SUBOTICA: KUDA IDE EKO-DINAR

Subotica grad na severu Srbije smatra se pionirom kada je u pitanju podizanje ekološke svesti kod građana i realizacija projekata koji se odnose na zaštitu životne sredine. Tokom proteklih deset meseci, u 2018. godini od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine ostvaren je prihod od oko 80 miliona dinara, rekao je šef Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Subotica Žika Reh.

ZA ODGOVORNO UPRAVLJANJE OTPADOM

„Ova suma nije dovoljna da pokrije sve prioritetne programske i projektne aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine u Subotici, tako da se one finansiraju i iz drugih budžetskih izvora, takođe putem Fonda za zaštitu životne sredine. U 2018. godini jedan deo sredstava iskorišćen je za unapređenje upravljanja otpadom i uspostavljanje regionalnog sistema, budući da se privode kraju radovi na završetku Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji se sufinansira iz predpristupnih fondova Evropske unije, ali podrazumeva i učešće Republike Srbije i lokalnih samuprava u određenom procentu. Takođe, u ovoj godini urađena je i sanacija tri divlje deponije. Značajna sredstva su utrošena i na finansiranje eksproprijacije površina u priobalju Palićkog jezera sa ciljem uspostavljanja zaštitnog pojasa (obaveza koja proističe iz Plana za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline i pripremnih aktivnosti za Projekat zaštite biodiverziteta jezera Palić i Ludaš koji se realizuje u saradnji sa nemačkom KfW bankom, a čija realizacija je počela ove godine). Naravno tu su i redovne aktivnosti monitoringa životne sredine, koji se obavlja mesečnom dinamikom i čiji se rezultati redovno objavljuju na internet stranicama Grada Subotice, kao i realizacija programa upravljanja zaštićenim područjima koja je proglasio Grad Subotica – Park prirode „Palić“ i Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću”, objašnjava Žika Reh za portal „Ekovest“.

KOLIKO IZNOSI EKO-TAKSA?

Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredinu, takozvane, ekološke takse, koju plaćaju građani i građanke, kao i firme, a lokalne samouprave su u obavezi da taj novac troše na unapređenje životne sredine. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora.

“Kriterijum za utvrđivanje naknade, prema pomenutoj odluci je površina za korišćenje stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti. Visina naknade utvrđuje se prema površini nepokretnosti na mesečnom nivou, i to: 1 dinar/m2 za korišćenje stambenih zgrada i stanova, namenjenih i podobnih za stanovanje; 3 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti, dok delatnosti privrednih subjekata; 0,50 dinara/m2 za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata. Građani i pravna lica naknadu plaćaju kvartalno, u skladu sa instrukcijama koje im na kućnu adresu ili adresu sedišta šalje Sekretarijat za lokalnu poresku administraciju”, kaže Reh.

ŠTA SE RADI SA NEUTROŠENIM EKO-DINAROM?!

Žika Reh iz lokalne samouprave objašnjava da se svaki neutrošeni ekološki dinar prenosi u narednu godinu i troši isključivo za projekte životne sredine. Prema njegovim rečima, sredstva od naknade su jedan od izvora prihoda Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice, a svake godine se pravi program korišćenja sredstava Fonda, na koji saglasnost daje Ministarstvo zaštite životne sredine, a usvaja ga Skupština Grada Subotice.

„To podrazumeva programe praćenja stanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta i buke), programe upravljanja zaštićenim područjima koje je proglasila lokalna samouprava, aktivnosti na unapređenju sistema upravljanja otpadom, promotivne i edukativne aktivnosti, kao i obaveze koje proizilaze iz akcionih i sanacionih planova iz oblasti zaštite životne sredine”,  kaže Reh.

IZ NVO UGLA

Ekološka aktiviskinja, koja godinama različitim projektima utiče na svest građana, Nataša Đereg iz CEKOR-a kaže za portal “Ekovest” da bi civilni sektor trebalo da prati trošenje ekološkog dinara, učestvuje u donošenju odluka ili kreiranju gradskog budžeta pri raspodeli novca.

“Ove godine u Subotici nismo pratili tok ekološkog dinara, iako bi trebalo. Pratimo na nacionalnom nivou, naročito istraživanja NVO “Stanište” i potpuno ih podrzavamo u tome”, kaže Nataša Đereg iz CEKOR-a.

Sagovornica dalje kaže da bi bilo interesantno tražiti od lokalne samouprave godišnji plan trošenja ekološkog dinara, odnosno Program lokalnog Fonda za zaštitu životne sredine i izveštaj o njegovoj realizaciji, kao i planove za budžet za narednu godinu za ekološke projekte i sam NVO sektor.

Tekst: Sandra Iršević
Foto: Sandra Iršević i Miloš Ćirković

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.