Tag Archive panel diskusija

ByAdmin

ODRŽANA PANEL DISKUSIJA “UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE”

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel-diskusiju „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“ a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja

Predsednica Udruženja novinara „Eko vest“ i moderatorka Maja Pavlica rekla je da je cilj panel-diskusije da pokuša da odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena o tome kako se odgovorno upravlja otpadom, o sistemu upravljanja čvrstim otpadom, o primeni principa cirkularne ekonomije na lokalnom nivou uvođenjem sistema primarne separacije i smanjenja biodegradabilnog otpada, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

“Klimatske promene već utiču na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet. Najveće gubitke podnela je poljoprivreda, zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog sve učestalijih požara”, kazao je dr Vladimir Đurđević, profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, i dodao da svako od nas treba da ima svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos kako bi se posledice smanjile.

Dr Goran Vujić, profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ukazao je na to da upravljanje otpadom predstavlja jednu od ljudskih aktivnosti koja doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Taj uticaj u svetu kreće se od 3-5 %, što je slučaj i u našoj zemlji.

“Emisije GHG gasova iz otpada uglavnom se odnose na emsije metana koji nastaje na deponijama. Potrebno je navesti da je destruktivni potencijal metana na ozonski omotač čak 23 puta veći od standardnog uticaja koji vrši CO2. Evaluacijom upravljanja otpadom u Srbiji proračun je da se trenutno emituje 1.600 kt CO2eq. Procene koje su rađene za period do 2050. godine govore da, ukoliko se ne pređe na savremeni način upravljanja otpadom, sa teritorije Srbije će se emitovati čak 29.740 kt više CO2eq emisije nego savremenim načinom upravljanja otpadom. Shodno Parskom sporazumu, Republika Srbija će morati da pronađe dodatna sredstva kako bi ovu emisiju smanjila”, rekao je profesor Vujić.

A kako se upravlja otpadom na lokalu i sa kojim problemima se susreću, na panel-diskusiji konkretne primere za opštinu Vršac predstavio je Dragan Ninković,  pomoćnik direktora za komunalne poslove JKP „Drugi oktobar” i direktor kompanije „Angrokom” iz Vršca.

“U Vršcu smo se opredelili da otpad na svakom reciklažnom ostrvu prikupljamo u dve frakcije, mokru i suvu. Za suvu frakciju postavili smo žute kontejnere, u koje se odvaja plastična, aluminijumska i staklena ambalaža. Staklo i aluminijum su jedini reciklažni materijali koji se mogu milion puta reciklirati i sa aspekta cirkularne ekonomije, oni su vrlo važni”, rekao je Ninković, posebno naglasivši značaj primarne selekcije otpada u svakodnevnom životu.

Aleksandra Božović, urednica u Ekološkoj redakciji Radio-televizije Srbije, Dragana Ratković, urednica radio-emisije “Pod staklenim zvonom” Prvog programa Radio Novog Sada i Milisav Pajević, novinar Magazina EKOlist i Energetskog portala govorili su o svojim iskustvima u svakodnevnom izveštavanju o problemima otpada i sve prisutnijih posledica klimatskih promena.

Foto: Miloš Ćirković
ByAdmin

KAKO SE BAVITI ZELENOM EKONOMIJOM U SRBIJI

Cilj privrede Evropske unije je da bude više ekološka i da troši manje energije, zbog čega je dogovoreno da se do 2050. smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte na 80 odsto nivoa zabeleženog 1990. godine. Zbog toga je Evropska komisija 2015. uvela zakonodavni okvir za primenu novog modela cirkularne ili zelene ekonomije, po principu proizvedi-upotrebi-proizvedi. Osnov modela zelene ili cirkularne ekonomije je da teži dugotrajnosti proizvoda i vraćanju otpadnih materijala u ponovni proces proizvodnje podrazumevajući efikasno korišćenje resursa, uz smanjenje korišćenja energije, vode i emisije gasova s efektom staklene bašte.

Osnovni instrument ka uspostavljanju modela cirkularne ili zelene ekonomije je reciklaža. S obzirom na to da je naša zemlja zatrpana otpadom, uvođenjem ovog modela poslovanja naša ekonomija bi dobiila šansu za razvoj a građani zdraviju životnu sredinu ali i nova radna mesta.

Zelena ekonomija bila je i tema panel diskusije koju je u Novom Sadu organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine.

Cilj organizovanja panela, na kojem su učestvovali stručnjaci i dobri poznavaoci ove oblasti, bio je bolje upoznavanje javnosti sa konceptom „zelene ekonomije“, o trenutnom stanju u našoj zemlji ali i mogućnostima koji ovakav model privređivanja pruža.

Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima.
Pogledajte 🙂

Panel diskusija "Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji” Cilj nam je bio da pokušamo da odgovorimo na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije – od toga šta predstavlja koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas, do toga koje su koristi i da li je to šansa za razvoj naše zemlje. Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. Pogledajte 🙂

Publicerat av EkoVest den 5 januari 2018