Prema Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji 2022–2031, u 2020. godini bilo je 81.405 tona tekstilnog otpada u mešovitom komunalnom otpadu, a odvojeno je prikupljena samo 61 tona od ukupne količine ili 2,8%. Prijavljena godišnja količina nastalog tekstilnog otpada iz industrije je 8.617 tona. Nedostaje nam infrastruktura za odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada. Zabranjeno je odlaganje na deponije, a samim tim i dosta tekstilnog otpada završava u rekama, na divljim deponijama jer je mali broj reciklažnih dvorišta koja prikupljaju ovu vrstu otpada. Uz subvencije Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, tokom 2023. godine pokrenuto je savremeno postrojenje za reciklažu tekstila u Sremskoj Mitrovici, tako da je ovo prva linija za reciklažu tekstila u regionu. Zahvaljujući ovom postrojenju, u mogućnosti smo da na pravi način rešavamo problem tekstilnog otpada.
Sledeći korak je da na teritoriji cele Srbije, pa i Vojvodine budu postavljeni kontejneri za sakupljanje otpadnog tekstila. Bilo je pokušaja postavljanja kontejnera, međutim, oni su obijani i posle nekog vremena sklanjani s ulica. Upravljanje tekstilnim otpadom nije razvijeno kod nas, niti postoji sistemsko rešenje uređeno zakonodavnim okvirom. Niko se ne pita šta se dešava sa otpadom koji čini 3-5% tela deponije. Obično su u fokusu javnosti neki drugi tokovi otpada.
Urbani buvljak
U Novom Sadu, kao i u drugim gradovima, postoji veliki broj sekendhend prodavnica, tu je takođe, nadaleko čuvena Najlon pijaca. Prošle, 2023. godine, kao odgovor na sve prisutniji „praznik konzumerizma“ Crni petak, prvim Urbanim buvljakom izdvojile su se aktivnosti dve mlade preduzetne žene – Une Petrović i Nine Buač. Pokrenule su Urbani buvljak i time uspele da popularizuju ideju prodaje starih stvari, i ljudima koji ne znaju šta će sa starim stvarima dale mogućnost da ih plasiraju. Mnogi često ne znaju gde da nose stvari koje više ne koriste. Neki ne žele da daju svoje stvari, posebno garderobu u nepoznatom pravcu.
Ima tekstilnih kompanija koje rade reciklažu ali odnošenjem garderobe na reciklažu njima, podržavamo njihov rad nad kojim je velika senka ne samo zbog zagađenja prirode, već i socijalnih momenata, kao što su izrabljivanje radne snage, posebno žena i dece. A s druge strane, mnoge ustanove kojima je deo posla da to sakupljaju za humanitarne i druge potrebe odbijaju da prime stvari kada im se ponude.
Kupovina polovnih stvari
Fokus i cilj Urbanog bivljaka je da se normalizuje prodaja polovnih stvari. Ocenjuju da kod nas još uvek mali broj ljudi slobodno i bez predrasuda kupuje polovne stvari, bez osećaja manje vrednosti i stida. To su ove preduzetnice htele da promene.
„Nema loše energije kada se nose stare stvari, nema mesta bilo kakvom negativnom razmišljanju“, i same konstatuju da je i kod novih stvari upitno kakvu energiju nose, i što je još diskutabilnije kakvim je sve hemijskim materijama tretiran tekstil koji sada stiže na tržište. „Kod nas je jako dugo vladalo ‘pravilo’ da je jako bitno šta se nosi od brendirane robe i to se prenosilo na decu, što je bila neka zona prepoznavanja. Sada je drugačije, ne jenjava potreba za brendovima ali se sada više pažnje poklanja kvalitetu. Tako da se faktor kvaliteta pojavio kao dominantan. Jako važno je da smo svesni i da je fast fashion došao dotle da kvalitet više ne postoji, ljudi su shvatili da mogu kupiti, na primer, kašmirski džemper samo ako kupe neki komad iz 70. godina, neki vintage komad. Sada su to uvidele i fast fashion kompanije, i počele da izbacuju kao premijum kolekcije neke kvalitetnije robe“, kaže Nina, koja ima iskustva u modnoj industriji. „S druge strane, društvene mreže pomogle su ljudima koji imaju stila i koji su kreativni, da se pokažu kao jedinstveni po svom odabiru garderobe, načinu na koji je nose pa samim tim i gde je nabavljaju. I ne samo po stilu oblačenja, već i uređenja doma. Kod nas još uvek nije moguće kupiti nameštaj koji je tog kvaliteta pa se i to donosi sa strane“, dodaje Una.
Održiva moda
Kao suprotnost brzoj modi, odnosno rešenje kojim ćemo spasti resurse i smanjiti zagađenje, često se navodi održiva moda. Međutim, održiva moda nije neki savremeni koncept već je prisutna kroz čitavu istoriju odevanja kao civilizacijski koncept. Definitivno je da moda kruži, od uticaja tradicionalnog odevanja na nove modne trendove, do toga da se u određenim vremenskim periodima ponovo u dizajnu koriste već korišćeni elementi, kako bismo rekli, vraća se moda. Danas je moda obeležena uticajem savremene tehnologije, biotronike i svega što donosni savremeni svet, tako da je deo razrešenja i tu.
Kako se izlazi iz začaranog kruga odolevanja modnim trendovima, konzumerizmu, očuvanju resursa i o njenoj ideji objasnio je mladi preduzetnički par – Isidora Adlešić i Jovan Dobrić iz Novog Sada, koji stvaraju u okviru Metafora studija u podzemnom prolazu u centru Novog Sada.
Vanja, model Metafora studija
Isidora se bavi pronalaženjem i redizajnom odeće i svih ostalih detalja važnih za modu, a Jovan je tehnička i logistička podrška. To što kroz taj proces stvaraju i plasiraju na tržištu su jedinstveni vintage modni komadi. Kako kažu, njihova izvorna jedinstvenost je u njihovom dizajnu kroz boje i dezene, poreklo i kvalitet samih materijala i kompletnog odevnog predmeta. Dodatnu jedinstvenost stvara dizajnerka intervencijom koju radi na njima. Pod pojmom vintage garderobe podrazumevaju se izuzetno kvalitetni i retki komadi. Isidora za svoj rad bira takve primerke iz perioda od 70. do 90. godina prošlog veka, najbliže našem vremenu do primeraka iz 2000. godine.
„Međutim, mnogo više pribegavam intervencijama redizajna i prepravke. Pratim odevni predmet i poruku koju on nosi u svom izvornom obliku i dajem mu novo značenje kroz novi izgled. Idem ka tome da ga osavremenim ali da kroz to sačuvam njegov izvorni izraz. Praktično nečemu iz prošlog vremena, što bi verovatno završilo na deponiji, dajem novi život“, kaže mlada dizajnerka. Posebno je posvećena izradi “novih” odevnih predmeta, ali opet ne od novih materijala već kompletnom dekonstrukcijom predmeta koje nalazi i ponovnim kreiranjem, sklapanjem.
Cilj: smanjiti ekološki otisak
„Kroz čitav proces od kreiranja do finalnog proizvoda, osim možda nekih delova pozamanterije koristim već upotrebljavan materijal. Sve je u upotrebi samo da se izbegne nabavka novih materijala. Jer krajnji cilj i motiv i jeste smanjiti ekološki otisak koji se stvara u tekstilnoj industiji. Tako nastaji novi, jedinstveni odevni predmeti, u malim serijama i svaki je autentičan. Svaki je metafora. To je to. Ideja da prenesenim značenjem kroz odeću pokažem i sopstvenu jedinstvenost ali svakog ko izabere da nosi modele koje dekonstruišem i redizajniram“, objašnjava Isidora.
Sagovornici iz ove priče sarađuju. Metafora studio je jedan od najvernijih izlagača na Urbanom buvljaku. Na završetku razgovora sa sagovornicima, potpuno mi se potvrdila rečenica Margaret Mead: „Nikada nemojte sumnjati da mala grupa promišljenih posvećenih pojedinaca može promeniti svet. U stvari, to je jedina stvar koja je ikada mogla.“
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Pixabay
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Share this: