Misli globalno, deluj lokalno… Često smo bili u prilici da čujemo ovu sentencu, ali, reklo bi se, malo je onih koji je i, u pravom smislu reči, primenjuju u svom svakodnevnom životu – deluju lokalno, bar kada je reč o zaštiti životne sredine. Jedan svetao primer i nadasve vredan pažnje je podvig mladog Stefana Drljače, koji je sproveo u delo jednu od najplemenitijih ideja – svoje imanje pretvorio je u šumu. Naime, na livadi u selu Dučalovići kod Čačka, u podnožju planina Ovčar i Kablar, zahvaljujući Stefanu raste ne samo buduća hrastova šuma, već su tu i sadnice borova, breze, lipe, kestena i drugog drveća i biljaka…
ŠTA GA JE MOTIVISALO NA SADNJU
„Interesovanje i ljubav prema biljkama kod mene prisutni su još od malih nogu. Sećam se kako sam sa dedom sadio pasulj i kako sam bio fasciniran kada je, nakon nekog perioda, iz semena postala biljka. Oduvek mi je to bilo interesantno, pogotovo kada god sam posmatrao veliko drvo, uvek sam razmišljao kako je to nekad bila samo semenka. Volim prirodu i šume, želeo sam da imam svoju šumu, onu koju ću ja da podignem i koja će ostati iza mene da proizvodi kiseonik, za one koji dolaze posle nas. Mnogo koristim i dobijam iz prirode, red je da joj se nešto i vrati”, ovako je počeo svoju priču za naš portal Stefan Drljača, obrazlažući šta ga je podstaklo i motivisalo da počne sa pošumljavanjem.
KAKO JE SVE POČELO
Sve je počelo sasvim slučajno, kada je neko u selu oglasio da prodaje livadu, koja se nalazila u nastavku njegovog porodičnog imanja. Pomislio je da bi bilo dobro da je kupi, s tim da nije uopšte imao predstavu šta bi sa njom mogao da učini.
„Livada koju sam pre četiri godine kupio nalazi se u selu Dučalovići, u podnožju Ovčara i Kablara, nedaleko od Čačka. Prostire se na površina od 70 ari, i nije u potpunosti pošumljena. Do sada sam, sa svojom porodicom i prijateljima, posadio više od 500 sadnica. Počeli smo sa sadnicama raznog drveća koje sam donosio sa raznih putovanja i za mene značajnih mesta. Zatim smo nabavili sadnice crvenog hrasta, kestena, breze, platana, javora, bora… Sve vrste koje rastu kod nas su dobrodošle“, kaže Stefan.
STRUČNA POMOĆ
Stefanova misija je da zasadi što je muguće više novih sadnica, jer je imao na umu da dobrobit uzgajanja šuma nije samo da stvaraju kiseonik i budu naša pluća, šume čuvaju tlo, smanjuju klizišta, pružaju stanište životinjama, daju im hranu i još mnogo toga.
„Pre nego što sam se upustio u ovaj projekat, istraživao sam po internetu a za izbor sadnica konsultovao sam se sa zaposlenima u rasadniku JP “Srbijašume” u Požegi. Trudim se da podignem raznovrsnu šumu, da u njoj bude što više vrsta, a da pritom vodim računa da ne sadim vrste koje nisu karakteristične za naše područje. Šuma će nastajati u decenijama koje su ispred nas, tek je svega nekoliko godina stara. Jedno sam siguran, ova šuma će biti korisna za sve. Za biodiverzitet, klimu, tlo, a i ulepšaće ionako lep predeo“, konstatovao je Drljača.
PODRŠKA PORODICE
Nije sve išlo kako je planirano. Stefan je mislio da je dovoljno samo da posadi sadnice i da čeka da narastu. Međutim, uvek postoje prepreke na putu…
„Srne i zečevi su me ubrzo razuverili da je pošumljavanje jednostavno, tako da sam morao nove sadnice da zaštitim od njih. Pored toga, potrebno je i kositi travu oko sadnica i redovno ih zalivati. Sva sreća pa mi je otac u penziji, pa ima vremena i volje da održava šumu, jer ja, zbog posla, nisam u prilici da toliko često odlazim na imanje. Za sve u životu je jako važna i podrška, a moja najveća podrška je uža i šira porodica, svi ljudi koji su došli da pomognu i posade neko drvo. Posebno bih se zahvalio Sretenu Smiljaniću iz Ljubiša, koji mi je poklonio više od 100 sadnica crvenog hrasta i javora“, istakao je Drljača
DALJI PLANOVI
„Idemo, sadimo. Nema stajanja, od sadnice do sadnice, od livade do livade – do budućih šuma i lepše Srbije“, zaključio je Stefan, obećavši da nastavlja i dalje sa svojom misijom – pošumljavanjem.
Tekst: M. Pavlica
Foto: Privatna arhiva/Stefan Drljača
Share this: