URBANO PČELARSTVO – OD VELIKOG ZNAČAJA ZA ODRŽIVE GRADOVE

U Novom Sadu, u nekim delovima grada, već nekoliko noći zaredom građani primećuju lisice, koje mirno šetaju – očigledno tražeći hranu. Kod mnogih to izaziva podozrenje i paniku, međutim, ove lisice su krajnje miroljubive. Osećaju se kao kod kuće. Pa, one zapravo i jesu kod kuće. Mi smo ti koji su okupirali prirodu i teritoriju životinja, kao i puteve njihovog kretanja, bez imalo poštovanja. Prilikom posete prečistaču otpadnih voda u Danskoj, domaćini su mi skrenuli pažnju na ambar za slepe miševe, koji su izgradili potpuno identično objektu koji je tu postojao, ali i koridore kojima se kreću žabe i druge sitne životinje. Život, suživot – uz poštovanje drugih živih bića i u okvirima normalnih potreba – u stvari je jedan od osnovnih principa održivog razvoja. Pored lisica, ponekad divljih svinja, vrlo često ježeva, stalni stanovnici gradova su i pčele. Koliko je urbano pčelarstvo važno za održivost gradova?

Kako organizovati urbano pčelarstvo?

Urbano pčelarstvo nije nešto novo. S obzirom na to da su ljudi ti koji osvajaju prostor drugih bića, tako smo širenjem gradova zauzeli teritoriju i pčelama. Međutim, u odnosu na druga bića, one su prilagodljive i veoma im prija život u gradovima. Osim toga što su nezamenjljiva karika u zdravom ekosistemu i oprašivači većine biljaka koje čine našu ishranu, pčele su visoko organizovane zajednice, od kojih možemo mnogo da naučimo ne samo o prirodi i važnosti biodiverziteta, već i o rukovođenju višim ciljevima zajednice, komunikaciji i produkciji vrhunskih proizvoda. Sasvim dovoljno za održivi razvoj.

Za razliku od mnogih gradova u Evropi pa i svetu, kod nas su košnice u gradovima još uvek malobrojne. Ali ima pozitivnih primera. Masovnije prisustvo je onemogućeno i limitiranim brojem košnica na određenom prostoru. Zahteva se udaljenost od najmanje 100 metara od auto-puta i železničke pruge. Razdaljina od 20 metara zahteva se od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja; 100 metara od predškolske ili školske ustanove, igrališta i drugih sportskih terena za decu i odrasle; 15 metara od kategorisanog puta, odnosno najmanje pet metara ako između pčelinjaka i kategorisanog puta postoji prepreka visine 2,20 metara (zid, objekat, gusto zasađena stabla, živa ograda…); 500 metara od susednog pčelinjaka koji ima najmanje 21 košnicu ili 200 metara od susednog pčelinjaka koji ima do 20 košnica, a koji se nalaze van naseljenog mesta.

Pioniri urbanog pčelarstva kod nas

Među začetnicima urbanog pčelarstva u Srbiji su zaposleni u Ambasadi Republike Francuske, koji su u okviru projekta Zelene ambasade, još 2019. postavili dve košnice. Te košnice održavaju uz pomoć Beogradskog udruženja pčelara, koje veoma predano radi na edukaciji o pčelarstvu i njegovom značaju. Nakon toga, bilo je još nekoliko pokušaja uključivanja kompanija, nevladinih organizacija… ali košnice na krovu ambasade i dalje opstaju. Podatak da su iz tih košnica prošle godine “ubrali” 70 kilograma meda jasno govori o tome koliko gradski uslovi u stvari prijaju pčelama.

Urbano pčelarstvo, med iz košnica sa krova Francuske ambasade, foto: Francuska ambasada

Gradovi su dobar prostor za život pčela jer hrane imaju u izobilju, zbog gradskih parkova i zelenih površina na kojima se ne upotrebljavaju pesticidi, u onom obimu kao što se tretiraju poljoprivredne površine. Poseban problem imaju pčelari u Vojvodini, gde su često u sistemu intenzivne poljoprivrede zastupljene monokulture, tako da pčelama zapravo nedostaje raznovrsna  paša, a pritom se koriste hemikalije koje su smrtonosne za njih. Veoma su česte slike potpuno uništenih rojeva pčela zbog prskanja agresivnim hemijskim sredstvima.

Pored košnica Ambasade Francuske, na Novom Beogradu nalaze se tri košnice. Prinos po svakoj košnici bio je više od 35 kg meda, što je izuzetan rezultat. Pored te dve lokacije, košnice su postavljene i na području bivšeg žitnog mlina kod Silosa. Tamo se trenutno nalazi 12 košnica. Tu su prinosi takođe bili izuzetno dobri. Jula 2022. godine, beogradske pčele dobile su još jedan urbani dom – namenski izgrađene košnice koje su oplemenile prostor tržnog centra Ada Mall.

Benefiti pčelarstva u gradskim sredinama

Uzgoj pčela i proizvodnja meda nas uvek nekako asociraju na prostranstva sa livadskim cvećem, guste šume ili njive pune sunkokreta žutih kao med dobijen od njih.

Međutim, manje je poznato da u svetu postoji jak pokret urbanog pčelarstva koji je odavno prerastao dimenziju hobija i postao vid borbe za očuvanje bioraznolikosti, povezanosti čoveka sa prirodom i hranom koju dobija od nje. Priča o gajenju pčela u uslovima života u gradu je vrlo brzo dobila svoju šire ekološke, biološke, društvene i ekonomske dimenzije. A prednosti su i što je lokalno proizvedena i dopremljena hrana.

Beč je dom mnogih rojeva pčela i dosad ih je izbrojano oko 5.000 o kojima brine 600 pčelara. Koji je benefit od pčelarstva u gradovima? Mi u pčelarstvu vidimo samo med kao izvor hrane, a koji praktično otimamo pčelama, a njihova funkcija je mnogo važnija za naš opstanak od teglice meda. Pre svega, podržava i omogućava bogatstvo biodiverziteta jer bez pčela nema opstanka vegetacije koja nam je u gradovima sve potrebnija.

Zgodna mesta za urbano pčelastvo

Urbani pčelinjaci mogu se držati na krovu višespratnice, u dvorištu porodičnih stambenih objekata ili u tzv. urbanim baštama – mestima u gradu koja predstavljaju samoodržive mini-ekosisteme namenjene lokalnom uzgoju hrane. Lokalno snabdevanje hranom smatra se jednim od bitnih elemenata borbe protiv emisije ugljen-dioksida i metana, s obzirom na to da se lokalno dobavljena hrana ne mora transportovati, a zbog blizine proizvođača i kupca, manji su ili nepostojeći slučajevi bacanja namirnica koje uzrokuje stvaranje metana – gasa koji podstiče globalno zagrevanje planete.

Da bi sačuvali urbane pčele moraju i ljudi nešto preduzeti. Naime, takozvano „kolažno košenje” i gajenje medosnosnih biljku na svakom mogućem mestu, čak iako živite u zgradi. Stručnjaci za zaštitu životne sredine ukazuju koliko je urbano pčelarstvo važno, a pčela je najznačajniji insekt.  Dobila je i svoj dan, 20. maj.

Košnice na krovu Poljoprivrednog muzeja u Pragu, foto: Majda Adlešić

Značaj urbanog pčelarstva prepoznali su i u Poljoprivrednom muzeju u Pragu na čijem zelenom krovu imaju i košnice. Na krovu se nalaze ogledno demonstracione parcele tipičnih kultura žitarica koje se gaje u Republici Češkoj, čiji se razvoj prati u skladu sa vremenskim ali i klimatskim promenama, u cilju unapređenja kvaliteta ali i nalaženja novih vrsta i rešenja za proizvodnju.

Biljke, kulture i travnjak se navodnjavaju kišnicom, koja se sakuplja i čuva u rezervoaru na krovu a deo prostora je namenjen urbanom pčelarstvu. Košnice su pod video-nadzorom, lokalni pčelar je zadužen da prati razvoj pčelinje zajednice i nadzire. Takođe je pokrenuta proizvodnja meda koji je odličnog kvaliteta. Imaju brendirani muzejski med, koji je inače odličan. Ovaj jedinstveni prostor je otvoren za sve posetioce muzeja, tu se organizuju različite aktivnosti i odličan je pogled na Prag, gde se zapravo i vidi ta poljoprivredna struktura grada okruženog i ispesecanog vinogradima, voćnjacima i pašnjacima.

Aplikacija Beehold ispomoć za pčelare

Samo pčelarstvo i život pčela bili su inspirativni inovatorskom timu iz Niša, koji su u okviru startap ideje Beehold razvili hardversko-softverski sistem sa podrškom veštačke inteligecije, koji je namenjen pčelarima. Njihovo rešenje digitalizuje proces nadzora pčelinjeg društva i omogućava praćenje života u košnici, na daljinu mobilnom aplikacijom. Briga o jednom pčelinjem društvu tradicionalno podrazumeva da pčelar ode u pčelinjak, obuče zaštitnu garderobu, otvori košnicu, izvadi ram i vizuelnim pregledom utvrdi stanje pčela, košnica, meda… Na licu mesta, na osnovu svog znanja i iskustva, pčelar zatim donosi odluku i preduzima akcije kako bi se pčele pravilno razvijale i prikupile što više meda.

Ono što sada Beehold omogućava je nadzor pčelinjeg društva bez odlaska do pčelinjaka, u svako doba dana ili noći, i u svim vremenskim uslovima. Istovremeno, digitalni pčelarov asistent zasnovan na veštačkoj inteligenciji prepoznaje i predviđa potencijalne probleme, pruža sugestije za preduzimanje optimalnih akcija i predviđa prinos meda. Dobitnici su druge nagrade na Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji 2021. koje je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku Privredne komore Srbije, Fakuleta tehničkih nauka u Novom Sadu, Tehnološko-metalurškog fakuleta u Beogradu i RTS-a. Još jedna potvrda koliko su ekološke inovacije važne za održivost.

Ova inovacija pomaže pčelarima, olakšava im posao i samim tim pčelarstvo postaje pristupačnije, posebno u gradovima. Pored ekonomskih dobiti, velika vrednost aplikacije je zdravstveni nadzor, uz praćenje u realnom vremenu. Beehold AI aplikacija za košnice osigurava da pčelinje kolonije napreduju, stvarajući održivo i zdravo okruženje za pčelarstvo. Takođe, 20%  je manji godišnji gubitak pčelinjeg društva. Sa Beehold-om pčelari su u mogućnosti da zaštite i neguju svoje zajednice, na kraju promovišući održiviju budućnost i za pčele i za pčelarsku industriju.

Tajna održivosti moguće je i u tome da gradovi priznaju to da su u stvari velika sela i dopuste tu raznolikost života koja je sada gradskim uslovima ograničena.

Lajkujte EkoVest na Facebooku

Zapratite EkoVest na Twitteru

Tekst: Majda Adlešić  
Foto: Unsplash.com