U Srbiji se samo oko 19 odsto, od ukupnog komunalnog otpada, odloži na sanitarne deponije, dok ostatak završi na nesanitarnim, stoji u Programu upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine, koji je Vlada Srbije usvojila prošle godine. Sprovođenje ovog Programa, pored smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, treba da omogući preduslov za primarnu separaciju otpada, njegovo pravilno odlaganje ali i da se omogući korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji. Komunalni otpad mora biti tretiran na adekvatan način.
Decenijama komunalni otpad završava na nesanitarnu deponiju
U Zrenjaninu, središtu Srednjobanatskog okruga, ne postoji sanitarna deponija. Ona ni svojim kapacitetima, ni tehnologijom odavno već ne zadovoljava potrebe građana. Ono što je mnogo problematičnije jeste da se na ovu deponiju uglavnom odlaže pomešan komunalni, biootpad, građevinski pa čak i industrijski otpad. Zbog neadekvatnog odlaganja otpada, često dolazi do požara a ono što je mnogo ozbiljniji problem jeste što su nesanitarne deponije pre svega izvori zagađenja – vode, zemljišta, vazduha…
Upravljanje otpadom, pored neispravne vode za piće, jedan je od najvećih komunalnih problema Zrenjanina. Zašto je to tako? – pitali smo Gojkana Stojinovića, stručnjaka za upravljanje otpadom.
“Odgovor na ovo pitanje je kompleksan i zavisi od mnogo činilaca, ali jedan od osnovnih je nečinjenje lokalne vlasti i njihovo izbegavanje da sagledaju stvari iz realne perspektive, kao i da sistemski uključe najbolja dostupna rešenja na lokalnom nivou. Praktično rečeno, imamo fenomenalan kapacitet da lokalno uredimo ovu oblast ali on, iz nepoznatih razloga¸ ostaje potpuno neiskorišćen i skrajnut. Sva rešenja se odnose na ‘gašenje lokalnih požara’ neadekvatnim i pogrešnim pristupom, umesto organizovanog sistemskog i suštinskog pristupa. Inače, organizovano upravljanje otpadom u Zrenjaninu načelno postoji. Njime se bavi lokalno JKP ‘Čistoća i zelenilo’, i reklo bi se da se ovi poslovi obavljaju u skladu sa potrebama. Međutim, ukoliko uđemo u detalje, svakako je daleko od potrebnog, poželjnog i preporučenog. Otpad se uglavnom odvozi na ustaljen i standardni način, osim u slučajevima kada odvoz pada na neke od praznika kada JKP ‘preskače’ reone koji su u planu za te dane. Ovo stvara problem nagomilavanja otpada i potencijalno stvaranja divljih deponija, jer su građani uskraćeni za uslugu koja im je naplaćena. Ovo predstavlja i problem sa zakonskog osnova jer je praktično JKP naplatio usluge koje nije obezbedio i pružio građanima”, kaže Stojinović.
Gde je problem a gde je rešenje?
Stojinović ističe da sanacija gradske nesanitarne deponije, na način kako se to sada obavlja, pogrešan je i opterećuje budžet neopravdano. Zrenjanin je propustio niz prilika da se postavi kao regionalni lider u upravljanju otpadom i sada se nalazi na začelju, i uveliko kaska za drugim centrima. Naime, grad je imao, kako kaže, status regionalnog centra i budžetskim sredstvima je finansiran projekat izgradnje regionalne sanitarne deponije i pratećeg regionalnog centra za upravljanje otpadom, čime bi grad za sebe obezbedio odličnu startnu poziciju. Međutim, taj projekat nikada nije sproveden, iako su postojala lako dostupna EU sredstva, budžetska sredstva ali i interes privatnih partnera iz sfere multinacionalnih kompanija.
“Jednostavno projekat je ‘istekao’ i ostao neiskorišćen, a sredstva građana su još jednom ‘bačena u vetar’. Sada umesto da imamo održivu sopstvenu sanitarnu deponiju (a takvih primera ima u Srbiji) ili da imamo koncesioni ugovor sa privatnim partnerom, imamo loš projekat sa javnim plaćanjem. Dakle, građani su neopravdano posredno finansijski opterećeni i iz budžeta plaćamo godišnje iznose privatnom partneru. Izgradnja sanitarne kasete nije upitna u ovom slučaju, ali je upitan deo koji je predstavljen kao iskorišćenje resursa izdvajanjem reciklabilnih sirovina, koje je u postojećem sistemu i na način kako se to predviđa projektom, potpuno neisplativo, neadekvatno i pogrešno. Grad Zrenjanin je dosad, u toku ove godine, potrošio, prema mojim nezvaničnim saznanjima, oko 253 miliona dinara iz budžeta za potrebe sanacije deponije, i to samo prve faze, dok je druga faza sanacije trenutno na čekanju”, objasnio je Stojinović.
Koliko i koji komunalni otpad generišu Zrenjaninci?
Što se generisanja otpada tiče, i ovde su brojke problematične. Stojinović navodi da mu nije poznato da je Grad Zrenjanin uradio takozvane morfologije otpada propisane Pravilnikom a na osnovu kojih bi imali jasan uvid u stanje komunalnog otpada i njegov sadržaj, kako bi aktivnosti mogle da budu planirane. Ovo nije samo slučaj u Zrenjaninu, izveštavanje i sastav otpada problematični su u gotovo svim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji.
“Iz tog razloga je više stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom, koristeći metodologiju UN Habitat – Waste wise cities tool, napravilo detaljnu analizu otpada poreklom iz domaćinstva sa njegovim sastavom. Ova analiza je predstavljena i na međunarodnoj konferenciji koja je održana u Sarajevu. U realnosti, imamo otpad koji je završio, na ovaj ili onaj način, u takozvanoj ‘komunalnoj kanti’, ali je ona po izvoru različita. U njoj imamo otpad poreklom iz domaćinstva i od aktivnosti građana, zatim komercijalni otpad iz komercijalnih i HoReCa aktivnosti, ponekad i industrijski otpad, koji tu nikako ne bi smeo da se nađe, i najzad imamo kabasti i građevinski otpad. Sve ovo se pomešano računa kao količina po glavi stanovnika, a to nije tačno. Najzad, na osnovu tih nerealnih količina dimenzioniše se i ceo sistem upravljanja otpadom, ali na pogrešnim osnovama. Brojka koja figurira je da se u Zrenjaninu generiše oko 45-50 hiljada tona na godišnjem nivou, međutim naša analiza je pokazala da je procenjena realna količina koja se generiše u domaćinstvima oko 25.468 tona godišnje”, smatra Stojinović.
Sastav otpada iz domaćinstva:
Komunalni otpad, Zrenjanin
Bez organizovanog sistema odvajanja i upravljanja otpadom
Naš sagovornik, stručnjak za upravljanje otpadom, kaže da je potpuno jasno da je organskog i biootpada najviše, dok reciklabilnog otpada ima oko 8.700 tona godišnje, međutim, ovo su sve neiskorišćene količine, jer nema organizovanog sistema odvajanja. Sve ostalo što grad uzima u obzir u stvari pripada drugim izvorima i aktivnostima, i moralo bi biti organizovano na drugačiji način. Veoma je važno znati da se od svih navedenih količina može realno reciklirati tek nekih 20%, koje će biti umanjene uvođenjem depozitnog sistema.
Kada će i da li će Zrenjanin dobiti regionalnu deponiju, Stojinović kaže da mu nije poznato, iako postoji dobar potencijal za regionalni centar. U okviru trenutne sanacije i otvaranja sanitarne kasete postoji plan za otvaranje i reciklažnog centra, odnosno sortirnice.
“Međutim, u modelu sakupljanja otpada kakav je sada primenjen, kao i zahteva za kvalitetom od strane reciklera nisam siguran da će se neke značajnije količine odvojiti i reciklirati, s obzirom na to da će biti kontaminirane. Ono što bi preostalo je u stvari energetsko iskorišćenje u nekoj od cementara ili spalionici ukoliko Vinča ‘otvori’ svoju kapiju za otpad iz drugih centara. Ovo svakako nije nimalo poželjan način zbrinjavanja, posebno što tu ima sirovina koje su reciklabilne i koje imaju tržišnu vrednost”, istakao je Stojinović.
Divlje deponije
Prema navodima našeg sagovornika, po poslednjim zvaničnim informacijama, divljih smetlišta na teritoriji Zrenjanina ima 27. Međutim, sasvim je izvesno da ih ima i više.
“Ono što se kontinuirano radi je svojevrsni perpetum mobile, naime, budžetski se opredeljuju sredstva za uklanjanje divljih deponija i to se dešava kontinuirano, jer se ne obavlja nijedna aktivnost na prevenciji nastanka divljih deponija. Isključivo lečimo posledice, dok potpuno zanemarujemo prevenciju. A prevencija predstavlja niz aktivnosti: preko kampanja i komunikacije prema građanima, do formiranja lokacija na kojima bi građani mogli da adekvatno odlože otpad koji inače bacaju na divlje deponije. Samo za sanaciju divljiih deponija za sledeće tri godine planira se oko 209 miliona dinara iz budžeta, dodatnih 32 miliona utrošak je za sanaciju divljih deponija u Melencima i Elemiru, dok se pripremaju dodatni budžeti za divlje deponije u Belom Blatu, Mihajlovu i Lazarevu. Neko bi rekao da lokalna vlast radi pozitivne stvari, međutim, to i nije slučaj jer u potpunosti nedostaje inicijativa za prevenciju. Sredstva se troše kontinuirano ali rezultati su nepostojeći, odnosno vraćaju se kao bumerang”, kategoričan je Stojinović.
Depozitni sistem – prednosti i mane
U nekoliko marketa i na šest javnih lokacija u Zrenjaninu postavljenji su pametni uređaji za reciklažu ambalažnog otpada. Odlaganjem proizvoda označenih nalepnicom „recikliraj“, građani na taj način sakupljaju bodove, koje mogu iskoristiti za popuste pri kupovini ili druge robne nagrade.
Pametni uređaji za reciklažu ambalažnog otpada u Zrenjaninu
“Ovaj sistem ima svoja ograničenja i njegova analiza je i meni interesantna, međutim nemam dovoljono informacija da bih rekao koliko je bio uspešan ovaj projekat. Suštinski mora biti jasno da depozitni sistem ulazi u Srbiju, prema mojim saznanjima od 2027. godine. Ovo će uticati na troškove i profit JKP, jer će se kroz DS (depozitni sistem) izvući iz otpada iz domaćinstva upravo onaj najisplativiji deo materijala u ovom trenutku i JKP kao i regionalni centri će ostati sa manjkom tržišno vrednog materijala. U ovom trenutku, aktivno se radi i na zakonskim promenama i modulaciji sistema upravljanja otpadoim iz domaćinstva, kako bi se omogućila tržišna stabilnost JKP i pojačalo njihovo učešće u celom sistemu sakupljanja ambalažnog i reciklabilnog otpada. Ovo je najavila i državna sekretarka na skoro održanoj konferenciji Ambipak 5.0 u Beogradu”, istakao je Stojinović.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Tekst: Maja Pavlica
Foto: Pixabay
Share this: