Tog ranog letnjeg, sunčanog dana, kapiju sa ogradom – koja deli „biljno i životinjsko carstvo“ s jedne strane, u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“, i „carstvo ljudi-posetilaca“ sa druge – verovali ili ne, blokirao je svojim telom i upornom tvrdoglavošću mladi stanovnik rezervata-balkanski maga(rac), ne dozvoljavajući ulaz i izlaz posetiocima bez „nadoknade“.
Da sve ima svoju cenu i među životinjama i ljudima, ova pametna i tvrdoglava životinja potvrdila je tako što se pomerila sa kapije kada je od posetilaca dobila „poslasticu“ u obliku šargarepe i oslobodila svima prolaz u „biljno i životinjsko carstvo“, na vidno oduševljenje prisutnih.
Dabar, konji, krave, „Pepa prase“, i mage
Zasavica, Foto: M. Ćirković
Hodajući prostranim zelenim pašnjakom prepunim nabujale trave, sa vodenim kanalom u kome i oko njega sve tamošnje životinje uživaju po toplom vremenu, poput ekranizovanih serijala o afričkim prirodnim rezervatima, ovaj pomalo skriveni, a na dohvat ruke, nesvakidašnji ekosistem raznoraznih biljaka i životinja, očara i ispuni sa oduševljenjem svakog, a ponajviše urbanog posetioca, od najstarijeg do najmlađeg.
Prizori mnogobrojnih autohtonih vrsta životinja, poput podolskog govečeta, krave buše, mangulica, balkanskih magaraca, okruženih društvom od raznobojnih domaćih brdskih konja u krdu, njihovih mladunaca, različitih vrsta koza i ovaca (karakačanske ovce, vlaške vitoroge, kao i balkanskih koza), u vodi i na pašnjaku i sasvim sigurno, nesvakidašnjih biljaka, omogućavaju posetiocima da dožive sve ono što savremeni način života ne omogućava – da se sjedine sa prirodom i da sve to izbliza posmatraju.
Ovakvo mnoštvo životinja na otvorenom pašnjaku, među radoznalim posetiocima, (a među njima ima dosta dece) stvaraju oduševljenje i želju među njima da svakoj životinji priđu što bliže, da je dotaknu, pomaze i poigraju se sa njihovim mladuncima, uz vesele komentare upućene svojim roditeljima: „Tata, vidi, Pepa prase!“ − pokazujući na tek izašlu iz blata, ogromnu, umazanu blatom, braon svinju u pratnji drugih dlakavih mangulica.
Posmatrajući ovakav panoramski prizor u svem ovom skladnom šarenilu prirode pune života, momentalno se „resetuje“ svaka napetost i nelagodnost u organizmu čoveka ispunjenog savremenim načinom života, a „vajb prirode“ ispuni vas nekim čudnim spokojem i smirenošću, i kao da kaže: udahni duboko, opusti se i uživaj u trenutku.
Dragulj iz močvare drinskog porekla
Zasavica, Foto: M. Ćirković
Sve tajne ovog prirodnog dragulja, voljan je da posetiocima otkrije stručni saradnik-istraživač u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“ Mihajlo Stanković, uvek prepun korisnih i naučno potkrepljenih priča i saznanja tokom obilaska ovog rezervata prirode brodom Umbra, koji je inače ime dobio po ovoj specifičnoj, gotovo nestaloj endemskoj vrsti ribe dvodihalice – Umbra crameri.
Specijalni rezervat prirode „Zasavica“ nalazi se na području južne Vojvodine i severne Mačve, na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Srce rezervata čini rečica Zasavica u dužini od 33 km sa pritokom Batar i u tom prostoru od 1.825 hektara plodne i očuvane zemlje dominiraju vodeni i močvarni ekosistemi sa delovima poplavnih livada i šuma. Zasavica je stavljena pod zaštitu odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine, a 1996. godine, nakon prvih istraživanja, već tada su pronađene veoma retke vrste iz sveta flore i faune. Za neke biljne i životinjske vrste, kao dom, ovo područje je možda poslednje mesto u Evropi.
Ovuda su tekle dve reke: Drina i Sava. Obe reke su vremenom napustile ovaj prostor, i sada je ovo močvara. Sava ovde jeste blizu, ali ova voda u Zasavici pripada reci Drini. Ovo su drinske vode koje podzemnim putem napajaju močvaru.
Jedinstvene biljne i životinjske vrste
Zasavica, Foto: M. Ćirković
U ovom fascinantnom rezervatu prirode utočište je pronašlo 680 biljnih vrsta. Među njima, najvažnija je jedna biljka, aldrovanda. To je biljka koja se 100 godina vodila kao izumrla vrsta u Srbiji. Ovaj period je trajao sve do 2005. godine, kada je Mihajlo Stanković, stručni saradnik-istraživač u Specijalnom rezervatu prirode “Zasavica” ovde pronašao prve primerke aldrovande, i za sada, Zasavica je jedino mesto u Srbiji gde ta biljka živi.
„Aldrovanda je vodena biljka koja pluta ispod same površine vode, i hvata sitne, male životinjice i tako sebi obezbeđuje hranu. Ovakve biljke mi često nazivamo biljke mesožderke, a u stvari, radi se o insektivornoj grupi biljaka“, pojašnjava Mihajlo Stanković. Riblji svet je takođe bogat. Dvadeset vrsta riba živi u Zasavici, a jedna među njima se posebno izdvaja, umbra. Pripada porodici Umbride koja u Evropi ima jednog jedinog predstavnika.
Mihajlo Stanković, Foto: M. Ćirković
„Zasavica je jedno od tri lokaliteta u Srbiji gde možemo naći ovu ribu. To nisu velike ribe, najkrupnija među njima ima petnaest centimetara. Ono po čemu su prepoznatljive je da imaju mogućnost da koriste atmosferski kiseonik za disanje. Kada nivo vode dođe do kritične granice opstanka za ribe, ova riba se ukopava u blato, i korišćenjem atmosferskog kiseonika preživi ovaj nepovoljan period“, kaže Stanković, i dodaje da je 216 vrsta ptica registrovano dosad. „Ovde se gnezdi 111 vrsta ptica. Ističu se crna liska, ptica za koju bi mnogi rekli da je patka, a ona pripada porodici barskih koka. Dobro pliva, solidno roni, ali loše leti. Trinaesta je godina kako se ovde na tornju vizitorskog centra gnezde rode. Svake godine imaju po 2-3 mladunca, i dođu ovde u prvoj polovini marta, a između 10. i 15. avgusta kreću na put u severnu Afriku.
Ovaj „poduhvat“ nije ništa u odnosu na jednu drugu pticu, a to je lasta. Ova ptičica, koja je teška svega 25 grama, prevali put između 13 i 15 hiljada kilometara. Kreće iz Evrope, prelazi Sredozemno more, Saharu, tropsku Afriku i stiže na krajnji jug afričke obale. Na tom putu se samo pet puta odmara. Ona je jedna od retkih ptica koja može da se hrani i pije vodu u letu. Dok leti, u letu hvata insekte, guta ih i nastavlja dalje. Ako je žedna, u letu iznad vodene površine donjom stranom kljuna zahvati vode koliko joj treba i nastavlja dalje“, kaže Mihajlo, i nastavlja sa novim informacijama. „Najveća ptica koju ovde možemo da vidimo je orao belorepan. To je ptica sa rasponom krila od preko 2,5 metra. Od njega je veća samo jedna ptica, beloglavi sup, sa rasponom krila preko 3 metra. Daleke 1894. godine, braća Dombrovski zabeležili su da se sup gnezdi u okolini Šapca. Na Zasavici, iznad pašnjaka, 2016. godine, zabeležen je boravak beloglavog supa u ovom delu Srbije posle toliko godina. Nekad se sup gnezdio na Obedskoj bari, Fruškoj gori i na pet lokacija uz Dunav, plus po kanjonima i klisurama južno od Beograda. Danas se beloglavi sup u celoj Srbiji gnezdi samo na tri lokacije. U kanjonu Uvca, kanjonu Trešnjice i kanjonu reke Mileševke“, kaže Mihajlo.
Vraćena nestala vrsta – dabar
Zasavica, Foto: M. Ćirković
U Zasavicu je vraćena i jedna nestala vrsta, a to je dabar. Još 2004. godine iz Nemačke stiže 35 dabrova. Danas ih u rezervatu ima 110. Svima je ugrađen čip, tako da se telemetrijski prati njihovo kretanje preko satelita. Korišćenjem savremenih tehnologija, pojedinosti iz sveta dabrova nam postaju lako dostupne, a o njihovom kretanju.
„Zanimljivo je da je jedna porodica dabrova uzvodno Savom stigla do Bosne, a dve porodice idu nizvodno. Jedna je kod Šapca a druga kod Obrenovca. Na jugu stižu u Jadar i stižu u Drinu kod Zvornika. Podaci od pre dve godine govore da su stigli i u Moravu kod Svilajnca. Ova životinja je aktivna isključivo noću, od 22 sata uveče do 4 ujutru“, pojašnjava Mihajlo. „On je najveći glodar Evrope i Azije. Dugačak je jedan metar a težak trideset kilograma. Poznato je da dabar obara drveće. Kada obori drvo, pojede lišće, grane i koru, ali debele grane i stablo koristi za gradnju. Na Zasavici su dabrovi sagradili 12 brana. Najveća brana dugačka je 50 metara, 30 kubika drveta ugradili su u tu branu, i napravili su je za pet i po meseci.
Avantura za svakog
Vizitorski centar Zasavica, Foto: M. Ćirković
Panoramski pogled ka pašnjaku od 300 ha sa vrha vizitorskog tornja na obojen zeleno-žutim bojama najlepši i najširi deo toka Zasavice u blagom nakrivljenom luku, omeđenog trskom i belim i žutim lokvanjem, zasigurno predstavlja najviše snimljene kadrove sa mnogobrojnim „selfijima“. Da bi ugođaj bio potpun, iznajmljivanjem čamaca u rezervatu možete krenuti u sopstvena avanturistička istraživanja.
Srbija je prepuna mnogobrojnih „dragulja prirodnih lepota“ za koje ni sami nismo svesni da postoje u našem najbližem okruženju. Tek kada se otisnemo u sveprisutni digitalni prostor i virtuelno surfovanje po stotinama veb stranica o našoj zemlji, uviđamo da „tamo nešto ima lepo“. Prirodni „reset“ nije digitalni, njega treba doživeti!
Zanimljivosti:
- Tamo gde raste beli lokvanj, koliko god da je voda plitka, ispod vode je minimum jedan metar dubine mulja koji može da bude veoma opasan.
- Mužjak laste pravi gnezdo od sitnih finih vlaknastih materijala koje u obliku većeg elipsastog jajeta, uz pomoć posebno ispletene i pričvrćene pantljike zakačene za gnezdo, kači na granu drveta. Kada ga završi, udaljava se i čeka ženku da pregleda gnezdo. Ako se njoj „nova kuća“ ne svidi, kljunom pregrize tu pantljiku, gnezdo pada dole, i mužjak počinje gradnju iz početka 🙂
Tekst i fotografije: Miloš Ćirković
SRP „ZASAVICA“ − ODRŽIVA ŽILA KUCAVICA | EKO VEST