Tag Archive klimatske promene

ByAdmin

BEČ: ZELENIM FASADAMA PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Gradska uprava Beča najavila je nove korake u borbi protiv klimatskih promena i to – zelenim fasadama!

Kako bi podstakla građane i kompanije da se uključe u akciju rashlađivanja životnog prostora u najtoplijim mesecima u godini, gradska uprava planira ozelenjavanje 50 fasada u najgušće naseljenim ulicama glavnog grada Austrije.

Svima koji se upuste u „zelenu avanturu“, na raspolaganju stoje saksije zapremine 300 litara, pričvršćivači, supstrati i puzavice kojima može da se ozeleni 8 m². Uz to je obezbeđena dostava i montaža materijala, kao i sve potrebne informacije o uzgoju i nezi biljaka.

Za ovaj projekat je izdvojeno 500.000 evra. Pored ozelenjavanja i ulepšavanja fasada, stručni tim naučnika, preduzetnika i članova gradske uprave Beča radi i na pošumljavanju grada, stvaranju novih zelenih površina, vodenih igrališta i slično.

Izvor: EuroComm
Foto: Pixabay

ByAdmin

PARIZ: OZELENJAVANJEM PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Pariški trg “Place de la Nation” dobio je nov, zeleniji izgled. Na dan otvorenja, građanima i građankama podeljene su četiri hiljade besplatnih sadnica, s ciljem da francuska prestonica postane što zelenila. Zeleni deo trga povećan je smanjenjem broja saobraćajnica i uklanjanjem asfalta. “Place de la Nation”, drugi je od sedam velikih trgova Pariza, koji se ozelenjavaju i prilagođavaju klimatskim promenama.

Trg se obnavljao godinu dana, posađeno je 150 novih stabala, u centralnom delu ugrađene su fontane koje raspršuju vodenu maglicu koja isparava i upija toplinu iz okoliša, a proširena je i pešačka zona, kao i zona za odmor.

Pre tri godine gradonačelnica Anne Hidalgo dala je zeleno svetlo za obnovu poznatih pariških trgova, s ciljem da biciklisti i pešaci postanu prioritet, s 50 posto više prostora posvećenog onima koji nisu iza volana automobila.

Kao prioritet su određene i česme s pitkom vodom, kao i sadnja drveća i biljaka.

Izvor: H-alter.org
Foto: Pixabay
, twitter/@alaindelavie

ByAdmin

KAKO KONTROLISATI POPLAVE U GRADSKIM SREDINAMA

Konferencija za novinare, a potom i radionica za javnost i učesnike URBAN–PREX projekta održana je 20. maja u Novom Sadu. Fokus ove konferencije bio je nadzor i predviđanje obilnih padavina, tako da zapravo i pun naziv projekta upućuje na glavne teme kojima se on i bavi, a koje se razvijaju upravo kroz ove radionice, a sami rezultati projekta se na ovaj način prezentuju javnosti.  “Nadzor, predviđanje i razvoj online javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim sredinama u pograničnom regionu Mađarske i Srbije” je projekat koji je sufinansirala Evropska unija preko Interreg-IPA CBS Mađarska-Srbija programa.

“Smatramo da je projekat zanimljiv stručnoj ali i široj javnosti, kao i lokalnim i regionalnim institucijama, budući da se bavi temom koja značajno utiče na svakodnevni život svih nas koji živimo i radimo u gradskim sredinama – a to su klimatske promene, odnosno pojave ekstremnih padavina koje su naknadno praćene poplavama. Svake godine smo svedoci sve češćih pojava ekstremnih padavina (naročito tokom prolećnih i letnjih meseci) koje dovode do nastaka pluvijalnih poplava u urbanim sredinama. U svakom gradu postoji određeni broj kritičnih tačaka na kojima se javljaju takve vrste poplava, nakon intenzivnih padavina, i dovode do problema funkcionisanja infrastrukture, saobraćaja, kretanja stanovništva, pa i do ugrožavanja života i materijalnih dobara. Na prostoru Srbije i Mađarske ovakve pojave se dešavaju nekoliko puta godišnje. Cilj URBAN-PREX projekta jeste da se postave mreže padavinskih stanica u urbanim sredinama Novog Sada i Segedina (od 10 do 15 stanica) i kreira metodologija prognoze pojave ekstremnih padavina iznad prostora prekograničnog regiona Srbije i Mađarske. Na osnovu takve infrastrukture monitoringa ekstremnih padavina, omogućiće se kreiranje online sistema ranog upozoravanja na pojave ekstremnih padavina i poplava u urbanim sredinama, što je i glavni rezultat ovog projekta”, navosi se u saopštenju URBAN-PREX.

Organizator ovog događaja bilo je JKP “Vodovod i kanalizacija”, koje je istovremeno i jedan od partnera na projektu.

U agendu događaja bile su uvršćene sledeće teme: aktivnosti i rezultati UPRAN-PREX projekta i razvoj mreže padavinskih stanica, dosadašnja iskustva sa aktivacijom velikih vremenskih serija, vizuelne simulacije urbanih poplava upotrebom tehnologije augmentovane realnosti i napredna upotreba geografskih informacionih sistema.

Slogan ovog projekta i dalje stoji kao vodilja u njegovoj realizaciji “Da se poplave ne ponove”, i upravo je to poruka koja privlači stručnu javnost i široku publiku na same događaje.

Tekst i foto: URBAN-PREX

ByAdmin

OSMA EMISIJA EKOPOLISA

U današnjoj emisiji prenosimo vam kako je bilo na panel-diskusiji „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?” koju je organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ a u okviru projekta „Novinari jačaju svest – životna sredina je prva vest!“. Razgovorom i diskusijom pokušalo odgovoriti na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

Prenele smo i ekološka iskustva iz Kalifornije, koja je inače u poslednjih nekoliko godina doživela pravi ekonomski procvat, zahvaljujući primeni zelene ekonomije. Razgovarale smo o tome šta je sve neophodno da se uradi kako bi se postalo 100 posto “zelena” zemlja i kako zelena ekonomija može postati okosnica privrede.

POSLUŠAJTE OSMU EMISIJU:

ByAdmin

ODRŽANA PANEL DISKUSIJA “UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE”

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel-diskusiju „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“ a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja

Predsednica Udruženja novinara „Eko vest“ i moderatorka Maja Pavlica rekla je da je cilj panel-diskusije da pokuša da odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena o tome kako se odgovorno upravlja otpadom, o sistemu upravljanja čvrstim otpadom, o primeni principa cirkularne ekonomije na lokalnom nivou uvođenjem sistema primarne separacije i smanjenja biodegradabilnog otpada, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

“Klimatske promene već utiču na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet. Najveće gubitke podnela je poljoprivreda, zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog sve učestalijih požara”, kazao je dr Vladimir Đurđević, profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, i dodao da svako od nas treba da ima svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos kako bi se posledice smanjile.

Dr Goran Vujić, profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ukazao je na to da upravljanje otpadom predstavlja jednu od ljudskih aktivnosti koja doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Taj uticaj u svetu kreće se od 3-5 %, što je slučaj i u našoj zemlji.

“Emisije GHG gasova iz otpada uglavnom se odnose na emsije metana koji nastaje na deponijama. Potrebno je navesti da je destruktivni potencijal metana na ozonski omotač čak 23 puta veći od standardnog uticaja koji vrši CO2. Evaluacijom upravljanja otpadom u Srbiji proračun je da se trenutno emituje 1.600 kt CO2eq. Procene koje su rađene za period do 2050. godine govore da, ukoliko se ne pređe na savremeni način upravljanja otpadom, sa teritorije Srbije će se emitovati čak 29.740 kt više CO2eq emisije nego savremenim načinom upravljanja otpadom. Shodno Parskom sporazumu, Republika Srbija će morati da pronađe dodatna sredstva kako bi ovu emisiju smanjila”, rekao je profesor Vujić.

A kako se upravlja otpadom na lokalu i sa kojim problemima se susreću, na panel-diskusiji konkretne primere za opštinu Vršac predstavio je Dragan Ninković,  pomoćnik direktora za komunalne poslove JKP „Drugi oktobar” i direktor kompanije „Angrokom” iz Vršca.

“U Vršcu smo se opredelili da otpad na svakom reciklažnom ostrvu prikupljamo u dve frakcije, mokru i suvu. Za suvu frakciju postavili smo žute kontejnere, u koje se odvaja plastična, aluminijumska i staklena ambalaža. Staklo i aluminijum su jedini reciklažni materijali koji se mogu milion puta reciklirati i sa aspekta cirkularne ekonomije, oni su vrlo važni”, rekao je Ninković, posebno naglasivši značaj primarne selekcije otpada u svakodnevnom životu.

Aleksandra Božović, urednica u Ekološkoj redakciji Radio-televizije Srbije, Dragana Ratković, urednica radio-emisije “Pod staklenim zvonom” Prvog programa Radio Novog Sada i Milisav Pajević, novinar Magazina EKOlist i Energetskog portala govorili su o svojim iskustvima u svakodnevnom izveštavanju o problemima otpada i sve prisutnijih posledica klimatskih promena.

Foto: Miloš Ćirković
ByAdmin

ZA 44 GODINE ISTREBILI SMO 60 POSTO DIVLJIH ŽIVOTINJA

Po izveštaju WWF, Zemlja je izgubila 60 odsto divljih životinja za 44 godine. Populacija divljih životinja smanjila se za 60 odsto od 1970. do 2014. godine, navodi se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) koji upozorava na dramatičan, kontinuiran gubitak i promene u biodiverzitetu.

Za izveštaj „Živa planeta”, koji je WWF uradio sa Londonskim zoološkim društvom, praćeno je 4.005 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca. Direktor WWF-a Marko Lambertini rekao je, povodom objavljivanja izveštaja, da očuvanje prirode treba shvatiti mnogo šire nego što je zaštita tigrova, pandi, kitova…

Nestanak faune beleži se na celoj planeti, ali su neki regioni posebno ugroženi, poput tropskog pojasa. U 10. izveštaju „Žive planete” zabeleženo je smanjenje populacija divljih životinja za 58 odsto, dok stručnajci upozoravaju da se situacija pogoršala sa smanjenjem od 60 odsto.

Zona Južne Amerike i Kariba beleže „zastrašujuće” smanjenje populacije od 89 odsto za 44 godine, navodi se u dokumentu. U tom periodu je nestalo 23 odsto faune Severne Amerike i Grenlanda, a u oblasti Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka 31 odsto.

Danas na gubitak biodiverziteta najviše utiču prekomerno iskorišćavanje i poljoprivreda, rezultati povećane potrošnje ljudi. Smanjenju divlje populacije doprinosi smanjenje prirodnog staništa, zagađenje i klimatske promene. Biodiverzitet je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi, blagostanje, hrana i sigurnost, kao i stabilnost ekonomskih i političkih sistema širom sveta, navodi WWF.

Tekst: plezirmagazin.net
Foto: Pixabay.com

ByAdmin

KOLIKO JE VAŽAN ZAKON O KLIMATSKIM PROMENAMA?!

Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas u Novom Sadu da će domaća privreda morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja emisije gasova staklene bašte koje će doneti novi Zakon o klimatskim promenama, kako bi mogla da buda konkurentna na međunarodnom tržištu.

“Ideja cele priče je da ograničimo emisiju gasova staklene bašte, iako to nije jedini cilj. Privreda će morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja. One firme koje ne budu ograničile emisiju gasova staklene bašte, naročito ugljen-dioksida, imaće pečat na svojim proizvodima da to nisu proizvodi koji su eko prihvatljivi i na svetskom tržištu biće skuplji, pa ih potrošači neće kupovati”, objasnio je Trivan na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama održanoj u Novom Sadu.

Privreda će morati puno da investira u promenu sopstvenih tehnologija, što će, prema njegovoj oceni, za srpsku privredu biti višestruku korisno, a najveći benefit implementacije novog zakona trebalo bi da bude nabavljanje novih tehnologija sa kojom bi domaći privrednici bili konkurentniji na svetskom tržištu.

Zakon o klimatskim promenama jedan je od najvažnijih koji će Ministarstvo zaštite životne sredine predložiti Narodnoj skupštini na usvajanje. Zbog toga pozivamo naučnu javnost, civilno društvo i sve zainteresovane da se uključe u javnu raspravu. Zakon o klimatskim promenama predstavlja šansu za razvoj i modernizaciju naše privrede i njenu konkurentnost u svetu. Klimatske promene su prisutne na našoj planeti i više nije ništa isto kao što je bilo do pre samo pet, deset godina. Ono što zabrinjava jeste to što i dalje niko ne primećuje da moramo da menjamo svoje ponašanje, pa su zato zakoni neophodni kako bi se poštovala pravila”, kazao je Trivan.

On je naglasio i da će sve sektorske politike morati da budu u skladu sa potrebom da se “borimo protiv klimatskih promena”.

U procesu usvajanja i sprovodjenja novog Zakona o klimatskim promenama, biće doneto i više podzakonskih akata, akcionih planova i strategija i čitav niz mera, a očekuje se da će se pred poslanicima Narodne skupštine naći polovinom godina. Usvajanje ovog zakona ministar Trivan očekuje do kraja 2018. godine.

U sprovodjenje Zakona biće uključeni svi akteri društva – od državnih institucija, pa do nevladinog sektora i medija.