosu, većina ne koristi beneficije koje bi mogli da imaju kao ravnopravni pripadnici zajednice, uključujući i činjenicu da se mali broj njih leči u zvaničnim zdravstvenim institucijama, iako su zbog čestog rada sa toksičnim materijalima izloženiji bolestima od mnogih drugih profesija.
Retko koja država u svetu se sistemski bavi unapređenjem položaja ove maltene nevidljive grupe ljudi, ali uspešni primeri koji su rezultat aktivnosti civilnog sektora bi mogli da posluže kao smernice u ovim nastojanjima. Primera radi, u Indoneziji je zaživelo zdravstveno osiguranje koje se plaća 60 evro centi mesečno, pod uslovom da je ovaj novac zarađen sakupljanjem sopstvenog otpada za reciklažu. Postoji više predloga na koji način se može obezbediti zdravstvena briga o sakupljačima otpada, ali čini se da vlasti većine zemalja posvećuju malo vremena ovoj temi. Slična je situacija i sa socijalnim i penzionim osiguranjem.

Efikasna rešenja

Stručnjaci sugerišu da bi poboljšanje sistema za upravljanje otpadom moglo uticati i na unapređenje životnih uslova sakupljača. Predlažu formiranje partnerstava između lokalnih samouprava i sakupljača sekundarnih sirovina i intenzivniji rad na razvrstavanju smeća, kako bi se povećao obim reciklaže a time i prihodi u ovom sektoru. Dobar primer ovakve saradnje je indijski grad Pune, u kojem je sindikat sakupljača uspeo da osvoji upravljačku poziciju u ovom resoru na nivou gradske uprave i sada se kroz lokalne institucije sakupljači bore za unapređenje svog položaja, ali i uvođenje reda u ovu granu privrede.

Iskustva iz pojedinih zemalja pokazuju da bi bolja organizacija sektora upravljanja otpadom uveliko mogla olakšati posao sakupljačima. Tamo gde građani razvrstavaju smeće, sakupljači ne moraju da ga traže po kontejnerima i deponijama, već obilaze domaćinstva i preuzimaju unapred selektovane ostatke. Pokazalo se da ova praksa smanjuje i stopu dečjeg rada, budući da jedna osoba, koja obično i obezbeđuje porodične prihode, može da prikupi više otpada i stoga ne mora da angažuje i ostale članove porodice u tom poslu. U gradovima u kojima se sprovodi ovakav vid upravljanja otpadom, porastao je broj siromašne dece koja pohađaju školu.

I Got Garbage

Osim toga, postoje primeri da su se i IT stručnjaci uključili u borbu za unapređenje radnih uslova sakupljača, pa izrađuju tehnološka rešenja za efikasnije prikupljanje otpada. Jedno od takvih rešenja je i onlajn platforma „I Got Garbage“, koja oprema sakupljače mobilnim telefonima, mapama i isplaniranim rutama, kao i informacijama o lokacijama gde se otpad nalazi. Sajt, takođe, poseduje bazu otkupljivača otpada i tako direktno povezuje sakupljače sa kupcima, omogućavajući im da izbegnu posrednike koji se često „ugrađuju“ daleko više od realne cene.

Na ovaj način se, osim većih prihoda za sakupljače, doprinosi i boljoj kontroli upravljanja otpadom i poboljšanju slike o ovoj delatnosti, koja se u javnosti neretko vezuje za „sivu zonu“ i „kreativno“ tumačenje zakona kao što to čini najpoznatiji TV mafijaš Toni Soprano, „konsultant u kompaniji za upravljanje otpadom“.

Srbija tapka u mestu

Kod nas je, međutim, situacija drugačija, kaže Osman Balić, predsednik NVO Yurom centar.
„Prema našem poslednjem istraživanju, od ukupnog broja sakupljača sekundarnih sirovina 90% su činili Romi. Činjenica je da decenijama unazad postoji diskriminacija prema ovoj populaciji i da se to nije mnogo promenilo. Vlast i neprofitni sektor neprekidno pričaju o unapređenju položaja sakupljača sekundarnih sirovina, ali malo toga je na ovom polju urađeno. Pre sedam godina osnovan je esnafski sindikat sakupljača, međutim on ima malobrojno članstvo i slab politički uticaj. Od tada su cene sekundarnih sirovina a samim tim i zarade sakupljača malo porasle, ali i dalje su daleko od obezbeđivanja osnovne egzistencije. Pomaka nema ni u pogledu socijalne sigurnosti sakupljača, osim što je postignut konsenzus da su oni društveno korisni“, istakao je Balić.

Oni koji se opredele za ovaj posao, najčešće to rade neformalno, što potvrđuju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, navodeći podatke da je samo 249 nezaposlenih sa njihove evidencije prihvatilo ponude za legalno obavljanje ovog posla. Prema nezvaničnim procenama (a samo takve i postoje), broj sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji kreće se čak do 50.000. Većinu njih čine pripadnici romske populacije ali i drugih nacionalnosti, među kojima i migranti sa ratnih područja koji nisu uspeli da uđu u neku od zemalja EU. Iz tog razloga je krajem 2017. otpočeo jednogodišnji projekat „Podrška integraciji u tržište rada i formalno upravljanje otpadom Roma, migranata i drugih ranjivih grupa“ s ciljem da se, između ostalog, legalizuje njihov rad i unaprede zdravstveni i socijalni uslovi u kojima žive.

Prosečan radni dan 12 sati

Kako oni izgledaju pokazuje i istraživanje Zelene inicijative, mreže 22 organizacije građanskog društva u Srbiji: prosečan radni dan sakupljača traje 12 sati, njegova mesečna zarada kreće se između 15.000 do 18.000 dinara, a pošto je većina nezaposlena, neki od njih dobijaju i socijalnu pomoć kako bi „sastavili kraj s krajem“. Posebno zabrinjava podatak da četvrtinu neformalnih sakupljača čine osobe mlađe od 18 godina, kao i činjenica da je usled nedostaka institucionalnog i pravnog okvira koji bi regulisao angažman sekundarnih sakupljača sirovina ova oblast uveliko izložena kriminalnim aktivnostima.

Osim uspostavljanja jasnih pravila igre u pogledu regulative, Balić tvrdi da bi rešavanju ovog problema doprinelo i formiranje otvorene berze sekundarnih sirovina. To bi pomoglo da se definišu realne cene sirovina i rada, za razliku od aktuelne situacije u kojoj je ovaj posao vlasnicima kapitala veoma unosan, dok se onima koji ga obavljaju na terenu ostavljaju – mrvice za preživljavanje.

Rešenje – “zelena privreda”

Osnovni preduslov za dugoročno poboljšanje je, međutim, stvaranje ambijenta koji bi podsticao reciklažu u sklopu takozvane „zelene privrede“. Procene ukazuju da bi u Srbiji, samo kroz ispunajavanje obaveza u pogledu recikliranja koje nalaže članstvo u EU, u ovoj delatnosti moglo da se otvori čak 150.000 novih radnih mesta. Recikliranje u bilo kojoj industriji, naime, zahteva sakupljanje, selekciju i obradu otpada, kao i prodaju i logistiku koja mora da je prati, a koliko ima prostora za rast pokazuje i podatak da se u našoj zemlji reciklira samo 10 odsto postojećeg otpada.

Potencijal za zapošljavanje jeste u recikliranju, ali za to je potrebno napraviti novu strategiju održivog razvoja Srbije. Kada bi se, na primer, novim Zakonom o upravljanju otpadom naložilo razvrstavanje otpada koji se može reciklirati i poboljšala njegova dostupnost, mogli bismo povećati reciklažu osam puta, ali i zaposliti bar 10.000 građana na deponijama i još 10.000 na poslovima reciklaže”, tvrdi Balić.

Izvor: bif.rs
Foto:
Pixabay