Monthly Archive 28 Novembra, 2022

ByAdmin
, ,

ZAŠTO VOJVOĐANI KUBURE SA PIJAĆOM VODOM?

Ako se vratimo u daleku geološku istoriju predela Vojvodine, tu je nekada bilo Panonsko more, tako da zemljište ima recidive u vidu visokih koncentracija soli natrijuma, magnezijuma i organskih ostataka. Ovo nam već ukazuje na jednu od činjenica, koja potvrđuje da je kvalitetnu vodu za piće moguće dobiti jedino kompleksnom preradom. Ali nije nemoguće. Geološki sloj iz kog se snabdevamo vodom je prirodno zagađen. Voda koju pijemo praktično je ista ona koju su pili dinosaurusi, sa svim primesama koje su u nju dospele u međuvremenu. Prethodne klimatske promene, ledeno doba, dovele su do toga da, bar u ovom našem Karpatskom “jezeru”, voda ne može da se obnavlja, tako da se teško i samoprečišćava. To je situacija i problem sa kojim se suočavaju i druge države u okruženju, ali ga, što je najvažnije, i rešavaju.

Neispravnost vode zbog ljudskog faktora

Međutim, voda, pored nepristupačnosti (u smislu kvaliteta koji je prihvatljiv), dodatno je zagađena i ljudskim delovanjem. Upravo je Vojvodina decenijama imala veoma razvijenu industriju i poljoprivredu, i još uvek je na nekim lokalitetima ima. Kontrola ispuštanja otpadnih voda iz tih industrijskih pogona nije na visokom nivou. Imamo primer zagađenja Velikog bačkog kanala, i to najviše na potezu Vrbas–Kula–Crvenka. Na tom području je jak pritisak prerađivačke industrije poljoprivrednih proizvoda, građevinske industrije, komunalnih preduzeća i poljoprivrede direktno. Veoma slična situacija bila je na teritoriji Subotice, Zrenjanina, Kikinde i Sombora. Sve ono što se otpadnim vodama ispusti u reke, kanale ili po zemljištu, završava u našim čašama vode.

Danas se u Vojvodini zahvata prosečno oko 6,8 m3/s podzemne vode koja ide u preradu, za vodu za piće i ostale potrebe. Veoma agresivan način tretiranja useva prihranom ali i sredstvima protiv bolesti i štetočina, (i to sredstvima koja su u mnogim zemljama na listi zabranjenih!), a koje su spiranjem odlazile kroz zemljište do izvorišta – jedan je od glavnih uzročnika zagađenja. Otpadne i fekalne vode, koje takođe nemaju kvalitetan i pravilan tretman decenijama unazad, te divlje i nesanitarne deponije, čijim spiranjem od atmosferskih padavina u dublje slojeve zemljišta do izvorišta stiže jako puno štetnih materija. Zato se u vodi za piće, u velikom broju naselja u Vojvodini, mogu detektovati arsen, gvožđe, mangan i organske materije, čije uklanjanje tokom prerade zahteva skupu tehnologiju, moderna postojenja i kvalitetnu vodovodnu mrežu za distribuciju. I tu se negde zatvara krug, odnosno ulazimo u “začarani” ciklus problema i rešenja. U međuvremenu, proširio se spektar zagašivača.

Uzroci zagađenja

Od ukupnog broja naselja u Vojvodini (463), organizovano snabdevanje vodom putem javnih vodovoda ima 396 naselja. U Vojvodini je 339 vodovoda, od kojih sa oko 47 % upravljaju javna preduzeća, a sa 53 %, uglavnom u manjim naseljima, upravljaju mesne zajednice (tzv. seoski vodovodi). Upravljanje seoskim vodovodima u Srbiji postaje sve veći problem zbog suše, zagađenja i loše organizacije. Tim vodovodima mogu da upravljaju mesne zajednice formiranjem vodnih zajednica, u kojima meštani mogu da budu deoničari. I često dolazi do mešanja privatnih i javnih interesa na štetu kvalitetnog vodosnabdevanja.

Oko 85.000 stanovnika (oko 4 % od ukupnog stanovništva Vojvodine), živi u naseljima veličine od 100 do preko 6.000 stanovnika (najveći deo je ispod 1.000 stanovnika), i to je 69 naselja bez vodovoda. Stanovništvo se u tim naseljima snabdeva vodom iz javnih bunara i česmi, kao i iz sopstvenih bunara. Bunare imaju domaćinstva i u seoskim i gradskim uslovima, to je tradicionalni način snabdevanja vodom veoma rasprostranjen kod nas. Ti bunari su, nažalost, veoma blizu nesanitarnih, propusnih septičkih jama (nedostatak vodovoda prati nepostojanje kanalizacije), tako da je tu nova vrsta zagađenosti fekalnim vodama veoma prisutna. Najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj različitih bakterija, uključujući bakterije fekalnog porekla. Tako je, na primer, prisustvo ešerihije koli (Escherichia coli) zabeleženo u 0,9 odsto neispravnih uzoraka. Ipak, u 2021. godini nije registrovana nijedna hidrična epidemija. Inače, prethodnih pet godina, u Srbiji su bile tri hidrične epidemije sa 77 obolelih, a najviše ih je bilo 2018. godine – 36 obolelih. Udružena neispravnost je kombinacija pomenute dve – to su javni vodovodi i vodni objekti koji imaju fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka i mikrobiološku neispravnost u više od pet odsto ispitivanih uzoraka na godišnjem nivou.

Vodovodna mreža od azbestnih cevi (!)

U okviru postojeće distribucione mreže, povezanost je relativno gusta i uglavnom zadovoljava potrebe. Međutim, kvalitet vodovodnih infrastruktura je loš. Više od polovine mreže izgrađeno je od azbest-cementnih cevi (azbest se sve više izbacuje iz upotrebe, menjaju se krovovi od azbesta a mi još pijemo vodu iz azbestnih cevi!). Veliki nedostatak distribucije je nedostatak rezervoarskog prostora.
Od svih naselja u Vojvodini, samo 44 imaju bar neki od oblika kanalizacije otpadnih voda. Na kanalizacione sisteme priključeno je oko 660.000 stanovnika, što je oko 30 % od ukupnog broja. Sve što je od kanalizacije izgrađeno, izgrađeno je uglavnom do pred kraj XX veka. U poslednje 2-3 godine počela je ponovo izgradnja kanalizacije u nekim naseljima. Još uvek ne postoji nijedan grad u kome su sva domaćinstva povezana na kanalizacionu mrežu. Na gradska postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda priključeno je svega 11 % stanovnika, a svega 7 % na postrojenja koja su u funkciji. Uticaj ljudskog faktora ogleda se i u nedovoljnoj stručnosti kadrova u čitavom sistemu vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda.

Kao odgovor na ovolike probleme u oblasti snabdevanja kvalitetnom pijaćom vodom su postojenja za preradu vode za piće sa modernom tehnologijom (biološka, ozoniranje ili slično), rekonstrukcije vodovodnih mreža, postrojenja za preradu otpadnih voda, saniranje nesanitarnih deponija, izgradnja kanalizaciione mreže. Sve su to ogromne investicije za koje opštine u Vojvodini skoro da nemaju finansijskih sredstava, niti osmišljene mehanizme da do njih dođu. Problemi i kad se rešavaju, obično su na mikroplanu, tako da je to često uzalud potrošen novac.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

ByAdmin
,

KAKO UŠTEDETI STRUJU?

Život tokom aktuelne energetske krize, kada cene vrtoglavo skaču, iziskuje od stanovnika da se racionalnije ophode prema svojoj potrošnji energije – brojne savete možemo videti u medijima o tome kako da štedimo, a preporuke dolaze i od nacionalnih vlasti i međunarodnih organizacija.

„Sušite veš na vazduhu, a ne u sušilicama! Izvadite punjače iz utičnica kada ih ne koristite! Isključite računar kada nije u upotrebi!”

Bez obzira na to što sve ove aktivnosti kumulativno rezultuju manjom potrošnjom energije, a samim tim i troškovima domaćinstva, neke od instrukcija prave veću razliku od drugih.

Kako i kada je najefikasnije štedeti? I nadasve, zbog čega je sada važnije nego ikada pre da budemo odgovorniji prema tome koliko energije trošimo?

KAKO KORISTITI BOJLER

Električni bojler je jedan od najvećih potrošača struje u prosečnom domaćinstvu, prema procenama Centra za energetsku efikasno, oko 15% vaše potrošnje za električnu energiju otpada na ovaj uređaj. Dilema da li on treba stalno da bude uključen ili samo po potrebi – predmet je večitih debata.

Vodoinstalateri kažu da nema potrebe za time – četvoročlane porodice mogu da zagrevaju vodu tokom noći kada je struja jeftinija, s obzirom na to da moderni bojleri održavaju temperaturu relativno stabilnom zahvaljujući izolaciji. Po potrebi, mogu ga paliti i tokom dana.

Kamenac koji se taloži na grejaču povećava potrošnju, te bi trebalo da redovno servisirate bojler. Kada je reč o podešavanju, bojler treba da namestite na temperaturu do 60 ° C. Praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje.

Inače, za zagrevanje vode može se koristiti i sunce. Kako navodi platforma Mreža dobre energije, praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje. Tipični solarni sistem za pripremu sanitarne vode za 3-4 osobe u porodičnoj kući zauzima otprilike četiri kvadratna metra kolektorske površine sa rezervoarom od 300-500 litara.

Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava između 90 i 100 % potrebe za toplom vodom, u prelaznom periodu od 50 do 70 %. Ali njihova efikasnost tokom zimskih meseci znatno opada zbog manjka sunčevih zraka. te se kreće u rasponu između 10 i 25 % potreba za toplom vodom, što i dalje nije zanemarljivo, ni za vaš džep, ni za energetski sistem.

Ipak, postavljanje solarnih kolektora zahteva određenu investiciju na koju možda trenutno niste spremni. Na duge staze ovo se isplati, a vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

UŠTEDE U KUHINJI

Kako navodi Centar za energetsku efikasnost, električni šporet snage između 1.000 i 3.000 W potroši 1 kilovat-čas struje za između 20 i 60 minuta rada. Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to bi iznosilo okvirno 60 kilovat-časova – što je oko 15 % potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu prošle zime (401 kilovat-čas). Postoje mnogi načini da se to smanji: od korišćenja ekspres lonca do poklapanja šerpe pri kuvanju. Takođe, pri kuvanju nemojte da koristite posude čije je dno manje od površine ringle. U slučaju da pripremate tečno jelo, smanjite temperaturu čim voda proključa.

Da se upravo u kuhinji krije veliki potencijal za uštede električne energije, potvrdio je Nenad Jovanović, konsultant za energetiku, koji je izazvao sam sebe da od septembra nadalje svoju mesečnu potrošnju od, prosečno, 300 kilovat-časova smanji za 30. Prema sopstvenim tvrdnjama, uštedeo je 75 kilovat-časova.

„Dakle, imao sam 20 % manju potrošnju nego prošle godine u istom mesecu. Kupao sam se toplom vodom, u pitanju je četvoročlana porodica, jeo sam najnormalnije, samo sam smanjio potrošnju rerne. Rerna je u Srbiji problem generalno. ‘Stavite malo da se zapeče’, ‘Neka stoji još pola sata’… A rerna mnogo troši”, izjavio je Jovanović.

Pomoću kalkulatora Elektroprivrede Srbije izračunali smo da je on na taj način uštedeo preko 600 dinara. Vaše uštede mogu biti veće ili manje u zavisnosti od dosadašnje upotrebe rerne. A kako ih možete ostvariti? Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to je oko 15 % potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu.

KAKO KORISTITI RERNU

Kako pri svakom otvaranju snižavate temperaturu za 15 °C, trudite se da otvarate rernu samo kada je neophodno. Isključivanje desetak minuta pre kraja pečenja, čime se štedi petina energije. Takođe, u rerni možete o istom trošku novca i energije pripremiti više jela.

Dodatno, nemojte da protraćite toplotnu energiju koja ostaje zarobljena u pećnici nakon upotrebe. Otvorite vrata rerne dok se ne ohladi što će dogrejati vaš dom.

Energetsku iscrpnost svoje kuhinje možete da smanjite i uz pomoć frižidera i zamzivača – postavite njihove termostate na 4, odnosno -18 °C, kako bi se postigla optimalna potrošnja energije. Vrata frižidera ne otvarajte svaki čas i držite ih što kraće otvorenim. Pri stavljanju flaša i činija u frižider, obrišite vodene kapi sa njih i ne skladištite jela koja su još zagrejana.

Ako se vaš frižider ili zamrzivač nalazi blizu izvora toplote, razmislite o njegovom premeštanju s obzirom na to da mu je, pored peći ili radijatora, pa čak i šporeta, potrebno više vremena da postigne adekvatnu radnu temperaturu. Ukoliko je to nemoguće, savetuje se postavljanje pregrade od drvene table, stiropora ili sličnog izolacionog materijala.

Čak i ketler može da vam pomogne da vaša kuhinja bude održivija – zagrejte pun ketler vode, a ne samo onoliko koliko vam treba. Ostatak koji biste iskoristili kasnije čuvajte u termosu kako bi se temperatura održala. Oni koji poseduju sudo mašine, trebalo bi da ih koriste kada su napunjene.

I RASVETA JE BITNA

Rezultati analize konsultantske kompanije „Dilojt” kažu da gašenjem samo jedne sijalice od 40 vati, domaćinstvo mesečno može da uštedi više od 21 kilovat-sat struje. Tako bi naša zemlja, sa tri miliona i šesto hiljada brojila, od oktobra do marta, mogla smanji potrošnju za više od 129 miliona kilovat-sati.

Ali ključan uvid kada je u pitanju rasveta nije samo u količini potrošnje, već i u tome kada se ona javlja.

„Vrlo je jednostavno. Najveće efekte postižemo kada štedimo pri vršnim opterećenjima. Vršna opterećenja sistema su kada počnemo paliti svetla”, predočio je profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara na nedavno održanoj tribini a na temu energetske situacije ove zime. „To će se sada pomerati ka 17 časova, a sada je to oko 18-19 časova. Tada su vršna opterećenja i tada je zaista svaki megavat dragocen.”

Drugim rečima, cena struje na tržištu je najveća onda kada stanovništvo pali svetla – samim tim, tada je i uvoz najskuplji.

„Zašto je pik bitan? Zato što troškovi termoelektrana rastu eksponencijalno”, objašnjava Nenad Jovanović, „što je veća proizvodnja u termoelektrani, to je potrebno više energenata da bi se dobila električna energije pa je samim tim skuplji kilovat-časova, odnosno megavat-čas.”

Jovanović je dodao da je upravo ovo razlog zašto je noću struja jeftinija, na taj način potrošači se stimulišu da troše za vreme niže proizvodnje kada naši termo kapaciteti nisu opterećeni.

U vremenu pika cena, tj. u vreme kada se ljudi tipično vraćaju sa posla i pale svetla u domu, bilo bi idealno da ne palite veš mašinu i sudo mašinu, kao ni šporet i druge velike potrošače, bez preke potrebe. „Sve što možete da pomerite, pomerite.”

Iako verovatno ne možete da izbegnete uključivanje svetala, ono što možete da uradite jeste da ograničite njihovu potrošnju. LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vatI.

Pritisak na elektromrežu pri vršnim opterećenjima, a samim tim i na svoj novčanik, možete smanjiti zamenom običnih sijalica sa žaruljom LED rasvetom koja troši znatno manje energije. Primera radi, LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vati. Iako LED svetla koštaju nešto više – i te kako su isplativa kako zbog već navedenog, tako i zbog toga što traju 50 puta duže.

Oni koji su voljni da izdvoje veću svotu novca kako bi štedeli mogu da ulože u termoizolaciju svog objekta, zamenu vrata i prozora ili unapređenje sistema grejanja i hlađenja, kao i u solarne kolektore za zagrevanje vode, ali i u solarne panele za proizvodnju električne energije, ili u kupovinu energetski efikasnije bele tehnike i kućnih uređaja.

MOTIVI ZA ŠTEDNJU

Uprkos tome što je električna energija u Srbiji jeftinija, postoje trenuci kada se pokaže znatno skupljom od onoga što piše vašem računu. Razlog toga je što mi, kroz poreze, dotiramo razliku između veleprodajne i maloprodajne cene, a to se posebno pokazalo u situaciji kada smo, zbog problema sa termoenergetskim kapacitetima, od zime prošle godine uvozili ogromne količine struje koje su zadovoljavale i preko trećine potreba.

„Svi poreski obveznici pokrivaju viškove koji se plaćaju za uvoz”, kazao je Nenad Jovanović. „Ako pogledamo samo prošlu zimsku sezonu, koliko smo električne energije uvezli i platili, to je ekvivalent tome da vi na svoj račun za električnu energiju stavite još 40 evra za svaki mesec.”

Dakle, pored onih jasnih smanjenja izdataka u kućnom budžetu, manjim korišćenjem električne energije ostvarujemo i one manje vidljive uštede tako što štedeći sprečavamo eventualni uvoz. Iznad svega rasterećujemo energetiku u momentima kada se vode polemike da li ćemo uopšte imati dovoljno struje.

Eksperti sa već pomenute tribine složni su u oceni da su šanse za restrikcije veoma male: da bi Srbija ostala „u mraku”, potrebno je da se dese krajnje drastične okolnosti, koje karakterišu tri sedmice ekstremno hladnog vremena, veoma nepovoljni hidrološki uslovi i „ispadanja” iz sistema.

Ipak, kao što možete da zaključite – štednja je u aktuelnoj energetskoj situaciji pre svega pitanje finansija, kako vaših ličnih tako i državnih, i solidarnosti, a manje toga da li će struje biti.

Štedljivost će doneti i dodatne rezove izdataka – naime, kao što verovatno već znate, Elektroprivreda Srbije tokom trajanja grejne sezone popust i do 30% na račune građanima koji uspeju da smanje potrošnju struje u odnosu na isti mesec prošle godine.

Tekst: Jelena Kozbašić, Klima 101
Foto: Pixabay

ByAdmin
, ,

ZRENJANIN: PUNIH 19 GODINA BEZ PIJAĆE VODE

Rezolucija Ujedinjenih nacija od 28. jula 2010, kojom se kao ljudsko pravo prepoznaje pravo na pristup čistoj vodi, a za čije donošenje je glasala i Republika Srbija kao članica Ujedinjenih nacija, predstavlja dokaz zagarantovanog ljudskog prava na pristup čistoj vodi, koje bez presedana treba da imaju svi naši građani. To nam dodatno garantuje i Zakon o vodama. Tako je na papiru. Kako je u stvarnosti?

U BANATU 11 OPŠTINA IMA NEISPRAVNU VODU ZA PIĆE

Kod nas je to pravo na pristup čistoj vodi za piće ugroženo na više načina. Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2021. godini od svih kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu, gde od 11 kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan. Postoje, najpre, generički razlozi koji ukazuju na uzročnike tog stanja, a to je pre svega kvalitet hidrogeološkog sastava zemljišta u Vojvodini.

Jasno je da je nekvalitetna voda za piće prepoznatljiva na prvi pogled. Sve ono što deca uče u školi da voda za piće nema boju, ukus i miris, u slučaju, posebno 11 opština u Banatu – ne važi. I to su ujedno pokazatelji najčešćih uzročnika neispravnosti, povišena zamućenost i boja, neprijatan miris, na dodir masna sa osećajem da se ne može isprati. Na osnovu ovih karakteristika, ocenjuju se zdravstveni aspekti vode za piće.

UZROCI ZAGAĐENJA

“Najčešći uzrok bakteriološke neispravnosti vode je povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija koje imaju manji higijensko-epidemiološki značaj i nemaju uticaja na zdravlje. Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode a nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje”, upozoravaju iz Batuta. Najveći problem po zdravlje čoveka može biti arsen, zbog čijeg prisustva je u mnogim mestima u Vojvodini zabranjena voda za piće iz vodovoda i to naročito u delu Banata, gde voda ima i boju, drugačiji miris i ukus.

REKORDER PO NEISPRAVNOSTI VODE

Pravi “šampion” u negativnom kontekstu, naravno, je grad Zrenjanin koji čitavih 19 godina nema kvalitetnu i zdravstveno ispravnu vodu za piće. To je realno činjenično stanje. I to je prvi i najužasniji  nivo ove situacije. Pri tom, kad pogledate internet stranicu JKP “Vodovod i kanalizacija” Grada Zrenjanina teško možete steći takav utisak. Oni ovih dana renoviraju naplatno mesto, organizuju međunarodnu konferenciju o vodi, rekonstruišu vodovodnu mrežu… To bi bilo sasvim u redu da osnovnu delatnost – a to je proizvodnja i isporuka kvalitetne vode za piće obavljaju po propisanim normativima i po Zakonu.

To što ne isporučuju kvalitetnu vodu za piće ne sprečava ih da tu uslugu uredno naplaćuju. A kako izgleda život i svakodnevica prosečnog Zrenjaninca kad je reč o konzumiranju vode za piće? Sve u našim životima je matematika i brojevi, koji su neumoljivi pokazatelji, posebno ovako dramatičnih situacija.

KAKO TO IZGLEDA U BROJEVIMA

Zrenjanin već, kako smo naveli, 19 godina nema ispravnu vodu za piće. Svakom je u proseku potrebno dnevno 2-2,5 litara vode samo za piće, što znači da jedan kanistar vode od 5 litara popijemo za dva dana. Na godišnjem nivou to je 182,5 kanistara. Prosečna cena kanistra vode od 5 litara je 180 dinara (napravili smo prosečnu cenu upoređujući cene više proizvodjača u nekoliko različitih trgovačkih lanaca). U slučaju jedne osobe, to je godišnje 32.850 dinara godišnje, odnosno 624.150 dinara, odnosno nekih 5.330 evra za 19 godina. Pošto u Zrenjaninu živi 74.500 ljudi, za njihovo redovno dnevno hidriranje, za tih 19 godina, potrošeno je nešto više od 397 miliona evra. Možemo samo zamisliti šta bi se dalo uraditi da su ovih 19 godina izdvajali taj novac u neki fond?! Verovatno bi sve dali da imaju kvalitetnu pijaću vodu. Potrošeni novac nije jedini problem pored nekvalitetene vode. To je svakako ogromna količina plastične ambalaže koja se generiše kroz ovu situaciju.

Biti bez kvalitetene pijaće vode toliko godina nije uopšte bezazleno, niti nevažno. Međutim, zadnjih nekoliko godina problem je jako aktuelizovan zahvaljujući angažovanju samih građana kroz inicijativu Zrenjaninska akcija. Upravo su zahvaljujući građanskom angažovanju pokrenuta mnoga pitanja i dosta nepoznanica se našlo u fokusu pažnje, sa ciljem da se problem reši.  Posebno su se angažovali po pitanju prepuštanja javnog preduzeća “Vodovod” privatniku i posledicama koje takva odluka može imati. Ukazujući na primer Zrenjanina, žele skrenuti pažnju na tu praksu u celosti.  Kako je došlo do toga da se ovaj banatski grad nađe u ovakvoj situaciji?

AGONIJA SE SAMO NASTAVLJA

Tokom leta 2003. godine sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku AP Vojvodine doneo je rešenje o zabrani upotrebe vode za piće. Već početkom 2004. odlukom Pokrajinskog sanitarnog inspektora zabranjena je upotreba vode iz gradskog vodovoda zbog prekomerne koncentracije arsena. Bile su potrebne skoro pune tri godine da dođe do prvog pokušaja izgradnje nove fabrike vode. Usledila su tri neuspela tendera da bi 2011. godine JKP “Vodovod i kanalizacija” doneo odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Od tri ponude, odabrana je ponuda nemačke firme “WTE Wassertechnik”. Ali posle nove trogodišnje agonije, odbornici SO Zrenjanin izglasali su raskidanje ugovora sa nemačkom firmom, jer prečišćena voda ne bi ispunjavala srpske, već blaže uslove kakvi važe u EU. Iz “Wassertechnik” najavljen je zahtev za naknadu štete. Usledili su novi pokušaji, čak uz garanciju Vlade Republike Srbije ali vreme je prolazilo. Tako je 2017. godine počeo  probni rad fabrike vode u Zrenjaninu. Najavljeno da će, nakon analiza, voda biti puštena u zrenjaninski vodovodni sistem. Sreća je kratko trajala, jer je već krajem te godine rad fabrike zaustavljen.

Perfidnim postupcima praktično je sprovedena privatizacija vodovoda, odnosno same vode. Nije neophodan veliki napor da zamislimo kuda to može odvesti. Opšte je poznat primer Barselone, gde je pre nekoliko godina, gradski vodovod privatizovan i zbog činjenice da je u tom slučaju voda postala roba, njoj je cena vrtoglavo porasla. Do te mere da se ljudima više isplatilo kupovanje vode u prodavnicama. Znači, u tom slučaju, da se takva situacija desila u Zrenjaninu, opet bi bili osuđeni na vodu iz balona. Usledila su krivična gonjenja, istrage, hapšenja.

ŽELJA JE SAMO JEDNA – ISPRAVNA PIJAĆA VODA

Ipak je početkom 2020. godine počelo snabdevanje grada vodom iz novog postrojenja. Kao poučeni  već ranijim iskustvima, krajem godine usledio je obrt situacije. Stručna komisija JKP „Vodovoda i kanalizacije” objavila je podatke, po kojima fabrika vode u Zrenjaninu, ne zadovoljava uslove definisane javnom nabavkom i da se u izveštaju komisije navodi kako od 34 razmatrana tehnička uslova, fabrika nije ispunila nijedan.

Građani Zrenjanina još uvek, u trećoj deceniji 21. veka samo žele da imaju kvalitetnu pijaću vodu i da na dnevnom nivou budu oslobođeni kupovine vode u prodavnicama. Poražavajuća je statistika da Zrenjaninci žive četiri godine kraće od ostalih građana Srbije i češće oboljevaju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Inicijativa grupe Zrenjaninska akcija je da se izgradi regionalni vodovod koji će obuhvatiti grad Zrenjanin i 22 naseljena mesta u okruženju. Zbog svojih aktivnosti, često su na meti različitih interesnih grupa. Biti izložen raznim opasnostima samo zato što želite da ostvarite elementarno, civilizacijsko pravo da pijete zdravstveno ispravnu vodu, opasnost je veća od svih.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Maja Pavlica i Pixabay

NAPOMENA

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, ,

REGIONALNA DEPONIJA – JEDAN OD NAJVAŽNIJIH PROJEKATA

Grad Novi Sad, za nepune dve i po godine, uspeo je da započne i završi projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji će se nalaziti u glavnom gradu Vojvodine.

Pripremni radovi

Grad Novi Sad, zajedno sa sedam okolnih opština, koje pripadaju regionu, počinje da gradi Regionalni centar za upravljanje otpadom, odnosno pravu sanitarnu deponiju. Prema rečima članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mire Radenović završena je kompletna procedura, po evropskim standardima, koji su rigorozni, izuzetno komplikovani ali, ono što je najvažnije – štite životnu sredinu i zdravlje ljudi.

“Evropske unija je prepoznala naš projekat kao jedan od možda najboljih projekata, najbrže urađen u sektoru infrastrukture životne sredine, ne samo u Republici Srbiji nego i u region. Od EU dobili smo 40 miliona evra, tačnije 50% sredstava, jer prva faza izgradnje Regionalnog centra košta 80 miliona evra. Ono što je bitno da građani znaju da izgradnja Regionalnog centra u Novom Sadu ne znači više otpada na deponiji, već to znači 90% manje otpada u sanitarnoj kaseti, gde će se deponovati otpad koji se ne može nikako iskoristiti. Sve ono što može da se reciklira – recikliraće se, a ostatak otpada može da se koristiti kao gorivo u cementari u Beočinu. To za građane Novog Sada i regiona znači da neće biti više deponovanja otpada, odnosno smetlišta sa kojeg se šire neprijatni mirisi, odakle može doći do širenja različitih zaraza i bolesti, neće biti problema sa zagađenjem podzemnih voda, niti zagađenja vazduha. Možemo slobodno reći da je ovo jedan od najvažnijih projekata koji se radi u Novom Sadu”, istakla je Radenovićeva.

Dalji planovi

Uskoro se očekuje potpisivanje ugovora između Republike Srbije i Evropske unije, odnosno da se verifikuje Program podrške finansiranja IPA 2021, u kom se nalazi i ovaj projekat. Kada se to desi i kada se obezbedi druga polovina sredstava od strane Republike Srbije, odnosno Ministarstva finansija, očekuje se da će tender za javnu nabavku biti raspisan na proleće 2023. godine.

“Dakle, na proleće ide tender za projektovanje, da se završavi samo projekat za građevinsku dozvolu, jer sve ostale projekte već imamo. To bi trebalo najduže da traje nekih od šest do sedam meseci, s obzirom na to da su projeki detaljno urađeni. Kada dobijemo građevinsku dozvolu, onda kreću radovi. Očekujem da već početkom 2024. započnu radovi na izgradnji Regionalnog centra. Ti radovi će sigurno potrajati, s obzirom na to da se u prvoj fazi radi ozbiljna tehnologija, u kojoj je i prerada otpada. Grad Novi Sad, kao tim, radio je na tome sa velikim brojem stručnjaka sa Univerziteta u Novom Sadu, stručnjacima iz Beograda i iz Evropske unije, dakle sa stručnjacima koje se bave ovim temama. Prolazeći rigorozne kontrole, dobili smo sve saglasnosti koje su potrebne za ovakav jedan projekat, tako da očekujemo da 2024. počnemo sa izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom”, rekla je Mira Radenović.

Cilj – manje otpada a više reciklaže

Rešavanje problem deponija i odlaganje otpada, nešto je što je trenutno ključno jer izvesno je da će smeća biti sve više, povećana je potrošnja, tehnološki se razvijamo – tako da stvaramo i više otpada. To je sve prirodno a kultura upravljanje otpadom je nažalost na niskom nivou. Moramo što pre menjati naše navike da bismo pre svega životnu sredinu ostavili nezagađenom. Cilj je da se što manje otpada odlaže na deponiju, da što više recikliramo, jer je to jedini način da sačuvamo zdravu životnu sredinu.

“Na ulicama grada postavljaju se kontejneri za primarnu separaciju pojedinih vrsta otpada. U gradu je trenutno postavljeno 150 belih zvona za odlaganje stakla, a do kraja godine biće postavljeno od 400 do 450 takvih kontejnera u gradu i glavnim ulicama u prigradskim naseljima. Dosad smo postavili 30 podzemnih kontejnera za pet ambalažu, koji se nalaze u centralnom delu grada. U planu je da se i u drugim delovima grada postavi 200 kontejnera za papir i karton, kao i novi reciklomati za konzerve i pet ambalažu. Jednim ozbiljnim tempom ulazimo u razvrstavanje otpada u Novom Sadu, i to je nešto što ćemo morati da uradimo do završetka izgradnje regionalne deponije.

Ako otpadom ne upravljamo kako treba, imaćemo trajno zagađenje podzemnih voda, zemljišta, učestale požare koji dovode do zagađenja vazduha a koji jednako osećaju i građani na Klisi, Nemanovcima, Pejićevim salašima ali i u centru Novog Sada. Kada završimo izgradnju Regionalnog centra za upravljanjem otpadom u Novom Sadu, grad će zablistati jednom potpuno drugom bojom”, istakla je Mira Radenović.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

Novembar 2022
P U S Č P S N
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930  

Arhive

 

PLANETA STUDIO © 2017 - 2021.