PUT KA ODRŽIVOSTI NIMALO NIJE JEDNOSTAVAN I LAK

Da bi se uopšte pokrenuli i okrenuli upravljanju gradovima, u skladu sa Ciljevima održivog razvoja, neophodno je usklađivanje javnih politika. Dakle, donošenje brojnih dokumenata javnih politika predstavlja važan korak u definisanju ovih ciljeva i mera za njihovu implementaciju, a naročito za praćenje uspeha u svakom gradu i lokalnoj zajednici. U nastojanjima da gradovi dostignu što veći stepen održivosti, moraju da učestvuju svi, kako međunarodne i regionalne organizacije, finansijske institucije, regionalne razvojne banke, privatni sektor, tako i sama država i lokalne vlasti, nevladin sektor, građani, što prepoznaju i smernice Organizacije Ujedinjenih nacija ali i Skupštine opština i gradova. Bez obzira na to što svaka strana ima svoj interes i nivo uključenosti, svima je zajednički cilj dobrobit svih stanovnika i to u dugoročnom smislu, kao trajno održivo stanje.

Neadekvatno upravljanje otpadom – ogroman problem

Kao što su problemi uzročno posledični, takva su i rešenja. Pokretanjem procesa u jednoj oblasti, napravićemo zamajac za rešavanje mnogih problema. Činjenica je da je neadekvatno upravljanje otpadom jedan od najkrupnijih problema kod nas i da se odnosi ne samo na status samog otpada, već izaziva loš kvalitet vazduha, degradaciju zemljišta i zagađenje voda. Program upravljanja otpadom u Srbiji 2022-2031, koji je Vlada Srbije usvojila kao deo pristupanja EU, ima za cilj unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom kroz: povećanu stopu reciklaže,  smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponijama i smanjeno odlaganje otpada na nehigijenskim deponijama. Zato su u Sremskoj Mitrovici odlučili da se ozbiljno posvete ovom krupnom problem. Vrlo svesni da ovakav problem ne mogu rešiti sami, pokrenuli su projekte finasirane sa nekoliko strana. Pre svega, još su 2011. godine zajedno sa Gradom Šapcem pokrenuli proceduru za osnivanje Regionalne deponije Srem-Mačva, da bi 2016. godine to novo preduzeće bilo upisano u registrar privrednih subjekata. Odmah nakon postizanja sporazuma, uradili su nulta merenja parametara kvaliteta vazduha, vode, zemljišta koja ne smeju biti ugorožena.

Kolike su količine otpada u Sremskoj Mitrovici?

Kretanje otpada prati poseban dokument, a obrazac tog dokumenta sadrži: podatke o otpadu, vlasniku, transportu, ali i o primaocu otpada. Proizvođač, odnosno vlasnik, mora da klasifikuje otpad pre samog otpočinjanja kretanja. Vlasnik otpada mora čuvati kopije dokumenata o otpremi sve dok ne dobije primerak popunjenog dokumenta kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen. Da bi tretman otpada bio što kvalitetniji, bilo je neophodno uraditi analizu otpada, što su oni i uradili. Prema podacima iz Lokalnog plana upravljanja otpadom Grada Sremska Mitrovica, u ukupnoj dnevnoj količini otpada koja se prikupi sa teritorije ovog grada i okolnih sela, koja su uključena u organizovano sakupljanje komunalnog otpada, najviše je zastupljen organski otpad (baštenski i ostali biorazgradivi otpad) i to više od polovine, odnosno 55%, koji je pogodan za kompostiranje. Otpadni papir i plastika se prikupe u jednakim količinama, po 15% u odnosu na ukupnu količinu. Otpadno staklo, metal i tekstil se sakupe po oko 3% za svaku vrstu. Otpadna guma, s obzirom na to da postoji sporadično otkup starih guma, javlja se u neznatnoj količini, samo oko 1%.

Otpad je resurs

Kada su upoznali “neprijatelja”, mogli su i reagovati na pravi način. Tu im je pomoglo nekoliko projekata. Projekat “Edukacijom do ublažavanja klimatskih promena u područiju upravljanja komunalnim otpadom“, čiji je cilj smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte kao i smanjenje komunalnog otpada, odnosno pretvaranje biomase u briket za ogrev. To je najnoviji projekat jer je sada već u planu i nadogradnja Regionalne deponije Srem-Mačva, čije je podizanje finansirano iz fondova EU. Nosilac projekta je Prehrambreno-tehnološki fakultet iz Osijeka, u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada i Regionalnom razvojnom agencijom Srem. Prepoznali su vrednost otpada i, kako kažu, “otpad se više neće smatrati otpadom već resursom“. Prethodno su sprovodili projekt  „O–DVA–JA–MO“ uz podršku Ambasade Kraljevine Švedske. Ovim projektom, osim plavih kanti za primarnu separaciju otpada, koje su već podeljene mitrovačkim domaćinstvima, na ulicama u centru grada sada mogu da se vide i prvi kontejneri za odvajanje otpada – plavi (papir, plastika i metal) i žuti (staklo), dok se uskoro očekuje postavljanje istih na više od 100 lokacija u gradu. Planiraju, kada usavrše ovaj sistem primarne separacije pet ambalaže, papira, kartona i metala, da se bave organskim otpadom koji čini 60% ukupne količine otpada deponije, dakle sledeći korak je briga o kompostiranju, edukacija ljudi i podela kompostera koje svi željno očekuju. Tako se polako Sremska Mitrovica izdvojila kao jedan od najprosperitetnijih gradova u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom. To je sve zajedno pokrenulo čitav niz drugih aktivnosti koje se tiču Zelene agende tako da se intenzivno radi na ozelenjavanju, energetskoj sanaciji objekata i drugo.

Kako Prag postiže održivost?

Da bismo bili svesni vrednosti dostignuća Sremske Mitrovice, možemo proveriti koliko smo daleko od onog što, recimo, rade u Pragu, u Republici Češkoj. Kako se sa problemom otpada ali i ostalim komunalnim problemima bavi jedan od najlepših gradova Evrope – Prag, u cilju adaptacije klimatskim promenama, odnosno ostvarivanju SDG? Od Lucie Kubesa, predsedavajuće Gradskog odbora za zaštitu životne sredine Grada Praga, dobili smo jasniju sliku kakva je situacija u prestonici Češke. “Gradski odbor za zaštitu životne sredine, njegovi članovi, kao deo Skupštine grada, stvara koncept organizovanja poslova na zaštiti životne sredine i komunalnih usluga. Kada Skupština to odobri, poslove sprovode nadležna preduzeća. Prag je organizovan u 57 distrikta i svaki ima svog ‚gradonačelnika‘ i oni su ‚delegati‘ za projekte koje žele da sprovedu u svojim distriktima. Mi smo njihovo ‚rame za plakanje‘ jer su budžeti ograničeni a želje su često nerealne. Bilo o kom postupaku je reč, moramo ga sprovoditi u skladu sa procenom uticaja na životnu sredinu. Veoma je slojevit proces koji se sprovodi od državnog nivoa ka gradovima, odnosno distriktima. I neke od tih procedura traju i godinama. Ali, ipak uspevamo da Prag razvijamo. Komunalna preduzeća su organizovana takođe po distriktima i prate njihove specifičnosti. Pored urednosti, neophodno je učiniti da grad bude i prijatan. Sve smo više svedoci visokih temperature, velike količine prašine u centru grada, zato se stvaraju česme sa pitkom vodom, koju na sreću u Pragu imamo veoma kvalitetnu a takođe i raspršivači za osveženje. Restoranima se nalaže korišćenje zelenila u baštama. Smeće se odbacuje u podzemne kontejnere tako da nema otpada po ulicama. I koliko god ta neka pravila deluju obavezujuće, naš posao nije ograničavanje – već razvijanje grada. Prag ujedno spada među najzelenije gradove sa više od 200 parkova i zelenih površina. Briga se vodi o svakom primerku drveta. To nije nimalo lako održavati. Međutim, važno nam je očuvanje biodivrziteta, pribegavamo gajenju livadskih cvetnih površina umesto šišanih travnjaka kao na golf terenima. Želimo da sačuvamo pčele. Podižemo retencione površine kako bismo se bolje snašli u slučajevima obilnih intenzivnih padavina koje su sve češće”, pojasnila je Kubesa.

Zajedničke bašte u gradskom okruženju

Veliki izazov pred građanima Praga je odvajanje i sakupljanje organskog, biološkog otpada. Od januara 2023. godine, građani su u obavezi, zakonskoj, da odvajaju organski otpad i tome su namenjene braon kante za otpatke. Oni te kante moraju sami tražiti od zaduženog komunalnog preduzeća. „Sa plastičnom bočicom koju više ne koristimo ili drugom vrstom otpada znamo šta moramo uraditi, biće odložena na za to određeno mesto. Međutim, građani Praga i drugih velikih gradova takođe imaju veliku količinu biološkog otpada koji ne treba da završi na deponiji, već da ponovnom upotrebom dobije novu svrhu. Baštovanstvo je to koje omogućava da se taj krug hrane pametno organizuje“, slažu se u tome Ana Černa i Jan Smetak iz nevladine organizacije Kokoza. Zato se sve aktivnije pokreću društvene, zajedničke bašte gde ljudi pored, gajenja sopstvenog povrća, i kompostiraju, donoseći biološki otpad od kuće. Pritom su zajedničke bašte veoma značajna dimenzija povećanja zelenih kapaciteta grada, u cilju adaptacije na klimatske promene i stremljenju ka održivom gradu. Ova dva grada su odlični primeri kako gradove učiniti inkluzivnim, sigurnim, otpornim i održivim ljudskim zajednicama. Tekst: Majda Adlešić