SRBOBRAN: ČETIRI HILJADE NOVIH SADNICA

SRBOBRAN: ČETIRI HILJADE NOVIH SADNICA

Projektom opštine Srbobran “Pošumljavanje staništa autohtonim vrstama na degradiranom području opštine Srbobran”, koji je odobrilo i finansiralo Ministarstvo za zaštitu životne sredine u iznosu od 3,9 miliona dinara ali i sufinansirala opština svojim budžetskim sredstvima u iznosu od milion dinara, u značajnoj meri revitalizovan je stari šumski kompleksa na periferiji grada, a od kojeg će građani u narednom periodu imati značajne koristi.

Prepoznali značaj pošumljavanja

“Čelnici opštine Srbobran, koja ima oko 25.000 ha obradivog zemljišta, i gde nema mnogo prostora za pošumljavanje zbog maksimalne iskorišćenosti plodnih oranica, prepoznali su značaj novih zasada i vetrozaštitnih pojaseva”, tvrdi predsednik opštine Radivoj Paroški. Takođe se nadaju da će podizanje vetrozaštitnih pojaseva i veći broj novog drveća u gradu i okolini u velikoj meri uticati na podizanje svesti kako građana tako i poljoprivrednika, koji bi trebalo da shvate da je to u njihovom interesu, jer nove šume će omogućiti čistiju i zdraviju životnu sredinu i kvalitetniji vazduh koji udišu.

“Mi smo to shvatili, i počeli smo sa realizacijom projekta pošumljavanja i podizanja vetrozaštitnih pojaseva na mestima gde je to moguće. Krajem novembra realizovali smo projekat pošumljavanja u vrednosti od 4,9 miliona dinara, tako da je revitalizovana jedna šumica koja se nalazi na desnoj obali kanala DTD, u naseljenom mestu Vašarište, a prostor koji je pošumljen je oko sedam hektara.

U saradnji sa Šumarskim fakultetom iz Beograda, zajedno smo učestvovali na ovom konkursu, i u periodu od pet godina, oni će biti zaduženi za praćenje razvoja ove šume, jer se smatra da je tokom tog perioda potrebno posmatrati i u svakom pogledu obavljati negu ovih zasada. Šumarski fakultet ima dosta obaveza u tom projektu, kao što je snimanje terena, obezbeđivanje sadnica, sprovođenje monitoringa, a u slučaju određenih problema, obavljaju zamenu sadnica, a naša obaveza je bila da ih posadimo i održavamo, zalivamo i brinemo o njima”, ističe Paroški.

Parkovski prostor 

U toj akciji sadnje, radnici komunalnog preduzeća opštine Srbobran izbušili su rupe i pripremili teren. Posađeno je oko četiri hiljade sadnica crvenog hrasta, jasena, jove i vrbe. Sadnice su sadili srednjoškolci iz Srbobrana a među njima je jedan deo bio čak iz Novog Sada. Vredni učenici, kojima je ovo bilo dragocenno iskustvo, i radnici “Graditelja” uspešno su realizovali ovaj projekat.

Sadnice su jednogodišnje i nije ih bilo teško saditi, pojasnio je Radivoj Paroški. Ideja i značaj ove akcije je da se posađeni zasad odneguje, i kad njegov rast bude završen, napravi jedan dobar parkovski prostor za građane, gde bi se ova šuma, koja je po nekim podacima stara dvesta i više godina, i nije obnavljana, revitalizovana mogla koristiti za odmor i rekreaciju. Jedan njen deo, koji je praktično skroz ogoljen, sada je pošumljavan a u njenom drugom delu biće realizovana sanitarna seča i zasađivanje novih zasada koje će uslediti u narednom periodu.

Poslednje pošumljavanje pre dvadesetak godina

Ipak, kao i u mnogim vojvođanskim opštinama, i u ovoj nije sve bilo tako sjajno po pitanju pošumljavanja u proteklom periodu. Kako ističe Paroški, poslednje značajnije pošumljavanje u ovoj opštini, pre ovog u novembru, bilo je pre dvadesetak godina, i to u Srbobranu, Turiji i Nadalju. Tada su, pored nekih lokalnih i atarskih puteva, sporadičnim akcijama zasađivanja podizani drvoredi, u pogledu vetrozaštitnih pojaseva, ali je to sve bilo minimalno u odnosu na potrebu ove sredine. Nije bio uspostavljen ni pravi sistem da se podignuti zasadi održavaju i kontrolišu tokom nekoliko godina, a koji je svakako veoma bitan kod novih zasada.

Među bitnim problemima sa kojima se opština susretala kada je reč o podizanju novih zasada, predsednik opštine naveo je da postoji niska svest među ljudima o tome da su im šume preko potrebne.

“Dakle, vraćamo se na naše vredne paore koji žele svaki delić zemlje da obrade. Srbobran pripada području koje ima najkvalitetniju zemlju u Evropi, i naravno, zbog toga, naši poljoprivrednici najviše se bave ratarstvom. Pokušavamo da promenimo strukturu poljoprivredne proizvodnje tako što od jednog dela atara u Srbobranu i Turiji težimo da pređemo na voćarstvo ili povrtarstvo. Najveći problem nam je što postoji relativno niska svest o tome da su nam potrebne veće površine pod šumskim zasadima, jer u tom slučaju svakako bi ukupan kvalitet života bio bolji. Da Srbobran ima devastiranih područja verovatno bismo tada imali više mogućnosti da podižemo šume, ali, to nije tako, i mi praktično nemamo mogućnosti da podižemo zasade”, istakao je Radivoj Paroški.

Prostora za pošumljavanje u opštini Srbobran veoma je malo zbog rasprostranjenosti plodnih oranica oko nje, tako da nije lako odrediti prioritetna područja za pošumljavanje. I sada se, kako navodi Paroški, postavlja pitanje da li bi bilo svrsishodno da se kvalitetno poljoprivredno zemljište otkupi i od njega napravi šuma? Ali, možda će jednoga dana doći vreme kada će to morati da se uradi.

Vetrozaštitni pojasevi i plodne oranice

Srbobran ima jako mali procenat pošumljenosti i podignutih vetrozaštitnih pojaseva. S tim u vezi, imaju projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva i oni su u najvećem delu bazirani u okviru lokalnih i regionalnih puteva.

Foto; Miloš Ćirković

“Mreža puteva prvog i drugog državnog reda oko opštine Srbobran, kojima upravlja JP “Putevi Srbije” takođe ima dosta dobru širinu koja bi mogla biti iskorišćena za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kao i deo auto-puta koji se prostire po obodu opštine. Međutim, kada su državni putevi u pitanju, ne možemo da radimo sadnja dok ne dobijemo dozvolu od JP “Putevi Srbije”. Kod većina atarskih puteva ne postoji mogućnost sadnje, jer su širine tri-tri i po metra. Kod takvih uslova ne možete saditi ništa. Kada bi ljudi imali tu svest i dozvolili da na svojim parcelama budu posađene sadnice, stanje bi bilo bolje. Tamo gde postoji mogućnost podizanja pojaseva i ima širine da se to uradi, svakako ćemo iskoristiti tu mogućnost. Naš stav je da moramo krenuti u ovu vrstu aktivnosti, i kroz određene akcije moramo da menjamo svest naših ljudi.

Imamo i naš prostor, tj. zemljište koje pripada lokalnoj samoupravi na kojem možemo da radimo, i tu ja vidim šansu da se taj deo pošumi i podignu vetrozaštitni pojasevi. Ali, i dalje smatram da ne možemo uraditi ništa korisno dok ne uspostavimo sistem održavanja takvih zasada, dokle god oni ne budu samostalni. Sada imamo jedan projekat od Nadalja do puta Bečej-Temerin, gde takođe postoji mogućnost da se gradi pored puta, ali tu imamo prostor lokalne samouprave i planiramo da napravimo biciklističku stazu koja bi upotpunila taj sistem. Mislim da lokalne samouprave nisu u većini slučajeva dovoljno zainteresovane za ovu vrstu aktivnosti, i da je i tu potrebno učiniti nešto da bi došlo do promene na bolje”, kategoričan je Paroški.

Beljanska bara


Foto: Miloš Ćirković

Drugi prioritet pošumljavanja im je u Parku prirode “Beljanska bara”, tačnije na prostoru oko Beljanske bare kod kojeg opet ne mogu da sade na svoju ruku bez upravljača, što je u ovom slučaju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Dogovorili su se sa njima da oni u rano proleće obezbede sadnice i da tada, kako kaže Paroški, krenu sa sadnjom.

Tekst: Miloš Ćirković
Foto: Miloš Ćirković i Opština Srbobran

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

About the author

Admin administrator

Leave a Reply