Yearly Archive 2019

ByAdmin

PARIZ: OZELENJAVANJEM PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Pariški trg “Place de la Nation” dobio je nov, zeleniji izgled. Na dan otvorenja, građanima i građankama podeljene su četiri hiljade besplatnih sadnica, s ciljem da francuska prestonica postane što zelenila. Zeleni deo trga povećan je smanjenjem broja saobraćajnica i uklanjanjem asfalta. “Place de la Nation”, drugi je od sedam velikih trgova Pariza, koji se ozelenjavaju i prilagođavaju klimatskim promenama.

Trg se obnavljao godinu dana, posađeno je 150 novih stabala, u centralnom delu ugrađene su fontane koje raspršuju vodenu maglicu koja isparava i upija toplinu iz okoliša, a proširena je i pešačka zona, kao i zona za odmor.

Pre tri godine gradonačelnica Anne Hidalgo dala je zeleno svetlo za obnovu poznatih pariških trgova, s ciljem da biciklisti i pešaci postanu prioritet, s 50 posto više prostora posvećenog onima koji nisu iza volana automobila.

Kao prioritet su određene i česme s pitkom vodom, kao i sadnja drveća i biljaka.

Izvor: H-alter.org
Foto: Pixabay
, twitter/@alaindelavie

ByAdmin

KAKO KONTROLISATI POPLAVE U GRADSKIM SREDINAMA

Konferencija za novinare, a potom i radionica za javnost i učesnike URBAN–PREX projekta održana je 20. maja u Novom Sadu. Fokus ove konferencije bio je nadzor i predviđanje obilnih padavina, tako da zapravo i pun naziv projekta upućuje na glavne teme kojima se on i bavi, a koje se razvijaju upravo kroz ove radionice, a sami rezultati projekta se na ovaj način prezentuju javnosti.  “Nadzor, predviđanje i razvoj online javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim sredinama u pograničnom regionu Mađarske i Srbije” je projekat koji je sufinansirala Evropska unija preko Interreg-IPA CBS Mađarska-Srbija programa.

“Smatramo da je projekat zanimljiv stručnoj ali i široj javnosti, kao i lokalnim i regionalnim institucijama, budući da se bavi temom koja značajno utiče na svakodnevni život svih nas koji živimo i radimo u gradskim sredinama – a to su klimatske promene, odnosno pojave ekstremnih padavina koje su naknadno praćene poplavama. Svake godine smo svedoci sve češćih pojava ekstremnih padavina (naročito tokom prolećnih i letnjih meseci) koje dovode do nastaka pluvijalnih poplava u urbanim sredinama. U svakom gradu postoji određeni broj kritičnih tačaka na kojima se javljaju takve vrste poplava, nakon intenzivnih padavina, i dovode do problema funkcionisanja infrastrukture, saobraćaja, kretanja stanovništva, pa i do ugrožavanja života i materijalnih dobara. Na prostoru Srbije i Mađarske ovakve pojave se dešavaju nekoliko puta godišnje. Cilj URBAN-PREX projekta jeste da se postave mreže padavinskih stanica u urbanim sredinama Novog Sada i Segedina (od 10 do 15 stanica) i kreira metodologija prognoze pojave ekstremnih padavina iznad prostora prekograničnog regiona Srbije i Mađarske. Na osnovu takve infrastrukture monitoringa ekstremnih padavina, omogućiće se kreiranje online sistema ranog upozoravanja na pojave ekstremnih padavina i poplava u urbanim sredinama, što je i glavni rezultat ovog projekta”, navosi se u saopštenju URBAN-PREX.

Organizator ovog događaja bilo je JKP “Vodovod i kanalizacija”, koje je istovremeno i jedan od partnera na projektu.

U agendu događaja bile su uvršćene sledeće teme: aktivnosti i rezultati UPRAN-PREX projekta i razvoj mreže padavinskih stanica, dosadašnja iskustva sa aktivacijom velikih vremenskih serija, vizuelne simulacije urbanih poplava upotrebom tehnologije augmentovane realnosti i napredna upotreba geografskih informacionih sistema.

Slogan ovog projekta i dalje stoji kao vodilja u njegovoj realizaciji “Da se poplave ne ponove”, i upravo je to poruka koja privlači stručnu javnost i široku publiku na same događaje.

Tekst i foto: URBAN-PREX

ByAdmin

PROŠLE GODINE OSTALI SMO BEZ 12 MILIONA HEKTARA TROPSKIH ŠUMA

Na Zemlji je u 2018. godini nestalo više od 12 miliona hektara tropskih šuma, što je površina Nikaragve, saopštio je Institut za prirodne resurse u svetu (WRI).

Kako navodi ovaj institut iz Vašingtona, od ukupne površine nestalih tropskih šuma, 3,64 miliona su primarne tropske šume koje su od ogromnog značaja za klimu i biodiverzitet.

Prema platformi Global forest voč (Global Forest Watch) za praćenje gubitka tropskih šuma krčenjem, 2018. se rangira kao četvrta najgora godina.

Prethodne tri najgore rangirane godine bile su 2016, 2017. i 2014. godina.

Zemlje koje najviše pogađa ovaj problem su Brazil, Indonezija, Demokratska Republika Kongo, Kolumbija i Bolivija.

Izvor: n1info.com
Foto: Pixabay

ByAdmin

ZAOVINSKO JEZERO: NESTAJANJE DRAGULJA PRIRODE

Zaovinsko jezero na Tari ovih dana liči na sve drugo osim na vodni dragulj okružen šumama Pančićeve omorike. Zbog ispuštanja vode koja se koristi za proizvodnju struje, nivo Zaovina je drastično opao. Zalivi su bukvalno presahli, iza vode koja je otekla cevima ostale su gole strmine, vodeno prostranstvo se povuklo oko korita Belog Rzava, dubinski se prepolovilo. Jezero je pretvoreno u ruglo. Prilazak površini vode sada zahteva spuštanje ili niz stenovite litice ili gaženje blata do kolena. Vodostaj iz dana u dan opada, jezero nestaje, fotografije su sve tužnije i ružnije.

Jezero Zaovine – Ispuštanje vode

Ispuštanje vode iz hidroakumulacionog jezera Zaovine na Tari za potrebe hidroelektrane u Perućcu dovelo je do naglog smanjenja vodostaja, za čak četrdesetak metara od uobičajenog nivoa jezera, kao i do “isušivanja” njegovih pojedinih delova zvezdastog oblika.

Jezero Zaovine-Ispuštanje vode

Međutim, nije samo stradao biodiverzitet, već su zbog naglog padanja nivoa jezera pokrenuta i klizišta. Ove promene prouzrokovale su oštećenja na kućama meštana, kao i infrastrukture u naseljima oko jezera, uz narušenu biološku raznovrsnost u nacionalnom parku. Kako prenosi RTS, klizište je obuhvatilo oko 30 hektara, uključujući šume i livade na obali jezera u zoni Nacionalnog parka “Tara”.

Jezero Zaovine-Ispuštanje vode

Šta će se dalje dešavati sa ovim prirodnim draguljom, pratićemo. Nadamo se da će biti kao i do sada – omiljeno mesto za ljubitelje prirode, izletnike, pecaroše…

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

ByAdmin

UVOĐENJE DEPOZITNOG SISTEMA ZA LIMENKE I PET

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović najavio je da bi se u ovoj godini moglo razmatrati uvođenje depozitnog sistema i kod nas, kojim bi trebalo da bude regulisan povraćaj, odnosno odlaganje ambalaže i njeno zbrinjavanje.

“Trenutno se radi studija koja treba da pokaže koji model upravljanja otpadom, odnosno koji vid depozitne šeme, koja podrazumeva povraćaja novca za ambalažu, može biti primenjen u Srbiji”, kazao je Radović agenciji Beta.

Precizirao je da će ta procena biti završena tokom ove godine, nakon čega se očekuje javna debata, nakon čega bi trebalo da usledi i usklađivanje pravilnika i zakona, kako bi se stvorili uslovi za uvođenje depozitne šeme.

ZBRINJAVANJE OTPADA

“Uvođenje depozitnog sistema, najpre za limenke i pet ambalažu, trebalo bi da podstakne građane, kao i privredu da ne odlažu više otpad u životnu sredinu”, kazao je Radović.

Kako je dodao, deo studije treba da pokaže i na koji način će se finansirati depozitni sistem.

“Iskustva zemalja koje su primenila depozitnu šemu pokazala su rast stepena povraćaja ambalaže, pa je tako na primer Litvanija za dve godine sa 43 procenta došla na 92 odsto povraćaja ambalaže”, kazao je Radović.

On smatra da treba podići svest građana o značaju takvog prikupljanja otpada, ali i pripremiti privredu na takav vid zbrinjavanja otpada koji postaje praksa u mnogim zemljama EU.

“Bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vođena nacionalnim interesima zaštite životne sredine”, kazao je Radović.

ZABRANA UVOZA VOZILA SA “EVRO 3” MOTOROM

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine najavio je i da bi u 2019. godini mogla da se razmatra zabrana uvoza dizel vozila sa “evro 3” motorom, koji su trenutno najveći zagađivači životne sredine u saobraćaju.

Radović je podsetio da se u Srbiju godišnje uveze 120.000 do 180.000 automobila, i da su to u većini slučajeva polovni “dizelaši”. Zbog toga, kako je dodao, nadležno ministarstvo razmatra pokretanje inicijative da se pooštre uslovi uvoza, odnosno zabrani uvoz dizel vozila sa “evro 3” motorom.

NOVA OPREMA ZA MONITORING

Radović očekuje da bi u toku ove godine Agencija mogla da postane i izvršni organ Ministarstva zaštite životne sredine koji će u potpunosti sprovoditi naplatu ekološke takse. Prema njegovim rečima, Agencija će dobiti veća ovlašćenja, kako bi se obveznicima koji moraju da plate ekološku taksu taj proces pojednostavio i olakšao.

“U 2019. radićemo na tome i da dodatno modernizujemo i osposobimo mrežu za monitoring vazduha nabavkom nove opreme u postojećim mernim stanicama”, najavio je Radović.

Dodao je da je u planu i otvaranje novih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha i to u Smederevu, Nišu i Beogradu, ali i u još nekim mestima gde postoji potreba, a na koja stručnjeci budu ukazali.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay