Vojvodina, sa svojim specifičnostima kao što su plodne oranice, bogata prirodna dobra i dinamičan agroindustrijski sektor, predstavlja idealnu regiju za implementaciju principa zelene ekonomije. Ključna dimenzija ovog koncepta su zelena radna mesta, koja omogućavaju ekonomsku održivost, smanjenje ekološkog otiska i unapređenje socijalne kohezije. Zelena radna mesta definišu se kao poslovi u sektorima koji doprinose očuvanju ili obnavljanju životne sredine, bilo u tradicionalnim industrijama poput poljoprivrede i energetike ili u inovativnim oblastima poput reciklaže, obnovljivih izvora energije i održivog turizma.
Poljoprivreda kao generator zelenih radnih mesta
Poljoprivreda, kao dominantna privredna grana u Vojvodini, nudi ogroman potencijal za otvaranje zelenih radnih mesta. Prelazak na organsku proizvodnju, implementacija agroekoloških metoda i korišćenje obnovljivih izvora energije na farmama kreiraju prilike za nova zanimanja, poput agroekologa, stručnjaka za organsku sertifikaciju i tehničara za solarne sisteme u poljoprivredi.
Foto: Pexels-Rob
Pored toga, razvoj sistema za reciklažu poljoprivrednog otpada i njegovo pretvaranje u biomasu otvara mogućnosti za zapošljavanje u bioenergetskom sektoru. Na primer, prerada ostataka iz proizvodnje kukuruza ili suncokreta u bioenergiju ne samo da doprinosi smanjenju otpada, već stvara poslove u oblasti transporta, tehnologije i održavanja postrojenja za biogas.
Energetski sektor i održivi razvoj
Energetski sektor u Vojvodini sve više usmerava pažnju na obnovljive izvore energije, poput vetroparkova u Južnom Banatu, solarnih instalacija u urbanim i ruralnim sredinama i biomase. Ovi projekti stvaraju nova zelena radna mesta za inženjere, tehničare za održavanje, menadžere projekata i edukatore koji rade na podizanju svesti o značaju energetske tranzicije.
Prelazak na decentralizovane energetske sisteme pruža mogućnosti za lokalna preduzeća i stručnjake, posebno u oblastima montaže i održavanja solarnih panela, vetroturbina i postrojenja za preradu biomase. U Vojvodini je već realizovano nekoliko projekata koji uključuju instalaciju solarnih panela na javnim zgradama i farme koje koriste sopstvene izvore energije, čime se značajno doprinosi otvaranju novih radnih mesta.
Zelena industrija i reciklaža
Industrijski sektor u Vojvodini, iako dominantno orijentisan ka proizvodnji i preradi, polako uvodi principe cirkularne ekonomije. Reciklažni pogoni i postrojenja za preradu otpada postaju sve značajniji deo zelene ekonomije, nudeći poslove u oblastima sakupljanja, razvrstavanja i reciklaže otpada.
Jedan od primera je projekat reciklaže plastičnih materijala u Novom Sadu, koji ne samo da doprinosi smanjenju otpada, već omogućava zaposlenje za stotine radnika. Takođe, povećanje kapaciteta za reciklažu građevinskog otpada otvara nova tržišta i poslove u sektoru građevinarstva, sa naglaskom na održive prakse.
Održivi turizam i lokalne zajednice
Prirodne i kulturne atrakcije Vojvodine, poput Nacionalnog parka „Fruška gora“ i Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, predstavljaju značajan potencijal za razvoj održivog turizma. Ovaj sektor stvara zelena radna mesta u oblastima vođenja tura, ugostiteljstva s niskim ugljeničnim otiskom, proizvodnje lokalnih organskih proizvoda i rukotvorina.
Uvođenje biciklističkih staza i edukativnih ruta ne samo da doprinosi promociji Vojvodine kao održive turističke destinacije, već omogućava zapošljavanje lokalnog stanovništva u poslovima održavanja infrastrukture i pružanja usluga turistima.
Primeri iz prakse
Na teritoriji opštine Kula gradiće se agrosolarna elektrana snage oko 800 MW. Na osnovu nacrta plana detaljne regulacije, kompanija iz Beograda planira da projekat izgradi na ukupno 714 hektara, uključujući i prateće sadržaje. Investicija je vredna 340 miliona evra, a Agrosolar Kula je prvi agrosolarni projekat na Balkanu i trenutno najveći u Evropi. Time će vlasnik zemljišta postati prozjumer, što je novo zeleno zanimanje u Vojvodini. Biće izgrađena do kraja 2026. godine. Poenta prozjumerstva jeste da se koristi električna energija za sopstvene potrebe, pa ako ima viška da se predaje u mrežu.
Foto: Agrosolar, Kula
Potrebno je preraspodeliti kućne potrošače tako što ćete uključivati mašine, bojler i raditi nešto sa strujom onda kada imate energije kako bi je što više iskoristili. U suprotnom, plaćate određene takse na vraćenu energiju iz mreže, ali to je ipak daleko manje nego što biste platili samo električnu energiju da nemate elektranu. Kod nas je nekoliko već aktivnih prozjumera koji su, iako ih ovo zeleno zanimanje interesovalu dugo, tek 2021. godine donošenjem Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza izmedju kupaca – proizvođača i snabdevača mogli započeti sa ovim aktivnostima.
Prepreke i iskušenja
Iako potencijal za razvoj zelenih radnih mesta u Vojvodini postoji, još uvek je dosta prepreka najviše zbog nedostatka informacija i edukacije o zelenim zanimanjima. Takođe, ograničen pristup finansijama za startapove i preduzeća u zelenim sektorima kao i nepotpuna primena zakonskih regulativa koje podržavaju zelenu ekonomiju.
Za prevazilaženje ovih prepreka, neophodno je uložiti u obrazovanje i obuku radne snage. Kreiranje programa za prekvalifikaciju i stručno usavršavanje u oblastima održivih tehnologija i cirkularne ekonomije može ubrzati razvoj ovog sektora. Takođe, evropski fondovi i nacionalni programi za podršku zelenim inovacijama mogu obezbediti finansijsku stabilnost za pokretanje i razvoj preduzeća.
Zelena ekonomija i zelena radna mesta predstavljaju put ka održivijoj i prosperitetnijoj budućnosti Vojvodine. Kroz ulaganje u inovativne tehnologije, edukaciju i razvoj lokalnih zajednica, regija može postati lider u implementaciji principa održivog razvoja u Srbiji. Podrška zelena radnim mestima ne samo da unapređuje životni standard stanovništva, već osigurava i očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Pixabay
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Share this: