Tag Archive Novi Sad

ByAdmin

NOVI SAD: PRIPREME ZA ZELENU PRESTONICU EVROPE

Više hiljada sadnica novog raznovrsnog zelenila biće podignuto u narednom periodu u Novom Sadu, zahvaljujući kampanji Grada, koja će biti realizovana u koordinaciji sa Savetom za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, uz podršku brojnih društveno-odgovornih kompanija, volontera, javnih ličnosti, i u skladu sa programom “Zeleni gradovi“ Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u kojem Grad Novi Sad učestvuje.

NOVIH 6.200 STABALA

Akcija je počela sadnjom u Limanskom parku, a kako je rečeno, u odabiru sadnica i lokacija učestvuju urbanisti, najeminentniji profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za nizijsko šumarstvo koji su članovi gradskog Saveta.

 

„Akcija ‘Za novi zasad’ biće realizovana u nekoliko narednih meseci. Poslušali smo struku, smernice profesora Orlovića i njegovih kolega, urbanisti su predložili, i mi smo odabrali 172 lokacije koje su u planskim dokumentima određene za zelene površine, pa nećemo za 10 godina morati da sečemo drveće. Biće zasađeno 6.200 novih stabala do kraja februara, i više od 40.000 drugog rastinja, a kasnije sledi pošumljavanje na obodima grada. Lagano krećemo da se pripremamo za kandidata za Zelenu prestonicu Evrope. U tom smislu bitno je i to što gradimo novu glavnu crpnu stanicu kod Žeželjevog mosta, što je preduslov za izgradnju centralnog prečistača. Određena je lokacija za prečistač, priprema se projektno-tehnička dokumentacija, a konačno ćemo dobiti i projekat regionalne deponije. Kupujemo 100 novih autobusa na CNG, uvodimo zdravije sisteme za životnu sredinu. Novi Sad može da bude mnogo bolji, samo da slušamo jedni druge i da sarađujemo.“, naglasio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, i zahvalio se i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine što su podržali akciju.

DRVEĆE KOJE NAJBOLJE PODNOSI KLIMATSKE PROMENE

Direktor Instituta za nizijsko šumarstvo prof. dr Saša Orlović rekao je da su započeli veliki posao budućnosti, jer kada se sadi drveće, govori se o stotinama godinama unapred.

“U okviru ove akcije biće zasađeno onoliko koliko smo ranije sadili za tri godine. Odabrali smo drveće koje će najbolje podneti promenjene klimatske uslove, i koje će imati najbolju estetsko-dekorativnu i sanitetsko-higijensku funkciju. Možemo reći da je u potpunosti ispoštovana struka, jer smo vraćali pojedine programe i po četiri puta“, istakao je prof. dr Saša Orlović.

Prema rečima Pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimira Galića, Pokrajinska vlada takođe će realizovati akciju “Za zeleniju Vojvodinu“ i na više desetina lokacija biće zasađeno 9.150 stabala, koja su donacija JP Srbija šume i JP Vojvodinašume.

U kampanju su uključene društveno odgovorne kompanije i to Evropska banka za obnovu i razvoj, MK Group, Credit Agricole banka, NLB banka, Lafarge, Zdravstvena ustanova Benu, JP Vojvodinašume, OTP Vojvođanska banka, Mercedes-Benz, McDonalds, IFC članica Svetske banke, tržni centar Big, kompanija Nepi Rockkastle (Promenada Novi Sad), DDOR osiguranje, Dunav osiguranje, DP World (Luka Novi Sad), Triglav osiguranje i fondacija Egzit.

Tekst: Grad Novi Sad
Foto: JKP “Gradsko zelenilo” Novi Sad

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

NOVI SAD: NOVAC SE TROŠI NAMENSKI, TRANSPARENTO I EFIKASNO

U Studiji o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou od 2015. do 2017. godine, koju su uradili predstavnici Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca i Centra za evropske politike iz Beograda, istraživanjima je dokazano da se od 145 opština u Srbiji, u čak 80 njih naknade naplaćene od građana i privrede za zaštitu životne sredine troše za razne druge potrebe budžeta. Tačnije na životnu sredinu se manje troši od onoga što se slije u Budžetski fond za zaštitu životne sredine. Novi Sad je među gradovima koji za zaštitu životne sredine troši onoliko koliko je i planirano.

270 MILIONA DINARA ZA ŽIVOTNU SREDINU

Pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković kaže da je Novi Sad ponosan na činjenicu da se novac namenjen za zaštitu i unapređenje životne sredine troši namenski, transparentno i efikasno, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

Grad Novi Sad  je odmah po utvrđivanju zakonske obaveze da se osnuje Budžetski fond doneo rešenje o njegovom otvaranju i u njega se sliva sav novac od naknada za zagađenje životne sredine koje prihoduje i naplaćuje Republika (40% ide lokalnim samoupravama a 60 % republici), i od naknada  za zaštitu i unapređenje životne sredine koju je propisao grad. Program korišćenja novca iz tog fonda svake godine donosi gradonačelnik uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine.

“Prošle godine na raspolaganju smo imali 270 miliona dinara. Sredstva planirana Programom koriste se za različite projekte koje smo podelili na podsticajne, preventivne i sanacione, zatim programe i projekte monitoringa, zaštićena prirodna dobra, kao i na projekte koje realizuju udruženja za jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu svakoga od nas, I na istraživačke i razvojne projekte i programe. Ono čime možemo da se pohvalimo u poslednje četiri godine je da imamo prihode iz opšeteg Budžeta grada koja su opredeljenja za zaštitu životne sredine. Za ovu godinu izdvojeno je 45 miliona dinara”, izjavila je za naš portal Dragica Branković.

PRIORITETI

Prema njenim rečima, prioriteti Grada Novog Sada u zaštiti životne sredine su izgradnja sanitarne deponije i izgradnja centralnog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Ona naglašava da se ti projekti ne finansiraju novcem iz Budžetskog fonda, jer nije dovoljan kao osnova za izradu i realizaciju  projekata. Ove aktivnosti, koje jesu najzačajnije na nivou grada, moraju se finansirati iz više izvora  ̶  iz budžeta grada, pokrajine, republike i međunarodnih fondova, pre svega fondova Evropske unije.

KATASTAR ZELENILA

“Ovi projekti se u najvećoj meri odnose na očuvanje i unapređenje zelenila i čišćenje i saniranje javnih površina, kao i na projekte unapređenja sistema upravljanja otpadom. Od godine do godine različita su izdvajanja, u zavisnosti od projekata. Osim sadnje drveća, šiblja i žbunja i uređenja travnjaka, radi se i na orezivanju drveća, uklanjanju suvih, oštećenih i bolesnih grana i stabala, a sve aktivnosti se sprovode na osnovu stučnih nalaza i mišljenja, a gde god je to moguće, uklonjena stabla se zamenjuju novim sadnicama.

U toku je izrada katastra zelenila, gde se ne radi samo popis nego i opis zelenila. Takav katastar će nam dati osnovu za duže planiranje. Pored mnogih projekata koji su realizovani poslednjih godina, treba naročito istaći aktivnosti na pejzažnom uređenju novog parka severno od Ranžirne stanice i Ulice Radomira Raše Radujkova koje su realizovane na osnovu Projekta pejzažnog uređenja, koje je uradilo JKP “Gradsko zelenilo”. Tako će Novi Sad, posle više decenija, dobiti novi park ukupne površine 34.951 m2, od kojih je 27.831 m2 pod zelenilom”, kaže Dragica Branković.

DIVLJE DEPONIJE

Realizacija projekata čišćenja i saniranja javnih površina, pored sakupljanja rasutog otpada, podrazumeva i uklanjanje divljih deponija sa javnih površina, koje se, nažalost, u kratkom roku ponovo formiraju.

“Značajan deo novca izdavajamo za uklanjanja divljih deponija i mnogi se pitaju zašto to radimo i zašto taj novac ne uložimo u izgradnju sanitarne deponije. Nažalost JKP “Čistoća” očisti  bačeno smeće i za godinu dana na istom mestu ponovo nikne nova deponija. Zamislite šta bi bilo da to ne činimo! Novi Sad ima uređeno smetlište za odlaganje otpada i sistem odnošenja smeća u gradu je uređen. To što ne postoji sanitarna deponija ne treba pravdati našu neodgovornost”, istakla je Brankovićka.

POVEĆAN NIVO BUKE

Na osnovu donetih programa monitoringa novcem iz Budžetskog fonda finansira se praćenje kvaliteta vazduha, aeropolena, nivoa buke u životnoj sredini i kvaliteta površinskih voda. Monitoring rade ovlašćene stručne i naučne organizacije i ustanove. Na pitanje  kakvo je stanje životne sredine u Novom Sadu na osnovu rezultata monitoringa, Dragica Branković kaže da se ne može reći da je zagađenje poslednjih godina povećano.

“Stanje životne sredine nije ni bolje ni gore. Činjenica je da je povećan nivo buke u određenim delovima grada, ali to je sve ono što prati razvoj jedanog ovako urbanizovanog grad kao što je Novi Sad. Inače, svi rezultati praćenja navedenih elemenata životne sredine dostupni su na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine (www.environovisad.rs)”, podsetila je Brankovićka.

AKTIVNOSTI

Aktima Skupštine Grada Novog Sada stavljeni su pod zaštitu: Park prirode “Begečka jama” i spomenici prirode: Kamenički park, Futoški park, Park instituta u Sremskoj Kamenici, Koprivić u centru Novog Sada, Javorolisni platan u Novom Sadu, Američki platan na Sajlovu, Dud na Čenejskom salašu, Platan u dvorištu škole “Miloš Crnjanski” u Novom Sadu i Američki platan u Futogu.

Aktivnosti na zaštiti, uređenju i unapređenju ovih zaštićenih prirodnih dobara realizuju se na osnovu godišnjih programa upravljanja donetih od strane upravljača. U okviru raspoloživih sredstava Budžetskog fonda finansiraju se konkretni projekti koje predloži upravljač a koji doprinose očuvanju, unapređenju i promociji zaštićenih prirodnih dobara, kao i projekti za preduzimanje mera zaštite i unapređenja određenog prirodnog dobra.

Programom je predviđeno finansiranje istraživačkih i razvojnih programa i projekata čiji rezultati doprinose preduzimanju mera i donošenju odluka po pitanju zaštite i unapređenja stanja životne sredine kao i finansiranje projekata edukacije i podizanja svesti o potrebi zaštite životne sredine koje realizuju udruženja građana. Novac za sufinansiranje ovih programa i projekata dodeljuju se na osnovu Javnog konkursa.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

NOVOSAĐANI PROTIV SEČE SIBIRSKOG BRESTA

Pre trinaest godina, meštani Ulice Alberta Ajnštajna u Novom Sadu, samoinicijativno su prikupili nekoliko hiljada evra i na površini iza svojih kuća zasadili drvorede sibirskog bresta. Kako kažu, novim regulacionim planom, predviđeno je da se na toj lokaciji grade sedmospratnice, što bi značilo da će biti isečeno oko 130 zdravih stabala, koja su zelena oaza, park i odmaralište svih građana Novog Sada.

Kada su pre dva meseca saznali da će se iza njihovih kuća praviti zgrade, a kako kažu i iseći stabla ispod čijih krošnji provode slobodno vreme, meštani dela Avijatičarskog naselja u kratkom roku prikupili su oko 1.000 potpisa protiv te odluke.

“U okviru javne rasprave obratili smo se komisiji za Urbanizam, tamo smo im podneli svih 988 potpisa koje smo skupili i tamo smo objasnili kako mi gledamo na novu ideju šta to treba da bude. Zatim smo taj isti materijal predali u MZ “Radnički”, našoj mesnoj zajednici i isto to smo predali komisiji za građanske predstavke u okviru Skupštine Vojvodine”, kaže Vladimir Mirkov.

“Tako da smo nakon 13 godina dobili jednu ozbiljnu zelenu barijeru od drveta, koja nas štiti, ne samo nas nego i čitavo naselje, od vetra, polena, ambrozije koje takođe ima”, objašnjava Siniša Malbašić.

Zemljište na kome se nalaze brestovi u vlasništvu je Grada i Eparhije Bačke, a s obzirom na to da je Novi Sad celina koja se neprestano razvija i raste, na toj lokaciji biće građeni stanovi. Međutim, radovima će se pristupiti tek onda kada se uradi detaljna procena terena, kako bi se pronašlo kompromisno rešenje kojim će svi biti zadovoljni, navode u Urbanizmu.

“Moramo tačno da utvrdimo gde se stabla nalaze, pošto nažalost ne postoji katastar zelenih površina. Zatim, pitanje je kog su kvaliteta ta stabla, ona nisu bila planirana kao čuvanje u bilo kom planskom dokumentu ranije. Mi ćemo naravno to sve sagledati, videti šta može i treba da se sačuva, iskorigovati planirano i jednim delom sasvim sigurno izaći u susret građanima “, kaže Dušan Miladinović, direktor JP “Urbanizam”, Novi Sad.

Na pomenutom prostoru, pre ideje o igradnji jeftinih stanova, planirana je izgradnja sportskog centra, međutim, zbog nedostatka prostora to će biti realizovano na Jugovićevu. U narednom periodu ulagaće se u uređenje i očuvanje zelenih oaza na Novom naselju i u okolini Bulevara Evrope, dodaju u Urbanizmu.

Izvor: RTV
Foto: bruns.de