Proleće je stiglo. Priroda se budi u svoj svojoj raskoši mirisa i boja, ukrašavajući u cvetnom aranžmanu svaki zeleni kutak planete. Za razliku od nje, ljudi su večito budni, i svojim delovanjem, često nemarnim prema njoj, narušavaju taj harmonični balans sklada i lepote.
Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.
Ljudi umesto da žive u skladu sa prirodom, često žive kao da se bore protiv nje. Priroda nas uvek podseća da oni nisu nikakvi pobednici u tome. Reka Sava sa svojom pritokom Drinom i njenim razgranatim pritokama iz Bosne i Crne Gore u ovo rano proleće protičući kroz Hrvatsku i Srbiju, u vojvođanskoj ravnici pored Sremske i Mačvanske Mitrovice priredila je prvoklasnu izložbu ljudske nebrige, zlobe, bahatosti i uništavanja eko sistema.
Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.
S poprilično visokim vodostajem koji je preplavio sportske terene po kojima se sada može veslati, u prvi plan, sada već kao stalnu postavku pored samih obala kraj gradskih naselja, reka je “postavila” kao sa paspartuom uokvirene prizore na stotine i stotine odbačene plastične ambalaže različitog sadržaja među kojima su mnoge veoma toksične i kao da kažu: “Ima nas još više, samo čekajte i videćete!”
Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.
Zainteresovani posmatrači uočavaju ove prizore kao u galerijskim prostorima – iz daljine. Slika nemarnosti i zlurade bahatosti ljudi iz našeg širokog okruženja ogleda se u rečnom toku ove pitome ravničarske reke.
Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.
Opasan otpad proizvode ljudi nezainteresovani za tuđe i svoje zdravlje. Ti ljudi su svuda oko nas, u našem i drugim regionima i državama, uvek spremni da svojim nedelima prirodu kao izvor života pretvore u izvor bolesti i zagađenja. On ne poznaje granice, i bez zaustavljanja, rečnim tokovima velikih reka i njihovih pritoka donosi potencijalne izvore teških zagađenja sa veoma opasnim materijama koje preko vode i zemljišta dospevaju u hranu. Opasan otpad stvaraju opasni, nesavesni ljudi. Ploveći tako iz daleka donosi sliku našeg sveta, nas samih…
Tekst i foto: Miloš Ćirković
About the author