Cirkularna ekonomija je model koji se temelji na očuvanju resursa, smanjenju otpada i promovisanju ponovne upotrebe – reciklaže i regeneracije. Ovaj pristup predstavlja alternativu tradicionalnoj linearnom ekonomiji, koja se bazira na modelu „uzmi, napravi, potroši, baci“. U Vojvodini, kao jednoj od ključnih poljoprivrednih i industrijskih regija u Srbiji, cirkularna ekonomija postaje sve važnija, jer se uočava rastući interes za održivim praksama i tehnologijama. Kroz različite projekte i inicijative, mnoge kompanije, preduzetnici i lokalne vlasti pokreću inovativne ideje koje kombinuju ekološke, ekonomske i socijalne aspekte cirkularne ekonomije.
Ponovna upotreba organskog otpada
Foto: Pixabay
Kompostiranje poljoprivrednog otpada je tradicionalna praksa koja je modernizacijom poljoprivrede potisnuta, međutim, zadnjih godina poljoprivrednici u Vojvodini, posebno oni u manjim mestima, sve više praktikuju ovu metodu. Ovaj proces omogućava ponovnu upotrebu organskih materijala, poboljšanje kvaliteta zemljišta i smanjenje potrebe za hemijskim đubrivima a uz malčiranje biljnim ostacima i bolje održavanje vodnog režima.
Jedan od ključnih principa cirkularne ekonomije je da otpad, nastao u proizvodnji jednog proizvoda, postaje sirovina za drugi proces ili proizvod. Najmanji ekološki otisak pravimo kada otpad recikliramo ili na bilo koji način koristimo na mestu gde nastaje. Takav je primer porodične proizvodnje pilića na Čeneju, nadomak Novog Sada. Njihov princip cirkularne ekonomije uspešno povezuje preradu drveta, sektor živinarstva i proizvodnju organskog đubriva.
Na Čeneju, na farmi tovni pilići uzgajaju se na podlozi koja se pravi od prirodnih materijala: piljevine i mineralnih sedimenata, a od koje se kasnije pravi organsko đubrivo. Na ovaj način ostvaruje se povoljan uticaj na životnu sredinu – smanjuje se količina otpada, čuvaju se resursi, smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a farma posluje efikasnije. U procesu se ne koriste agensi, ni mikrobiološki ni hemijski. Podloga je na mestu četrdesetak dana, nakon čega se prosejava i ostavlja da sazri (sazrevanje je proces razvijanja visoke temperature i razlaganja). I zatim se još jednom fino prosejava da bi se koristilo kao organsko djubrivo.
Urbano kompostiranje
Proces kompostiranja nije privilegija samo poljoprivrede ili seoskog stanovništva. U gradu je, još kako, moguće kompostiranje i preporučljivo je njegovo praktikovanje. Najpre, smanjujete količinu organskog otpada koji odlazi na deponiju. Zašto je to važno? Gde god odložili organski otpad, on se kompostira. Zapravo, kompostiranje je, objašnjeno jezikom hemijskih procesa, aerobno razlaganje organske materije koje se dešava i bez čovekovog učešća tokom kruženja u prirodi, procesima raspadanja i razlaganja. Ovim procesom mi samo smanjujemo svoj dug prema prirodi od koje uzimamo svake godine sve više. Kompostiranjem, odnosno razlaganjem, razvijaju se visoke temperature, i preko 80 stepeni Celzijusa. Na deponiji je to jedan on najčešćih uzroka požara jer se tamo nalaze i različite vrste otpada, čak i veoma zapaljive i opasne materije.
Kvalitet komposta zavisi od sastava i odnosa materijala koji unosimo i slažemo. Materijal se deli na zeleni materijal (kuhinjiski organski otpad), koji sadrži dosta azota, i braon materijal, koji sadrži dosta ugljenika: slama, suvo lišće, karton, hartija, seno, piljevina, krajnja rolna kartona od toalet papira, kesice iz kupovine sitno iseckane. Trudimo se da pratimo odnos koji bi odgovarao nečemu što postoji u prirodi, s obzirom na to da se kompostiranje dobrim delom odvija u prirodi i bez našeg učešća.
Zeleni deo (azot), kuhinjski otpad je praktično gorivo za kompost. Jako je bitan odnos ova dva materijala. U principu, treba da bude više braon materija (suvog i drvenastog), od zelenog. Kada slažemo kompostne slojeve, prvo ređamo braon materijale, pa zelene ostatke, i tako naizmenično. Ovo je ujedno dobra prilika da sačuvamo i na ovaj način recikliramo i materijale kao što su kutije, kartoni, ubrusi, papirne kese i sve ono što smo do tada bacali u kantu za otpatke.
Kako se kompostira?
O kompostiranju u urbanim uslovima razgovarali smo s Majdom Adlešić, vlasnicom Ekokoncept Pogona, koja se time bavi aktivno dugi niz godina.
Primer prirodnog kompostera
“Kompostirati se može i ako živite u stanu. Krenite od posude, koja je sada vaš komposter u kojem mikroorganizmi razlažu materiju. Neka vaša posuda ima 10-30 litara. Iako ne podržavam korišćenje plastike, u ovom slučaju je bolje rešenje plastična posuda (sa oznakom da je upotrebljiva za hranu), nego drvena ili metalna, a još bolji izbor je glinena, neka veća saksija ili žardinjera. S obzirom na to da je to aerobni proces, zahteva vazduh – odnosno kiseonik, neophodno je posuda ima rupice, putem kojih će biti omogućen dotok vazduha. Naravno ne preterivati! Takođe je bitno uočiti razliku između raspadanja, odnosno razlaganja i truljenja. Ako se desi da iz neke potkradene greške vaš materijal počne da truli, onda se može pojaviti i neprijatan miris, odnosno smrad. Kompostiranjem, mazerije se razlažu na sadržaj, koji inače već imaju i u kombinaciji sa ostalima, dobijaju novu teksturu, sastav i kvalitet”, objašnjava naša zelena preduzetnica.
Sam postupak pravljenja “lazanja” za kopmostiranje nije zahtevan. Slično sađenju biljaka u posudama, potrebno je napraviti drenažu, a za to su najzgodnije grančice, čak i malo deblje. Iako je njima potrebno više vremena za raspadanje, to nije sada problem jer su na dnu i imaju drugačiju funkciju. Nakon toga je dobro staviti karton u komadima, koji će se vremenom raspadati. Zbog toga treba da bude očišćen od svih delova koji su neraspadajući, kao što su lepljive trake ili neke nalepnice i ostaci lepka.
Održivo baštovanstvo
Zanimljivo je da u okviru projekta “Baštologija” naša sagovornica edukuje decu ne samo održivom baštovanstvu već i kompostiranju. Edukacija u tom uzrastu, nižih razreda osnovne škole, je veoma važna. Tu se postavlja temelj ispravnog načina života, u skladu s prirodom. Tako su i učenici donosili razne organske otpatke od kuće da bi napravili kompost za svoju baštu. “Svaki put kad složimo sloj zelenog materijala iz kuhinje, potrebno je prekriti slojem braon materijala. Tako ćemo sprečiti sakupljanje muva, pored ostalog a samim tim sprečiti ostale posledice kojima se naš kompost može pokvariti. Svaka vrsta materijala dobro je da bude usitnjena, neka vam to postane deo obrade namirnica za pripremu hrane. Kad iseckate sadržaj koji pripremate, usitnite ga i odložite u komposter. Takođe i braon materijale. Pored svega ovog potrebno je uneti i malo zemlje, za pelcer”, istakla je naša sagovornica.
Kompostiranje kao pravi primer cirkularne ekonomije preporučljivo je što više praktikovati, stvarajući čarolijom ovog proseca novi supstrat za naše saksije ili bašte, stvarate sreću kreiranja novog života.
Foto: GetyImages i privatna arhiva
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Share this: