Katastar rudarskog otpada Srbije napravljen je 2020. godine, ali umesto detaljnih i ažurnih podataka o rudarskim deponijama, javnosti su bile dostupne samo šture informacije, iako je na pojedinim lokacijama uskladišten opasni otpad i na njima postoji opasnost od klizišta, objavio je BIRN.
Projekat je koštao 2,1 milion evra, finansirala ga je Evropska unija s 90 odsto učešća, a iz Ministarstva rudarstva i energetike tada su naveli da katastar rudarskog otpada “čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada”, piše BIRN.
Da li su dostupni podaci aktuelni i validni?
Inače, donedavno su na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a nije ih bilo o deponijama aktivnih rudnika, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka s više stotina lokacija.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da su se na javno dostupnom serveru na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike nalazili, u mašinsko čitljivom formatu, detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizištima. Navedeno je da nije poznato da li su ovi podaci aktuelni i validni, kao ni da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra.
Podseća se da je Državna revizorska institucija (DRI) u decembru 2022. utvrdila da “sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan” i da “nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada”.
Profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu Dragana Nišić smatra da bi aplikacija Katastra rudarskog otpada trebalo da obuhvati i aktivne deponije rudarskog otpada, kao i da se uskladi s propisima o izveštavanju o rudarskom otpadu.
“Korisno bi bilo dati za svaku deponiju podatke o karakteru otpada, količini odloženog otpada, rudi od koje otpad nastaje, kao i riziku od udesa. Radi bolje informisanosti javnosti, potrebno da svi ti podaci budu u potpunosti transparentni. U ovakvom obliku u kakvom je sad, Katastar ne zadovoljava te potrebe”, kazala je Nišić.
BIRN je, kako je saopštemo, poslao Ministarstvu rudarstva i energetike pitanja u vezi s Katastrom, da bi nakon toga svi podaci o rudarskim deponijama – i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera – nestali su sa sajta ministarstva.
Oko 24 miliona kubnih metara rudarskog otpada
U tekstu se podseća da su nemačke kompanije “Plejades” i “DMT” dobile posao izrade Katastra rudarskog otpada na tenderu 2016, a naredne godine Vlada Srbije najavila da će biti “izrađena i procena rizika, karakterizacija i klasifikacija rudarskog otpada, uključujući između 200 i 250 napuštenih rudarskih deponija i više od 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom”.
Tokom naredne tri godine, kako je objavljeno na sajtu EU u Srbiji, stručnjaci su obišli 250 lokacija i utvrdili da se na 150 deponija nalaze veće količine otpada, ukupno oko 24 miliona kubnih metara.
Zatim je 41 napuštena deponija, sa oko 80 odsto ukupno mapiranog otpada, detaljno ispitana, što znači da je na njima rađeno uzorkovanje zemljišta, karakterizacija rudarskog otpada, ispitivanje podzemnih i površinskih voda, hemijske analize i procene stabilnosti.
Iz EU je saopšteno da će prikupljeni podaci biti predstavljeni u formi onlajn aplikacije i knjige u kojoj će biti dostupni podaci o napuštenim i aktivnim deponijama rudarskog otpada. Onlajn aplikacija je ove godine i dalje pružala samo delić prikupljenih podataka – osnovne informacije o 41 napuštenoj deponiji.
Nestali podaci neposredno pre objavljivanja teksta BIRN-a
BIRN je Ministarstvu rudarstva i energetike podneo i zahtev za pristup informacijama od javnog značaja tražeći sve dostupne podatke iz Katastra. Ministarstvo je dostavilo samo osnovne informacije, iste one koje su donedavno bile dostupne na aplikaciji, ali detaljniji i opširniji setovi podataka bili su javno dostupni na serveru sajta ministarstva.
Ovde su se, dok nisu nestali neposredno pre objavljivanja teksta BIRN-a o Katastru, nalazili podaci o tome da li je na konkretnoj lokaciji reč o opasnom ili neopasnom otpadu, količinama otpadnog materijala, da li na lokaciji postoji opasnost od klizišta i da li je deponija rekultivisana (dovedena u stanje da se može koristiti za drugu namenu). Takođe, u ovim setovima podataka, za razliku od onlajn aplikacije, izlistani su podaci i o aktivnim deponijama.
Na pitanja BIRN-a o tome kako su dobijeni ovi podaci, koliko su validni i zašto nisu dostupni krajnjim korisnicima u aplikaciji Katastra, iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovorili su da ne mogu da pruže te informacije i da pomenuti link, na kom su se u tom trenutku nalazili podaci, nije na njihovom sajtu. Iz BIRN-a su istakli da analiza podataka sa servera Katastra rudarskog otpada pokazuje da su deponije klasifikovane po više osnova, a pojedine lokacije označene su kao deponije opasnog otpada, o čemu takođe nema podataka na onlajn aplikaciji.
Gradovi sa najvećom količinom opasnog otpada
Posmatrano po kriterijumu zapremine, najveća količina opasnog rudarskog otpada smeštena je na teritorijama opština Raška, Aleksinac i Brus, dok na više lokacija deponija u okolini Krupnja, Čajetine, Prijepolja, Raške, Boljevca i Majdanpeka postoji opasnost od klizišta.
Iz BIRN-a podsećaju da je Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima 2015. godine predviđeno da Ministarstvo vodi katastar polja rudarskog otpada i da se rudarskim otpadom upravlja uz dozvolu.
Regulativa o izdavanju dozvola za upravljanje otpadom doneta je 2017. godine, a primenjuje se od 1. januara 2020. godine. Sva pravna lica trebalo je da sa njom usklade svoje poslovanje u roku od dve godine od početka primene.
Nepotpuni podaci
DRI je međutim konstatovala, u izveštaju objavljenom krajem 2022. godine, da se rudarski otpad u Srbiji odlaže bez validnih dozvola i da nije uspostavljena jedinstvena baza podataka o tome.
“Ne postoji elektronska ili druga baza podataka o ukupnim količinama rudarskog otpada i mineralnih sirovina, kao i o količinama po vrstama i kategorijama”, piše u Izveštaju o svrsishodnosti poslovanja: Upravljanje opasnim otpadom.
Revizori su utvrdili da kompanije koje rudare u Srbiji šalju ministarstvu podatke o rudarskom otpadu u sklopu Godišnjih izveštaja o poslovanju u papirnoj formi, koje ministarstvo zatim skenira. Oni su tada napisali i da su ovi podaci “nepotpuni”, a da Ministarstvo rudarstva i energetike ne obavlja kontrolu prijavljenih količina.
“Podaci u izveštajima nosilaca eksploatacije su nepotpuni, često sa netačnim jediničnim merama i numeričkim podacima. Ne vrši se kontrola prijavljenih količina po datim obrascima i nije uspostavljeno praćenje i kontrola količina otkopanih i deponovanih masa svih produkata eksploatacije”, navedeno je u izveštaju.
DRI je takođe napisala da postoji mogućnost da ministarstvo nema sve podatke.
“Od 674 odobrena eksploataciona polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193 eksploataciona polja, što stvara rizik od toga da podaci o ukupnoj količini rudarskog otpada nisu sveobuhvatni”, stoji u izveštaju DRI.
“Ministarstvo rudarstva nije bliže propisalo način vođenja i sadržinu katastra polja rudarskog otpada”, zaključuje se u izveštaju DRI.
Bez važećih dozvola
U vreme kada je DRI objavila izveštaj, samo jedan operater je odlagao i upravljao rudarskim otpadom na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike – kompanija “Serbia Ziđin Majning”, a odnosila se na rudnik zlata i bakra Čukaru Peki kod Bora.
Ta dozvola izdata je kompaniji 2021, a kada je kompanija 2023. godine tražila produženje, ministarstvo je zahtev odbilo, navodeći da Ziđin nije dostavio svu neophodnu dokumentaciju.
“Trenutno nema važećih dozvola za odlaganje rudarskog otpada”, stoji u odgovoru Ministarstva rudarstva i energetike BIRN-u.
Foto: Miloš Ćirković
Share this: