Trenutni sistem upravljanja otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou. Usled postojanja velikog broja divljih i nesanitarnih deponija – smetlišta, koje nažalost predstavljaju najčešći vid odlaganja otpada, zagađenje iz otpada nesmetano dolazi u životnu sredinu, a iz životne sredine u naše organizme, zbog čega dolazi do oboljevanja i zdravstvenih problema. Posebnu opasnost kod ovakvog načina upravljanja otpadom predstavljaju požari na deponijama, čiji se broj i uticaj povećava, usled sve većih temperatura i količina organskog otpada koji završava na divljim i nesanitarnim deponijama, koje ne ispunjavaju ni minimum mera zaštite životne sredine.
Požari na deponijama – najbrojniji u Južnobačkom okrugu
Predsednik Udruženja ”Inženjeri zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović kaže da, prema zvaničnim podacima MUP-a, u Srbiji je u 2022. godini na deponijama zabeleženo 1.760 požara, a najveći deo njih, više od 200, bilo je u Južnobačkom okrugu. Deponije su gorele i ove godine.
„Iz godine u godinu, povećavaju se količine otpada na deponijama. Prilikom razgradnje, pogotovo organskog dela otpada, dolazi do formiranja takozvanog deponijskog gasa koji u velikoj meri sadrži i metan. On je vrlo zapaljiv, tako da je, na visokim temperaturama, dovoljno samo da na tom mestu bude staklena flaša koja će izazvati varnicu, doći će do požara i emisije zagađujućih materija u vazduh sa kojima imamo ozbiljnih problema. Pre svega, ne znamo kakav sve otpad imamo na deponiji, šta smo sve bacilli, pa onda ne znamo ni šta samim sagorevanjem nastaje, ali ono što sigurno znamo jeste da to ne može da bude zdravo, ne može da bude korisno”, kaže Jezdimirović.
Sagorevanjem otpada nastaju vrlo štetne materije
Sagorevanje otpada na divljoj deponiji, foto: GettyImages
Najčešće dolazi, kako kaže naš sagovornik, do polusagorevanja, jer nisu dovoljno visoke temperature, kao što su prilikom insineracija i spaljivanja otpada u kontrolisanim uslovima. Tako na divljim i nesanitarnim deponijama dolazi do sagorevanja, i tom prilikom nastaju vrlo štetne materije, kao što su furani, dioksini, sumpor-dioksid. Takođe prisutno je povećanje koncentracije čestica, koje su kancerogene, mutagene i direktno utiče na naše zdravlje.
“U blizini deponija nema velikih mernih instrumenata koji bi pokazali koje štetne materije se nalaze u vazduhu a čak i da postoje – neće meriti dioksine, furane. Onda nam ostaje samo da apelujemo na građane da se sami zaštite i da, što je moguće manje, budu izloženi dimu i gasovima koji nastaju sagorevanjem otpada na deponiji“, istakao je Jezdimirović.
Šta može da bude opasno u dimu?
Požari na deponijama i smetlištima se teško gase, zahtevaju angažovanje većeg broja ljudstva, vatrogasaca i vatrogasne i druge opreme, mehanizacije, velike količine zemlje, vode i dr. Predsednica Prvog udruženja za ekologiju i zaštitu od dejstva vatre “EcoFire” Ljubica Knjajić kaže da deponije često gore danima i predstavljaju značajan izvor zagađenja, pre svega jer oslobađaju veoma otrovne supstance. Posebnu opasnost čine požari kod kojih dolazi do pojave kancerogenih, teratogenih i mutagenih zagađujućih materija koje lako migriraju kroz vazduh i dospevaju do naših pluća. Suspendovane čestice mogu stići i nekoliko stotina kilometara od deponija.
“Deponijski gas odgovoran je za zagađenje vazduha. Iz tela deponije, razgradnjom organskih materija emituju se gasovi, među kojima su najdominantiji metan i ugljen-dioksid. Metan, koji predstavlja više od 50% deponijskog gasa, jedan je od najopasnijih zagađivača vazduha, a samostalno je 80 puta jači u zagrevanju planete od CO2 u prvih 20 godina posle emitovanja. Ugljenik deponije čini aktivnim dugi niz godina i osnovni je uzročnik stvaranja deponijskog gasa i procednih voda. Što manje ugljenika odložimo na deponije, one imaju manji potencijal za stvaranje emisija, pa svako odlaganje otpada bez prethodnog tretmana zapravo vodi do odlaganja problema za neko buduće vreme.
Požari na deponiji, Zrenjanin
U deponijskom gasu se mogu pronaći i druge supstance, u ne tako velikom procentu, npr. hlorofluorougljenici, veoma opasne za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Organske kiseline koje nastaju razgradnjom odloženog biorazgradivog otpada, od strane mikroorganizama, imaju potencijal da mobilišu teške metale, na primer kadmijum, i preko procednih voda emituju ih u podzemne vode i zemljište. Vazduhom se prenose i mirisne materije, koje pored štetnog uticaja na zdravlje, imaju negativan psihogeni efekat. Iz tela i sa površine deponije se oslobađaju merkaptani i druga sumporna jedinjenja, kao i amonijak i aromatični ugljovodonici. Poljoprivredna proizvodnja u okolini deponije je ugrožena, pa su zbog kontaminacije vazduha, vode i zemljišta, indirektno preko hrane ugroženi i ljudi koji konzumiraju poljoprivredne proizvode”, ukazala je Ljubica Krnjajić.
Ona smatra da je danas glavni problem u upravljanju otpadom to što se generišu ogromne količine otpada. Ne postoji mesto na planeti na kome se otpad ne proizvodi i ne odlaže, ali odgovornim ponašanjem može se doprineti smanjenju proizvodnje otpada, može se reciklirati, koristiti otpad kao sirovinu za proizvodnju energije a ono što ne možemo iskoristiti, kako kaže Krnjajiževa, treba odložiti na uređene deponije. U tom slučaju, otklonili bi uzroke nastanka požara na deponijama i zagađenja koje i te kako utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Da smo pravilno zbrinuli otpad, ne bi došlo do požara
Igor Jezdimirović ističe da i dalje stoji ozbiljno upozorenje da je krajnje vreme da se otpadom počne upravljati, jer danas trpimo posledice dugogodišnje nebrige i nekontrolisanog bacanja otpada, uz neki minimalne mere. Svi težimo da se otpada oslobodimo, u želji da neko drugi brine o njemu ali moramo svi zajedno.
“Jedan od načina je da tražimo od donosilaca odluka da se reši pitanje upravljanja otpadom, da se izgrade sanitarne deponije, u skladu sa svim pravilima struke, i druga stvar jeste da shvatimo da i mi moramo da se odnosimo prema otpadu drugačije. Kada odlazimo u prodavnicu i kada biramo šta ćemo da kupimo da razmislim o tome kakva vrsta otpada nastaje iza toga i da li nam je stvarno to neophodno. Na ovaj način, kako trenutno upravljamo otpadom, dovešće nas do toga da ćemo se u svom sopstvenom otpada udaviti. Količine deponovanog otpada stalno se povećavaju.
Prosečno, svako od nas proizvede kilogram otpada dnevno, svedoci smo klimatskih promena i stalnog porasta temperature a javno-komunalna preduzeća, koja se bave otpadom, nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu. Mi danas plaćamo samo sakupljanje i odnošenje otpada, ne plaćamo još uvek njegovo zbrinjavanje na adekvatan način. To znači da smo pravilno zbrinuli otpad, ne bi došlo do požara, ne bi bilo negativnih efekta po zdravlje ljudi. Prevencija je ključ i moramo uraditi sve što je moguće da do požara ne dođe. Ulaganje u zaštitu životne sredine, upravljanje otpadom, zaštitu voda, vazduha, zemljišta – u suštini je ulaganje u naše zdravlje i u zdraviju budućnost generacija koje dolaze”, istakao je predsednik Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović.
Suvi led – prevencija od požara na deponijma
U cilju hlađenja tela deponije i sprečavanja nastanka požara, preduzeće „Potisje-Bečej”, u saradnji sa kompanijom „Linde gas”, prvo u Srbiji, počelo je sa ubacivanjem suvog leda u sistem za ekstrakciju deponijskih gasova, odnosno biotrnove.
U „Linde gasu“ kažu da je ideja da se iskoriste fizičke osobine ugljen-dioksida u okviru eksperimentalnog hlađenja deponije. Biotrnovi omogućavaju da se lako dođe do dubljih slojeva otpada i na taj način se eliminišu i kiseonik i gasovi koji se stvaraju raspadanjem organskih materija u dubljim slojevima, koji često uzrokuju požar. Na taj način se radi prevencija od mogućih požara. Ugljen-dioksid, koji se ubacuje u telo deponije u dublje slojeve, jako je hladan, na temeraturi od -76 stepeni. Osim toga, ugljen-dioksid kada prelazi u gasno stanje, promeni i svoju zapreminu i to dodaje još jedan proces, a to je inertizacija i izbacivanje zapaljivih gasova. Nadležni u „Potisju“ kažu da na deponiji, između slojeva smeća, nasipaju zemlju zbog manje koncentracije i obima zapaljivih materija. U ovom preduzeću ističu da je ulaganje u prevenciju 100 puta manje od štete u slučaju požara na deponiji, dok bi posledice zagađenja životne sredine bile nemerljive.
Ipak za sprečavanje požara na deponijama od izuzetnog značaja je i pravilno odlaganje otpada. Opština Bečej je prva opština u Srbiji koja je uspostavila primarnu selekciju otpada i koja je infrastrukturno pokrila 100 odsto teritorije, računajući i naseljena mesta.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Tekst: Dragana Ratković
Foto: GettyImages
Share this: