Da li ste razmišljali o tome koliki je vaš uticaj na planetu kroz ugljenični otisak, koliko emitujemo ugljen-dioksisa, i na taj način doprinosimo klimatskim promenama? Da li ste možda razmšljali šta bi se moglo promeniti u svakodnevnoj rutini i kako se mogu smanjimo emisije?
Do 28. jula čovečanstvo je potrošilo sve raspoložive resurse za ovu godinu i ušlo je u ekološki dug. Ugljenični otisak čini 61 procenat ekološkog otiska čovečanstva. To je specifičan termin koji se odnosi na to koliko mi kao pojedinci, u toku godine, emitujemo ugljen-dioksida (CO2). Svaka naša aktivnost, za koju je potrebna potrošnja energije, može da se izmeri i izračuna, koliko smo emitovali CO2 – jednog od glavnih gasova sa efektom staklene baste, a koji najviše doprinosi klimatskim promenama. Ukoliko bi svako, na osnovu izmerenih rezultata, smanjio svoj ugljenični otisak, smatra se da bismo na taj način ublažili klimatske promene i usporili zagrevanje planete.
U okviru projekta „EkOtisak“, koji su realizovali Centar za promociju nauke iz Beograda, u saradnji sa novosadskim partnerima – Filozofskim fakultetom, Akademijom umetnosti i organizacijom Zeleni Sad – sprovedena je Anketa o svakodnevnim navikama građana i kako se one reflektuju na ugljenični otisak, kao svojevrsni trag koji svako od nas ostavlja na planetu i time utiče na ubrzanje klimatskih promena. U anketi je učestvovalo 557 ispitanika, od toga 234 iz Novog Sada.
Foto: Vladimir Janić
Šta kažu rezultati?
Pitanja u anketi bila su grupisana u četiri oblasti, za koje je procenjivan ugljenični otisak, a to su: domaćinstvo, odeća, transport i hrana. Prema rezultatima ankete, građani su pokazali u suštini da imaju dobre navike, kada govorimo o većini indikatora koja se odnose na emisiju ugljeničnog otiska. Kada govorimo o domaćinstvu: upotreba vode, grejanja, struje – svakodnevno ostavlja ugljenični otisak.Tuširanje u trajanju od 5 minuta oslobodi 2.069 kg CO2 godišnje. Što se duže tuširamo, emisija CO2 je veća. Ono što je dobro je da Novosađani troše najviše 5 do 10 minuta na tuširanje, što smanjuje zapravo emisiju CO2. Ako ručno peremo posuđe, doprinosimo emisiji od 157 kg CO2 godišnje a ako to radimo mašinski, emisija je manja – 142 kg CO2 godišnje. Više od 50% Novosađana pere posuđe ručno, što svakako povećava ugljenični otisak u poređenju sa korišćenjem mašine za pranje posuđa. Ipak, većina dobijenih odgovora u konteksu ovih pitanja su ohrabrujuća za naše okruženje.
Dobre navike
Građani su pokazali dobre stavove i adekvatnu ponašanju, kada je reč o odeći i upotrebi različitih materijala. Dokazano je da vuna emituje 46 kg CO2 po jednom kilogramu proizvedene tkanine, viskoza – 30 kg CO2, pamuk – 28 kg CO2, svila – 25 kg CO2, poliester – 21 kg CO2 a lan – 15 kg CO2. Novosađani većinom kupuju prirodne materijale, kupuju samo kad je potrebno i ne troše novac na često menjanje garderobe.
Ono što se pokazalo kao zanimljivo je da je naplata plastičnih kesa urodila plodom, tako da građani mnogo ređe koriste plastične kese nego ranije. Ako koristite pet plastičnih kesa nedeljno, ostavljate ugljenični otisak od 8,25 kg CO2 na godišnjem nivou. Dakle, anketa je pokazala da Novosađani kupuju plastične kese ponekad, i to 2-3 puta mesečno.
Transport, korišćenje gradskog prevoza i automobili takođe ostavljaju ugljenični otisak. Rezultati ankete pokazali su da se sve manje koristi gradski prevoz, s druge strane, što nije baš ohrabrujuće, sve više građana koristi automobile. Jedna trećina ispitanika na posao ide biciklom ili peške, što takođe smanjuje ugljenični otisak.
Foto: Pixabay
Ugljenični otisak ostavljaju i naše svakodnevne navike u ishrani. Jedan kilogram piletine emituje 6,9 kg CO2, svinjetine – 12,1 kg CO2 a govedine – 27 kg CO2. Najveći broj Novosađana, više od 50 % anketiranih, najčešće konzumira piletinu koja ima najmanji ugljenični otisak. Isto tako, uravnoteženo koriste mleko i mlečne proizvode, ali više konzumiraju kafu i hleb – što je indikator da te namirnice treba smanjiti ili naći adekvatnu zamenu jer one imaju veći ugljenični otisak. Jedan kg hleba odgovara emisiji od 1,4 kg CO2, a kafe 17 kg CO2. Više od polovine Novosađana konzumira 2 kg hleba nedeljno a oko 40% nedeljno konzumira 100 gr kafe. Upoređujući rezultate ankete, ispostavilo se da Novosađani imaju nešto višu ekološku svest u odnosu na ispitanike iz drugih gradova. Ohrabrujuće je da Novi Sad predstavlja možda početnu tačku promena u ovom kontekstu.
Misli globalno – deluj lokalno
Ranija istraživanja pokazala su da su građani svesni da svojim navikama utiču na ubrzanje klimatskih promena ali nisu svesni da – ako želimo da utičemo na globalne promene – moramo da delujemo lokalno, da svako krene od svog domaćinstva. Kada smo svesni svog uticaja, logično je da razmišljamo kako možemo da ga smanjimo. Najjednostavnije uputstvo je da budemo odgovorni i optimalno trošimo resurse.
Istraživanje o ugljeničnom otisku sproveo je STAR Centar izuzetnih vrednosti za bihevioralna istraživanja u psihologiji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Kako se računa ugljenički otisak?
Zahvaljujući super kalkulatoru ugljeničnog otiska, svako od nas može da izračuna lične emisije, potrebno je da se registrujete i ulogujete, a potom unesete podatke o svojim navikama u svom domaćinstvu. Na prvom mestu je energija – koliko električne energije koristite i za šta, koje vrste energenata koristite, potom unosite podatke o prevozu, o navikama koje se tiču kupovine hrane, garderobe, tehničkih uređaja, rekreacije…
Dakle, odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.
Naime, naš ugljenični otisak je suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivamo svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković
* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.
Share this: