Ožiljci dva katastrofalna, razorna, olujno-orkanska nevremena koji su se tokom 19. i 21. jula obrušili na Novi Sad u kratkom vremenskom razmaku, kao i na gotovo sve druge gradove u Srbiji, vidljivi su i danas na ulicama vojvođanske prestonice. Tada je totalno uništena „armija“ od gotovo 4.000 stabala, a mnogo više ih je oštećeno. Medijski izveštaji o katastrofalnim posledicama olujnih nevremena u svetu, koji su se mogli čuti u našoj zemlji do skoro, uvek su bili „rezervisani“ za neke udaljene zemlje van evropskog kontinenta. Onda je strahovito olujno nevreme letos zadesilo i našu zemlju. A ono što jedan grad čini prijemčivim za život i održivim su zelenilo, zelene površine, drvoredi i parkovi.
Devastacija zelenila
Posle udara ovih superćelijskih oluja, JKP „Gradsko zelenilo“ je imalo pune ruke posla i prikupilo je ogromnu količinu iščupanih i polomljenih stabala i biomaterijala s teritorije grada, i sve to transportovalo i lagerovalo na kompostnom polju na površini od skoro jednog hektara. Prioritet za sanaciju iščupanih i polomljenih stabala imale su glavne saobraćajnice, kako bi se javni prevoz i saobraćaj odvijao normalno.
Tom prilikom, direktor „Gradskog zelenila“ Miloš Egić izjavio je da je reč o ogromnoj šteti, ali da će „Gradsko zelenilo“ i Grad Novi Sad od jeseni sprovesti novo ozelenjavanje grada odraslim sadnicama.
„Naše preduzeće ima kamion za sadnju odraslog drveća, i plan je da se posadi najmanje duplo više drveća nego što je stradalo u oluji. Sve detalje o broju sadnica i izboru vrsta drveća utvrdiće Stručni tim za saniranje oštećenih javnih površina koji je tim povodom i oformljen”, rekao je Egić,
Za svako uništeno drvo – posaditi novih sto
U Stručni tim, u ime Inženjera zaštite životne sredine, imenovan je MSc Igor Jezdimirović, predsednik udruženja, od koga saznajemo da je reč o dobro osmišljenom savetu, koji je uspeo da okupi efikasan tim stručnih ljudi koji imaju šta da kažu na tu temu.
„Tim treba da uradi dve stvari koje su primarne – prvo da sagleda ukupne posledice, kolika je šteta nastala tokom vremesnkih nepogoda, a drugo je da predloži mere i period realizacije, zajedno s finansijama koje treba da se ulože da bi se ta šteta sanirala. Ono što treba da se sagleda iz šireg ugla je da ovo što smo imali kao pojavu neće biti izdvojen slučaj i da će se takve vrste atmosferskih pražnjenja i promena dešavati sve češće, s obzirom na klimatske promene o kojima svedočimo svakodnevno, s jedne strane, i s druge strane, da je neophodno da se poveća otpornost ne samo gradskog zelenila i zelenih površina, nego generalno gradova, kada su u pitanju klimatske promene. I dalje imamo situaciju da se i posle rekonstrukcije određenih podvožnjaka u gradu nagomilava voda, u suštini boljke koje nisu rešene dugoročno – one će se stalno pojavljivati i biće sve više i više problema. To nije nešto na šta samo Novi Sad nije spreman, nisu spremni ni mnogi drugi gradovi, ali zato ceo proces prilagođavanja na klimatske promene predstavlja jedan od ključnih aspekata koje sada imaju u vidu svi gradovi prilikom razvoja svojih strategija.
S druge strane, stručni tim treba da sagleda posledice, i da da predloge mera, vremenske okvire, kao i finansijske kako će se te posledice rešiti. Inženjeri zaštite životne sredine u tom timu su zbog dva razloga − naš predlog mera je da se građanima omogući da se uključe u proces sadnje novog drveća i brige o tom novom drveću, pre svega u blokovima u kojima žive, u urbanom delu grada, i na taj način da se stvori jedan osećaj vlasništva nad tim zelenilom i brige o njemu, a s druge strane da se za svako uništeno drvo posadi novih sto stabala, i to je ono na čemu će Inženjeri zaštite životne sredine insistirati da budu mere unutar onoga što treba da se uradi“, pojašnjava Jezdimirović, navodeći da je inicijalnom sastanku tima utvrđeno da je na teritoriji grada stradalo oko 4.000 stabala, dok postoji mnogo veći broj stabala koja su oštećena i treba da budu sanirana.
Za vanrednu sadnju 36 miliona evra
Članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mira Radenović Bojić navodi da je u katastrofalnoj oluji oboreno i uništeno 200 hektara šume oko grada. Zaštitni pojasevi koji, kako kaže, treba da nas zaštite od različitih klimatskih uticaja, pre svega vetra, praktično su devastirani.
„Uradili smo plan da u narednih pet godina, pored redovnih aktivnosti, zasadimo duplo više stabala nego što je uništeno tokom letnjih oluja. Inače, svake godine se zasadi između 2.500 i 3.000 stabala. Zbog toplog vremena tokom jeseni, s akcijom sadnje krenuli smo krajem novembra, zajedno s društveno-odgovornim kompanijama koje su donirale sadnice. Grad je za vanrednu sadnju iz budžeta izdvojio 36 miliona dinara i na proleće će se već videti rezultat. Pored toga, radi se i na podizanju novih zelenih površina u gradu.
Pored podizanja novih parkova, Novi Sad će dobiti Botaničku baštu u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, koja je planirana na prostoru površine 4,21 hektara i zajedno s Molinarijevim parkom prostiraće se na oko 5 hektara. Botanička bašta je specifična parkovska površina koja ima više namena od naučnih, istraživačkih, obrazovnih, kulturnih, estetskih i turističkih, što će sigurno doprineti kvalitetu života Novosađana“, rekla je Mira Radenović Bojić, navodeći da su uradili prvu fazu katastra zelenila i već treću godinu zaredom ubacuje podatke. To je, kako kaže, mukotrpan i dugotrajan proces u kojem su im partneri Poljoprivredni fakultet i njihovi studenti. Za tri godine, uspeli su da urade Limane a s obzirom na to da su padaci obimni, izrada katastra će potrajati.
Plan sadnje
Akcije redovne sadnje drveća „Gradsko zelenilo“ obavlja tokom jeseni, zime i proleća. U novembru se radilo na unapređenju postojeće zelene površine na Bulevaru oslobođenja sadnjom vegetacije niže spratnosti kako bi se sprečilo intezivno širenje izduvnih gasova, buke i prašine s kolovoza na okolne pešačke prostore. Takođe je obavljeno orezivanje platana, starih više decenija kako bi im se produžio životni vek, a na mestima gde nedostaju sadnice planirana je popuna a predviđena je i sadnja različitih vrsta lišćarskog drveća i dekorativnog šiblja.
U planu je sadnja 283 stabla lišćara i to koprivića, ukrasne trešnje, jasena, vrbe, zlatne kiše i duda. U okviru kategorije šiblja, planirana je sadnja 5.231 komad sadnica. U Tolstojevoj ulici i u Ulici Ruđera Boškovića predviđena je sadnja različitih vrsta lišćarskog drveća i dekorativnog šiblja.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Tekst: Miloš Ćirković
Foto: JKP „Gradsko zelenilo“
Share this: