Monthly Archive Maj 2018

ByAdmin

KAKO RECIKLIRATI FRIŽIDER?

Jedan bačen frižider ima jednako štetan uticaj na ozonski omotač kao izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana. Ovog podatka bi trebalo da se setimo kada nam frižider odsluži svoje i razmišljamo šta dalje sa njim.

Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom “E-reciklaža” iz Niša, koja se bavi reciklažom elektronskog i električnog otpada na teritoriji Srbije, predstavlja detalje u vezi sa reciklažom rashladnih uređaja tj. frižidera.

Na koje  materijale se razlaže frižider kada stigne u reciklažni centar?

Reciklažom frižidera dobija se: plastika, gvožđe, obojeni metali – aluminijum i bakar, pur pena (izolacioni materijal) i freon. U njemu može biti i stakla, gume, sijalica, kablova.

Koju opasnu materiju frižider sadrži pa ga nakon upotrebe zovemo opasnim otpadom?

Gas freon koji stvara efekat staklene bašte je veoma opasan po životnu sredinu jer trajno oštećuje ozonski omotač. Zato je važno pravilnom reciklažom izdvojiti freon, ne samo iz instalacije rashladnog uređaja, već i iz izolacionog materijala. Za taj proces neophodna je visoka tehnologija, koja omogućava prevođenje freona iz gasovitog u tečno stanje, i potom njegovo sakupljanje u određene namenske sudove. Osim za njegovo skladištenje, takvi sudovi se koriste i za bezbedan transport na trajno zbrinjavanje.

Gde se transportuje taj opasan gas?

Freon se transportuje u postrojenje za trajno zbrinjavanje freona u Nemačkoj gde se vrši proces tretmana pri čemu se od ovog gasa dobijaju nove hemikalije koje je moguće ponovo staviti u upotrebu. Time se zatvara ciklus odnosno od otpada se dobijaju novi proizvodi koji imaju mogućnost upotrebe na način bezbedan za životnu sredinu.

Šta se radi sa drugim delovima frižidera?

Metali i obojeni metali imaju upotrebnu vrednost i visok nivo čistoće nakon tretmana u postrojenju, pa su traženi proizvodi u livnicama u Srbiji gde se plasiraju. Plastika se plasira na domaće tržište i ide u izvoz.

Reciklirano milion frižidera

“E-reciklaža” je u postrojenju u Nišu reciklirala 500.000 rashladnih uređaja u poslednjih 5 godina koristeći najsavremeniju tehnologiju. U kompaniji pretpostavljaju da su ostali operateri izvršili reciklažu još 500.000 rashladnih uređaja u poslednjih 5 godina koristeći drugačije tehnologije.

Gde reciklirati?

Iz godine u godinu građani i kompanije u našoj zemlji su sve odgovorniji prema životnoj sredini. Sve uređaje mogu predati u najbliži reciklažni centar, pozvati reciklažni centar da preuzme uređaj na kućnu adresu, ili u prodavnici u kojoj kupuju novu tehniku raspitati se da li mogu da predaju dotrajali uređaj za reciklažu.  Na ove načine uređaji koji posle upotrebe postaju opasan otpad biće adekvatno zbrinuti i neće uticati negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

 

ByAdmin

DA SE POPLAVE NE PONOVE!

U Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu 8. maja održana je radionica pod nazivom URBAN – PREX ̶ Nadzor, predviđanje i razvoj online javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim oblastima u pograničnom regionu Mađarske i Srbije.

Radionica je bila namenjena široj javnosti, a podržala ju je Evropska unije preko Interreg – IPA CBS Mađarska – Srbija programa.

Cilj ove, ali i svih drugi aktivnost u okviru URBAN ̶ PREX projekta je unapređene svesti građanja o posledicama klimatskih promena. Ovo je tema koja se tiče svih nas koji živimo i radimo u gradskim sredinama, jer utiče na našu svakodnevicu ̶ pojave ekstremnih padavina koje su naknadno praćene poplavama zasiguno svakom od nas je velika briga. Cilj projekta je da se postigne rano upozorenje na pojave ekstremnih padavina i poplava u urbanim sredinama, što bi omogućilo blagovremenu reakciju.

Glavni organizator radionice Prirodno-matematički fakultet Univeziteta u Novom Sadu i moderator i rukovodilac projekta dr Stevan Savić predstavio je aktivnosti i trenutne ishode samog projekta, kao i ostale govornike i glavne teme kojima se radionica bavila.

Učesnike radionice i goste pozdravio je dr Lazar Lazić, direktor Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Dr Ivana Bajšanski sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu govorila je o uticaju topografije terena na razvoj poplava u urbanim sredinama.

Dragan Milošević sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu približio je javnosti informacije u vezi sa mrežom padavinskih stanica u Novom Sadu. A Ivan Šećerov sa Prirodno-matematičkog fakultet u Novom Sadu govorio je o akvizicijii velikih vremenskih serija. U razgovoru nakon izlaganja učestvovali su svi govornici, kao i zainteresovana publika

Total Idea je od samog početka URBAN-PREX projekta uključena u aktivnosti organizacije događaja i njihovog efikasnog izvođenja. Osim toga, komunikacija sa nosiocima projekta obezbedila je da na što bolji način sprovedemo i iskomuniciramo sa javnošću osnovne vrednosti i ciljeve samog projekta, kako kroz press kliping i komunikaciju sa medijima, tako i kroz dikrektnu komunikaciju sa zainteresovanom publikom.

.

ByAdmin

ŠTA KOČI PRODAJU ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA

Prodaju električnih automobila u Evropi ne usporava mali broj stanica za punjenje tih vozila, nego mali izbor modela, pokazuje istraživanje energetskih kompanija i proizvođača automobila.

U Evropi se prodaje više od 400 modela koji koriste tradicionalno gorivo, naspram samo 20 električnih tipova.

Problem izbora bi mogao da se reši u naredne dve godine, kada se u Velikoj Britaniji očekuje više od 30 novih modela.

Jedan punjač na šest automobila

Pojedine automobilske grupe i osiguravajuće kuće upozoravale su tokom protekle godine da bi broj stanica za punjenje mogao da ugrozi prelazak na električna vozila. Međutim, nova analiza koju je uradila Platforma za elektromobilnost, među čijim članovima su Tesla, Reno-Nisan, Simens i Alstom, pokazala je da u Evropi već postoji dovoljno tih stanica.

U zemljama EU postoji jedan punjač na šest automobila, što je gotovo duplo više nego što preporučuje Evropska komisija – jedan punjač na 10 vozila.

Očekuje se, na osnovu planova vlada, da infrastruktura za punjenje prati broj električnih automobila na putevima bar do 2020. godine. Do tada bi na svakih 40 kilometara autoputa trebalo da ima jedan brzi punjač, dok je cilj Brisela da do 2025. ima jedan punjač na 65 kilometara.

“Automobilska industrija je raširila mit da bi stvorila utisak da bi oni voleli da prodaju više električnih kola ali da jednostavno nema stanica za punjenje. To je prevara”, rekao je jedan od autora analize Greg Arčer.

U analizi se navodi da je dovoljan broj javnih stanica za punjenje od ključne važnosti za rast tržišta električnih automobila, ali da je, ako vlade ispune svoje planove, malo verovatno da će biti manjak punjača.

Ograničeno snabdevanje električnih automobila

S druge strane, proizvođači automobila napravili su mali broj modela potpuno električnih automobila. U Evropi se prodaje 20 takvih modela, dok je u ponudi 417 modela na benzin i dizel gorivo, prema podacima Evropske federacije za transport i životnu sredinu (T&E). Neki od električnih modela, kao što je “opel ampera-e”, imaju ograničeno snabdevanje i na njih se čeka i po više meseci.

“Automobilska industrija namerno guši tržište električnih automobila, što je sramotno”, ocenio je Arčer.

Onlajn vodič koji nadgleda tržište električnih automobila Nekst grin kar (Next Green Car) očekuje da se 2018. godine u Velikoj Britaniji pojavi oko 13 novih potpuno električnih modela, a 2019. još 19.

Stručnjaci su evropskim poslanicima preneli da nedovoljno modela koči rast prodaje električnih automobila, ali da će se to uskoro verovatno promeniti.

“U narednih 18 meseci stići će neki veoma održivi automobili”, izjavio je direktor u Tesli za zapadnu Evropu Džordž Eli.

Automobilska industrija, međutim, odbacuje optužbe da ne pravi dovoljno električnih modela.

“Evropski proizvođači automobila preduzimaju sve napore da e-mobilnost učine uspešnom”, izjavio je portparol Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA)

“Pored proizvodnje električnih automobila, moramo da razmotrimo faktore koji nisu odgovornost auto-industrije, kao što je investiranje u neophodnu infrastrukturu za punjenje”, rekao je portparol.

Infrastruktura za električna kola

Iako postoji dovoljno stanica za punjenje, rasprostranjeno mišljenje da ih nema odvraća kupce od električnih kola.

Prosečan vozač u Engleskoj je od punjača udaljen oko 6,5 kilometara, u Škotskoj oko pet, a u Velsu oko 19 kilometara, prema podacima britanske organizacije Enerdži sejving trast (Energy Saving Trust). Najudaljeniji je vozač u okrugu Devon, koji do najbližeg punjača mora da putuje više od 70 kilometara, a najbolja situacija je u Londonu, gde u pojedinim delovima vozač ima punjač na nepunih 200 metara.

Sve veći broj energetskih kompanija počinje da radi na izgradnji infrastrukture za električne automobile. Među njima su nemačka kompanija Inodži (Innogy) i italijanska Enel, a u Velikoj Britaniji Nešenal grid (National Grid) pegovara s proizvođačima automobila o izgradnji mreže super brzih punjača na autoputevima.

Izvor: Gardijan
Foto: Pixabay.com

ByAdmin

KAKO SMANJITI ZAGAĐENJE VODA

Kada bi svako od nas vodio računa o životnoj sredini i vodenim površinama, sigurni smo da bi zagađenje bilo znatno manje nego sada. Evo koje sitnice možete da uradite i smanjite zagađenje vode.

1. Što manje koristite plastiku
Poznato je da se plastika veoma teško razgrađuje. Najveći deo plastike koju koristimo završi u rekama ili jezerima, odakle ju je još teže očistiti. Ukoliko je moguće, preporuka je da se smanji upotreba plastičnih predmeta i time u velikoj meri pomogne okolini.

2. Reciklirajte
Uvek birajte ambalažu koja se lakše recikliraja. Staklene flaše su, na primer, po tom pitanju zahvalnije od plastičnih boca.

3. Ne prosipajte ulje u sudoperu
Iako nema potrebe smanjiti upotrebu različitih vrsta ulja u svakodnevnom životu, važno je ne prosipati ih u odvode. Svaki višak ili neupotrebljenu količinu ulja trebalo bi sakupiti u staklene bočice i baciti u kantu.

4. Oprez sa korišćenjem hemikalija za čišćenje
Slično ulju, kućna hemija je rizična kada nađe svoj put do izvora vode. Stoga, obratite pažnju kako je koristite.

5. Ne bacajte lekove
Nikada ne bacajte lekove u kanalizaciju. Čak iako imate čitava pakovanja lekova koji vam više nisu potrebna, preporučuje se da ih se otarasite bacanjem u đubre.

6. Ne koristiti pesticide
Pesticidi i herbicidi su u velikoj meri štetni za životnu okolinu. Preko zemljišta, spirane od strane kiša koje padaju, ove hemikalije nalaze svoj put do podzemnih voda i kasnije do reka ili jezera.

7. Redovno održavajte automobil
Kamioni, automobili ili druga prevozna sredstva jedni su od najvećih zagađivača vazduha. Redovnim održavanjem ovih mašina može se drastično smanjiti procenat zagađenja živone sredine. Zagađenje vazduha direktno je povezano sa zagađenjem vodenih površina.

8. Ne bacajte đubre
Pri boravku u oblastima u čijim se neposrednim blizinama nalaze reke, jezera, mora ili okeani, ne treba bacati bilo kakvu vrstu smeća u ovo okruženje. Čak i ambalaža bačena na plažu posle određenog vremena može da dospe do vode i zagadi izvor. Dobro bi bilo i organizovati akcije čišćenja priobalnih oblasti, i podići svest zajednice o važnosti da ovaj deo životnog prostota i okruženja ostane čist.

9. Sadite biljke u blizini jezera i reka
Ako živite u blizini neke reke ili jezera, poželjno je obogatiti faunu u neposrednoj blizini. Drveće je, takođe, od velike pomoći očuvanju ekosistema i smanjenja zagađenosti. Time se reguliše nivo ugljen-dioksida u vodi, što direktno utiče na odnos nivoa pH vrednosti.

10. Zaustaviti isticanje hemiklija
Važno je zustaviti oticanje svih štetnih hemikalija u vode. Bilo da su u pitanju fabrike ili pojedinci koji ispuštaju hemikalije, šteta po vodeni sistem je enormna. Tako da ukoliko uočite da postoje nemarni ljudi ili kompanije koje ovo čine u vašem okruženjem, alarmirajte javnost.

Izvor: Nationalgeographic.rs
Foto: M. Ćirković

ByAdmin

SEDAM MILIONA LJUDI GODIŠNJE UMRE ZBOG ZAGAĐENA VAZDUHA

Nivo zagađenosti vazduha i dalje je opasno visok u mnogi delovima sveta, a novi podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da devet od 10 ljudi u svetu udiše zagađen vazduh.

U objavljenoj analizi SZO oko sedam miliona ljudi godišnje umre od posledica zagađenja vazduha.

„Zagađenost vazduha predstavlja pretnju svima nama, ali najviše najsiromašnijima i marginalizovanim grupama u svetu. Neprihvatljivo je da više od tri milijarde ljudi, i to najviše žena i dece, i dalje udišu smrtonosni dim svakoga dana zbog korišćenja štetnih goriva i gasova u svojim domovima“, rekao je dr Tedros Adanom Gebrejesus, generalni direktor SZO.

SZO je saopštila da sedam miliona ljudi godišnje umre zbog izloženosti štetnih čestica u vazduhu, koje dospeju u pluća i kardiovaskularni sistem ljudi te uzrokuju srčani udar, srčana oboljenja, tumor pluća, hronične opstruktivne bolesti i respiratorne infekcije, uključujući pneunomoniju.

Spoljašnje zagađenje vazduha  2016. godine odnelo je 4,2 miliona života, dok je zagađenje u domovima od kuvanja na štetnim gorivima i tehnologijama dovelo u istom periodu do 3,8 miliona žrtava.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

ByAdmin

SLUŠAJTE PESME PTICA U ZORU

Povodom Međunarodnog dana pevanja ptica u zoru Radio-televizija Vojvodine vas poziva da prvog vikenda u maju, u noći 5. na 6. maj, od ponoći na Prvom i Drugom programu radija RTV-a pratite emisiju “Pesma ptica u zoru”.

“Pesma ptica u zoru” (orig. “Dawn Chorus”) je projekat Evropske radiodifuzne unije u kojem učestvuju medijske kuće širom sveta i prvi put jedna medijska kuća iz regiona RTV, jedina je učesnica koja program emituje na svoja dva kanala, na dva jezika – srpskom i mađarskom. Organizator emisije je Radio-televizija Irske.

U etru će se čuti kolektivni zvuk ptica koje pevaju u svitanje. Kako se sunce diže preko horizonta i dan se budi, bude se i stanovnici planete. Pre svih, u cik zore, ptice pevaju svoju ljubavnu pesmu, a taj talas zvuka prelazi preko Azije, Evrope i Severne Amerike i predstavlja jednu od najdužih iskonskih veza sa prirodom. Uz nekoliko izuzetaka, ptičiji cvrkut je aktivnost rezervisana za proleće i rano leto.

Ono što možda zvuči kao muzika za naše uši, pticama ono znači nesto sasvim drugo. Jednostavno rečeno, to je način da mužjaci (koji su najčešće i pevači) obeleže svoju teritoriju ali i da impresioniraju i privuku partnerke. Što glasnija, jača i duža pesma, to je veća obeležena teritorija i veća šansa da ih partnerka izabere.

Svako stanište ima svoje autentične članove, koje će gosti u studiju, ornitolozi, prepoznavati i davati slušaocima više informacija o tim vrstama. Za sedam sati programa, slušaoci će imati priliku da slušaju autentične zvuke autohtonih vrsta ptica sa 20 lokacija, među kojima su i dve na Fruškoj gori: Zmajevac i Bukovac.
U zavisnosti od vremenske zone, voditelji će se uživo uključivati u svaku od njih kako sunce bude izlazilo, te će slušaoci uživati u zvucima svitanja sa najlepših i najegzotičnijih lokaliteta širom planete. Doživljaj će upotpuniti prezenter RTE-a Derek Muni, voditelji u svakom od studija učesnica i njihovi gosti.

Emisija “Pesma ptica u zoru” pružiće nesvakidašnju priliku da uživo čujete desetine vrsta ptica u njihovim staništima. Prethodnih godina zabeležena je rekordna slušanost te emisije.

U noći 5. na 6. maj budite uz program RTV-a i doživite raspevano buđenje dana širom planete. Program možete pratiti na frekvencijama RNS1 – 87.7 MHz i RNS2 – 90.5 MHz, kao i na sajtu rtv.rs u odeljku Program uživo: http://www.rtv.rs/sr_lat/uzivo

ByAdmin

OTROVNA TEČNOST ULIĆE SE I U REKU SAVU

Otrovna tečnost koja se prošle nedelje izlila iz deponije fabrike sode nedaleko od Tuzle, ulila se juče u reku Bosnu kod Doboja i izazvala pomor ribe. Postoji bojazan da će otrovne materije prirodnim tokom rekom Bosnom, stići do ušća pa u reku Savu. U Srbiji od sutra vanredno merenje kvaliteta vode reke Save.

Iako je pukotina na nasipu iz kog je u reku Spreču procurila otrovna materija – sanirana je, ali je ostala šteta i zagađeno zemljište. Izlivena tečnost iz bazena tzv. “belog mora” zagadila je oko 10 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Ta materija koja se izlila iz deponije fabrike sode kod Lukavca, ulila se u reku Bosnu kod Doboja. Otrovna je za riblji svet i zemljište ali ne i za čoveka.

“Ova materija ne sadrži toksične stvari, nije u svojoj biti toksična, ima povišenu PH vrednost, negde oko 11,12. Ta povišena PH vrednost i visok sadržaj hlorida mogu da zagade zemljište, ali ne mogu uticati toksično na čoveka. Mogu u određenoj meri uticati na ihtio faunu iz reke Spreče i narušiti eko-sistem kada je u pitanju riblja mlađ”, ističe Abdel Đozić sa Tehnološkog fakulteta iz Tuzle.

Dok se šteta sanira u Bosni i Hercegovini, vest je sada će se otrovna materija uliti u Savu.

“Mi od sutra i svaki naredni dan merimo redovno i direktor Agencije za životnu sredinu će naložiti i vanredna merenja kvaliteta reke Save kako bismo bili sigurni kakav je kvalitet vode i da li je zagađenje došlo do nas. U slučaju da zagađenje dođe do nas, preuzećemo sve mere koje su uobičajne u tim situacijama zajedno sa nadležnim službama, a potom će građani i mediji odmah biti obavešteni o kvalitetu vode”, rekao je tim povodom ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Inspekcija utvrđuje kako je došlo do pucanja nasipa i izlivanja otrovne tečnosti iz hemijskog ogranka turske kompanije čiji proizvodi se koriste u proizvodnji deterdženta i stakla.

Izvor: RTS
Foto: Printscreen

ByAdmin

ZA ILEGALNO SKLADIŠTENJE OPASNOG OTPADA – ZATVOR I NOVČANE KAZNE

Sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje opasnog otpada u Vukićevici. Dve osobe osuđene su i to jedna na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, a druga na godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara.

Ministar zaštite životne sredine naglasio je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za “zločin prema životnoj sredini”.

“Prvom prvostepenom presudom, dve osobe osumnjičene za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca osuđene su na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara”, rekao je Trivan za RTS.

Trivan ističr da se ovakvom odlukom pokazalo da čitava akcija koja je pokrenuta nije bila uzaludna i da se za zločin prema životnoj sredini mora odgovarati.
Da podsetimo, burad sa 25 tona raznog opasnog otpada pronađena su u decembru 2017. i februaru 2018. u ataru sela Vukićevica kod Obrenovca.

Izvor: RTS
Foto: Ministarstvo