Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) upozorila je na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu, jer, prema poslednjem Izveštaju o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 73 odsto od 1970. godine, a populacije slatkovodnih vrsta za 85 odsto.
“Do toga nas je dovelo zagađenje, klimatski pritisci, direktno iskorišćavanje resursa, ubrzani tehnološki i industrijski razvoj, kao i nebriga vlada, kompanija pa i svakoga od nas”, navodi se u saopštenju WWF za region Adrija a povodom Međunarodnog dana biodiverziteta.
Cilj: merljiva zaštita, oporavak i održivo
Zemlje tog regiona, poput Hrvatske i Slovenije, kako se navodi, stavile su pod zaštitu 38 odsto, odnosno 40 odsto svoje teritorije, dok druge, poput Bosne i Hercegovine, zaostaju s tek 3,5 odsto.
“Uticaj koji WWF želi da ostvari je merljiva zaštita, oporavak i održivo, još bolje – zajedničko, upravljanje ključnim vrstama i staništima u regionu, uz istovremeno osiguranje da od oporavka prirode prosperiraju i ljudi. U tom smislu, do 2030. godine želimo da imamo 30 odsto kopnenog područja pod svrsishodnom zaštitom, uspostavićemo slobodan tok za 250 kilometara reka i učiniti da Jadran bude otporan ekosistem koji će hraniti najmanje 1,5 miliona ljudi”, istakla je programska direktorka WWF – Adrije Dunja Macoko Drvar.
Evropski Amazon
Region Adrija ima nekoliko značajnih rečnih sistema koji igraju ključnu ulogu u slatkovodnim ekosistemima tog područja. Na primer, delta Neretve je međunarodno prepoznata po svojoj ornitofauni, s više od 310 zabeleženih vrsta ptica.
UNESCO-ov prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, takozvani Evropski Amazon, sačinjen od 700 kilometara dugačkog zelenog pojasa koji povezuje više od 800.000 hektara izuzetno vrednih prirodnih i kulturnih predela, dom je najveće populacije gnezdećih parova orlova belorepana u Evropi i stanište ugroženih vrsta kao što su mala čigra, crna roda, dabar, vidra i jesetre.
Taj predeo je, svake godine, važno odmorište za više od 250.000 migratornih vodenih ptica.
“Bioraznovrsnost nije samo biljni i životinjski svet, nego i čovek. Ono što je potrebno nama, potrebno je i svim drugim živim bićima, a to je da imamo prave uslove za život – zdravu hranu, čist vazduh, čistu vodu i što manje vanrednih elementarnih nepogoda”, navodi se u saopštenju WWF-a.
Izvor: WWF
Share this: