Monthly Archive Januar 2020

ByAdmin

OKTOBARFEST EMITOVAO GOTOVO 1.500 KILOGRAMA METANA

Za milione ljudi koji svake godine posete Minhen, u vreme Oktoberfesta, taj festival je praznik piva, muzike i kobasica. Ali, nakon što se na najvećem svetskom folk festivalu “prašina slegla” a posetioci se vratili kućama, ekolozi su objavili prvu analizu emisije metana tokom tih 16 dana zabave.

Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu 2018. su šetali ili vozili bicikl oko mesta održavanja festivala “naoružani” senzorima. Ti instrumenti su otkrili da je festival emitovao gotovo 1.500 kilograma metana ili deset puta više nego Boston u istom periodu.

Najveći deo emisije sa Oktoberfesta naučnici su pripisali curenju i nepotpunom sagorevanju u aparatima za kuvanje i grejanje, prenosi britanski Gardijan.

EMISIJA METANA IZ GRILA I GREJNIH APARATA

Đia Čen, koja istražuje emisiju gasova sa efektima staklene bašte u urbanom okruženju kaže da primećene koncentracije metana ne mogu da se objasne samo biogenim izvorima. “Imamo snažne indikacije da je emisija metana iz fosilnog goriva iz grilova i grejnih aparata vodeći izvor”, smatra ova naučnica.

Posle ugljen-dioksida (CO2), metan je drugi po prisutnosti među gasovima sa efektima staklene bašte, koji su posledica aktivnosti ljudi. Iako kratkotrajan, mnogo je efikasniji u zagrevanju atmosfere od CO2 i učestvuje sa oko 20 % u globalnom zagrevanju, koje je posledica antropogene emisije gasova sa efektima staklene bašte od 1750. godine. Nivo tog gasa u atmosferi je poslednjih godina povećan iz razloga koje naučnici ne mogu potpuno da objasne.

Primetivši skok nivoa metana tokom održavanja Oktoberfesta poslednjih godina, Čen i njene kolege odlučili su da ga prate i vide da li veliki festivali znatno doprinose emisiji gasova sa efektima staklene bašte.

ŠTA JE CILJ

Oktoberfest svake godine poseti više od šest miliona ljudi koji popiju više od sedam miliona litara piva i 100.000 litara vina i pojedu pola miliona pilića i četvrt miliona kobasica.

Na iznenađenje Čen, u proseku je sa svakog kvadratnog metra prostora na kome se održava Oktoberfest 2018. emitovano 6,7 mikrograma metana u sekundi. Manje od 10 % te emisije dolazi od fizioloških procesa posetilaca festivala, navodi se u studiji predatoj časopisu Atmosferska hemija i fizika.

Čen veruje da će taj rad pomoći organizatorima festivala da utvrde politike za smanjenje emisije metana. U istraživanju se zaključuje da je emisija metana na velikim festivalima dovoljna da se smatraju izvorom gasova sa efektima staklene bašte u lokalnim zalihama emisija.

“Veliki ali vremenski ograničeni festivali, poput Oktoberfesta, izvori su (emisije) koji se ne računaju u postojećim zalihama emisije iako je, što smo se uverili, emisija metana znatna”, rekla je Čen. “Netačne ili nekompletne zalihe emisije su problem, jer se mnoge odluke donose na bazi tih podataka”, dodala je ona.

I, pošto ljudi na Oktoberfest dolaze iz više od 50 zemalja, metan sa mesta održavanja festivala nije najveća ekološka briga.

“Međutim, unapređenje stanja sa ciljem smanjenje emisije metana ipak ima smisla. Mali koraci nas približavaju svetskim klimatskim ciljevima”, dodala je Čen.

Izvor: EUROACTIV
Foto: Pixabay.com

ByAdmin

KOLIKO JE BEZBEDNO DA SE PLASTIČNE FLAŠE KORISTE VIŠE PUTA

Sigurno je da ste nekada plastične flaše ili balone za vodu i druga pića, nakon što popijete vodu ili sok, koristili ponovo, smatrajući da u tome nema ničeg lošeg, i da čak pomažete očuvanju životne sredine, jer ste plastični proizvod upotrebili više puta. Ipak, takva praksa nekad može da ugrozi zdravlje.

KOLIKO JE DOBAR PET?

Većina boca za vodu, koje su za jednokratnu upotrebu, napravljena je od polikarbonatne plastike, savitljivog i prozirnog materijala. Većina tih boca se proizvodi korišćenjem hemijskog jedinjenja koje se naziva polietilen tereftalat ili PET.

Boce napravljene od PET-a dugo se smatraju sigurnom alternativom u odnosu na sličan materijal koji sadrži bisfenol, za koji je dokazano da može imati posledice za zdravlje i da utiče na srčane probleme, razvoj kancera, hormonske poremećaje.

Novija istraživanja pokazuju i da alternative bez bisfenola A, ipak nisu tako sigurne.

Problem je što određena hemijska jedinjenja iz plastične boce prelaze u tečnost kojom flaše punimo. Iako plastične boce možemo dobro i temeljno da operemo, problem sa mikroplastikom je sledeća prepreka za višestruko korišćenje plastične ambalaže.

DA LI MIKROPLASTIKA PREDSTAVLJA OPASNOST PO ZDRAVLJE?

Naučnici sa Državnog univerziteta u Njujorku, testirali su 259 posuda sa flaširanom vodom i pronašli sitne komade plastike u 93 odsto njih. Naučno mišljenje o „konzumiranju“ mikroplastike je, međutim, podeljeno. Dok neki stručnjaci u tome vide mogući problem, drugi smatraju da mikroplastika ne predstavlja opasnost za organizam koji je, kako tvrde, u stanju da se na svoj način izbori sa mikroplastikom.

Čak je i Svetska zdravstvena organizacija kategorisala rizik od unošenja mikroplastike u organizam kao „nizak“, iako navodi da je za krajnji zaključak potrebno još istraživanja.

Jedna stvar koja je sigurna, bez obzira na vrstu plastike, jeste da će tečnost kojom punimo već upotrebljavane plastične boce, sadržati više jedinjenja i čestica mikroplastike ako boca ima više nabora i reljefni dizajn. Takođe, svakodnevno pranje plastičnih flaša, dovodi do dodatnog habanja i povećava mogućnost da se po tim mikropukotinama skrivaju i talože razna neželjena jedinjenja i bakterije.

Zaključak koji i sami možemo da izvedemo, a na koji upućuju i stručnjaci je taj, da su sigurnija alternativa plastičnoj ambalaži svakako – metalna i staklena.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

ByAdmin

PROTIV ZAGAĐENJA VAZDUHA SUBVENCIJAMA ZA KUPOVINU BICIKALA

Novosadska biciklistička inicijativa uputila je Ministarstvu zaštite životne sredine i Vladi Republike Srbije predlog da subvencioniše kupovinu bicikala, kako bi se veći broj građana opredelio za ovo jeftino, jednostavno i efikasno prevozno sredstvo koje čuva životnu sredinu, i kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

EKONOMIČNO I ZDRAVIJE

U Novom Sadu, gradu sa više od 30.000 biciklista i približno 100 kilometara biciklističkih staza, bicikl deluje kao očigledan izbor. Na bilo koje mesto biciklom je moguće stići brzo, ekonomično, parking se retko traži i zagađenje koje potiče od bicikla je praktično nepostojeće. Istraživanja koja su obavljena u Novom Sadu, pokazala su da se do ovog broja došlo različitim aktivnostima kojima je podsticana vožnja bicikla i da je pre 10 godina broj biciklista bio 3 puta manji.

Računica inicijative polazi od toga da u poređenju sa najavljenim subvencijama od 8.000 evra za kupovinu jednog taksi vozila, 80 građana može dobiti podsticaj od 100 evra za kupovinu bicikla, što za većinu građana u manjim gradovima predstavlja efikasno rešenje. Gradovi koji su veći ili imaju uzbrdice bili bi pogodniji za električne bicikle, za koje bi bilo potrebno izdvojiti nešto više novca i dati nešto veće podsticaje. Prema predlogu, građani bi ove pogodnosti mogli da ostvare jednom u 3 ili 4 godine, pod uslovom da kupe nov bicikl tehnički opremljen u skladu sa propisima za učešće u saobraćaju. Na ovaj način bi se smanjilo zagađenje vazduha, ali i zagađenje bukom.

PODSTICAJI

Dodatni predlozi uključuju podsticaje privredi za nabavku dostavnih bicikala (naročito teretnih), kao i omogućavanje poslodavcima da troškove za dolazak na posao isplate i onima koji dolaze biciklom ili peške, nasuprot stavu Ministarstva finansija da ovi troškovi pripadaju samo onima koji koriste automobil ili javni prevoz. Novosadski biciklisti su takođe predložili i promenu regulative u oblasti saobraćaja, kako bi biciklistički saobraćaj bio bezbedniji i pristupačniji roditeljima i deci mlađoj od 12 godina, i kako bi se navika korišćenja bicikla razvijala što ranije. Prednosti navedenih mera su to što se mogu sprovesti gotovo odmah, konkretni su, ekonomski isplativi, povećaće kvalitet života velikog broja građana i uvođenjem novih, tehnički ispravnih bicikala u saobraćaj, direktno se povećava bezbednost u saobraćaju.

Podsticaji u razvijenijim za kupovinu bicikla u različitim zemljama Evrope postoje već duže vreme, dok su se regionu pojavili u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Tekst: NSBI
Foto: Pixabay

ByAdmin

EZ POKRENULA PROCEDURU PROTIV SRBIJE ZBOG EMISIJE GASOVA

Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima (LCPD), koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, a koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine. U Ministarstvu energetike Srbije kažu da energetske kompanije rade u skladu sa NERP.

Kako se navodi u saopštenju EZ, od 16 postojećih postrojenja sa velikim ložištima u Srbiji, devet ne ispunjavaju odredbe te direktive.

EZ navodi da za postojeća velika ložišta (velika postrojenja za sagorevanje) postoje dva načina primene  Direktive: ili da se pojedinačna postrojenja usklade sa vrednosnim granicama za emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine, ili da se primeni Nacionali plan za smanjenje emisije (NERP).

Ukazuje se da je Sekretarijat odobrio srpski Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) 2016. godine i da je proteklih godina više puta pozivao srpske vlasti da se taj plan usvoji, što se nije dogodilo.

U Uvodnom pismu Sekretarijat navodi da, u nedostatku pravno obavezujućeg NERP, postojeća velika ložišta u Srbiji moraju da primenjuju limite emisija prema Direktivi o velikim ložištima na pojedinačnoj osnovi, što devet navedenih postrojenja ne čine.

Slanjem uvodnog pisma Sekretarijat je pokrenuo preliminarnu proceduru čiji cilj je da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje pravila EZ i dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja, navodi se u saopštenju.

EZ je organizacija čije su članice EU i devet ugovornih strana – Gruzija, Moldavija, Ukrajina i partneri sa Zapadnog Balkana.

Ministarstvo energetike: EPS i energetske kompanije postupaju u skladu sa NERP

Ministarstvo rudarstva i energetike poručilo je da Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije apsolutno postupaju u skladu sa merama koje su predviđenje NERP-om i da sprovode projekte iz tog plana.

Kada je u pitanju usvajanje NERP-a, Ministarstvo je ocenilo da odgovor na to pitanje treba tražiti od Ministarstva zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti da bude predlagač tog plana prema Vladi.

“NERP je usaglašen između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije”, navelo je to ministarstvo, nakon što je Sekretarijat EZ pokrenuo preliminarnu proceduru.

Kopač: U termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac emisije veće do 14 puta od planiranih

Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač rekao je 17. januara da, prema podacima iz 2018, u termoelektranama “Nikola Tesla” Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u “Kostolcu” 14 puta.

On je za Betu rekao da je u poređenju sa poslednjim NERP-om, u koji je Sekretarijat EZ imao uvid, najveći problem je sumpor-dioksid.

“U Srbiji postoji 16 velikih ložišta, a emisije prevazilaze dozvoljene standarde u termoelektranama ‘Nikola Tesla’ A i B, ‘Kostolac’ A i B, u termoelektrani-toplani (TE-TO) ‘Novi Sad’, u Energani ‘Pančevo’ i u postrojenju Atmosferska destilacija Naftne industrije Srbije (NIS)”, rekao je Kopač.

Na pitanje da li je video odgovor Ministarstva rudarstva i energetike da se preduzimaju sve mere utvrđene NERP, Kopač je rekao da taj plan nikad nije usvojen.

“Znamo da postoji nacrt tog plana i kada smo prvi put za končanu verziju zamolili Ministarstvo zaštite životne sredine rekli su nam da još rade na njemu. Kad smo drugi put zatražili konačnu verziju, nisu nam ni odgovorili”, rekao je Kopač.
Na pitanje koje mere treba da se preduzmu, rekao je da u termoelektrane treba ugraditi filtere.

“U termoelektrani ‘Kostolac’ ugrađen je filter za odsumporavanje 2017. godine ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo”, rekao je Kopač.

Na pitanje da li je teorijski moguće da se određenim merama smanji emisija štetnih gasova u kratkom roku, Kopač je rekao da to nije moguće i da ugradnja filtera traje godinama i da je veoma skupa.

“Naša procena iz 2013. godine govori da su neophodne investicije od 640 miliona evra”, rekao je Kopač i dodao da EZ želi “puno objašnjenje” i da dobije NERP.

Na pitanje kakva je moguća kazna za Srbiju ako ne primeni ono što je preporučeno, Kopač je rekao da je to uskraćivanje evropskih sredstava ali da o tome odlučuje Ministarski savet EU.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay