Na gradsku deponiju u Novom Sadu, svakoga dana vozila JKP “Čistoća” dovezu 400 tona otpada. Najveći deo tog otpada, nažalost, završi na deponiji, dok se smeće iz kontejnera, koji su označeni za odlaganje ambalažnog otpada, upućuju na trake za separaciju.
Odvajanje staklene ambalaže
U JKP “Čistoća” očekuju da će otvaranjem Reciklažnog centra za upravljanje otpadom mnogo veće količine prikupljenog smeća biti usmerene na razvrstavanje, s ciljem da se uspostavi primarna separacija. Kakva je trenutna situacija u Novom Sadu, koliko se otpada reciklira i koji su planovi – pitali smo Danijelu Jankov, zadužena za odnose s javnošću u JKP “Čistoća”.
“Od 2017. godine, u Novom Sadu postoje kontejneri za amabalažni otpad, ima ih 80 i nalaze se u širem centru grada. Proteklih godina, građani su sve disciplinovaniji, sve manje komunalnog otpada završava u kontejnerima za ambalažni otpad, posude su čistije, što je za svaku pohvalu. Od 2022. godine, građani Novog Sada dobili su mogućnost da odvajaju staklenu ambalažu. Na samom početku projekta, postavljeno je 50 belih zvona za odlaganje staklene ambalaže i za nekoliko meseci prikupljeno je 60 tona stakla, zbog čega je Novi Sad i nagrađen. Ove godine, zaključno sa septembrom, prikupljeno je 80 tona stakla. Na to je uticalo postavljanje većeg broja zvona, tako da ih sada ima više od 300, ali i veća diciplina sugrađana koju prepoznajemo po učestalijem pražnjenju ovih kontejnera. To je veoma važno, pošto je staklo 100% reciklabilni otpad, odnosno sirovina koja može bezbroj puta da se reciklira. Ovo su trenutne mogućnosti za razdvajanje otpada u Novom Sadu a preduslov za sakupljanje i drugih reciklabilnih materijala, kao što su npr. metal, papir, tekstil – planirano je puštanjem u rad Reciklažnog centra i izgradnjom Regionalne deponije. To će u velikoj meri doprineti i kvalitetnije upravljanjem otpadom u Novom Sadu”, kaže Danijela Jankov, ističući da, uz svu podršku, u smislu obezbeđenja vozila i ostale prateće mehanizacije koja je neophodna za prikupljanje takvog otpada, zaživeće i razdvajanje po vrstama otpada u domaćinstvima.
Akcije odnošenja kabastog otpada
Prema njenim rečima, raste broj građana koji svojom voljom odvajaju otpad. To se može primetiti po pozivima, količinama otpada i po mestima gde se organizuje skupljanje. Neretko, građani koji žive na Novom naselju, Telepu, Adicama ili Vetreniku donose svoj amabalažni otpad i odlažu ga u kontejnere namenjene za tu vrstu otpada. Česti su i pozivi Novosađana koji javljaju da su sakupili određene količine reciklabilnog otpada i pitaju gde mogu da ga odlože, kako bi bili sigurni da neće završiti na deponiji. Naravno, postoje i oni koji još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o potrebi razdvajanja otpada, tako da se u gradu stvaraju manje divlje deponije.
Jankov dodaje da se mora raditi na prevenciji stvaranja divljih deponija koje nastaju na javnim površinama, najčešće uz kontejnere, gde nesavesni građani odlažu šut, stari nameštaj, sanitarije…
“Stalno moramo govoriti našim sugrađanima o štetnosti odlaganja otpada na taj način. Ukoliko poseduju stari nameštaj, mogu npr. da ga poklone nekom. Danas su svima dostupne društvene mreže, putem kojih se vrlo lako mogu osloboditi nepotrebnih stvari. Ukoliko su stvari neupotrebljive ili građani renoviraju stan, takav otpad besplatno mogu odneti na deponiju, a ukoliko planiraju neke veće radove u stanu – imaju mogućnost da iznajme kontejner na 24 sata. Iznajmljivanje kontejnera potrebno je blagovremeno najaviti. To mogu učiniti građani ili upravnik stambene zajednice, tako da onda svi stanari mogu otpad, kojeg žele da se reše, da odlože u taj iznajmljeni kontejner. U JKP ‘Čistoća‘ se trude da cene za iznajmljivanja kontejnera i odnošenje otpada na deponiju budu pristupačne građanima.Takođe ‘Čistoća‘ dva puta godišnje, u proleće i jesen, organizuje besplatnu akciju odnošenja kabastog otpada i kontejneri se postavljaju po svim mesnim zajednicama. I pored toga, na javnim površinama u gradu možete videti kabasti otpad. Iako nije popularna mera, morali smo da pojačamo kapacitete i sada imamo najmanje dve ekipe, u sve tri smene, koje sakupljaju taj otpad po gradu. Kada ne bismo sakupljali i odnosili taj otpad nekoliko dana, onda bi tek građani videli koliko lošeg činimo i sebi i gradu u kom živimo“, istakla je Jankov.
Divlje deponije
Za razliku od grada, gde se krupni otpad odlaže na javne površine, u okolnim naseljima, gde se redovno sakuplja otpad iz domaćinstava, problem su velike divlje deponije koje uglavnom nastaju uz naselja.To su već poznate lokacije koje se saniraju, ali nakon izvesnog vremena na istom mesu ponovo nastaju.
„Pre desetak i više godina u Sremskoj Kamenici i Petrovaradinu pokušali smo sa pilot projektom – razdvajanje otpada u domaćinstvima, tako što su grašani dobili plavu i zelenu kantu. Nažalost, to nije zaživelo zato što su pojedina lica pratili naš raspored pražnjenja, pa su pre naših vozila praznili kante sa reciklabilnim otpadom. Kamion je dolazio prazan na gradsku deponiju, što se pokazalo kao neisplativo“, dodaje Jankov.
Od zelenog otpada – kompost
Bitan segment upravljanja otpadom je zeleni otpad. Ono što je dobro jeste da se sva biomasa, koja se sakuplja na 550 hektara zelenih površina, dakle sva trava koja se pokosi, lišće, baštenski otpad, oštećene suve grane – ne završava više na deponiji kao smeće – nego u kompostilištu JKP ”Gradsko zelenilo“, od kojeg se dobija komost koji sе dodajе prilikom sadnjе drvеća, cvеća i ukrasnog rastinja.
Ono što se ne iskoristi kao kompost, upotrebljava se kao biogorivo za zagrevanje rasadnika i poslovnih prostorija. Ovo je prvi korak ka smanjenju biootpada koji ide na deponiju, a koji je glavni pokretač proizvodnje metana, zbog kojeg često dolazi do požara na deponiji, ali i do zagađenja životne sredine.
“Zbog velikih količina otpada koje se odlažu na nesanitarne deponije, često dolazi do požara koji imaju negativne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Iako su i ovog leta, usled visokih temeratura, gorele deponije u Vojvodini, na novosadskoj deponiji u poslednje vreme nije bilo požara, jer se deponija konstantno nadzire i dežuraju vozila koja, u slučaju bilo kakve incidentne situacije, spremna su da reaguju i gase požar“, kažu u JKP “Čistoća”.
Uskoro i Regionalni centar za upravljanje otpadom
Za Regionalni centar za upravljanje otpadom, prema rečima Mire Radenović, članice Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost, dokumentacija je u potpunosti pripremljena, očekuje se da se raspiše javni pozivi za izvođača radova i nadzora.
„Kada se zaključi ugovor sa izvođačem radova, možemo reći da smo na polovini realizacije projekta, tako da se očekuje da ćemo u naredne dve i po do tri godine imati izgrađen savremeni Regionalni centar za upravljanje otpadom, sa dve transfer stanice u Novom Sadu. To praktično podrazumeva zatvaranje sadašnje deponije i otvaranje centra koji je u potpunosti zatvoren sistema i koji će značajno smanjiti zagađenje životne sredine. Reč je o fabrici za preradu otpada, koja će se koristiti za energetske svrhe a samo ono što ne može da se iskoristi – odlagaće se na deponiju. Sve ovo ukazuje na to da će građani morati da menjaju svoje navike.
U Novom Sadu imamo primarnu separaciju stakla, do kraja godine krenućemo i sa primarnom separacijom papira i plastične ambalaže, koje ima najviše i koja pravi najveći problem a najlakše se može reciklirati. Tako da će Novi Sad krenuti sa primarnom separacijom ove tri vrste otpada, ali moramo raditi na edukaciji građana da razdvajaju otpad na mestu nastanka a to je u svojim domaćinstvima“, istakla je Radenovićeva.
Otpad je resurs
Za unapređenje upravljanja u Novom Sadu, pored izgradnje Reciklažnog centra za upravljanje otpadom, u JKP ”Čistoća” za sledeću godinu planiraju brojne aktivnosti, koje će omogućiti Novosađanima da se na mnogo efikasniji način oslobode krupnog otpada, pre svega šuta, koji nastaje renoviranjem stanova ili kuća, a da to bude u redovnim tokovima, kao i da se prati taj otpad.
Pored toga, ono što je najvažnije za građane Novog Sada jeste upravo da sva domaćinstva imaju mogućnost da razdvajaju otpad jer on predstavlja sirovinu, njegovim sakupljanjem štitimo životnu sredinu, štedimo energiju, s ciljem da od otpada napravimo neku drugu upotrebnu vrednost, neke nove proizvode od onog što smo već koristili. Ne treba zaboraviti da se otpad može koristiti i u energetske svrhe. Razne su mogućnosti da se otpad, koji sada bacamo i zagađujemo životnu sredinu, iskoristi.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: JKP “Čistoća”
Share this: