Monthly Archive 30 Decembra, 2019

DELIBLATSKA PEŠČARA: SUROVO TLO ZA RAST NOVIH SADNICA

Hiljadama godina, pesak vremena neumitno je isticao i nošen jakim vetrovima sa Dunava, stvarao današnji izgled Deliblatske peščare. Površina od 350 kvadratnih kilometara, nastala tokom ledenog doba, satkana je od moćnih naslaga eolskog silikatno-karbonatnog peska, koje je vetar vekovima oblikovao u specifičan dinski reljef sa nadmorskim visinama između 70 i 200 metara.

Deliblatska peščara

KROĆENJE NAJEZDE PESKA

Od 19. veka, tadašnji šumarski stručnjaci carske Austrije pokušavali su da zaustave najezde peska, koji je stalno stvarao nove površine. Narednih 200 godina, trajala je borba sa eolskom erozijom, a menjali su se ljudi, pristupi tom problemu, tehnologije u pošumljavanju, izbor vrste drveća, i drugih biljaka, kao i raznih organizacija koje su bile nadležne, pa čak i država.

Eolska erozija, Deliblatska peščara

“Odavno je ustanovljeno da šume sprečavaju pojavu erozije tako što vezuju zemljište. To je karakteristika drveća koja je bila poznata šumarima i pre dva veka, te prva pošumljavanja datiraju iz tog vremena i upravo su i započeta s ciljem vezivanja peska u Deliblatskoj peščari, tako da šume imaju ovde prioritetni zaštitni karakter”, kaže Sanela Milošević, samostalni referent za odnose s javnošću JP “Vojvodinašume”.

Širenje peska je zaustavljeno, veliki deo površine je bio pošumljen, a na delovima koji nisu pošumljeni razvila se žbunasta i stepska vegetacija, koja takođe ima određeni pozitivan uticaj na sprečavanje eolske erozije.

“Današnji šumari koji rade u šumskim gazdinstvima i u ovoj prirodnoj oazi takođe skoro tradicionalno nastavljaju sa pošumljavanjem površina koje, iz nekog razloga, nisu do sada pošumljene, i obnovi šuma, čije je stanje loše ili su prestarele, te je njihov uticaj na vezivanje peska umanjen”, ističe Miloševićeva.

ENKLAVE UNUTAR ŠUMSKIH KOMPLEKSA

JP “Vojvodinašume” u oviru svojih nadležnosti gazduju u okviru ŠG “Banat“ Pančevo, gde se nalazi i Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“. Po podacima ovog preduzeća, površina šuma i šumskih kultura u ovom rezervatu prirode iznosi 18.439 hektara, što predstavlja 63 % njegove ukupne površine. Žbunasta vegetacija pokriva 5.122 hekara ili 18 %, a ostalo zemljište (proseci, putevi, lovne remize, neplodno itd.) je u iznosu 5.555 hektara ili 19 %. Pošumljavanje u ovom rezervatu prirode obavlja se autohtonim lišćarskim vrstama, u okviru podizanja bioloških pojaseva i obnovi devastiranih šuma. Poslednje je rađeno u martu 2019. godine, u okviru prolećne sadnje, kada je na određenim potezima sađen hrast lužnjak.

“Prema planskim dokumentima, odnosno osnovama gazdovanja šumama, u okviru površina SRP “Deliblatska peščara“, šumskog zemljišta pogodnog za pošumljavanje ima 341 hektar (nove površine). Međutim, treba imati u vidu da većina ovih površina predstavlja enklave unutar šumskih kompleksa i one će biti pošumljene kada se bude obnavljao pripadajući šumski kompleks.”, objašnjava naša sagovornica.

Deliblatska peščara

Planovi za pošumljavanje tokom prolećne sezone (2020.) svakako postoje. Planira se, kako kažu, pošumljavanje sadnicama crnog bora, i to u gazdinskoj jedinici “Deliblatska peščara” – Korn na površini od 2,12 hektara. U okviru JP pošumljavanje je process koji se podrazumeva, pa i na površinama koje mogu da se obnavljaju prirodno. Zapravo, ukoliko prirodno pošumljavanje izostane (uslovljeno je vremenskim i klimatskim uslovima), uloga šumara je da pristupe veštačkoj obnovi (sadnja sadnica ili setva semena).

ŠTA SU PRIORITETI

Prioritetna područja za pošumljavanje su pre svega površine na kojima je bila seča, i na kojima prirodna obnova nije uspela, poput površina gde je bila seča devastiranih šuma, čija je obnova po planskim dokumentima planirana da se pošumi sadnjom sadnica ili setvom semena.

Novi zasadi, Deliblatska peščara

“Donošenje planova gazdovanja šumama je vrlo kompleksna stvar i naravno da je sve izbalansirano. Kada se takvi planovi donose, obavezno se kontrolišu na nekoliko nivoa, i na taj način verifikuju od strane nadležnih organa, ali i interesnih grupa. Osim kontrola, u skladu sa zakonima Republike Srbije, sve šume u nadležnosti preduzeća su sertifikovane po FSC šemi, što znači da se šumama gazduje prema principima održivosti, što podrazumeva uvažavanje ekološke, ekonomske i socijalne komponente. Kontrole FSC sertifikata obavljaju na godišnjem nivou međunarodni kontrolori. Obimi pošumljavanja zavise od obima seče. Takođe, osnovama gazdovanja šumama u okviru SRP „Deliblatska peščara“ planirano je da se pošumljava lipom, belom topolom, crnim borom, kitnjakom, hrastom meduncem i klenom”, kaže Miloševićeva.

PROBLEMI NA TERENU

Međutim, sve ove aktivnosti koje oslikavaju proces nastajanja novih šuma ne teku uvek baš lako.

“Najveći problem pošumljavanja u SRP “Deliblatska peščara“ su svakako nepovoljne klimatske prilike, nepovoljno zemljište (peskovito) i odsustvo površinskih vodotokova. U takvim uslovima je otežan rast i razvoj zasađenih sadnica nakon pošumljavanja, te to zahteva posebne agrotehničke i zaštitne mere, što povećava troškove, a uspeh pošumljavanja nije zagarantovan. Osim toga prisutan je i zoogeni faktor, odnosno divljač koja može da uništi sadnice. Rešenje je podizanje zaštitnih ograda, što takođe predstavlja značajan trošak i zahteva određene vremenske rokove”, objasnila je naša sagovornica.

POSLEDICE POŽARA VIŠE NEGO TRAGIČNE

Pored svega navedenog, ogromnu opasnost po šumski ekosistem, pored bespravne seče šuma, koja je prisutna, svakako predstavljaju potencijalni šumski požari, kojih je proteklih decenija u nekoliko navrata na ovom prostoru bilo, i koji su za veoma kratko vreme opustošili i naneli ogromne štete šumi i prirodnom okruženju. Uzrok nastanka požara svakako uvek postoji, a ljudski faktor, koji se nalazi iza većine požara, bilo namerno ili nenamerno izazvanih, čini da su posledice požara uvek više nego tragične.

Zagajička brda nakon požara, Deliblatska peščara

“Stepska staništa u oblasti Zagajičkih brda u SRP “Deliblatska peščara“ najčešće pale stočari koji vode stoku na ispašu. To se dešava najčešće krajem zime i početkom proleća kako bi se ostvario podsticaj na vegetaciju, u smislu da što pre krene pojava nove trave za napasanje stoke. Posebno je opasno ukoliko duva košava i vatra se proširi na šumu. Koliko je to opasno znamo, jer smo nažalost imali dosta loših iskustava u prethodnim godinama. Pojava bi se mogla sprečiti pooštravanjem kaznene politike. U odnosu na požare, preventivno smo delovali i postavili video nadzor, koji nam je doneo dobre rezultate i što se pokazalo vrlo efikasnim, baš u preventivnom smislu. Predupredili smo požare i sačuvali šumske ekosisteme od šteta i uništavanja. Šume se od požara, pored video nadzora, štite i tanjiranjem protivpožarnih pruga, kao i obeležavanjem tabli o zabrani loženja otvorene vatre na određenim mestima. Takođe i info flajerima i lecima o opasnosti od požara.

Spaljena Zagajička brda, Deliblatska peščara

Ukoliko se požar desi, važno je da se brzo uoči, da bi moglo na vreme da se reaguje. ŠG svake godine u kritičnom periodu proglašava I stepen opasnosti od požara, pri čemu proveravamo PP opremu, vodozahvate, PP vozila i organizujemo dežurstva ekipa za brzu intervenciju. Predupredili smo mnoge požare. Naravno, o tome javnost ne zna i dobro je da ne zna, jer ako se o tome izveštava, znači da imamo problem i požar. Ako gasimo požar, već imamo štetu. Najbolje je to preventivno sprečiti, što mi vrlo uspešno i radimo.”, objašnjava naša sagovornica.

BALANS IZMEĐU EKOLOŠKOG I EKONOMSKOG EFEKTA

Kompleksi četinarskih šuma, Deliblatska peščara

Pored svega, i tehnike sadnje šuma mogu uspešno delovati na sprečavanju širenja eventualnih požara.

“U tom smislu je značajno podizanje bioloških pojaseva u velikim kompleksima četinarskih šuma, koje moraju biti raspoređene kao “tigrova koža”, odnosno manje površine četinara bivaju okružene lišćarskim vrstama, jer su četinarske šume u znatnoj meri podložnije pojavi požara. U četinarskim šumama, zbog svojstava njihovog drveta (smole) kao i zbog raspucavanja šišarki prilikom sagorevanja, požar se nezaustavljivo širi. Biološki pojasevi lišćara mogu da imaju odlučujući uticaj na zaustavljanje kretanja požara”, dodatno pojašnjava Miloševićeva.

Balans između ekološkog i ekonomskog efekta, koji se uvek prepliće u svakom gazdovanju šumama u svetu, svakako mora da postoji, pri čemu ekološki treba da je uvek na prvom mestu.

“Nama je krajnji cilj stabilna i vitalna šuma, koja je kao takva i ekonomski vredna. Da bi je imali, moramo stare šume obnavljati blagovremeno. U pomenutim procesima, seča obnove se podrazumeva. Ukoliko se radi veštačka obnova, to javnosti izgleda radikalno, ali je, osim ekonomske koristi, potpuno ekološki opravdano. Mlada šuma koja menja staru je ekološki efikasnija, a istovremeno, drvo kao ekološki prihvatljiv materijal je plasiran prema društvu i ima ekološki efekat”, ističe naša sagovornica.

PRINCIP ODRŽIVOSTI?!

“Ukoliko bi društvu uskratili drvo kao ekološki prihvatljiv materijal, to bi imalo negativne ekološke efekte. To je suština koju treba približiti javnosti. Prethodno navedeno oko seča obnove je ništa drugo do princip održivosti, odnosno trajnosti gazdovanja šumama. Šumari nikada nisu ugrožavali šumu, naprotiv, šuma je ugrožena od ljudi koji je krče. Šumari nikada nisu krčili šumu.”, izričita je Sanela, i još dodaje, “Aktivnosti i znanje šumara moramo danas koristiti jer je strateško opredeljenje na globalnom nivou da se okrećemo prema zelenoj ekonomiji, u cilju zaštite životne sredine. To šumari kroz integralno gazdovanje šumama postižu. Javnost često površno posmatra ove procese. Šumarska struka ima svoju tradiciju sa konkretnim rezultatima i to treba poštovati. S druge strane, šumari moraju biti otvoreniji da objasne i prezentuju sve što rade.”

Planska seča se obavlja u skladu sa planskim dokumentima (osnovama gazdovanja šumama), a takvo posečeno drvo iz SRP “Deliblatska peščara“ prodaje se lokalnom stanovništvu kao ogrev, dok se tehničko drvo (trupci, tehnička oblica) prodaje prerađivačkim pogonima drvne industrije (pilanama) s kojima JP “Vojvodinašume” ima zaključene ugovore.

Tekst i foto: Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu?“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

VRŠAČKE PLANINE: PLANSKA SEČA ILI NESTANAK ŠUME

„Kad se popneš na ludaju, vidiš celu Vojvodinu“, kaže stara čuvena vojvođanska izreka. Kad se popnete na Vršački breg, vidite „još dalje oko sebe“, vidite i Rumuniju. Pred vama se pruža pogled na prelepu i plodnu vojvođansku ravnicu, i ona se prostire duž cele vidne linije horizonta. Daleko pred vama, šuma nema, izuzev onih na „Bregu“ na koji ste se popeli. A i tih ima malo, u odnosu na ravnicu oko vas. Prema podacima dobijenih od JP „Vojvodinašume“, struktura površina kojima gazduje ovo preduzeće preko ŠU „Vršac”, je takva da ukupna površina šuma i šumskih kultura iznosi 4.460 hektara ili 81% od ukupne površine ŠU „Vršac”. Žbunasta vegetacija pokriva 495 hektara ili 9%, dok ostalo zemljište iznosi 585 hektara ili oko 11%.

“ZLOČIN” PREMA PRIRODI

Nekoliko ekoloških udruženja građana sa područja grada Vršca: Ekološko udruženje „Avalon“, Udruženje „Eduakcija“, Prirodnjačko društvo „Gea“ i Ekološki centar „Stanište“, nedavno je pokrenulo peticiju kojom protestuju protiv postojećeg načina seče šuma na Vršačkim planinama i zanemarivanja prava i potreba građana da koriste prirodne resurse šume.


„Na Vršačkim planinama, u dužem periodu, obavlja se velika seča šume. Velika količina stabala poslagana je pored puta za planinarski dom, dok se na više mesta mogu zateći ostaci od seče i mehanizacija. Na satelitskim snimcima vidi se nestanak šume na više od 4 hektara u blizini Širokog bila. Posetioci i šetači jednodušno ocenjuju da se događa zločin prema prirodi.

Vršačke planine su važan javni prostor, koji ne služi samo za dobijanje drvne mase, već donosi i druge koristi – očuvanje ekosistema, poboljšanje kvaliteta vazduha, rekreacija, zdravstveni značaj i doprinos razvoju turizma. Zato su oni koji seku šumu samo jedni među brojnim korisnicima tog prostora, ali ne i najvažniji. Neprihvatljivo je da se o seči odlučuje tako što se zanemaruju lokalne potrebe i isključuje „načelo saradnje“ između korisnika, kao jedno od osnovnih načela zaštite prirode. Neprihvatljiv je i nivo komunikacije, jer oni koji seku ne obaveštavaju javnost o svojim aktivnostima i ne poštuju zakonsku obavezu uključivanja javnosti u izradu planova korišćenja šume“, navodi se u saopštenju ovih nevladinih organizacija.

ZAHTEVI EKOLOŠKIH UDRUŽENJA

Očigledno nezadovoljne aktivnostima seče šume na ovim prostorima, ove ekološke nevladine organizacije peticijom zahtevaju sledeće:

1. Da pokrajinske inspekcije zaštite životne sredine i šumarstva izvrše kontrolu seče na Vršačkim planinama, utvrde ko sve seče i da li tu ima bilo kakvih nezakonitosti, te da po izvršenoj kontroli javno objave izveštaj.

2. Da svi korisnici koji seku šumu iz planova seče izuzmu odseke i delove šume u kojima se nalaze planinarske staze, turistički objekti i punktovi, da uključe javnost u izradu planova seče, kao i da javno izveštavaju građane o sprovedenim planovima seče”, stoji u zahtevima ove peticije.

STRAH PREKOMERNE SEČE U POTPUNOSTI NEOSNOVAN

S druge strane, u razgovoru sa Sanelom Milošević, samostalnim referentom za odnose s javnošću JP „Vojvodinašume“, po ovom pitanju, komentarišući peticiju koju su pokrenule ekološke nevladine organizacije, ona kaže da ove organizacije pokazuju interesovanje za stanje šuma na Vršačkim planinama, gde imaju utisak da se sprovodi prekomerna seča šuma, ali da je taj strah u potpunosti neosnovan.

„U javnosti je uvek aktuelna tema, sa negativnom konotacijom, kada se vrši neka od seča šume. U vezi s tim, seče uvek predstavljaju ili meru nege, ukoliko se radi o prorednim sečama, ili meru obnove, ukoliko je reč o obnovi šuma, tj. o podizanju novih šuma. To je jedan proces i održivi krug koji je značajan sa dva aspekta. Prvo, kada su seče obnove u pitanju, sečemo šumu, odnosno staru i fiziološki zrelu sastojinu menjamo mladom, te na taj način dobijamo ekološki efikasniju sastojinu, jer mlada šuma raste, stvara biomasu vezujući na taj način ugljenik i oslobađajući kiseonik, doprinoseći smanjenju negativnog efekta staklene bašte, odnosno, klimatskih promena. Stara šumska zajednica nema taj ekološki efekat. Drvo ima svoj životni vek. U drugom delu, sečom smo iskoristili drvo, koje je jedini ekološki prihvatljiv materijal za dalju industrijsku preradu. Dakle, plasiramo drvo prema društvu na dalje postupanje, stvarajući ekološku i ekonomsku korist. To je najbolji primer zelene ekonomije ili bioekonomije, a znamo koliko su te teme danas aktuelne. U zakonodavnom smislu, Republička šumarsko-lovna inspekcija redovno sprovodi nadzore na području Vršačkih planina i nije konstatovala nikakvu seču izvan planova”, konstatuje Miloševićeva.

Prema njenim navodina, predstavnici ekoloških organizacija su uvek pozvani da razgovaraju sa šumarskim stručnjacima iz preduzeća koji su voljni da im objasne sve pojedinosti u vezi s tehnološkim procesom obnove šuma. Svi su, kako kaže Miloševićeva, pozvani da dođu, da zajedno obiđu teren, voljni su organizuju okrugle stolove i sl. Apsolutno su otvoreni prema svim interesnim grupama.

ŠTA JE PLANSKA SEČA?

„Planska seča se sprovodi u skladu sa planskim dokumentima (osnovama gazdovanja šumama). U planovima, na osnovu informacija prikupljenih sa terena (premer i stanje prema većem broju kriterijuma), definiše se godišnji obim seča i mesto gde će se one sprovoditi, a prilikom planiranja, obavezno se vodi računa da, po pravilu, plan seča bude manji od prirasta. To znači, da se ukupna drvna zapremina vremenom i uvećava. Drugi princip koji se primenjuje je princip trajnosti, on podrazumeva da godišnji obim seča mora biti ujednačen, što znači da se svake godine seče približno ista količina drveta. Osnove izrađuju stručna lica sa licencom za obavljanje stručnih poslova u šumarstvu, a prethodno se pribavljaju uslovi zaštite prirode od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji se obavezno ugrađuju u planski dokument. Na planski dokument, saglasnost daje nadležni organ APV. Kada je planski dokument jednom usvojen, njegovo izvršenje je obavezujuće, a blagovremenost i kvalitet izvršenja kontroliše Republička šumarska inspekcija.”, pojašnjava Sanela.

Gazdovanje šumskim kompleksima svakako se ne ogleda samo u seči šume, jer to se ne bi moglo nazvati gazdovanjem. Ovaj termin uvek je označavao nešto mnogo više, i nešto bolje za dobrobit prirode i ljubitelja prirode. Bolje u smislu poklanjanja više brige za očuvanje prirode i šumskih ekosistema, obnovi šuma i stvaranju novih na novim prostorima ako je to moguće. A šume su oduvek ljudima zauzvrat vraćale mnogo više, kiseonik, koji znači život i uživanje u zdravoj prirodi.

JESENJA SADNJA

Iz „Vojvodinašuma” kažu da je u okviru ŠU „Vršac” poslednje pošumljavanje bilo u decembru 2019, tzv. jesenja sadnja, na površini od 3,7 hektara, i to hrastom lužnjakom, a u prolećnoj sezoni planira se pošumljavanje na još dva hektara.

„Pošumljavanje na ovom području obavlja se u okviru neuspele prirodne obnove hrastovih sastojina, a prioritetna područja za pošumljavanje su pre svega površine na kojima je obavljena seča, a prirodna obnova nije uspela. Prema planskim dokumentima, odnosno osnovama gazdovanja šumama, u okviru ŠU „Vršac“, takvih površina ima na 116,64 hektara. Međutim, treba imati u vidu da većina ovih površina predstavlja enklave unutar šumskih kompleksa, koje će će biti pošumljene kada se bude obnavljao pripadajući šumski kompleks.”, objašnjava Miloševićeva.

Kako kažu iz „Vojvodinašuma”, osnovom gazdovanja šumama za GJ “Vršački breg” planirano je de se ovo područje pošumi hrastom kitnjakom, belim jasenom i topolom.

Tekst: Miloš Ćirković
Foto: www.staniste.org.rs

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu?“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

PLANSKA ILI BESPRAVNA SEČA ŠUME

Ono što nam se svima nameće kao dilema jeste kako razlikovati plansku od bespravne seče šume, da li se drveće seče zbog obnove ili profita. Jer za ljubitelje prirode, svaka seča drveća izaziva gnev, i uvreženo je mišljenje da većina drveća baš i nije trebalo tako da završi… Gazdovanje šumama podrazumeva i plansku seču, koju u okviru svojih nadležnosti obavlja JP “Vojvodinašume“. Kako bismo saznali šta se podrazumeva pod planskom sečom, kako i kada se obavlja, a kako sprečiti ilegalnu seču šume, pitali smo stručnjake iz JP “Vojvodinašume“.

PLAN SEČE MANJI OD PRIRASTA

“Planska seča se obavlja u skladu sa planskim dokumentima, koji predstavljaju osnove gazdovanja šumama. U njima, na osnovu informacija prikupljenih sa terena (premerima), definiše se godišnji obim seče i mesto gde će se ona obavljati, pri čemu se vodi računa da, po pravilu, plan seče bude manji od prirasta. To znači, da se ukupna drvna zapremina vremenom i uvećava. Drugi princip koji se primenjuje je princip trajnosti. On podrazumeva da godišnji obim seča mora biti ujednačen, što znači da se svake godine seče približno ista količina drveta. Ove osnove izrađuju stručna lica sa licencom, a prethodno se pribavljaju uslovi zaštite prirode od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji se obavezno ugrađuju u planski dokument. Na planski dokument saglasnost daje nadležni organ APV-a. Kada je planski dokument jednom usvojen, njegovo izvršenje je obavezujuće, a kvalitet i kako se radi kontroliše Republička šumarska inspekcija. Godišnji obim seče u JP „Vojvodinašume“ iznosi iznosi više od 620.000 m3 drveta bruto, odnosno oko 550.000 m3 drveta neto. Bespravne seče se dešavaju sporadično, a mi imamo dobro organizovanu čuvarsku službu koja sprečava šumske krađe većeg obima”, objašnjava Sanela Milošević, samostalnim referent za odnose s javnošću JP “Vojvodinašume”.

BESPRAVNA SEČA

Pored svega, bespravne seče drveća nisu izuzetak, te po evidenciji kojima raspolaže JP “Vojvodinašume”, u poslednjih pet godina, evidentirano je 9.048 kubnih metara bespravno posečenog drveta na području Vojvodine, na teritoriji na kojoj oni gazduju. Godišnje se, po njihovim podacima, poseče 1.810 kubnih metara, od kojeg je u najvećoj meri u pitanju ogrevno drvo tvrdih lišćara (bagrem, američki i poljski jasen, cer i dr.), ali i određena količina mekih lišćara (vrba, lipa i dr.).

Kako ističe Sanela Milošević, bespravno posečeno drvo se uglavnom koristi kao ogrevno drvo. Na teritoriji AP Vojvodine, pojedinačni slučajevi šumske krađe se odnose uglavnom na manje količine drveta, i uglavnom se događaju u blizini seoskih naselja, gde se kasnije takvo drvo koristi kao ogrev. Organizovanih šumskih krađa većeg obima, na području gazdovanja JP „Vojvodinašume“, kako ona kaže, nema.

KRIVIČNE PRIJAVE ZA ŠUMOKRADICE

Na koji način se JP “Vojvodinašume” bore protiv bespravne seče šume, i sa kojim institucijama sarađuju u tome, Sanela Milošević kaže da je neophodno imati dobro organizovanu čuvarsku službu, pri čemu je od izuzetnog značaja sprovoditi redovne kontrole lugarskih reona.

Kontrole prometa drveta na šumskim i javnim putevima obavljaju republički šumarski inspektori i čuvari šuma, koji po Zakonu o šumama imaju status službenog lica. One se najčešće odvijaju uz asistenciju pripadnika MUP-a, sa kojim šumske uprave treba da imaju dobru komunikaciju i saradnju.

“U proteklih pet godina na teritoriji u nadležnosti JP „Vojvodinašume“ podneto je 1.255 krivičnih prijava, pri čemu je prosečna zapremina drveta po prijavi iznosila 7,2 kubna metra. Podaci o izvršenim kontrolama i oduzetom drvetu dostavljaju se Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za šume. Policija i sama sprovodi kontrole prometa drveta, a u takvim slučajevima se obavezno obraća šumskoj upravi u čijoj nadležnosti se obavlja kontrola. Republički šumarski inspektori i čuvari šuma imaju ovlašćenja da oduzmu ilegalno posečeno drvo, a protiv šumokradica se pokreću sudski postupci, nakon čega, u slučaju dokazane krivice, šumokradicama sleduju i novčane kazne. U slučaju da primete bespravnu seču šuma građani treba da prijave slučaj nadležnim licima u najbližoj Šumskoj upravi na toj teritoriji”, podsetila je Sanela Milošević.

Tekst i foto: Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

STEFANOVA MISIJA: IMANJE PRETVORIO U ŠUMU

Misli globalno, deluj lokalno… Često smo bili u prilici da čujemo ovu sentencu, ali, reklo bi se, malo je onih koji je i, u pravom smislu reči, primenjuju u svom svakodnevnom životu – deluju lokalno, bar kada je reč o zaštiti životne sredine. Jedan svetao primer i nadasve vredan pažnje je podvig mladog Stefana Drljače, koji je sproveo u delo jednu od najplemenitijih ideja – svoje imanje pretvorio je u šumu. Naime, na livadi u selu Dučalovići kod Čačka, u podnožju planina Ovčar i Kablar, zahvaljujući Stefanu raste ne samo buduća hrastova šuma, već su tu i sadnice borova, breze, lipe, kestena i drugog drveća i biljaka…

ŠTA GA JE MOTIVISALO NA SADNJU

„Interesovanje i ljubav prema biljkama kod mene prisutni su još od malih nogu. Sećam se kako sam sa dedom sadio pasulj i kako sam bio fasciniran kada je, nakon nekog perioda, iz semena postala biljka. Oduvek mi je to bilo interesantno, pogotovo kada god sam posmatrao veliko drvo, uvek sam razmišljao kako je to nekad bila samo semenka. Volim prirodu i šume, želeo sam da imam svoju šumu, onu koju ću ja da podignem i koja će ostati iza mene da proizvodi kiseonik, za one koji dolaze posle nas. Mnogo koristim i dobijam iz prirode, red je da joj se nešto i vrati”, ovako je počeo svoju priču za naš portal Stefan Drljača, obrazlažući šta ga je podstaklo i motivisalo da počne sa pošumljavanjem.

KAKO JE SVE POČELO

Sve je počelo sasvim slučajno, kada je neko u selu oglasio da prodaje livadu, koja se nalazila u nastavku njegovog porodičnog imanja. Pomislio je da bi bilo dobro da je kupi, s tim da nije uopšte imao predstavu šta bi sa njom mogao da učini.

„Livada koju sam pre četiri godine kupio nalazi se u selu Dučalovići, u podnožju Ovčara i Kablara, nedaleko od Čačka. Prostire se na površina od 70 ari, i nije u potpunosti pošumljena. Do sada sam, sa svojom porodicom i prijateljima, posadio više od 500 sadnica. Počeli smo sa sadnicama raznog drveća koje sam donosio sa raznih putovanja i za mene značajnih mesta. Zatim smo nabavili sadnice crvenog hrasta, kestena, breze, platana, javora, bora… Sve vrste koje rastu kod nas su dobrodošle“, kaže Stefan.

STRUČNA POMOĆ

Stefanova misija je da zasadi što je muguće više novih sadnica, jer je imao na umu da dobrobit uzgajanja šuma nije samo da stvaraju kiseonik i budu naša pluća, šume čuvaju tlo, smanjuju klizišta, pružaju stanište životinjama, daju im hranu i još mnogo toga.
„Pre nego što sam se upustio u ovaj projekat, istraživao sam po internetu a za izbor sadnica konsultovao sam se sa zaposlenima u rasadniku JP “Srbijašume” u Požegi. Trudim se da podignem raznovrsnu šumu, da u njoj bude što više vrsta, a da pritom vodim računa da ne sadim vrste koje nisu karakteristične za naše područje. Šuma će nastajati u decenijama koje su ispred nas, tek je svega nekoliko godina stara. Jedno sam siguran, ova šuma će biti korisna za sve. Za biodiverzitet, klimu, tlo, a i ulepšaće ionako lep predeo“, konstatovao je Drljača.

PODRŠKA PORODICE

Nije sve išlo kako je planirano. Stefan je mislio da je dovoljno samo da posadi sadnice i da čeka da narastu. Međutim, uvek postoje prepreke na putu…
„Srne i zečevi su me ubrzo razuverili da je pošumljavanje jednostavno, tako da sam morao nove sadnice da zaštitim od njih. Pored toga, potrebno je i kositi travu oko sadnica i redovno ih zalivati. Sva sreća pa mi je otac u penziji, pa ima vremena i volje da održava šumu, jer ja, zbog posla, nisam u prilici da toliko često odlazim na imanje. Za sve u životu je jako važna i podrška, a moja najveća podrška je uža i šira porodica, svi ljudi koji su došli da pomognu i posade neko drvo. Posebno bih se zahvalio Sretenu Smiljaniću iz Ljubiša, koji mi je poklonio više od 100 sadnica crvenog hrasta i javora“, istakao je Drljača

DALJI PLANOVI

„Idemo, sadimo. Nema stajanja, od sadnice do sadnice, od livade do livade – do budućih šuma i lepše Srbije“, zaključio je Stefan, obećavši da nastavlja i dalje sa svojom misijom – pošumljavanjem.

Tekst: M. Pavlica
Foto: Privatna arhiva/Stefan Drljača

KAKO DA VOJVODINA POSTANE POŠUMLJENIJA REGIJA?!

Vojvodina je najnepošumljeniji deo naše države. Ona je ogromna površina pod poljoprivrednim zemljištem sa stepenom pošumljenosti od preko šest procenata. Nedovoljno šuma, znači nedovoljno kiseonika koji je uslov života, a pored sve alarmantnijih informacija, koje slušamo iz dana u dan o katastrofalnom stepenu zagađenja vazduha koji udišemo (naročito u većim gradovima), i o posledicama koje on izaziva, prozivkama ko je odgovoran za nastale okolnosti, pitamo se gde je rešenje ovog problema.

ZELENI FOND ZA AKCIJE POŠUMLJAVANJA

Ministarstvo zaštite životne sredine je u 2019. godini, u cilju povećanja pošumljenosti teritorije Republike Srbije, raspisalo konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje. Namera Ministarstva bila je da kroz ovu veliku planiranu akciju, uključi sve lokalne samouprave, kao i nevladine organizacije i državna i javna preduzeća koja imaju kapacitet da se uključe u aktivnosti pošumljavanja.

IMOVINSKO-PRAVNI PROBLEMI

U razgovoru sa ministrom životne sredine Goranom Trivanom, saznajemo da je vrlo važno da se planovi oko akcija pošumljavanja iz price sprovedu u delo.

“Tokom dve godine kroz Ministarstvo testirali opštine koje još nisu probuđene što se ovoga tiče ili su tek počele da se bude, odnosno počeli smo da ih budimo”, kategoričan je Trivan. “Ovom akcijom koja počinje i sledeće godine, imamo motiv da zaista probudimo i pokrenemo sve. I ne samo da ih probudimo, nego da ih finansiramo, da pomognemo i da podignemo taj stepen pošumljenosti. Srbija je prosečno pošumljena između 27 i 30 procenata, ali Vojvodina je tek nešto iznad šest procenata. Najveći problem oko pošumljavanja u Vojvodini je taj što nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Još uvek ima dovoljno površina koje mogu za početak da se pošumljavaju, i to ćemo isključivo raditi u saradnji sa lokalnim samoupravama, jer i one raspolažu određenim zemljištem za te namene. Sa pokrajinom ćemo svakako sarađivati, jer je resorni pokrajinski sekretar već informisan o ovome i učestvovaće dalje sa nama u celoj priči. Dakle, svi moraju objektivno da se uključe da bismo rešili te administrativne probleme, pre svega vlasništvo nad zemljištem. Pošto smo toga svesni, Vojvodina će tu biti u najdelikatnijem položaju, i ići ćemo od najlakših, da kažem terena gde su imovinski odnosi potpuno čisti”, konstatuje ministar Trivan.

PITA SE STRUKA

Vetrozaštitni pojasevi i saobraćaj su takođe obuhvaćeni ovim planovima. Kako kaže, kad je saobraćaj u pitanju i vetrozaštitni pojasevi, sve će biti organizovano prema pravilima koja važe u svakoj struci pojedinačno.

Foto Milos Cirkovic

„Držaćemo se onoga što nam kaže saobraćajna struka, negde je dozvoljeno saditi drveće pored puteva, a negde, iz bezbednosnih razloga, nije, i zato ćemo uključiti sve struke koje su neophodne da učestvuju u ovom razgovoru. Kada je u pitanju poljoprivreda, razgovaraćemo sa sekretarijatima ili ministarstvom poljoprivrede, i biće prilično komplikovano, ali zapravo od nečeg mora da se počne. Vidimo da opšte raspoloženje postoji u Srbiji da se krene sa pošumljavanjem. Prema tome, zašto to ne bismo radili“, ističe ministar Trivan.

TRADICIJA I ZNAČAJ POŠUMLJAVANJA

Opšte je poznato da bez obnavljanja šumskih ekosistema i bez pošumljavanja nema stvaranja kiseonika i ublažavanja posledica klimatskih promena. Po rečima ministra, sadnja drveća je način na koji svi mi možemo nešto dobro da uradimo za naše okruženje, zemlju i našu Planetu, i na taj način pomognemo da se priroda i životna sredina unaprede

„Ako bismo se vratili u prošlost, trideset-četrdeset godina unazad, stariji se sećaju da smo kao školarci išli u rano proleće i u kasnu jesen na akcije sadnje i pošumljavanja kroz tzv. radne subote. Ne vidim razloga da se to ne dešava i sada. Prvo vidim raspoloženje za to, drugo, vidim ogromnu potrebu za tim, i kao treće, vidim, recimo, spremnost onih sa kojima sam razgovarao – ministar prosvete, ministar poljoprivrede i šumarstva, ministar odbrane, i svi žele da pomognu u toj priči. Trebalo je samo da sačekam dve-tri godine da budemo u kapacitetu da to radimo i da inicijalno pokrenem taj proces u Ministarstvu koji je pokrenut. U međuvremenu se pojavio i Egzit kao institucija od ozbiljnog uticaja u našem društvu, prema tome, to meni savršeno odgovara. Taj kontakt između nevladinog sektora, što je Egzit, i sve ovo ostalo što sam dosad pomenuo, države i državnih organa, je simbioza koja će zasigurno dati rezultate“, zaključio je ministar Goran Trivan.

Tekst: Miloš Ćirković
Fotografije: Miloš Ćirković 

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

SRBOBRAN: ČETIRI HILJADE NOVIH SADNICA

Projektom opštine Srbobran “Pošumljavanje staništa autohtonim vrstama na degradiranom području opštine Srbobran”, koji je odobrilo i finansiralo Ministarstvo za zaštitu životne sredine u iznosu od 3,9 miliona dinara ali i sufinansirala opština svojim budžetskim sredstvima u iznosu od milion dinara, u značajnoj meri revitalizovan je stari šumski kompleksa na periferiji grada, a od kojeg će građani u narednom periodu imati značajne koristi.

Prepoznali značaj pošumljavanja

“Čelnici opštine Srbobran, koja ima oko 25.000 ha obradivog zemljišta, i gde nema mnogo prostora za pošumljavanje zbog maksimalne iskorišćenosti plodnih oranica, prepoznali su značaj novih zasada i vetrozaštitnih pojaseva”, tvrdi predsednik opštine Radivoj Paroški. Takođe se nadaju da će podizanje vetrozaštitnih pojaseva i veći broj novog drveća u gradu i okolini u velikoj meri uticati na podizanje svesti kako građana tako i poljoprivrednika, koji bi trebalo da shvate da je to u njihovom interesu, jer nove šume će omogućiti čistiju i zdraviju životnu sredinu i kvalitetniji vazduh koji udišu.

“Mi smo to shvatili, i počeli smo sa realizacijom projekta pošumljavanja i podizanja vetrozaštitnih pojaseva na mestima gde je to moguće. Krajem novembra realizovali smo projekat pošumljavanja u vrednosti od 4,9 miliona dinara, tako da je revitalizovana jedna šumica koja se nalazi na desnoj obali kanala DTD, u naseljenom mestu Vašarište, a prostor koji je pošumljen je oko sedam hektara.

U saradnji sa Šumarskim fakultetom iz Beograda, zajedno smo učestvovali na ovom konkursu, i u periodu od pet godina, oni će biti zaduženi za praćenje razvoja ove šume, jer se smatra da je tokom tog perioda potrebno posmatrati i u svakom pogledu obavljati negu ovih zasada. Šumarski fakultet ima dosta obaveza u tom projektu, kao što je snimanje terena, obezbeđivanje sadnica, sprovođenje monitoringa, a u slučaju određenih problema, obavljaju zamenu sadnica, a naša obaveza je bila da ih posadimo i održavamo, zalivamo i brinemo o njima”, ističe Paroški.

Parkovski prostor 

U toj akciji sadnje, radnici komunalnog preduzeća opštine Srbobran izbušili su rupe i pripremili teren. Posađeno je oko četiri hiljade sadnica crvenog hrasta, jasena, jove i vrbe. Sadnice su sadili srednjoškolci iz Srbobrana a među njima je jedan deo bio čak iz Novog Sada. Vredni učenici, kojima je ovo bilo dragocenno iskustvo, i radnici “Graditelja” uspešno su realizovali ovaj projekat.

Sadnice su jednogodišnje i nije ih bilo teško saditi, pojasnio je Radivoj Paroški. Ideja i značaj ove akcije je da se posađeni zasad odneguje, i kad njegov rast bude završen, napravi jedan dobar parkovski prostor za građane, gde bi se ova šuma, koja je po nekim podacima stara dvesta i više godina, i nije obnavljana, revitalizovana mogla koristiti za odmor i rekreaciju. Jedan njen deo, koji je praktično skroz ogoljen, sada je pošumljavan a u njenom drugom delu biće realizovana sanitarna seča i zasađivanje novih zasada koje će uslediti u narednom periodu.

Poslednje pošumljavanje pre dvadesetak godina

Ipak, kao i u mnogim vojvođanskim opštinama, i u ovoj nije sve bilo tako sjajno po pitanju pošumljavanja u proteklom periodu. Kako ističe Paroški, poslednje značajnije pošumljavanje u ovoj opštini, pre ovog u novembru, bilo je pre dvadesetak godina, i to u Srbobranu, Turiji i Nadalju. Tada su, pored nekih lokalnih i atarskih puteva, sporadičnim akcijama zasađivanja podizani drvoredi, u pogledu vetrozaštitnih pojaseva, ali je to sve bilo minimalno u odnosu na potrebu ove sredine. Nije bio uspostavljen ni pravi sistem da se podignuti zasadi održavaju i kontrolišu tokom nekoliko godina, a koji je svakako veoma bitan kod novih zasada.

Među bitnim problemima sa kojima se opština susretala kada je reč o podizanju novih zasada, predsednik opštine naveo je da postoji niska svest među ljudima o tome da su im šume preko potrebne.

“Dakle, vraćamo se na naše vredne paore koji žele svaki delić zemlje da obrade. Srbobran pripada području koje ima najkvalitetniju zemlju u Evropi, i naravno, zbog toga, naši poljoprivrednici najviše se bave ratarstvom. Pokušavamo da promenimo strukturu poljoprivredne proizvodnje tako što od jednog dela atara u Srbobranu i Turiji težimo da pređemo na voćarstvo ili povrtarstvo. Najveći problem nam je što postoji relativno niska svest o tome da su nam potrebne veće površine pod šumskim zasadima, jer u tom slučaju svakako bi ukupan kvalitet života bio bolji. Da Srbobran ima devastiranih područja verovatno bismo tada imali više mogućnosti da podižemo šume, ali, to nije tako, i mi praktično nemamo mogućnosti da podižemo zasade”, istakao je Radivoj Paroški.

Prostora za pošumljavanje u opštini Srbobran veoma je malo zbog rasprostranjenosti plodnih oranica oko nje, tako da nije lako odrediti prioritetna područja za pošumljavanje. I sada se, kako navodi Paroški, postavlja pitanje da li bi bilo svrsishodno da se kvalitetno poljoprivredno zemljište otkupi i od njega napravi šuma? Ali, možda će jednoga dana doći vreme kada će to morati da se uradi.

Vetrozaštitni pojasevi i plodne oranice

Srbobran ima jako mali procenat pošumljenosti i podignutih vetrozaštitnih pojaseva. S tim u vezi, imaju projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva i oni su u najvećem delu bazirani u okviru lokalnih i regionalnih puteva.

Foto; Miloš Ćirković

“Mreža puteva prvog i drugog državnog reda oko opštine Srbobran, kojima upravlja JP “Putevi Srbije” takođe ima dosta dobru širinu koja bi mogla biti iskorišćena za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kao i deo auto-puta koji se prostire po obodu opštine. Međutim, kada su državni putevi u pitanju, ne možemo da radimo sadnja dok ne dobijemo dozvolu od JP “Putevi Srbije”. Kod većina atarskih puteva ne postoji mogućnost sadnje, jer su širine tri-tri i po metra. Kod takvih uslova ne možete saditi ništa. Kada bi ljudi imali tu svest i dozvolili da na svojim parcelama budu posađene sadnice, stanje bi bilo bolje. Tamo gde postoji mogućnost podizanja pojaseva i ima širine da se to uradi, svakako ćemo iskoristiti tu mogućnost. Naš stav je da moramo krenuti u ovu vrstu aktivnosti, i kroz određene akcije moramo da menjamo svest naših ljudi.

Imamo i naš prostor, tj. zemljište koje pripada lokalnoj samoupravi na kojem možemo da radimo, i tu ja vidim šansu da se taj deo pošumi i podignu vetrozaštitni pojasevi. Ali, i dalje smatram da ne možemo uraditi ništa korisno dok ne uspostavimo sistem održavanja takvih zasada, dokle god oni ne budu samostalni. Sada imamo jedan projekat od Nadalja do puta Bečej-Temerin, gde takođe postoji mogućnost da se gradi pored puta, ali tu imamo prostor lokalne samouprave i planiramo da napravimo biciklističku stazu koja bi upotpunila taj sistem. Mislim da lokalne samouprave nisu u većini slučajeva dovoljno zainteresovane za ovu vrstu aktivnosti, i da je i tu potrebno učiniti nešto da bi došlo do promene na bolje”, kategoričan je Paroški.

Beljanska bara


Foto: Miloš Ćirković

Drugi prioritet pošumljavanja im je u Parku prirode “Beljanska bara”, tačnije na prostoru oko Beljanske bare kod kojeg opet ne mogu da sade na svoju ruku bez upravljača, što je u ovom slučaju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Dogovorili su se sa njima da oni u rano proleće obezbede sadnice i da tada, kako kaže Paroški, krenu sa sadnjom.

Tekst: Miloš Ćirković
Foto: Miloš Ćirković i Opština Srbobran

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

SREMSKA MITROVICA: DO KRAJA PROLEĆA 481 HEKTAR POD NOVOM ŠUMOM

Usled mnogobrojnih preobražaja naše životne sredine, čežnja i potreba za zdravom prirodom i okruženjem – svakim danom su sve veća i veća. Iskonske prašume nestale su pre mnogo vekova zbog naših predaka stalno mučenih glađu, i njihovih poljoprirednih alata i mnogobrojnih krčenja šuma. A kakva je situacija danas?!

MANJAK ŠUMSKIH EKOSISTEMA

Danas, teritorija AP Vojvodine, ovakva kakvu poznajemo, ima 86,2 % poljoprivrednog zemljišta, a šuma, po zvaničnoj statistici Nacionalne inventure šuma Republike Srbije, ima jedva 7,1 % od ukupne njene površine. Nedovoljno, po svim merilima savremenih shvatanja i tumačenja. Jer, mnogo malih šumskih ekosistema (područja u kojima drveće dominira u zajednici sa ostalim drvenastim i zeljastim biljkama, gljivama, životinjama, mikroorganizmima), može dosta dobrog da učini za stanovništvo sa ovih prostora.

Veoma korisnih i povoljnih funkcija šuma za život ljudi je mnogo, i pitanje je koliko ih poznajemo i da li smo ih zapravo svesni. Pored gradskih naselja i ponegde duž polja i puteva, postoje malobrojne površine pokrivene drvećem. Međutim, ne može se sve ovo nazvati šumom, što je čak i političarima postalo opštepoznato. Često takve površine odlikuje jedna vrsta drveta iste starosti.

BLAGODETI ŠUMA

Borba za nova stabla i nov život, na postojećim prostorima gde se može saditi, odvija se iz sezone u sezonu, i iz godine u godinu, često na veoma ograničenim površinama za sadnju. Ograničenim, zbog mnogobrojnih razloga, onih poput nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, kao i zbog nedostatka svesti o značaju šuma kod mnogih pojedinaca. Značaj šuma je zaista ogroman, i za čoveka, on se ne ogleda samo u drvetu kao proizvodnoj koristi koja je u drugom planu, kako kažu u JP “Vojvodinašume“, već se ogleda u opštekorisnim funkcijama šuma koje one čine u vezi sa ublažavanjem klimatskih ekstrema, s obzirom na to da su klimatske promene poslednjih godina sve evidentnije.

“Stoga je od izuzetnog značaja očuvati postojeće šume i povećavati šumovitost u okviru realnih mogućnosti. U novembru 2019. godine započeli smo sezonu pošumljavanja kako u ostalim, tako i na području Šumskog gazdinstva “Sremska Mitrovica”. Neophodnost održavanja šumovitosti Vojvodine, koja je veoma niska, odavno je poznata u našem preduzeću, u skladu sa tim sadnja novog drveća odvijaja se skoro svakodnevno u sezonama kada vegetacija miruje, odnosno u jesen i u rano proleće. Inače, što se tiče šumovitosti opštine Sremska Mitrovica ona iznosi 14,5% ”, navela je Sanela Milošević, samostalni referent za odnose s javnošću JP “Vojvodinašuma”.

PLANOVI POŠUMLJAVANJA

Pošumljavanja su obavezna i, kako kažu iz ovog preduzeća, od početka jesenje sezone u ŠG “Sremska Mitrovica” pošumljeno je setvom žira sejačicom, po metodi obnove i popunjavanja – 239,04 ha (od toga popunjavanje i ponovno pošumljavanje na 5,41 ha). Do kraja proleća 2020. godine, planirano je da u ovom gazdinstvu bude pošumljeno ukupno 481 ha. S obzirom na ograničenu dostupnost novih površina za pošumljavanje, prioritet je obnavljanje postojećih šuma koje su dostigle sečivu zrelost. Planirano je pošumljavanje setvom semena hrasta lužnjaka (sejačicom i u brazde), a kada je u pitanju sadnja sadnica – pošumljavaće se uglavnom sadnicama topola, vrbe, bagrema, crnog bora, poljskog jasena, crnog oraha i hrasta lužnjaka (tamo gde se ne radi setva žira).

Za setvu semena, u ovom gazdinstvu, koristi se posebno prilagođena sejačica i na ovaj način se oponašaju prirodni procesi u šumi, te se ona često u okviru podsejavanja koristi kao pomoć prirodnoj obnovi šuma (deo površine je prirodnim putem osemenjen, a na delovima, koji nisu osemenjeni, obavlja se setva semena), i to se onda zove kombinovana obnova šuma.

“Postoji više tehnika sadnje sadnica: sadnja u zaseke, sadnja u jame, u brazde, jarkove, mašinska sadnja, i sadnja sadiljkama. Kod nas je najšire zastupljena tehnika kopanja jama sa sadnjom sadnica. Stepen obolelih šuma na ovom području u kulturama i plantažama topola, koji se manifestuje u vidu raka kore, je nizak, ali je primetan, i svakako zaslužuje pažnju. O takvim stablima se na propisan način brinemo. Po pitanju planske seče šume, godišnji obim seča u ŠG “Sremska Mitrovica“ iznosi vise od 215.000 kubnih metara bruto”, navode iz “Vojvodinašuma”.

KRADLJIVCI ŠUME

Bespravne seče se dešavaju sporadično. Evidencija o bespravno posečenom drvetu u ovom gazdinstvu se vodi, i može se konstatovati da je u prethodnih pet godina evidentirano 400 kubnih metara bespravno posečenog drveta na području kojim gazduje ŠG „Sremska Mitrovica“. U odnosu na drvnu zapreminu kojom se gazduje, ovo nisu ugrožavajući podaci.
U najvećoj meri, u pitanju je drvo tvrdih lišćara (bagrem, američki i poljski jasen, cer i dr.), ali i određena količina mekih lišćara (vrba, lipa i dr.). Bespravno posečeno drvo uglavnom se koristi kao ogrevno drvo.

“U proteklih pet godina, na području ŠG „Sremska Mitrovica“ podneto je 72 prijave zbog bespravne seče šume. Prosečna zapremina drveta po prijavi iznosi 5,5 kubnih metara. Republički šumarski inspektori i čuvari šuma imaju ovlašćenja da oduzmu bespravno posečeno drvo, a protiv šumokradica se pokreću sudski postupci, nakon čega, u slučaju dokazane krivice, šumokradicama sledi i novčane kazne. U borbi protiv bespravne seče šume, JP “Vojvodinašume“ ima dobro organizovanu čuvarsku službu, koja sprečava šumske krađe većeg obima, i veoma je važno sprovođenje redovnih kontrola lugarskih reona i puteva uz asistenciju policije”, uaključila je Miloševićeva.

Tekst: Miloš Ćirković
Fotografije: JP “Vojvodinašume”

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

NEDELJA ZA ZELENIJU VOJVODINU

Početkom prve nedelje decembra, realizovana je akcija „Nedelja za zeleniju Vojvodinu“, a u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u saradnji sa Javnim preduzećima “Vojvodinašume” i “Srbijašume”. Akcija je trajala od 3. do 6. decembra, i u planu je da se u celoj pokrajini posadi 10.000 sadnica topole, breze, crnog bora, hrasta i katalpe.

SADNICE CRNOG BORA U KCV

“Postoji čarobna mašina koja čisti vazduh, košta vrlo malo, i sama se gradi. Zove se drvo.“ – poznata je sintagma britanskog pisca i ljubitelja prirode Roberta MekFarlina. Značaj ovakvih “čarobnih mašina” odavno je prepoznat u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine, koja je donela Deklaraciju o zaštiti životne sredine u AP Vojvodine.

Iskorak ka zdravijoj životnoj sredini u okviru ove akcije i napredak ka zdravijoj i lepšoj budućnosti za buduće generacije ali i za sve nas

učinile su 3. decembra v. d. direktora Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Edita Stokić i podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Brankica Tabak, zasadivši sa svojim kolegama i prisutnim ljubiteljima prirode 79 sadnica crnog bora, tog opštepoznatog i veoma značajnog “prirodnog prečistača vazduha”.

OZELENJAVANJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Sadnjom ovih sadnica u krugu KCV i simbolično je započeta ova akcija za zeleniju Vojvodinu. Posađene mlade sadnice, na mestima gde je to odgovaralo prilikama, doprineće poboljšanju očuvanja životne sredine i upotpuniće vizuelni ugođaj, uz postojeća starija stabla u krugu KCV.

Sadnje su organizovane u Novom Sadu, Bačkom Petrovcu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu i Rumi, u ustanovama kojima je osnivač AP Vojvodina – socijalnim i zdravstvenim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i predškolskim ustanovama.

Tekst: Miloš Ćirković
Foto: Klinički centar Vojvodine

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

RECITE NE PET-U

Broj PET boca dostigao je kritične razmere, to znači da bu svako od nas trebalo da donese ispravnu odluku a to je manja upotreba ove ambalaže, s ciljem da što manje nanosimo štetu životnoj sredini i zdravlju.

Kada je reč o PET ambalaži, boce su najgori zagađivači a mogu se reciklirati samo 20 odsto. Da ne pominjemo da im je potrebno 400 godina da se razgrade. Odbačena plastika opasna je ne samo za ekosisteme voda i šuma, već i putem čestica mikroplastike ulazi u ljudsko telo. Rešenje je jednostavnije nego što mislimo, jer je voda iz slavine u Srbiji jedna od najkvalitetnijih i najstrože regulisanih. A nije ni potrebno u potpunosti se odreći bezalkoholnih pića. Odaberite umerenu konzumaciju ovih pića iz aluminijumskih limenki manjih doza, što je bolje za nas a i okolinu.

PET VS LIMENKA

Evo šest razloga zašto da se odlučute za aluminijumske limenke:

1. Mogu se reciklirati neograničen broj puta – Aluminijumske limenke se mogu 100% reciklirati, a na ekonomičan način im se može menjati namena i to neograničen broj puta. Ako ih stavimo u odgovarajuće kontejnere za reciklažu, možda ćemo ih „ponovo videti“ za samo 60 dana kao novu limenku osvežavajućeg bezalkoholnog pića.
2. Bezbedne su – Aluminijumske limenke su vrsta ambalaže koja nudi najviše zaštite: one odbijaju 92% svetlosti, štite tečnosti od spoljnih zagađivača, kiseonika i bakterija. Takođe, konzerve nije moguće ponovo zatvoriti nakon što se otvore, što znači da možemo da izbegnemo da neko doda nešto u naše piće, i da ga zatim nezapaženo zatvori.
3. Bez konzervansa – Piće u konzervi termički je obrađeno, što znači da se štiti procesom pasterizacije. Većina pića u aluminijumskim limenkama ne sadrži konzervanse.
4. Jednostruka doza – Aluminijumska limenka od 250 ml je ekvivalent jedne čaše koju je moguće popiti odjednom. To znači da se proizvod konzumira svež, i tako ne gubi od svoje vrednosti tokom uživanja, a na taj način se takođe izbegava preterana konzumacija i prevelik unos šećera.
5. Jednostavne za upotrebu – Limenke se brže hlade i duže zadržavaju napitak hladnim, što znači da možemo duže da uživamo u osvežavajućem efektu.
6. Ekonomične – Ako sakupljamo konzerve i predamo ih na reciklažu, možemo čak i malo da zaradimo od njih.

TREBA IMATI NA UMU