Kada se i ove godine u vašoj bašti nakupi raznobojno opalo jesenje lišće, trebalo bi, ukoliko to niste radili dosad, da ga ostavite, da ga ne skupljate i bacate u smeće.
Uvelo lišće predstavlja neverovatan mikrokosmos biodiverziteta. Služi kao zaštita za stanište koje je najbogatije vrstama – tlo, u kom se nalazi više od polovine života na Zemlji. Ispod gomila lišća, grančica i kore žive razna bića, od malih gmizavaca kao što su daždevnjaci i žabe do beskičmenjaka poput puževa, glista i pauka.
Kada beskičmenjaci konzumiraju materije iz lišća, oni je razbijaju na manje komade. Zatim, udruženim snagama, bakterije i gljivice razlažu ove komade i pretvaraju ih u vredne hranljive materije, kao što su azot, kalcijum i sumpor koji pomažu u hranjenju drveća i drugih biljaka.
Ti prirodni procesi pomažu u obnavljanju tla i doprinose životnom ciklusu, dok se mrtva biljna materija pretvara u hranu za žive biljke. Iako uvelo lišće možda deluje kao da nema svoju ulogu, mikroskopski svet vrvi ispod njega.
Prednosti za životnu sredinu
Kao mikrostanište, tlo prekriveno lišćem je raznovrsno. Strukturno, sastavljeno je od biljnog otpada kao što su uvelo lišće, cveće, kora, seme i grančice. Hemijski, sadrži supstance kao što su celuloza i lignin. Studija iz 2023. sugeriše da lišće jača biodiverzitet ekosistema čineći zemljište plodnijim i ujedno smanjuje rizik od patogena iz otpada koje za sobom ostavljaju životinje.
Uvelo lišće prolazi kroz tri faze razlaganja. Uočljivi gornji sloj je sloj legla. Drugi sloj, sastavljen od trulih listova, je sloj za fermentaciju. Poslednji, potpuno truli sloj izgrađen je od guste i tamne organske materije zvane humus, vrste zemljišta koja omogućava idealno okruženje u kom biljke rastu i napreduju.
“Razmišljajte o tom tlu kao o čitavom ekosistemu”, kaže Sju Barton, naučnik za biljke i zemljište sa Univerziteta Delver. “To je sistem zemljišta koji sadrži mineralnu komponentu, poput peska, mulja i gline. Takođe u njemu se nalaze prostori ispunjeni vazduhom ili vodom, ali i organskom materijom. Tu je i živa komponenta, poput kišnih glista, gljivica i bakterija. O tom tlu treba govoriti kao o složenom sistemu, a ne o jednom entitetu.”
Ne samo da razlaganje lišća pomaže u oslobađanju hranljivih materija u zemlju, već može i da unjoj skladišti i ugljenik. Šume sekvestriraju ovaj gas sa efektom staklene bašte “hvatajući” ugljen-dioksid u atmosferi. Kroz fotosintezu, ugljenik se transformiše u biomasu, koja na kraju umire i postaje lišće ili mrtvo drvo.
Uvelo lišće je takođe važno stanište za životinje. Kada stignu zimski meseci, mrtvo lišće pruža divljim životinjama sklonište. Ispod rastresitog šumskog tla, čaure moljaca i leptira leže ugnežđene, a bumbari se skrivaju da bi se zaštitili od hladnoće, hibernirajući tokom zimskih meseci.
“Većina leptira i moljaca prezimi u ovoj sredini, bilo kao jaja, gusenice, kukuljica ili odrasla jedinka”, kaže Barton. “Mesečevi moljci, leptiri šarenci i gusenice tigrasih moljaca uguraju se u gomilu lišća radi zaštite od hladnog vremena i predatora. Leptir crvenih pruga polaže jaja na opalo hrastovo lišće. Leptiri lastinog repka prerušavaju svoje čaure i kukuljice u sasušeno lišće, stapajući se sa pravim.”
Šta raditi s lišćem?
Postoji nekoliko opcija za očuvanje opalog lišća. Barton predlaže da pokupite lišće sa vašeg travnjaka, jer puštanje lišća da ga pokrije ne dozvoljava svetlosti da prodre i sprečava fotosintezu. Da biste izbegli da lišće u potpunosti pokrije vaš travnjak, možete koristiti kosilicu za malčiranje da isečete lišće na male komade.
“Radeći ovo”, kaže Barton, “poboljšavate kvalitet zemljišta, tako da biljke koje rastu u tom području dobijaju više hranljivih materija. Imaćete rastresitije i otvorenije tlo sa boljom strukturom. To podstiče bolji rast korena, što naravno rezultira zdravijim biljkama.”
On savetuje da se otpad od lišća ne spremite za deponiju. Dakle, ono što ne treba da radite je da ga spakujete u plastičnu kesu i pošaljete na deponiju kako biste se samo oslobodili resursa. Ako ga pošaljete na deponiju, taj resurs neće moći ponovo da se iskoristi.
Druga opcija je kompostiranje lišća. Možete kompostirati svoju gomilu i vratiti je na travnjak ili oko biljaka. Cilj je recikliranje, a to će se postići ili čuvanjem na prvobitnom mestu ili pretvaranjem u kompost.
Lajkuj EkoVest na Facebooku
Zaprati EkoVest na Twitteru
Izvor: Nationalgeographic.rs
Foto: Unsplash/ Michael Podger
Share this: