Iz godine u godinu, generišemo sve više otpada. Prosečno svako od nas dnevno proizvede više od kilogram otpada. Od ukupno generisanog komunalnog otpada, tek oko 16% se reciklira. Jedan od glavnih razloga za ovako nizak procenat reciklaže je nedostatak infrastrukture za primarnu selekciju.
Podsticati reciklažu
Zahvaljujući projektu „Pametno recikliraj“, Srbija je u Zrenjaninu testirala prvu inovativnu tehnologiju, koja prihvata sve vrste materijala istovremeno – od PET, plastike i limenki, preko stakla do Tetra Pak ambalaže. Istovremeno, ceo proces reciklaže je efikasniji i pouzdaniji nego kod običnih reciklomata, što donosi velike uštede u transportu i dinamici pražnjenja aparata.
Tokom godinu dana, koliko je trajao projekat, Zrenjaninci su, na 12 lokacija u gradu, imali mogućnost da vrate iskorišćenu ambalažu, i da je putem specijalne aplikacije na mobilnom telefonu prate, kao i da za određeni broj sakupljene ambalaže ostvare popuste u odabranim maloprodajnim objektima. Mnoge razvijene zemlje, poput Belgije i Velike Britanije, paralelno razmatraju slična rešenja, a naša zemlja imala je priliku da među prvima testira ovu tehnologiju.
Na taj način, građani su bili stimulisani da recikliraju. Osnovna ideja projekta zasnivala se na inovativnom pristupu i IT rešenju odlaganja ambalaže, označene nalepnicom „Recikliraj” i jedinstvenim kodom koji se nalazi na svakom pakovanju. Dakle, cilj projekta je da se podstakne reciklaža, da se povećaju količine ambalažnog otpada i testira pametna tehnologija.
Kako funkcionišu reciklomati?
„Jedinstvenost ovog sistema je u obeležavanju pakovanja jedinstvenim QR kodom ili kako se on stručno zove DataMatrix Cod, koji je specifičan za svaki komad ambalaže, što znači da se tačno zna koja ambalaža je reciklirana. Npr. u slučaju da se isplaćuje određena nadoknada za povrat ambalaže – kaucija, onda ste sigurni da je tu prevara svedena na minimum, jer dosadašnji sistemi, koji se primenjuju u Evropi, oslanjaju se na barkodove koji je isti za jednu flašu 0,5, pet ambalaže, što teoretski može dovesti dotog da možete nekako da prevarite sistem. Ovaj sistem funkcioniše tako da kada se kod očita u reciklaži, ne možete ponovo da ga vratite u istu mašinu.
U Beogradu postoje reciklomati koji prepoznaju amabalažu samo po obliku, u tom slučaju bilo šta što ima taj oblik praktičko može reciklomat da primi. Ono što smo zaključili, nakon završenog projekta u Zrenjaninu, jeste da je ovo definitivno tehnologija koja ima budućnost ali treba još vremena da se razvija. Ručno smo lepili nalepnice koje sadrže kodove. To je naravno skupo i nije toliko efikasno. Trebalo bi i kod da se štampa direktno na samoj ambalaži. To je korak koji bi u budućnosti trebalo istražiti, kako bi videli koliko industriju košta implemantacija takvog koda i koji su načini da se tako nešto primeni. Konkretno, na limenkama to uopšte nije lako, jer Ball Packagin proizvodi 1.700 limenki u minuti i štampanje, zbog te brzine, je gotovo nemoguće. Zbog toga se projekat mora sagledati i unaprediti i u tom tehnološkom smislu”, kaže Jelana Petljanski, menadžerka za održivost i regulatorne poslove u kompaniji Ball Packaging Europe.
Praćenje puta ambalaže od radnje do reciklaže
Prema njenim rečima, pitanje je kada će ova tehnologija zaživeti, da li u ambalaži ili nekim drugim pakovanjima, jer zaista pruža raznorazne mogućnosti. U Evropi su realizovani određeni pilot projekti, u vezi sa sakupljanjem ambalaže, koristeći digitalne sisteme ali nijedan nije tako efikasan kao što je ovaj u Zrenjaninu.
„Od samog početka smo pratili proces, otkad startuje kod u prodavnici i kad ljudi vrate tu ambalaža. Ovaj kod pruža veliki broj podataka – koliki je životni vek ambalaže, koji se materijali više ili manje recikliraju, tačno se zna gde je ambalaža vraćena, dobijamo informaciju koje su kupcima lokacije zgodne za reciklažu, da li kupcu više odgovara da je vrati u prodavnici, na kiosku itd. Svi ti podaci mogu biti od velike koristi za izgradnju efikasnijeg sistema upravljanja otpadom. Testirali smo i različite vrste mašine – od onih visokotehnoloških ali i neke jednostavne tehnologije za primenu, kao što su ručni skeneri, koji mogu da budu primenjeni u kiosku, malim prodavnicama i na nekim drugim lokacijama, što znači nije potrebna nikakva investicije u mašine. Velike su mogućnosti za primenu, i sistem će verovatno naći svoju primenu a mi smo u Zrenjaninu imali tu čast da smo to napravili među prvima u Evropi”, ističe Jelana Petljanski.
Iskustva iz Zrenjanina
Projektom „Pametno recikliraj” bilo je važno i da se ispita kako građani reaguju na različite načine odvajanja ambalažnog otpada. Najveće ograničenje projekta bilo je što su bili obeleženi samo proizvodi kompanija koje su bile uključene u sistem pametnog prikupljanja amabalaže i što su se oni mogli kupiti u određenim prodavnicama. Zrenjaninici su pokazali veliku želju da recikliraju, pa su donosili i amabalažu koja nije bila označena i koju su mogli da odlažu u kante, koje su se nalazile pored mašina.To samo pokazuje da građani žele da recikliraju, i da im to treba omogućiti. Iskustva iz Zrenjanina biće iskorišćena za razvoj pametnog sistema upravljanja amabalažnim otpadom, koji mora da se unapredi, kako bi mogao biti primenjen i u drugim gradovima, ne samo kod nas nego i šire.
Projekt „Pametno recikliraj“ realizovan je kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koji su zajednički sproveli GIZ, Ball Packaging, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S i Reverse Logistics Group (RLG), u saradnji sa NALED-om i programom „Svaka limenka se računa“. U projektu su učestvovali proizvodi 40 brendova kompanija, kao što su Coca-Cola HBC, Carlsberg, Tetra Pak, Red Bull i Knjaz Miloš.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Tekst: Dragana Ratković
Foto: https://www.pametnorecikliraj.rs/
Share this: