Tag Archive Novi Sad

ByAdmin

ŽIVIMO U “URBANOJ RERNI”

Gradovi čine jedan posto svetske površine, troše 78 % energije a proizvode 60 % ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Iz godine u godinu, primetno je širenje gradova, sve manje je zelenih površina, a sve veći broj stanovnika – sve to utiče na povećanje temperature u urbanim sredinama. Zbog svega navedenog, predviđanja su da će u budućnosti u gradovima biti znatno toplije, u odnosu na njihovu okolinu. Zbog toga se u poslednje vreme sve više govori o urbanoj klimi. O ovoj temi ragovarali smo sa dr Draganom Miloševićem, docentom na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

“Urbana klima je najbolji dokaz čovekovog uticaja. Kako smo izgradili naselja i kako su se ona razvijala, naš otisak i uticaj na klimu je sve veći. Glavni pokazatelj urbane klime je fenomen urbanog ostrva toplote, drugim rečima, grad je znatno topliji u odnosu na svoju prirodnu okolinu. Čovek je podigao naselja, izgradio zgrade, puteve, prakinge, i za to je utrošeno mnogo asfalta, čelika, betona, stakla. Svi ti materijali upijaju znatno više sunčeve toplote nego neko zemljište, na kom raste trava, zelenilo, usevi… Samim tim, ako ta urbana površina više upije toplote, ona će je više i emitovati u atmosferu, i zagrevaće se grad. Zato kažemo da živimo u “urbanoj rerni“. Čim izađemo iz grada, osetimo razliku između regionalne i urbane klime unutar grada.”

Projekcije pokazuju da će do polovine ovog veka 70 % stanovnika na planeti živeti u gradovima. Kako život u gradu učiniti podnošljivijim, prijatnijim?

„Nažalost, posebno u zemljama u razvoju, kao što je Srbija, i dalje se više ceni sivo, nego zeleno, parkovi su nužno zlo. I do god razmišljamo da li napraviti park ili parking, bićemo u problemu. U razvijenim državama, zelenilo se čuva a zelene površine se uvećavaju. To moramo i mi primeniti, jer urbana klima sve više negativno utiče na čoveka, i ako ne ozelenimo gradove da budu “ecofriendly” – biće sve teže živeti u njima. Već je dokazano da u gradovima toplotni talasi utiču na smrtnost stanovništva, posebno starijih. Ta toplota je nevidljiva, za razliku od poplava, kada imamo dosta upečatljiv hazard a toplotni talasi i njihov efekat prođe nezapaženo u javnosti, tako da se ne vodi računa o njihovim negativnim uticajima.”

Tokom leta, život u urbanim sredinama postao je nezamisliv bez upotrebe klima-uređaja, što dodatno povećava temperaturu u gradu a istovremeno se emituje i više ugljen-dioksida u atmosferu. Koliko sve to utiče na urbanu klimu, i šta je rešenje?

“Zaista je došlo vreme da se danas, bez korišćenja klima-uređaja, ne može normalno živeti, posebno tokom toplotnih talasa koji su upravo posledica urbane klime. U tim situacijama, rashlađujemo se klima-uređajem, koji izbacuje toplinu iz stana i dodatno zagreva i ovako toplu atmosferu, dodatno emituje gasove s efektom staklene baste, jer nažalost struja koju koristimo je najčešće iz prljavih izvora. Tako da je to jedan ciklus u kom se vrtimo ukrugu, koji postaje sve teži i gori za planetu. Jedno od rešenja je da urbane sredine učinimo što prirodnijim, koliko je to moguće. Jedan od dobrih primera su zeleni zidovi i krovovi, koji znatno utiču na smanjenje korišćenje klima-uređaja. Ako pokušamo da ulažemo u zelenu infrastrukturu ili neku dodatnu plavu infrastrukturu, kao što su npr. fontane, prskalice – uticaćemo na smanjenje zagrevanja a samim tim ćemo trošiti i manje struje, a i manje ćemo zagađivati vazduh u gradu.”

Da li i koliko urbana klima utiče na globalnu klimu?

„Urbana klima je lokalni fenomen i ispoljava se unutar grada, ali svakako utiče i na regionalnu i na globalnu klimu. Stanice koje se koriste za analizu globalnih podataka, nalazi se unutar gradova. Naravno, da će takve stanice pokazivati nešto višu temparaturu a to je imput za globalnu kalkulaciju. Problem je što su neke stanice bile na rubu grada ili izvan grada a širenjem naselja one se sada nalaze u gradu. Teško je razdvojiti urbani signal u odnosu na globalne cikluse i globalne promene klime. Naravno, naučnici i statističari pokušavaju da uklone taj urbani efekat i zadrže samo prirodni signal ali to je teško razdvojiti.”

Istraživačka tim Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu godinama se bavi urbanom klimom s akcentom na Novi Sad. Da li se menja klima u Novom Sadu, šta kažu vaša istraživanja?

Foto: GettyImages

“Imamo podatke za poslednjih nekoliko godina. Grad je takav da ima svoju mikroklimu. Svaki deo grada ima drugačiji signal. Imamo stanice u centru, na Limanu, Petrovaradinu, Grbavici, Klisi… Ako pojedini delovi grada imaju više zelenila, između zgrada postoji veći slobodan prostor – tu je temperatura niža i biće prijatnije za život kao što su npr. Limani. Grbavica je gusto izgrađena, to je urbano ostrvo toplote jer nedostaje zelenila. Tu se oseti najjači efekat urbane klime. U Novom Sadu, u toku toplotnih talasa noću, bude od 10 do 12 stepeni toplije u odnosu na Rimske Šančeve ili na prirodne delove oko grada. U gradu je za 10 stepeni toplije u odnosu na 10 km izvan grada, to je mala razdaljina a velika razlika u temperaturi .Mi, osim temperature, pratimo i vlažnost vazduha i primećuje se da u gradu postoji i manja vlažnost zbog manje zelenih površina.Takođe smo pratili i urbane poplave i otkrili kritične lokacije gde urbane mikro depresije utiču na akumulaciju atmosferskih padavina. Ono što trenutno radimo jeste podizanje zelenog zida i zelenog krova na školi „Milan Petrović“ u Novom Sadu. Na tom primeru pokušaćemo da izračunamo koliko zelena infrastruktura utiče na uštedu energije unutar zgrade, merićemo klimatske elemente unutar i izvan zgrade, da vidimo kako ta zelena površina utiče na promenu temperature, vlažnosti, na pravac vetra itd… Na školi će biti postavljeni i solarni paneli, tako da ćemo za održavanje infrastrukture koristiti prirodne izvore energije. Ovo radimo u okviru prekograničnog projekata sa Hrvatskom “GreEnergy” koji se odnosi se na ozelenjavanje gradova, odnosno razvoj i promociju energetske efikasnosti i održive životne sredine u urbanim sredinama. Imaćemo tako ogledni primer u Novom Sadu i u Osijeku.”

Istraživanja o temperaturi i vlažnosti vazduha kao i padavinama urađena su zahvaljujući pregograničnim projektima sa Mađarskom. Reč je o projektima Urban-Path i Urban-Prex. Šta je Novi Sad time dobio?

“Dobili smo dve velike mreže – mrežu za praćenje klimatskih parametara temperature i vlažnosti i mrežu za praćenje padavina u različitim delovima grada, i Novi Sad je dobio tri sistema rane najave. U gradu postoji mreža od 27 mernih stanica za merenje temperature i vlažnosti, u različitim delovima grada, tako da smo pokrili lokalne klimatske zone od Grbavice, svih Limana, Telepa, Petrovaradina, Klise do Sremske Kamenice. Imamo stanice i izvan grada, i tu smo mogli da “osetimo” toplotni puls grada, da vidimo koji delovi i kada su najugroženiji od viška toplote. Sad imamo jednu dobru sliku na osnovu koje se, u pojedinim delovima, može uticati na izgradnju, da se traže obavezni zeleni elementi na zgradama kako bi se smanjio negativan uticaj da se ne bi pogoršalo stanje. Na našim sajtovima, građani mogu unapred da vide (do 48 sati) u kojim delovima grada se očekuju obilne padavine i gde su moguće poplave. Ti podaci su javno dostupni. Grad i JKP “Vodovod i kanalizacija”, sa kojima sarađujemo, imaju pristup našim prognozama i modelu, tako da na vreme mogu da reaguju i vide koji deo grada je ugrožen. Dobra stvar ovih projekata je da je 85 % budžeta za sisteme rane najave novac dobijen iz fondovi EU. Nadam se da ćemo u budućnosti kroz slične projekte unaprediti kulturu stanovanja, urbanu klimu u gradu i podići svest građana. Određeni sektori i javna preduzeća u gradu već koriste naše podatke ali mislim da tom polju treba još mnogo da se napreduje. Krajnji cilj urbane klime je da se poboljša život čoveka u gradu, kao i da se rezultati primene u arhitekturi i urbanom planiranju, da ukažemo koji delovi grada su najugroženiji od toplotnih talasa, od padavina, vetrova, i da na osnovu toga grad i gradske institucije planiraju razvoj tih delova grada. Ako se planira grad bez klime, neće biti dobra situacija.”

Temperatura u Novom Sadu raste, vlažnost je manja a šta kažu vaša istraživanja u vezi sa količinom padavina?

„Padavine su varijabilne. Morate imati niz duži od 20 do 30 godina kako biste uhvatili određene trendove. Naša mreža radi više od godinu dana i pratićemo situaciju i ubuduće. Dosad smo uočili da grad, na neki način, “uhvati” određenu količinu oblaka, veže za sebe i dobije određenu količinu padavina, posebno severni deo grada prema Klisi i Temerinu.Treba nam nekoliko godina,više sezona da uhvatimo signal kako grad utiče na padavine, jer to je i u svetu manje istraženo područje u odnosu na temperature.”

Novi Sad ima dve mreže – za merenje temperature i padavina, što je dobra osnova za buduće planiranje razvoja grada. Kakva su iskustva u svetu, kako veliki višemilionski gradovi utiču na urbanu klimu, ima li pozitivnih primera?

Foto: Pixabay / moritzklassen

„Što se tiče urbane klime, ističe se Honkong. Tamo se ulaže veliki novac u istraživanja, decenijama postoji velika mreža za merenje temperature, vlažnosti i vetra u svim delovima grada, i na osnovu tih podataka rade planiranje grada. Površina Honkonga je ograničena i grad se širi u visinu, raste broj stanovnika i njima su dragocene informacije o urbanoj klimi, jer oni svoje planiranje zasnivaju upravo na tim podacima. Oni žele da povećanje stanovništa ne utiče negativno na život u gradu, nego da kroz dizajn i planiranje utiču na ublažavanje tih negativnih efekata. Dobro rade i u Feniksu u Arizoni. Oni koriste mobilna mikrometeorloška kolica i rade mobilna merenja. Razvili su model mikrometeoroloških kolica i mi ćemo preko najnovijeg projekta “GreEnergy” to isto uraditi. Imaćemo dvoja kolica da analiziramo mikroklimu. Gradovi koji dobro koriste podatke urbane klime za svoj razvoj su Amsterdam i Pariz, a u Kanadi je to Toronto.

Klima će se menjati, i sve više stanovnika živeće u gradovima. Samim tim naše ponašanje i urbano planiranje moramo prilagoditi onom što nas čeka. Novi Sad ima dobre osnove, imamo podatke o temperaturi i vlažnosti, padavinama, poplavama, a u budućnosti ćemo imati mikro podatke za različite delove grada. To je odlična osnova da se ti podaci primene za arhitektonska i urbana rešenja, u cilju poboljšanja kvaliteta života u Novom Sadu“, zaključio je dr Milošević.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Pixabay, GettyImages

* Tekst je nastao u okviru projekta „Klimatske promene: Suočavanje sa stvarnošću“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva zaštite životne sredine.

ByAdmin

MOŽE LI NOVI SAD POSTATI ZELENI GRAD?!

Ne tako davno, u bivšoj Jugoslavili, Novi Sad je bio jedan od tri najzelenija grada. Danas smo svedoci da glavni grad Vojvodine ima jedva oko pet procenata zelenih površina. Zašto je došlo do ovakve situacije, na koji način promeniti ovaj trend i kako poboljšati trenutno stanje, i šta sve nedostaje Novom Sadu da postane zelena prestonica Evrope – bila su samo neka od pitanja i tema o kojima se polemisalo na panel-diskusiji „Novi Sad – zeleni grad“, koju je u Kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada – Gradske uprave za zaštitu životne sredine.

PRISUTNI PROBLEMI

“Biljke imaju veliku ulogu u prečišćavanju vazduha, vode i zemljišta, ali je isto tako bitan i estetsko-dekorativni efekat. Sasvim je sigurno da je mnogo lepši deo grad, a i zdravije okruženje, u kom se nalazi dosta zelenila. A problem sa kojim se često suočavamo jeste kako odabrati adekvatne biljne vrste. Teško je podići i održavati nove zelene površine u urbanim uslovima, gde ima dosta betona i asfalta. Zdravo zelenilo u gradu nije dovoljno samo zasaditi, već ga treba i održavati. Stoga je neophodno dugoročno strateško planiranje, a posao Saveta je da nametne pitanje zelenih površina u gradu, i da mu da na značaju“, rekao je direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i predsednik Saveta za ozelenjavanje i pošumljavanje grada prof. dr Saša Orlović.

Novi Sad trenutno ima 12 m² zelenila po stanovniku, a prof. dr Orlović je istakao da im je plan da se te površine uvećaju. Posebnu pažnju će, kako je rekao, posvetiti vertikalnom ozelenjavanju, jer mnogo ima zrgada u gradu i neophodni su tzv. „zeleni zidovi“. Prioritet Saveta je i zeleni prsten oko grada, a Projekat vetrozaštitnih pojaseva za Novi Sad je gotovo završen i on predviđa 500 km novih drvoreda koji će povećati prirodni diverzitet, čuvati grad od vetra, vezivati ugljen-dioksid ublažavajući tako efekte klimatskih promena.

DIGITALNI KATASTAR ZELENILA

„U toku je izrada katastra zelenila, to je kapitalno delo, jer ćemo konačno imati definisano svako stablo, svaku zelenu površinu, šta je urađeno pre, šta treba da se uradi, i on će omogućiti bolje funkcionisanje unutar gradskih struktura. Važno nam je da znamo stanje zelenih površina, mere koje treba da se sprovedu, da li su prisutne štetočine i koje, i taj katastar bi trebalo značajno da unapredi gazdovanje zelenilom. Digitalni katastar, zapravo samo snimanje biće završen do kraja novembra“, istakao je prof. dr Orlović.

Majda Adlešić, inženjerka hortikulture, rekla je da se Novom Sadu desio stvahovit urbicid, jedno urbanističko razaranje koje je povuklo za sobom i uništavanje zelenila. Prema njenim navodima, 50-tih i 60-tih godina prošlog veka imali smo takozvanu buldožer revoluciju, kada su bulevari presekli tu radijalnu struktutu grada i uništili tada delove gradskog jezgra i zelenila. Sve je to još tada doprinelo razaranju zelenila, koje je nastavljeno i kasnije.

“Mislim da postoji mogućnost da se vrati nekadašnja slika Novog Sada, da se zelenilo obnovi, ali mnogo toga zavisni od nas samih – ne samo od stručnjaka, ne samo od strategija, planova sadnje, već i od svakog pojednica – kako ćemo se ophoditi prema tome”, smatra Adlešićeva.

MASOVNA SADNJA – NAJBOLJE REŠENJE?

Pejzažna arhitektkinja JKP „Gradsko zelenilo“ Olja Savić rekla je da za svakog pejzažnog arhitektu ili inženjera hortikulture pitanje zašto je Novi Sad izgubio značajan procenat zelenih površina poprilično bolno. Podsetila je da „Gradsko zelenilo“ nije jedina institucija koja učestvuje u procesu upravljanja javnim zelenilom u gradu.

“Gradskom zelenilu“ povereno je oko 530 hektara javnih zelenih površina, s tim da nisu obuhvaćene sve javne površine, povereno nam je na održavanje zelenilo urbanih blokova, i pojedinih ulica u naselju sa individualnom gradnjom. Održavamo oko 70.000 stabala, više stotina komada šiblja, oko 3.500 kvadratnih metara cvetnih površina, možda zvuči paradoksalno ali se naš katastar javnih zelenih površina o kojima se staramo širi. Treba imati na umu da se jedna mlada biljka iz idealnih uslova, kakavi su u rasadniku, donose u nepovoljno okruženje, posade se na dva kvadrata gde one treba da se razvijaju. Masovna sadanja koja se planira na taj način tako što se ostavi samo rupa u pločniku, krajnje je nepovoljno za mladu biljku. U prvih pet do deset godina njoj je potrebno puno nege, a sa ovom količnim zelenila koje mi sadimo zaista je jako teško to postići. Moramo biti svesni da se i pojedini građana takođe nesavesno ponašaju prema tom istom zelenilu. Često nam se dešava da zelenilo koje zasadimo, sutradan zateknemo da je uništeno“, konstatovala je Savićeva.

UTICAJ MEDIJA

“Kao novinari susrećemo se sa dosta teškoća: od pribavljanja informacija, do toga kako te informacije proveriti. Ta „protočnost” mora da postoji, jer se društvena pomeranja nabolje neće desiti sama od sebe. Dakle, građani moraju da imaju jasnu sliku kako državna administracija radi, a državna administracija mora da unapređuje zaštitu životne sredine, uvodi standarde, insistira na poštovanju i sprovođenju zakona, edukuje, usmerava… Mediji su, nažalost, ostali u raskoraku, kao neka „mala braća” od kojih se očekuje mnogo, a ne daje im se gotovo ništa…”, zaključila je Marica Puškaš, urednica „eEkolista“.

Ona je podsetila da već 13 godina redakcija „Ekolista” u kontinuitetu realizuje akciju „Kako raste drvo”. Cilj ove akcije je, kako kaže, da školarci posade sadnice u svojim školskim dvorištima, neguju ih i prate kako rastu. Do sada je u akciji učestvovalo 80 škola, a posađeno je više od 4.500 sadnica. To je njihova akcija, tako da su mogli da je prate na najdirektniji način

Tekst: Maja Pavlica
Foto: Miloš Ćirković

ByAdmin

NOVI SAD: PRIPREME ZA ZELENU PRESTONICU EVROPE

Više hiljada sadnica novog raznovrsnog zelenila biće podignuto u narednom periodu u Novom Sadu, zahvaljujući kampanji Grada, koja će biti realizovana u koordinaciji sa Savetom za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, uz podršku brojnih društveno-odgovornih kompanija, volontera, javnih ličnosti, i u skladu sa programom “Zeleni gradovi“ Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u kojem Grad Novi Sad učestvuje.

NOVIH 6.200 STABALA

Akcija je počela sadnjom u Limanskom parku, a kako je rečeno, u odabiru sadnica i lokacija učestvuju urbanisti, najeminentniji profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za nizijsko šumarstvo koji su članovi gradskog Saveta.

 

„Akcija ‘Za novi zasad’ biće realizovana u nekoliko narednih meseci. Poslušali smo struku, smernice profesora Orlovića i njegovih kolega, urbanisti su predložili, i mi smo odabrali 172 lokacije koje su u planskim dokumentima određene za zelene površine, pa nećemo za 10 godina morati da sečemo drveće. Biće zasađeno 6.200 novih stabala do kraja februara, i više od 40.000 drugog rastinja, a kasnije sledi pošumljavanje na obodima grada. Lagano krećemo da se pripremamo za kandidata za Zelenu prestonicu Evrope. U tom smislu bitno je i to što gradimo novu glavnu crpnu stanicu kod Žeželjevog mosta, što je preduslov za izgradnju centralnog prečistača. Određena je lokacija za prečistač, priprema se projektno-tehnička dokumentacija, a konačno ćemo dobiti i projekat regionalne deponije. Kupujemo 100 novih autobusa na CNG, uvodimo zdravije sisteme za životnu sredinu. Novi Sad može da bude mnogo bolji, samo da slušamo jedni druge i da sarađujemo.“, naglasio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, i zahvalio se i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine što su podržali akciju.

DRVEĆE KOJE NAJBOLJE PODNOSI KLIMATSKE PROMENE

Direktor Instituta za nizijsko šumarstvo prof. dr Saša Orlović rekao je da su započeli veliki posao budućnosti, jer kada se sadi drveće, govori se o stotinama godinama unapred.

“U okviru ove akcije biće zasađeno onoliko koliko smo ranije sadili za tri godine. Odabrali smo drveće koje će najbolje podneti promenjene klimatske uslove, i koje će imati najbolju estetsko-dekorativnu i sanitetsko-higijensku funkciju. Možemo reći da je u potpunosti ispoštovana struka, jer smo vraćali pojedine programe i po četiri puta“, istakao je prof. dr Saša Orlović.

Prema rečima Pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimira Galića, Pokrajinska vlada takođe će realizovati akciju “Za zeleniju Vojvodinu“ i na više desetina lokacija biće zasađeno 9.150 stabala, koja su donacija JP Srbija šume i JP Vojvodinašume.

U kampanju su uključene društveno odgovorne kompanije i to Evropska banka za obnovu i razvoj, MK Group, Credit Agricole banka, NLB banka, Lafarge, Zdravstvena ustanova Benu, JP Vojvodinašume, OTP Vojvođanska banka, Mercedes-Benz, McDonalds, IFC članica Svetske banke, tržni centar Big, kompanija Nepi Rockkastle (Promenada Novi Sad), DDOR osiguranje, Dunav osiguranje, DP World (Luka Novi Sad), Triglav osiguranje i fondacija Egzit.

Tekst: Grad Novi Sad
Foto: JKP “Gradsko zelenilo” Novi Sad

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

NOVI SAD: NOVAC SE TROŠI NAMENSKI, TRANSPARENTO I EFIKASNO

U Studiji o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou od 2015. do 2017. godine, koju su uradili predstavnici Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca i Centra za evropske politike iz Beograda, istraživanjima je dokazano da se od 145 opština u Srbiji, u čak 80 njih naknade naplaćene od građana i privrede za zaštitu životne sredine troše za razne druge potrebe budžeta. Tačnije na životnu sredinu se manje troši od onoga što se slije u Budžetski fond za zaštitu životne sredine. Novi Sad je među gradovima koji za zaštitu životne sredine troši onoliko koliko je i planirano.

270 MILIONA DINARA ZA ŽIVOTNU SREDINU

Pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković kaže da je Novi Sad ponosan na činjenicu da se novac namenjen za zaštitu i unapređenje životne sredine troši namenski, transparentno i efikasno, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

Grad Novi Sad  je odmah po utvrđivanju zakonske obaveze da se osnuje Budžetski fond doneo rešenje o njegovom otvaranju i u njega se sliva sav novac od naknada za zagađenje životne sredine koje prihoduje i naplaćuje Republika (40% ide lokalnim samoupravama a 60 % republici), i od naknada  za zaštitu i unapređenje životne sredine koju je propisao grad. Program korišćenja novca iz tog fonda svake godine donosi gradonačelnik uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine.

“Prošle godine na raspolaganju smo imali 270 miliona dinara. Sredstva planirana Programom koriste se za različite projekte koje smo podelili na podsticajne, preventivne i sanacione, zatim programe i projekte monitoringa, zaštićena prirodna dobra, kao i na projekte koje realizuju udruženja za jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu svakoga od nas, I na istraživačke i razvojne projekte i programe. Ono čime možemo da se pohvalimo u poslednje četiri godine je da imamo prihode iz opšeteg Budžeta grada koja su opredeljenja za zaštitu životne sredine. Za ovu godinu izdvojeno je 45 miliona dinara”, izjavila je za naš portal Dragica Branković.

PRIORITETI

Prema njenim rečima, prioriteti Grada Novog Sada u zaštiti životne sredine su izgradnja sanitarne deponije i izgradnja centralnog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Ona naglašava da se ti projekti ne finansiraju novcem iz Budžetskog fonda, jer nije dovoljan kao osnova za izradu i realizaciju  projekata. Ove aktivnosti, koje jesu najzačajnije na nivou grada, moraju se finansirati iz više izvora  ̶  iz budžeta grada, pokrajine, republike i međunarodnih fondova, pre svega fondova Evropske unije.

KATASTAR ZELENILA

“Ovi projekti se u najvećoj meri odnose na očuvanje i unapređenje zelenila i čišćenje i saniranje javnih površina, kao i na projekte unapređenja sistema upravljanja otpadom. Od godine do godine različita su izdvajanja, u zavisnosti od projekata. Osim sadnje drveća, šiblja i žbunja i uređenja travnjaka, radi se i na orezivanju drveća, uklanjanju suvih, oštećenih i bolesnih grana i stabala, a sve aktivnosti se sprovode na osnovu stučnih nalaza i mišljenja, a gde god je to moguće, uklonjena stabla se zamenjuju novim sadnicama.

U toku je izrada katastra zelenila, gde se ne radi samo popis nego i opis zelenila. Takav katastar će nam dati osnovu za duže planiranje. Pored mnogih projekata koji su realizovani poslednjih godina, treba naročito istaći aktivnosti na pejzažnom uređenju novog parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova koje su realizovane na osnovu Projekta pejzažnog uređenja, koje je uradilo JKP “Gradsko zelenilo”. Tako će Novi Sad, posle više decenija, dobiti novi park ukupne površine 34.951 m2, od kojih je 27.831 m2 pod zelenilom”, kaže Dragica Branković.

DIVLJE DEPONIJE

Realizacija projekata čišćenja i saniranja javnih površina, pored sakupljanja rasutog otpada, podrazumeva i uklanjanje divljih deponija sa javnih površina, koje se, nažalost, u kratkom roku ponovo formiraju.

“Značajan deo novca izdavajamo za uklanjanja divljih deponija i mnogi se pitaju zašto to radimo i zašto taj novac ne uložimo u izgradnju sanitarne deponije. Nažalost JKP “Čistoća” očisti  bačeno smeće i za godinu dana na istom mestu ponovo nikne nova deponija. Zamislite šta bi bilo da to ne činimo! Novi Sad ima uređeno smetlište za odlaganje otpada i sistem odnošenja smeća u gradu je uređen. To što ne postoji sanitarna deponija ne treba pravdati našu neodgovornost”, istakla je Brankovićka.

POVEĆAN NIVO BUKE

Na osnovu donetih programa monitoringa novcem iz Budžetskog fonda finansira se praćenje kvaliteta vazduha, aeropolena, nivoa buke u životnoj sredini i kvaliteta površinskih voda. Monitoring rade ovlašćene stručne i naučne organizacije i ustanove. Na pitanje  kakvo je stanje životne sredine u Novom Sadu na osnovu rezultata monitoringa, Dragica Branković kaže da se ne može reći da je zagađenje poslednjih godina povećano.

“Stanje životne sredine nije ni bolje ni gore. Činjenica je da je povećan nivo buke u određenim delovima grada, ali to je sve ono što prati razvoj jedanog ovako urbanizovanog grad kao što je Novi Sad. Inače, svi rezultati praćenja navedenih elemenata životne sredine dostupni su na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine (www.environovisad.rs)”, podsetila je Brankovićka.

AKTIVNOSTI

Aktima Skupštine Grada Novog Sada stavljeni su pod zaštitu: Park prirode “Begečka jama” i spomenici prirode: Kamenički park, Futoški park, Park instituta u Sremskoj Kamenici, Koprivić u centru Novog Sada, Javorolisni platan u Novom Sadu, Američki platan na Sajlovu, Dud na Čenejskom salašu, Platan u dvorištu škole “Miloš Crnjanski” u Novom Sadu i Američki platan u Futogu.

Aktivnosti na zaštiti, uređenju i unapređenju ovih zaštićenih prirodnih dobara realizuju se na osnovu godišnjih programa upravljanja donetih od strane upravljača. U okviru raspoloživih sredstava Budžetskog fonda finansiraju se konkretni projekti koje predloži upravljač a koji doprinose očuvanju, unapređenju i promociji zaštićenih prirodnih dobara, kao i projekti za preduzimanje mera zaštite i unapređenja određenog prirodnog dobra.

Programom je predviđeno finansiranje istraživačkih i razvojnih programa i projekata čiji rezultati doprinose preduzimanju mera i donošenju odluka po pitanju zaštite i unapređenja stanja životne sredine kao i finansiranje projekata edukacije i podizanja svesti o potrebi zaštite životne sredine koje realizuju udruženja građana. Novac za sufinansiranje ovih programa i projekata dodeljuju se na osnovu Javnog konkursa.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

NOVOSAĐANI PROTIV SEČE SIBIRSKOG BRESTA

Pre trinaest godina, meštani Ulice Alberta Ajnštajna u Novom Sadu, samoinicijativno su prikupili nekoliko hiljada evra i na površini iza svojih kuća zasadili drvorede sibirskog bresta. Kako kažu, novim regulacionim planom, predviđeno je da se na toj lokaciji grade sedmospratnice, što bi značilo da će biti isečeno oko 130 zdravih stabala, koja su zelena oaza, park i odmaralište svih građana Novog Sada.

Kada su pre dva meseca saznali da će se iza njihovih kuća praviti zgrade, a kako kažu i iseći stabla ispod čijih krošnji provode slobodno vreme, meštani dela Avijatičarskog naselja u kratkom roku prikupili su oko 1.000 potpisa protiv te odluke.

“U okviru javne rasprave obratili smo se komisiji za Urbanizam, tamo smo im podneli svih 988 potpisa koje smo skupili i tamo smo objasnili kako mi gledamo na novu ideju šta to treba da bude. Zatim smo taj isti materijal predali u MZ “Radnički”, našoj mesnoj zajednici i isto to smo predali komisiji za građanske predstavke u okviru Skupštine Vojvodine”, kaže Vladimir Mirkov.

“Tako da smo nakon 13 godina dobili jednu ozbiljnu zelenu barijeru od drveta, koja nas štiti, ne samo nas nego i čitavo naselje, od vetra, polena, ambrozije koje takođe ima”, objašnjava Siniša Malbašić.

Zemljište na kome se nalaze brestovi u vlasništvu je Grada i Eparhije Bačke, a s obzirom na to da je Novi Sad celina koja se neprestano razvija i raste, na toj lokaciji biće građeni stanovi. Međutim, radovima će se pristupiti tek onda kada se uradi detaljna procena terena, kako bi se pronašlo kompromisno rešenje kojim će svi biti zadovoljni, navode u Urbanizmu.

“Moramo tačno da utvrdimo gde se stabla nalaze, pošto nažalost ne postoji katastar zelenih površina. Zatim, pitanje je kog su kvaliteta ta stabla, ona nisu bila planirana kao čuvanje u bilo kom planskom dokumentu ranije. Mi ćemo naravno to sve sagledati, videti šta može i treba da se sačuva, iskorigovati planirano i jednim delom sasvim sigurno izaći u susret građanima “, kaže Dušan Miladinović, direktor JP “Urbanizam”, Novi Sad.

Na pomenutom prostoru, pre ideje o igradnji jeftinih stanova, planirana je izgradnja sportskog centra, međutim, zbog nedostatka prostora to će biti realizovano na Jugovićevu. U narednom periodu ulagaće se u uređenje i očuvanje zelenih oaza na Novom naselju i u okolini Bulevara Evrope, dodaju u Urbanizmu.

Izvor: RTV
Foto: bruns.de