Tag Archive otpad

ByAdmin

UVOĐENJE DEPOZITNOG SISTEMA ZA LIMENKE I PET

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović najavio je da bi se u ovoj godini moglo razmatrati uvođenje depozitnog sistema i kod nas, kojim bi trebalo da bude regulisan povraćaj, odnosno odlaganje ambalaže i njeno zbrinjavanje.

“Trenutno se radi studija koja treba da pokaže koji model upravljanja otpadom, odnosno koji vid depozitne šeme, koja podrazumeva povraćaja novca za ambalažu, može biti primenjen u Srbiji”, kazao je Radović agenciji Beta.

Precizirao je da će ta procena biti završena tokom ove godine, nakon čega se očekuje javna debata, nakon čega bi trebalo da usledi i usklađivanje pravilnika i zakona, kako bi se stvorili uslovi za uvođenje depozitne šeme.

ZBRINJAVANJE OTPADA

“Uvođenje depozitnog sistema, najpre za limenke i pet ambalažu, trebalo bi da podstakne građane, kao i privredu da ne odlažu više otpad u životnu sredinu”, kazao je Radović.

Kako je dodao, deo studije treba da pokaže i na koji način će se finansirati depozitni sistem.

“Iskustva zemalja koje su primenila depozitnu šemu pokazala su rast stepena povraćaja ambalaže, pa je tako na primer Litvanija za dve godine sa 43 procenta došla na 92 odsto povraćaja ambalaže”, kazao je Radović.

On smatra da treba podići svest građana o značaju takvog prikupljanja otpada, ali i pripremiti privredu na takav vid zbrinjavanja otpada koji postaje praksa u mnogim zemljama EU.

“Bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vođena nacionalnim interesima zaštite životne sredine”, kazao je Radović.

ZABRANA UVOZA VOZILA SA “EVRO 3” MOTOROM

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine najavio je i da bi u 2019. godini mogla da se razmatra zabrana uvoza dizel vozila sa “evro 3” motorom, koji su trenutno najveći zagađivači životne sredine u saobraćaju.

Radović je podsetio da se u Srbiju godišnje uveze 120.000 do 180.000 automobila, i da su to u većini slučajeva polovni “dizelaši”. Zbog toga, kako je dodao, nadležno ministarstvo razmatra pokretanje inicijative da se pooštre uslovi uvoza, odnosno zabrani uvoz dizel vozila sa “evro 3” motorom.

NOVA OPREMA ZA MONITORING

Radović očekuje da bi u toku ove godine Agencija mogla da postane i izvršni organ Ministarstva zaštite životne sredine koji će u potpunosti sprovoditi naplatu ekološke takse. Prema njegovim rečima, Agencija će dobiti veća ovlašćenja, kako bi se obveznicima koji moraju da plate ekološku taksu taj proces pojednostavio i olakšao.

“U 2019. radićemo na tome i da dodatno modernizujemo i osposobimo mrežu za monitoring vazduha nabavkom nove opreme u postojećim mernim stanicama”, najavio je Radović.

Dodao je da je u planu i otvaranje novih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha i to u Smederevu, Nišu i Beogradu, ali i u još nekim mestima gde postoji potreba, a na koja stručnjeci budu ukazali.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

ByAdmin

PETA EMISIJA EKOPOLISA

U ovoj emisiji “Ekopolisa” razgovarale smo o obnovljivim izvorima energije, a pričale smo i o rekama Stare planine na kojima se, po svaku cenu, grade mini-hidro elektrane, iako meštani već neko duže vreme protestuju i protive se toj ideji. Aktivisti Grupe građana “Odbranimo reke Stare planine” kažu da protesti nastavljaju i da će trajati sve dok “investitor ne izađe iz privatng poseda koji je nasilio uzurpirao”.

Pričale smo i o uvođenju depozitnog sistema kod nas, koji bi trebalo da motiviše i građane i privredu da ne odlažu više otpad u životnu sredinu.

POSLUŠAJTE PETU EMISIJU:

ByAdmin

PODVIG ADIDASA! PRODAT MILIONITI PAR PATIKA NAPRAVLJEN OD OTPADA IZ OKEANA

Kompanija Adidas prodala je privih milion pari patika koje su napravljene od plastike koja je u 2017. godini izvađena iz okeana.

Nemački proizvođač sportske opreme je 2016. godine predstavio tri nove verzije UltraBoost patika koje su napravljene od plastike koja je pronađena u okeanu. Na ovom projektu Adidas se udružio s “Parley for Oceans”, organizacijom koja je posvećena smanjenju količine plastičnog otpada u okeanima. Iz kompanije Adidas su još tada najavili da im je cilj napraviti milion pari UltraBoost patika.

Gornji deo patike napravljen je gotovo u celosti od plastike dok đon ima druge materijale koji su biološki održivi ali nisu od smeća. Skupljanje plastike iz okeana da se od njega naprave patike, naravno, nije ni najmanje lak zadatak, i urađeno je u saradnji sa neprofitnom organizacijom Sea Shepherd, koja je organizovala ekspediciju od 110 dana po vodama Zapadne Afrike, gde su prikupljali smeće iz Atlantika. Zeleni deo patika, što je najsimpatičnije, napravljen je od ribarskih mreža!

A Adidas planira da ide i dalje od toga – celu liniju “održivih patika”, koje će se praviti od smeća sa plaža, i od pomenutih ribarskih mreža. Adidas tvrdi da je ideja da se okeani spasu od otpada ali i da se pokaže da je reciklaža moguća. Parley for the Oceans, nova neprofina organizacija koju je sufinansirao Adidas, ima za cilj da razvije inovatnivne strategije i tehnologije koje moraju da izmene strukturu plastike i da je učine manje opasnom za okruženje, a takođe i da minimiziraju upotrebu plastike u opštem slučaju.

“Prošle godine smo prodali milion pari patika koje su napravljene od plastike koja je izvađena iz okeana”, rekao je glavni izvršni direktor kompanije Adidas Kasper Rorsted za CNBC.

Svaki par ovih patika izrađen je od 11 plastičnih boca koje su izvađene iz vode.

Foto: Adidas.com

ByAdmin

PROŠLE GODINE U SRBIJI STVORENO 48,9 MILIONA TONA OTPADA

Tokom prošle godine, svi sektori ekonomije u Srbiji stvorili su 48,9 miliona tona otpada. To je za 3,3 odsto više nego u prethodnoj 2016. godini, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U većini sektora, navode u RZS, beleži se smanjenje proizvedenog otpada, dok je primetan porast u prerađivačkoj industriji usled povećane proizvodnje u oblasti proizvodnje osnovnih metala i u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom i parom zbog povećane proizvodnje električne energije u termoelektranama.

Prema podacima RZS, udeo neopasnog otpada u Srbiji iznosi 64,7 a opasnog 35,3 procenata. Stvorene količine otpada, posmatrano po sektorima i u odnosu na 2016. godinu, u prošloj godini manje su u sektoru poljoprivrede (pad od 6,3%), rudarstvu (0,8%), snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (12%), građevinarstvo (4,3%), i sektori uslužnih delatnosti u kojem se beleži pad od 15,6 procenata.

S druge strane, statistika pokazuje povećanu proizvodnju otpada u prerađivačkoj industriji – 28,3 procenata, i u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, rast od 27,1 odsto.

Podaci Zavoda pokazuju i da iskorišćenje otpada beleži rast u odnosu na 2016. koje je uglavnom nastalo zbog povećanog recikliranja metalnog otpada. Količina recikliranog otpada korišćenog kao gorivo za proizvodnju energije veća je za 14,7 odsto nego u 2016. godini, pokazuju podaci RZS.

Izvor: www.stat.gov.rs
Foto: Pixabay

ByAdmin

KAKO UNAPREDITI POLOŽAJ SAKUPLJAČIMA SEKUNDARNIH SIROVINA

Neformalni sakupljači sekundarnih sirovina postoje svuda u svetu, od najrazvijenijih demokratija koje gotovo sve recikliraju, do siromašnih zemalja na čijim deponijama su izgrađena naselja nalik getu, u kojima ljudi žive doslovno između brda smeća. Poslednji dostupan podatak navodi da se ovim poslom bavi između 1 i 2 odsto svetske populacije, uglavnom najsiromašnijih, objavila je Svetska banka još 1988. godine, a Ujedinjene nacije procenjuju da oni prikupe od 50 do 100 odsto otpada u urbanim sredinama.

Primeri dobre prakse

Uprkos takvom doprinosu, većina ne koristi beneficije koje bi mogli da imaju kao ravnopravni pripadnici zajednice, uključujući i činjenicu da se mali broj njih leči u zvaničnim zdravstvenim institucijama, iako su zbog čestog rada sa toksičnim materijalima izloženiji bolestima od mnogih drugih profesija.
Retko koja država u svetu se sistemski bavi unapređenjem položaja ove maltene nevidljive grupe ljudi, ali uspešni primeri koji su rezultat aktivnosti civilnog sektora bi mogli da posluže kao smernice u ovim nastojanjima. Primera radi, u Indoneziji je zaživelo zdravstveno osiguranje koje se plaća 60 evro centi mesečno, pod uslovom da je ovaj novac zarađen sakupljanjem sopstvenog otpada za reciklažu. Postoji više predloga na koji način se može obezbediti zdravstvena briga o sakupljačima otpada, ali čini se da vlasti većine zemalja posvećuju malo vremena ovoj temi. Slična je situacija i sa socijalnim i penzionim osiguranjem.

Efikasna rešenja

Stručnjaci sugerišu da bi poboljšanje sistema za upravljanje otpadom moglo uticati i na unapređenje životnih uslova sakupljača. Predlažu formiranje partnerstava između lokalnih samouprava i sakupljača sekundarnih sirovina i intenzivniji rad na razvrstavanju smeća, kako bi se povećao obim reciklaže a time i prihodi u ovom sektoru. Dobar primer ovakve saradnje je indijski grad Pune, u kojem je sindikat sakupljača uspeo da osvoji upravljačku poziciju u ovom resoru na nivou gradske uprave i sada se kroz lokalne institucije sakupljači bore za unapređenje svog položaja, ali i uvođenje reda u ovu granu privrede.

Iskustva iz pojedinih zemalja pokazuju da bi bolja organizacija sektora upravljanja otpadom uveliko mogla olakšati posao sakupljačima. Tamo gde građani razvrstavaju smeće, sakupljači ne moraju da ga traže po kontejnerima i deponijama, već obilaze domaćinstva i preuzimaju unapred selektovane ostatke. Pokazalo se da ova praksa smanjuje i stopu dečjeg rada, budući da jedna osoba, koja obično i obezbeđuje porodične prihode, može da prikupi više otpada i stoga ne mora da angažuje i ostale članove porodice u tom poslu. U gradovima u kojima se sprovodi ovakav vid upravljanja otpadom, porastao je broj siromašne dece koja pohađaju školu.

I Got Garbage

Osim toga, postoje primeri da su se i IT stručnjaci uključili u borbu za unapređenje radnih uslova sakupljača, pa izrađuju tehnološka rešenja za efikasnije prikupljanje otpada. Jedno od takvih rešenja je i onlajn platforma „I Got Garbage“, koja oprema sakupljače mobilnim telefonima, mapama i isplaniranim rutama, kao i informacijama o lokacijama gde se otpad nalazi. Sajt, takođe, poseduje bazu otkupljivača otpada i tako direktno povezuje sakupljače sa kupcima, omogućavajući im da izbegnu posrednike koji se često „ugrađuju“ daleko više od realne cene.

Na ovaj način se, osim većih prihoda za sakupljače, doprinosi i boljoj kontroli upravljanja otpadom i poboljšanju slike o ovoj delatnosti, koja se u javnosti neretko vezuje za „sivu zonu“ i „kreativno“ tumačenje zakona kao što to čini najpoznatiji TV mafijaš Toni Soprano, „konsultant u kompaniji za upravljanje otpadom“.

Srbija tapka u mestu

Kod nas je, međutim, situacija drugačija, kaže Osman Balić, predsednik NVO Yurom centar.
„Prema našem poslednjem istraživanju, od ukupnog broja sakupljača sekundarnih sirovina 90% su činili Romi. Činjenica je da decenijama unazad postoji diskriminacija prema ovoj populaciji i da se to nije mnogo promenilo. Vlast i neprofitni sektor neprekidno pričaju o unapređenju položaja sakupljača sekundarnih sirovina, ali malo toga je na ovom polju urađeno. Pre sedam godina osnovan je esnafski sindikat sakupljača, međutim on ima malobrojno članstvo i slab politički uticaj. Od tada su cene sekundarnih sirovina a samim tim i zarade sakupljača malo porasle, ali i dalje su daleko od obezbeđivanja osnovne egzistencije. Pomaka nema ni u pogledu socijalne sigurnosti sakupljača, osim što je postignut konsenzus da su oni društveno korisni“, istakao je Balić.

Oni koji se opredele za ovaj posao, najčešće to rade neformalno, što potvrđuju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, navodeći podatke da je samo 249 nezaposlenih sa njihove evidencije prihvatilo ponude za legalno obavljanje ovog posla. Prema nezvaničnim procenama (a samo takve i postoje), broj sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji kreće se čak do 50.000. Većinu njih čine pripadnici romske populacije ali i drugih nacionalnosti, među kojima i migranti sa ratnih područja koji nisu uspeli da uđu u neku od zemalja EU. Iz tog razloga je krajem 2017. otpočeo jednogodišnji projekat „Podrška integraciji u tržište rada i formalno upravljanje otpadom Roma, migranata i drugih ranjivih grupa“ s ciljem da se, između ostalog, legalizuje njihov rad i unaprede zdravstveni i socijalni uslovi u kojima žive.

Prosečan radni dan 12 sati

Kako oni izgledaju pokazuje i istraživanje Zelene inicijative, mreže 22 organizacije građanskog društva u Srbiji: prosečan radni dan sakupljača traje 12 sati, njegova mesečna zarada kreće se između 15.000 do 18.000 dinara, a pošto je većina nezaposlena, neki od njih dobijaju i socijalnu pomoć kako bi „sastavili kraj s krajem“. Posebno zabrinjava podatak da četvrtinu neformalnih sakupljača čine osobe mlađe od 18 godina, kao i činjenica da je usled nedostaka institucionalnog i pravnog okvira koji bi regulisao angažman sekundarnih sakupljača sirovina ova oblast uveliko izložena kriminalnim aktivnostima.

Osim uspostavljanja jasnih pravila igre u pogledu regulative, Balić tvrdi da bi rešavanju ovog problema doprinelo i formiranje otvorene berze sekundarnih sirovina. To bi pomoglo da se definišu realne cene sirovina i rada, za razliku od aktuelne situacije u kojoj je ovaj posao vlasnicima kapitala veoma unosan, dok se onima koji ga obavljaju na terenu ostavljaju – mrvice za preživljavanje.

Rešenje – “zelena privreda”

Osnovni preduslov za dugoročno poboljšanje je, međutim, stvaranje ambijenta koji bi podsticao reciklažu u sklopu takozvane „zelene privrede“. Procene ukazuju da bi u Srbiji, samo kroz ispunajavanje obaveza u pogledu recikliranja koje nalaže članstvo u EU, u ovoj delatnosti moglo da se otvori čak 150.000 novih radnih mesta. Recikliranje u bilo kojoj industriji, naime, zahteva sakupljanje, selekciju i obradu otpada, kao i prodaju i logistiku koja mora da je prati, a koliko ima prostora za rast pokazuje i podatak da se u našoj zemlji reciklira samo 10 odsto postojećeg otpada.

Potencijal za zapošljavanje jeste u recikliranju, ali za to je potrebno napraviti novu strategiju održivog razvoja Srbije. Kada bi se, na primer, novim Zakonom o upravljanju otpadom naložilo razvrstavanje otpada koji se može reciklirati i poboljšala njegova dostupnost, mogli bismo povećati reciklažu osam puta, ali i zaposliti bar 10.000 građana na deponijama i još 10.000 na poslovima reciklaže”, tvrdi Balić.

Izvor: bif.rs
Foto:
Pixabay

ByAdmin

FILIPINI: ZBOG ZAGAĐENJA, ZATVORENO NAJLEPŠE LETOVALIŠTE

Jedno od najpoznatijih filipinskih ostrva Borakaj biće zatvoreno za turiste narednih nekoliko meseci zbog zabrinutosti da je to malo, nekada idilično peskovito letovalište, zagađeno otpadnom vodom kanalizacije, saopštile su danas vlasti Filipina, prenela je agencija Frans pres.

Predsednik Filipina Rodrigo Duterte naredio je da ostrvo bude zatvoreno od 26. aprila na najviše šest meseci, saopštio je njegov portparol Hari Rok.

“Borakaj je u našoj državi poznat kao raj i ovo privremeno zatvaranje je zato da bi i naredne generacije mogle da u njemu uživaju”, rekao je Rok novinarima.

Ta odluka ugrožava radna mesta hiljada ljudi na ostrvu koje godišnje ugosti dva miliona posetilaca i doprinese s milijardu dolara ekonomiji Filipina, navela je agencija AFP. Stručnjaci smatraju i da je ta mera u suprotnosti s vladinom politikom razvoja tog ostrva, uključujući nedavno odobrenih 500 miliona dolara za najavljeni kazino i novi centar za odmor na Borakaju.

Vlasti su navele da pojedini poslovni objekti koriste drenažni sistem ostrva za ispuštanje kanalizacije u more. Po drugim izvorima, problemi sa zagadjenjem Borakaja, pre svega “koliformnim bakterijama” fekalnog porekla, počeli su 1990-ih godina, te je broj turista opao za čak 60 odsto 1997. godine.

Potom je uveden poseban sistem za snabdevanje vodom za piće, sistem za odlaganje smeća i izgrađeno je postrojenje za preradu kanalizacione vode, ali zaraza je opstala jer je te sisteme koristila svega polovina hotela i samo petina domaćinstava.

Uprkos svemu tome, Borkaj je 2005. godine proglašen “specijalnom zonom turizma”. Problemima s vodom, kanalizacijom i smećem se 2015. godine pridružilo abnormalno bujanje algi zbog bacanja smeća u more.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

ByAdmin

KAKO SE REŠITI PLASTIKE NA AFRIČKI NAČIN

Svake godine proizvodimo više smeća nego što se prirodnim putem može razgraditi. Vreme je da se nešto promeni – pre svega u glavama ljudi, komentariše novinar DW Lukas Hansen. A nešto se može naučiti od Afrike.

Supermarketi bez ambalaže – impresivno! Restorani bez otpada – odlično! Sa ovakvim trendovima može se pomisliti da smo ekološki osvešćeni. Ali još smo daleko od toga. Mi ljudi smo u poslednjih osam decenija proizveli više od osam milijardi tona plastike, izveštavaju američki istraživači u magazinu Science Advances. I svake godine, proizvodimo sve više.

Planine smeća posebno rastu u zemljama u ekonomskom usponu kao što je Indonezija. Hiljadama godina ljudi su tamo za pakovanje koristili razgradive proizvode kao što su listovi drveta banane. A onda je došla plastika. I sa njom smeće. Zakona u ovoj oblasti skoro da i nema, a nema ni privatnih firmi koje bi se bavile reciklažom. Tako smeće često završava u rekama ili se jednostavno zakopa.

Kina, iako i sama jedan od glavnih proizvođača otpada, godinama je kupovala evropski otpad i tako napravila ogroman posao. Sada je Narodna Republika Kina zaustavila uvoz otpada – ima dosta sopstvenog. Zvanični razlog Kineza: žele da zaštite životnu okolinu. Šteta za Evropu i Nemačku. Kina je od nas kupovala 1,5 miliona tona plastičnog otpada. Šta ćemo sada sa tim otpadom? Ako ne budemo imali bolju ideju – zapalićemo ga. To nije posebno održivo, ali reciklaža bi bila znatno skuplja. Na kraju krajeva, bitan je novac.

Sada će pomoći nove uredbe. Početkom godine Evropska komisija predstavila je strategiju kako bi se planine plastičnog otpada smanjile do 2030. godine. Manje plastike, više reciklaže. Vlade zemalja članica treba da donesu odgovarajuće zakone. One bi, recimo, mogle da zabrane nepotrebnu ambalažu. Još uvek ima kompanija koje gule tvrdo kuvana jaja samo da bi ih kasnije upakovale u plastičnu ambalažu.

Neke afričke zemlje su u ovome mnogo progresivnije. Pre svih Ruanda. Od 2004. godine tamo su zabranjene plastične kese. A onaj ko baci plastičnu flašu na zemlju – plaća kaznu. Ova centralnoafrička država važi za najčišću zemlju kontinenta. Još strožiji zakoni vladaju u Keniji. Koga tamo uhvate sa plastičnom kesom mora platiti do 37.000 evra kazne – ili u najgorem slučaju mora u zatvor na četiri godine.

To sada počinje da radi i Evropska unija. Uskoro više nećemo moći da kupimo plastične kese u supermarketima. Plastične čaše za kafu usput biće ukinute „ako bude moguće“. Ali da li već treba da se radujemo? To bi bilo prerano. Bez obzira na propise, promena mora da počne u glavama ljudi. Moraju biti spremni da se odreknu svega što je suvišno, a što u najboljem slučaju samo ide u korist sopstvenoj komociji.

Tekst: Lukas Hansen, DW
Foto: Pixabay.com

ByAdmin

SREMSKA MITROVICA: PLOVI OTPAD PREKO SAVE

Proleće je stiglo. Priroda se budi u svoj svojoj raskoši mirisa i boja, ukrašavajući u cvetnom aranžmanu svaki zeleni kutak planete. Za razliku od nje, ljudi su večito budni, i svojim delovanjem, često nemarnim prema njoj, narušavaju taj harmonični balans sklada i lepote.

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

Ljudi umesto da žive u skladu sa prirodom, često žive kao da se bore protiv nje. Priroda nas uvek podseća da oni nisu nikakvi pobednici u tome. Reka Sava sa svojom pritokom Drinom i njenim razgranatim pritokama iz Bosne i Crne Gore u ovo rano proleće protičući kroz Hrvatsku i Srbiju, u vojvođanskoj ravnici pored Sremske i Mačvanske Mitrovice priredila je prvoklasnu izložbu ljudske nebrige, zlobe, bahatosti i uništavanja eko sistema.

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

S poprilično visokim vodostajem koji je preplavio sportske terene po kojima se sada može veslati, u prvi plan, sada već kao stalnu postavku pored samih obala kraj gradskih naselja, reka je “postavila” kao sa paspartuom uokvirene prizore na stotine i stotine odbačene plastične ambalaže različitog sadržaja među kojima su mnoge veoma toksične i kao da kažu: “Ima nas još više, samo čekajte i videćete!”

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

Zainteresovani posmatrači uočavaju ove prizore kao u galerijskim prostorima – iz daljine. Slika nemarnosti i zlurade bahatosti ljudi iz našeg širokog okruženja ogleda se u rečnom toku ove pitome ravničarske reke.

Sava, Sremska Mitrovica, prolece 2018.

Opasan otpad proizvode ljudi nezainteresovani za tuđe i svoje zdravlje. Ti ljudi su svuda oko nas, u našem i drugim regionima i državama, uvek spremni da svojim nedelima prirodu kao izvor života pretvore u izvor bolesti i zagađenja. On ne poznaje granice, i bez zaustavljanja, rečnim tokovima velikih reka i njihovih pritoka donosi potencijalne izvore teških zagađenja sa veoma opasnim materijama koje preko vode i zemljišta dospevaju u hranu. Opasan otpad stvaraju opasni, nesavesni ljudi. Ploveći tako iz daleka donosi sliku našeg sveta, nas samih…

Tekst i foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

PACIFIK: NAJIZOLOVANIJE I NAJZAGAĐENIJE OSTRVO

Ostrvo Henderson, deo arhipelaga Pitkern, prekriveno je sa gotovo 18 tona plastičnog otpada, što je najgušće nataložen nanos ljudskog đubreta igde nasukanog na svetu. Ovaj nenaseljeni koralni atol ujedno je i jedan od najizolovanijih i najzagađenijih.

Henderson se nalazi u južnom Pacifiku, a 99,8 odsto otpada na njemu je od plastike. Procenjuje se da na ovom ostrvu ima 38 miliona komada plastičnog đubreta, a istraživači Univerziteta u Tasmaniji i Kraljevskog društva za zaštitu ptica Velike Britanije kažu da se od smeća ne vidi 68 odsto ostrva.

Dženifer Lavers predaje na Institutu za morske i antarktičke studije na Univerzitetu u Tasmaniji i kaže za britanski Gardijan da su razmere zagađenja na ovom ostrvu prevazišle sva očekivanja. Iako je jedno od najizolovanijih mesta na svetu, na ovom ostrvu se nalazi skoro 18 tona plastičnog otpada, a od količine smeća ne vidi se čak 68 odsto celokupnog ostrva.

„Putovala sam do nekih od najudaljenijih ostrva na svetu i priča je uglavnom ista plaže su prepune tragova ljudske aktivnosti iako ljudska noga na njih nikad nije kročila. Međutim, nadala sam se da će izolovanost Hendersonu pružiti barem neku sigurnost. Potpuno sam pogrešila. Količine đubreta su me ostavile bez reči i zato sam do takvih detalja dokumentovala ono što smo zatekli“, kaže Lavers.

Ona je pronašla i stotine kraba koje žive u đubretu i kao “kućice” koriste čepove flaša, pakovanja za šminku, a jednu je našla u glavi plastične lutke.

Što je najčudnije od svega, Henderson ostrvo nalazi se na listi svetskog nasleđa pod zaštitom Uneska i jedno je od retkih atola koji su praktično netaknuti. Ostrvo pokazuje izvanredan biodiverzitet, budući da ima samo 3.700 hektara na njemu živi čak 10 endemskih vrsta biljaka i četiri kopnene vrste ptica. Lavers kaže da je ovo ostrvo dokaz da ne postoji mesto na Zemlji koje je pošteđeno plastičnog otpada.

Izvor: B92

ByAdmin

MONT EVEREST: NAJVEĆA DEPONIJA NA SVETU

Nekada netaknuta prostranstva i padine „vrha sveta“ danas su prekrivene fekalijama i smećem, zbog čega pojedini Mont Everest nazivaju najvećom deponijom na svetu. Kako je do toga došlo?

Mont Everest oduvek je bio veliki izazov čak i za fizički najspremnije planinare. Svake godine, hiljade ljudi željnih pustolovine pokušava da ga osvoji, a danas im na putu nije samo okrutna priroda – tu su odbačena alpinisitička oprema, ljudske fekalije i smeće.

Stručnjaci Koledža „Grinel“ sproveli su istraživanje kojim su zaključili da se na ovoj planini godišnje ostavi oko 12 tona fekalija, kako u improvizovanim toaletima koji se prazne u rekama i potocima u blizini podnožja planine, tako i zakopano u snegu.

Danas se na uobičajenoj ruti koju penjači koriste nalazi oko pedeset tona otpada. Tu su prazne boce za kiseonik, slomljene šatorske konstrukcije i ambalaže od hrane. Kako piše portal The Week, zato i ne čudi što je Mont Everest dobio novi nadimak: Najveća deponija na svetu.

Prošle godine, vlada Nepala uvela je depozit u visini od 4.000 dolara namenjen svima koji pođu na Mont Everest, a koji im bude vraćan isključivo ukoliko s vrha donesu najmanje osam kilograma smeća. Ipak, nije poznato u kojoj se meri ovo pravilo poštuje.

Nekolicina kompanija često organizuje izlete na kojima dobrovoljci i zaljubljenici u prirodu čiste ovaj teren, a The Week piše i da šerpasi dobijaju novčanu nagradu kada s Mont Everesta donesu otpad.

Prošle godine, vojske Indije i Nepala organizovale su čišćenje planine, a tada je za svega šest nedelja sakupljeno čak 4,4 tone smeća. Od toga, više od polovine je svrstano u biološki opasne materije.

Ipak, vodiči šerpasi smatraju da nije moguće proceniti koliko je još smeća ostalo na Mont Everestu.

„Nemoguće je reći šta se sve nalazi ispod leda“, rekao je šerpas Dava Stiven.

Izvor: Nationalgeographic.rs

Foto: Profimedia

ByAdmin

OČISTIMO SVET OD OTPADA

Microsoft i Let´s Do It! World rade zajedno na oslobađanju planete od otpada, kroz masovni građanski pokret koji će 15. septembra 2018. organizovati milione ljudi širom sveta da izađu i zajedno čiste otpad, u nameri da se svet konačno ozbiljno pozabavi ovim problemom.

Otpad je globalni problem. Postoje bezbrojne priče o negativnom uticaju otpada širom sveta. Ukratko, pokret Let’s Do It! World brine zbog otpada zato što svet više ne može sebi da priušti da ne brine. Uz pomoć podataka prikupljenih od strane javnosti, novih tehnoloških platformi i inovativnih rešenja poput Azure-a, pokret Let’s Do It! World mapira otpad širom sveta, koji će potom ukloniti i istovremeno indeksirati kroz Svetski Indeks (World Waste Index) i Svetsku Platformu Otpada (World Waste Platform). Cilj je da se kompletni podaci o otpadu prikupe na jednom mestu i prikažu na jednostavan način.

Ovakva baza podataka pomaže da se shvati ozbiljnost problema koji otpad predstavlja, kao i da se bori protiv njegovog neprepoznavanja. A neprepoznavanje ovog problema znači da milioni tona resursa nestaju iz naše ekonomije, i niko ne radi ništa povodom toga.

Direktor Microsoft Philanthropies za Centralnu i Istočnu Evropu Timos Platsas veruje da tehnologije mogu biti izuzetno moćno oruđe u rešavanju nekih od najizazovnijih globalnih problema, poput upravljanja otpadom. Tehnologije omogućavaju neprofitnim organizacijama da postanu produktivnije, inovativnije, kao i da povećavaju svoj društveni uticaj.

“U Microsoftu smo veoma ponosni što kroz digitalnu transformaciju i tehnologije od poverenja koje nudimo možemo da osnažimo neprofitne organizacije poput Let’s Do It! World, kako bi napredovale u svojoj misiji. Ali pre svega smo ponosni zato što možemo da doprinesemo povezivanju ljudi širom sveta, kako bismo zajedno stvorili planetu bez otpada“, rekao je Platsas.

Kadri Maripuu, vođa Let’s Do It! World tima za mapiranje, navodi da je jedan od glavnih fokusa otkloniti neprepoznavanje problema otpada. “Osnovni cilj našeg pokreta jeste da ujedinimo ljude kroz saradnju i osnaživanje, da prepoznaju problem otpada. Let’s Do It! World trenutno postoji i radi u 128 zemalja. To znači da svi moramo biti u istom toku informacija dok pripremamo plan za čišćenje planete, a savremene tehnologije su zapravo jedini način da to postignemo, zbog čega koristimo Azure, Office365 i Skype u komunikaciji i razmeni podataka”, rekla je Maripuu.

Let’s Do It! World je građanski pokret, nastao u Estoniji 2008. godine, kada se 50.000 ljudi ujedinilo da očisti celu zemlju za samo pet sati. Od tada je Let’s Do It! proširio ovaj model – jedna zemlja za jedan dan – širom sveta. Danas, pokret postoji u skoro 130 zemalja i broji 20 miliona ljudi koji su se udružili kako bi raščistili divlje deponije. Ove godine pokret je fokusiran na ambiciozan cilj globalnog čišćenja otpada u masovnom pokušaju da okupi 150 zemalja u jednom danu izuzetne akcije i saradnje.

Ukoliko bude uspešan, u ovaj plan bi bilo uključeno 5% svetske populacije. Ujedno ovaj procenat predstavlja i procenu neophodnog broja ljudi kako bi se stvorila trajna promena svesti i otišlo još dalje od neverovatnog jednodnevnog aktivizma.

Microsoft je posvećen pružanju tehnoloških rešenja koja su dostupna za sve neprofitne organizacije. Verujemo da tehnologija može biti moćna sila za socijalno dobro, ali znamo da tehnologija sama neće rešiti globalne izazove. Zato blisko sarađujemo sa vladama, neprofitnim organizacijama i privatnim sektorom, kako bismo podstakli kolektivnu akciju.

Više informacija možete saznati na zvaničnim stranicama pokreta Let’s Do It! World https://www.letsdoitworld.org/ i kompanije Microsoft www.microsoft.com, a pozivamo vas i da pogledate video o velikoj akciji čišćenja planete od prekomernog otpada

ByAdmin

JOŠ JEDNO NELEGALNO SKLADIŠTE OPASNOG OTPADA

Na teritoriji Pančeva danas je pronađeno oko 50 tona supstance, lagerovane u buradima, koja potiče od ulja i ostataka tečnog goriva i predstavlja potencijalno opasan otpad, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, obavljen je uviđaj a uzorkovanje je obavio Institut za javno zdravlje iz Beograda.

Pored ovog lokaliteta, danas je obavljen uviđaj na još dva mesta u južnom Banatu: u jednoj kući u Pančevu i obližnjem selu Bavaništu, gde su u tunelskim pećima stare ciglane pronađena skrivena burad. Oba lokaliteta povezana su sa vlasnikom firme „Eko 21“, koji je u inostranstvu.

 

Prema rečima pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimira Galića, posledice nedozvoljenog skladištenja potencijalno opasnog otpada snose građani, bilo da je reč o njihovom zdravlju, ili što se njihovim sredstvima kao poreskih obveznika izdavaja za skadištenje ovog otpada.