NOVI SAD – GRAD BICIKLISTA

Kretati se na lagan, ekonomičan, elegantan i ekološki način, bez buke i zagađenja životne sredine, do željene destinacije, može svako, pod uslovom da sedne na bicikl i sve dok ste voljni da okrećete pedale, taj nezamenljiv osećaj slobode kretanja i „vetra u kosi“ je tu, jer naravno, sami proizvodite „gorivo“ za vaše kretanje, koje u osnovi nije samo rekreativno. Bicikl je nešto mnogo više od toga. On je za mnoge u svetu i kod nas vid nezamenljivog transportnog sredstva. Ljudi širom sveta koriste ovaj vid transporta bez obzira na vremenske uslove, kišu i vetar. Biciklizam je način života, a Novi Sad grad biciklista.

Oko 50.000 Novosađana vozi bicikl

Grad Novi Sad oduvek je bio prepoznatljiv – i u bivšoj Jugoslaviji – kao grad biciklista, ali i po mnogobrojnim uređenim biciklističkim stazama po kojima se život odvijao na dva točka.

U razgovoru sa Markom Mazalicom, predsednikom Udruženja „Novosadska biciklistička inicijativa“, nevladine organizacije koja je osnovana radi ostvarivanja ciljeva građanskih zahteva u oblasti unapređenja, razvoja i promocije biciklizma, zdravih stilova života, energetske efikasnosti i održivog razvoja kroz građanski aktivizam, saznajemo da broj ljudi koji voze bicikl u Novom Sadu nije mali i da trenutno učešće biciklista u saobraćaju iznosi oko 12%, što znači da oko 50.000 građana koristi ovo prevozno sredstvo.

Novi Sad – grad biciklista

Bicikl – nulta emisija štetnih gasova

„Mnogostruke su prednostima ovog vida saobraćaja u gradu i van njega. Pre svega, biciklisti direktno utiču na smanjenje zagađenja vazduha, čime lično stvaramo bolje životno okruženje za sve nas, za našu decu i sugrađane. Takođe, ne plaćamo parking niti gorivo, tako da štedimo kućni budžet. Bolje zdravstveno stanje koje proizilazi od korišćenja bicikla nije uopšte zanemarljiv podatak. Činjenica je da vožnjom bicikla možemo smanjiti mogućnost kardiovaskularnih oboljenja za više od 50%, što je izuzetno važno u zemlji čije se stanovništvo svakodnevno bori sa ovom vrstom bolesti.

Kada govorimo o životnoj sredini, pre svega, moramo uzeti u obzir nultu emisiju štetnih gasova koje bicikl ispušta u atmosferu. To praktično znači da bicikl kao prevozno sredstvo ne proizvodi nikakve štetne efekte po životnu sredinu. S druge strane, važno je napomenuti i sekundarne štetne efekte na čije smanjenje bicikl utiče − na mesto jednog automobile, stane čak deset bicikala. To znači da se umesto jednog automobila kojim se preveze jedna osoba, na deset bicikala može prevesti čak deset osoba. Ako uzmemo u obzir koliku površinu zauzimaju automobili, biće nam jasno da bicikl zauzima mnogo manje javnog prostora, te iz toga možemo zaključiti da sa više biciklista na ulicama grada imamo i manje potrebe za betoniranjem površina, te više slobodnih javnih površina za, na primer parkove, dečja igrališta, sportske i rekreativne zone i slično. Takođe, bicikl ne uzrokuje zagađenje prašinom ili bukom koje automobili proizvode“, ističe Mazalica.

Novi Sad – grad biciklista ima oko 140 km biciklističkih staza

Svakako, za kretanje biciklista u uslovima gradskog saobraćaja, najbezbedniji putevi za njih su biciklističke staze, po kojima je Novi Sad, u odnosu na mnoge druge gradove u Srbiji, bio oduvek prepoznatljiv.

„U Novom Sadu ima oko 140 km biciklističkih saobraćajnica, a za njihovo održavanje i izgradnju zadužena je Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije. U poslednjih nekoliko godina, intenzivirani su radovi na unapređenju biciklističke infrastrukture, no, ako želimo pratiti primere najrazvijenijih biciklističkih gradova Evrope, potrebno je uložiti još više truda i napora kako bi izgradili još više staza za bicikliste, što i nije toliko teško, s obzirom na to da je Novi Sad vodeći grad na ovom polju“, kategoričan je Mazalica, i dodaje da je u oko 20 jednosmernih ulica u Novom Sadu omogućen dvosmerni biciklistički saobraćaj, i da je ovo praksa koja je sve zastupljenija u gradu.

Obeležje na biciklističkim stazama, foto: Miloš Ćrković

Prema njegovim rečima, ovakvo planiranje omogućava biciklistima brži dolazak na odredište i skraćivanje puta, čime se popularizuje bicikl u odnosu na automobile. Takođe, uvođenje ovog sistema pokazalo se kao veoma bezbedno – od prvog uvođenja dvosmernog biciklističkog saobraćaja u jednosmernim ulicama nije se dogodio nijedan incident između biciklista i motornih vozila.

Bezbednost pre svega

Ipak, sa stanovišta bezbednosti biciklista u saobraćaju, ponekad se čini da „nije nimalo lako“ biti biciklista u sve više automobilima zakrčenom gradskom saobraćaju.

„Pre više od 20 godina bilo je skoro nemoguće voziti bicikl gradom. Nedostatak biciklističke infrastrukture i veoma mali broj biciklista učinili su da vozači motornih vozila uopšte ne primećuju bicikliste na ulicama. Sve ovo napravilo je potpuno nebezbedno okruženje za bicikliste. Međutim, unapređenjem biciklističke infrastrukture u toku poslednje decenije, sve veća ulaganja u biciklistički saobraćaj i promocija bicikla kao prevoznog sredstva kroz različite aktivnosti, uticali su na povećanje broja biciklista na ulicama, čime su biciklisti postali vidljiviji u saobraćaju, a vozači motornih vozila sada više obraćaju pažnju na bicikliste. Time se bezbednost biciklista dosta povećala“, objašnjava Marko.

Da bi bezbednost svih učesnika u saobraćaju bila na najvišem mogućem nivou, potrebno je i da se vozači bicikala ponašaju u skladu sa saobraćajnim propisima i da vode računa o načinu na koji oni učestvuju u saobraćaju i da svojim kretanjem ne ugrožavaju ostale učesnike kao i sebe.

“Saobraćajna kultura u našoj državi, pa i gradu je među svim učesnicima na veoma niskom nivou, i to direktno utiče na loše statističke podatke o saobraćajnim nezgodama u Srbiji. Vozači automobila prevashodno ne poštuju prvenstvo biciklista i pešaka, na primer, neki od njih nemaju osećaj prilikom preticanja biciklista i ne ostavljaju im dovoljno prostora kada ih pretiču, što može biti veoma opasno za bicikliste. Takođe, ne vode računa gde parkiraju auto i imamo veliki problem sa nepropisnim parkiranjem na biciklističkim stazama, što pravi problem biciklistima prilikom kretanja, ali za bezbednost. S druge strane, veliki broj biciklista nije osvetljen noću i u uslovima smanjene vidljivosti, što je nedopustivo. Svake godine sprovodimo akcije besplatne podele svetala neosvetljenim biciklistima. Tokom tih akcija, razgovaramo sa sugrađanima o potrebi da imaju svetla na biciklu, jer ne samo da je to zakonska obaveza, već ih svetla čine vidljivim i povećavaju njihovu bezbednost“, objašnjava Marko.

Promocija bicikla kao prevoznog sredstva

NS kritična masa, foto: Miloš Ćirković

Sasvim sigurno se može reći da „Novosadska biciklistička inicijativa“, kao udruženje građana doprinosi popularizaciji korišćenja bicikala kod svih njihovih sugrađana a i šire, kao sigurno i brzo prevozno sredstvo koje doprinosi očuvanju životne sredine.

Marko Mazalica kaže da od svog osnivanja, 2011. godine, udruženje svake godine realizuje projekte i aktivnosti na promociji bicikla kao prevoznog sredstva. Aktivnosti ove vrste, uz podršku različitih donatora, sprovode vrlo uspešno, a dokaz tome su svakako brojevi − 2011. godine je svega oko 3% građana vozilo bicikl.

„U Novom Sadu, kako smo već rekli, 12% građana koristi bicikl, dok je primera radi taj procenat u Beogradu svega 1%. U ostalim gradovima u Srbiji se u proseku taj broj kreće od 1% do nekih 2 ili 3%, što je vrlo malo. Ni region nije bolji, Podgorica kao glavni grad Crne Gore ima svega 1,5% biciklista u saobraćaju, dok je u Banjaluci on između 2% i 3%. U Zagrebu svega 3% građana vozi bicikl. Ove brojke svakako pokazuju da je Novi Sad definitivno biciklistička prestonica Srbije ali i regiona“, s ponosom konstatuje Marko.

Subvencije za kupovinu novih bicikala

Foto: Miloš Ćirković

A koliko Grad Novi Sad i Gradska uprava za zaštitu životne sredine želi da pomogne svojim sugrađanima u nabavci novih dvotočkaša zarad popularizacije korišćenja bicikala, govori podatak da je 2021. godine realizovan prvi krug podele subvencija za kupovinu bicikla za građane Novog Sada. Mazalica podseća da se i narednih godina realizovala ista akcija, a kako su odziv i interesovanje građana veoma veliki (što se vidi i u broju prijavljenih − svake godine se prijavi oko 10.000 građana), sigurni su da će Grad nastaviti sa ovom praksom i u potpunosti podržavamo dalju podelu subvencija. Do sada je podeljeno oko 3.000 subvencija za kupovinu dvotočkaša.

3. jun − Svetski dan bicikla

Biciklistička zajednica u celom svetu odnedavno obeležava 3. jun kao Svetski dan bicikla. Ovaj datum se takođe proslavlja među ljubiteljima dvotočkaša u Novom Sadu. Kako to sve tada izgleda, najbolje je videti i doživeti družeći se sa mnogobrojnim ljubiteljima biciklizma, a Mazalica kaže da svake godine organizuju razne aktivnosti namenjene prvenstveno građanima.

Uglavnom je to bici doručak, kao nagrada za sugrađane koji su odlučili da taj dan voze bicikl, takođe bici bioskop, a ove godine je to bila velika dečja biciklistička vožnja ulicama grada, popularna „Vožnjica“, na kojoj je čak više od 1.500 dece sa roditeljima provozalo svoje bicikle ulicama Novog Sada. Mazalica konstatuje da su time pokazali da su definitivno uspeli da prilagode grad biciklistima.

Svaki grad je grad biciklista

„Definitivno svaki grad može biti prilagođen biciklistima, bez obzira na geografsku konfiguraciju. Mnogi brdski gradovi u Evropi i sa većim uzvišenjima nego u gradovima kod nas, prilagođeni su biciklistima, pa što ne bi bili i gradovi u Srbiji? Međutim, mislim da naši gradovi nisu spremni da prate korake Novog Sada i prilagode svoje ulice biciklistima. Tu ne vidim finansije kao kamen spoticanja, niti konfiguraciju terena, već prvenstveno spremnost lokalnih vlasti da oduzimanjem prostora od automobila, ulice prilagode biciklistima, pešacima, deci, osobama sa invaliditetom i javnom prevozu, i time naprave humaniji grad za svoje građane. Ovde je glavni kamen spoticanja naša kultura i naš mentalitet. U našem društvu je automobil i dalje statusni simbol, dok je sramota voziti bicikl jer je ‘bicikl samo za siromašne’. Sve dok se ovakav loš narativ u društvu ne promeni i dok građani ne promene svoje mišljenje i mentalitet, bicikl će biti totalna nepoznanica, a naši gradovi će se gušiti u smogu i izduvnim gasovima od automobila i sa sve više betona a manje prostora za zelenilo, decu, pešake, bicikliste i generalno humaniji grad“, zaključuje Marko Mazalica.

Svet je mnogo lepši kada se posmatra sa bicikla. Zadovoljstvo vožnje počinje jednim zamahom pedale.

Jeste li spremni za nezaboravnu vožnju?

Lajkujte EkoVest na Facebooku

Zapratite EkoVest na Twitteru

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković