Tag Archive priroda

JEGRIČKA – PRAVI PRIRODNI DAR

Ukoliko još niste isplanirali vikend, naša preporuka je Park prirode “Jegrička”.

Osetiti prirodu, znači osetiti njenu lepotu, veličinu i snagu. Naravno, samo u dodiru sa njom možemo shvatiti lepotu života koji nam je podarila.

Jedno od takvih dodirnih tačaka je Jegrička, autohtona rečica Bačke čiji tok je dugačak 64 kilometra. Park prirode “Jegrička” prostire se duž njenih obala i nosi još i naziv „pupčana vrpca bačkih močvara“. Obuhvata četiri opštine: Bačku Palanku, Vrbas, Čurug i Žabalj.

Ovaj park prirode je područje bogato živim svetom, očuvanim prirodnim vrednostima i prelepim pejsažima. Bilo da ste ribolovac, biciklista ili prosto želite da se prošetate i uživate u cvrkutu ptica – ovo mesto nudi savršen odmor od gradskog, užurbanog načina života.

Jegrička je iz godine u godinu sve bogatija stazama zdravlja. Sve više namernika sa radošću posećuje ovo mesto, bežeći iz gradske vreve na tihe obale reke. Pored šetnji stazama zdravlja, turistima je omogućeno da uživaju u vožnji biciklom kroz prirodni ambijent, da se voze drvenim čamcima ili uživaju u posmatranju ptica.

Obale Jegričke poznate su i po prelepim „tepisima“ belih lokvanja i barske paprati, vodenog oraška i mešinke (insektivorna biljka mesožderka), i predstavljaju bogate oaze raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.

Jegrička je pravi prirodni dar nadohvat ruke. Osetite je!

Tekst i foto: Miloš Ćirković

SREMSKA MITROVICA: PLOVI OTPAD PREKO SAVE

Proleće je stiglo. Priroda se budi u svoj svojoj raskoši mirisa i boja, ukrašavajući u cvetnom aranžmanu svaki zeleni kutak planete. Za razliku od nje, ljudi su večito budni, i svojim delovanjem, često nemarnim prema njoj, narušavaju taj harmonični balans sklada i lepote.

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

Ljudi umesto da žive u skladu sa prirodom, često žive kao da se bore protiv nje. Priroda nas uvek podseća da oni nisu nikakvi pobednici u tome. Reka Sava sa svojom pritokom Drinom i njenim razgranatim pritokama iz Bosne i Crne Gore u ovo rano proleće protičući kroz Hrvatsku i Srbiju, u vojvođanskoj ravnici pored Sremske i Mačvanske Mitrovice priredila je prvoklasnu izložbu ljudske nebrige, zlobe, bahatosti i uništavanja eko sistema.

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

S poprilično visokim vodostajem koji je preplavio sportske terene po kojima se sada može veslati, u prvi plan, sada već kao stalnu postavku pored samih obala kraj gradskih naselja, reka je “postavila” kao sa paspartuom uokvirene prizore na stotine i stotine odbačene plastične ambalaže različitog sadržaja među kojima su mnoge veoma toksične i kao da kažu: “Ima nas još više, samo čekajte i videćete!”

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

Zainteresovani posmatrači uočavaju ove prizore kao u galerijskim prostorima – iz daljine. Slika nemarnosti i zlurade bahatosti ljudi iz našeg širokog okruženja ogleda se u rečnom toku ove pitome ravničarske reke.

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

Opasan otpad proizvode ljudi nezainteresovani za tuđe i svoje zdravlje. Ti ljudi su svuda oko nas, u našem i drugim regionima i državama, uvek spremni da svojim nedelima prirodu kao izvor života pretvore u izvor bolesti i zagađenja. On ne poznaje granice, i bez zaustavljanja, rečnim tokovima velikih reka i njihovih pritoka donosi potencijalne izvore teških zagađenja sa veoma opasnim materijama koje preko vode i zemljišta dospevaju u hranu. Opasan otpad stvaraju opasni, nesavesni ljudi. Ploveći tako iz daleka donosi sliku našeg sveta, nas samih…

Tekst i foto: Miloš Ćirković

ŽIVOT BEZ PLASTIKE

Ukoliko nešto ne promenimo u svojoj svakodnevici, u morima i okeanima, za svega 40-tak godina, biće više plastike nego riba i moriskih vrsta. Da se ovo ne bi dogodilo, u celom svetu treba da dođe do promene svesti i odnosa prema plastičnoj ambalaži.

Donosimo vam 9 jednostavnih saveta za život s manje plastike…

      1. Kad idete u kupovinu, nosite svoj platneni ceger umesto da uzimate plastične kese iz radnje.
      2. Kad izlazite napolje, idete na trening ili na posao, nosite sa sobom bocu sa vodom za višekratnu upotrebu umesto da svaki put kupujete novu. Da bi se jedna plastična flaša razgradila, potrebno je da prođe čitavih 500 godina.
      3. Nosite svoju šolju za kafu, ne morate baš uvek kupovati kafu za poneti pored toliko lepih i praktičnih keramičkih nosivih šolja. Pred polazak na posao, napravite svoju omiljenu kafu i ponesite je u jednoj od ovakvih šolja – em štedite novac, em činite dobro za prirodu.
      4. Pakujte hranu za poneti u posude za višekratnu upotrebu umesto u jednokratne vrećice, za čiju je razgradnju u prirodi potrebno da prođe između 500 i 1.000 godina. Na sve moguće načine gledajte da smanjite upotrebu plastike u svakodnevnom životu.
      5. Prestanite da kupujete i koristite plastični pribor i slamčice! Ponesti svoj pribor koji nije od plastike.
      6. Ne kupujte namirnice koje su već pakovane u plastičnu ambalažu.
      7. Izmenite navike u ishrani i, umesto za poneti, jedite u restoranu ili kod kuće. Na taj način, nećete trošiti plastičnu ambalažu i doprinećete očuvanju prirode
      8. Pakujte ostatke hrane u staklene posude i tegle. Čistije, zdravije i kvalitetnije kako za ljude tako i za samu prirodu.
      9. Podelite ove savete sa svojim prijateljima i tako doprinesite očuvanju životne sredine. #stopupotrebiplastičnihkesa #UseLessPlastic

    Više na: www.lessplastic.co.uk

SAZNAJTE KAKO IZGLEDA ŽIVETI RUKU POD RUKU SA PRIRODOM

Nakon završetka fakulteta 2013. godine, Robert Špiler i Tjaša Štruc odlučili su izgraditi malu kuću od 17 m² i to usred šume. Osim toga, napravili su i organski vrt na 300 m². Sa 22 godine počeli su živeti svoj jednostavan život, ruku pod ruku s majkom prirodom.
U svom svakodnevnom poslu kombinuju Tjašino akademsko znanje (MA u biologiji i ekologiji) i Robertov dugogodišnji praktičan rad u vrtovima širom Slovenije.

“Kada bi se svako bavio baštovanstvom, promenio bi se pogled na svet. Blagosloveni smo što imamo priliku živeti na taj način, no, nije oduvek bilo tako. Kad sam završio fakultet, išao sam na intervju za posao i dobio sam ga i, nakon samo nedelju dana posla nisam se osećao dobro. Bila mi je potrebna promena i to odmah. U početku nisam znao šta želim, jednostavno sam znao da volim raditi baštu. Usredsredio sam se na to i svake sam godine postajao sve bolji i bolji”, priča Robert.

Iz šume nalazi biljne i drvne ostatke koje koristi u svom vrtu kao malč i kompost. To je sada njegov način života. Vodi ljude na obilazak vrta, odrađuje razne radionice i seminare, deli svoje znanje i ideje s drugima, piše knjige, a imaju i svoju web prodavnicu s raznim alatom i priborom za vrt.

“Svake godine pokušavam osmisliti i probati nešto novo, a ovaj posao mi omogučava da svoju kreativnost podižem na viši nivo“, konstatuje Robert.

Pogledajte njihov nadahnut video!

Izvor: Agroklub.com
Foto: Vrt Obilja/Facebook