VRŠAČKE PLANINE: PLANSKA SEČA ILI NESTANAK ŠUME

VRŠAČKE PLANINE: PLANSKA SEČA ILI NESTANAK ŠUME

„Kad se popneš na ludaju, vidiš celu Vojvodinu“, kaže stara čuvena vojvođanska izreka. Kad se popnete na Vršački breg, vidite „još dalje oko sebe“, vidite i Rumuniju. Pred vama se pruža pogled na prelepu i plodnu vojvođansku ravnicu, i ona se prostire duž cele vidne linije horizonta. Daleko pred vama, šuma nema, izuzev onih na „Bregu“ na koji ste se popeli. A i tih ima malo, u odnosu na ravnicu oko vas. Prema podacima dobijenih od JP „Vojvodinašume“, struktura površina kojima gazduje ovo preduzeće preko ŠU „Vršac”, je takva da ukupna površina šuma i šumskih kultura iznosi 4.460 hektara ili 81% od ukupne površine ŠU „Vršac”. Žbunasta vegetacija pokriva 495 hektara ili 9%, dok ostalo zemljište iznosi 585 hektara ili oko 11%.

“ZLOČIN” PREMA PRIRODI

Nekoliko ekoloških udruženja građana sa područja grada Vršca: Ekološko udruženje „Avalon“, Udruženje „Eduakcija“, Prirodnjačko društvo „Gea“ i Ekološki centar „Stanište“, nedavno je pokrenulo peticiju kojom protestuju protiv postojećeg načina seče šuma na Vršačkim planinama i zanemarivanja prava i potreba građana da koriste prirodne resurse šume.

„Na Vršačkim planinama, u dužem periodu, obavlja se velika seča šume. Velika količina stabala poslagana je pored puta za planinarski dom, dok se na više mesta mogu zateći ostaci od seče i mehanizacija. Na satelitskim snimcima vidi se nestanak šume na više od 4 hektara u blizini Širokog bila. Posetioci i šetači jednodušno ocenjuju da se događa zločin prema prirodi.

Vršačke planine su važan javni prostor, koji ne služi samo za dobijanje drvne mase, već donosi i druge koristi – očuvanje ekosistema, poboljšanje kvaliteta vazduha, rekreacija, zdravstveni značaj i doprinos razvoju turizma. Zato su oni koji seku šumu samo jedni među brojnim korisnicima tog prostora, ali ne i najvažniji. Neprihvatljivo je da se o seči odlučuje tako što se zanemaruju lokalne potrebe i isključuje „načelo saradnje“ između korisnika, kao jedno od osnovnih načela zaštite prirode. Neprihvatljiv je i nivo komunikacije, jer oni koji seku ne obaveštavaju javnost o svojim aktivnostima i ne poštuju zakonsku obavezu uključivanja javnosti u izradu planova korišćenja šume“, navodi se u saopštenju ovih nevladinih organizacija.

ZAHTEVI EKOLOŠKIH UDRUŽENJA

Očigledno nezadovoljne aktivnostima seče šume na ovim prostorima, ove ekološke nevladine organizacije peticijom zahtevaju sledeće:

1. Da pokrajinske inspekcije zaštite životne sredine i šumarstva izvrše kontrolu seče na Vršačkim planinama, utvrde ko sve seče i da li tu ima bilo kakvih nezakonitosti, te da po izvršenoj kontroli javno objave izveštaj.

2. Da svi korisnici koji seku šumu iz planova seče izuzmu odseke i delove šume u kojima se nalaze planinarske staze, turistički objekti i punktovi, da uključe javnost u izradu planova seče, kao i da javno izveštavaju građane o sprovedenim planovima seče”, stoji u zahtevima ove peticije.

STRAH PREKOMERNE SEČE U POTPUNOSTI NEOSNOVAN

S druge strane, u razgovoru sa Sanelom Milošević, samostalnim referentom za odnose s javnošću JP „Vojvodinašume“, po ovom pitanju, komentarišući peticiju koju su pokrenule ekološke nevladine organizacije, ona kaže da ove organizacije pokazuju interesovanje za stanje šuma na Vršačkim planinama, gde imaju utisak da se sprovodi prekomerna seča šuma, ali da je taj strah u potpunosti neosnovan.

„U javnosti je uvek aktuelna tema, sa negativnom konotacijom, kada se vrši neka od seča šume. U vezi s tim, seče uvek predstavljaju ili meru nege, ukoliko se radi o prorednim sečama, ili meru obnove, ukoliko je reč o obnovi šuma, tj. o podizanju novih šuma. To je jedan proces i održivi krug koji je značajan sa dva aspekta. Prvo, kada su seče obnove u pitanju, sečemo šumu, odnosno staru i fiziološki zrelu sastojinu menjamo mladom, te na taj način dobijamo ekološki efikasniju sastojinu, jer mlada šuma raste, stvara biomasu vezujući na taj način ugljenik i oslobađajući kiseonik, doprinoseći smanjenju negativnog efekta staklene bašte, odnosno, klimatskih promena. Stara šumska zajednica nema taj ekološki efekat. Drvo ima svoj životni vek. U drugom delu, sečom smo iskoristili drvo, koje je jedini ekološki prihvatljiv materijal za dalju industrijsku preradu. Dakle, plasiramo drvo prema društvu na dalje postupanje, stvarajući ekološku i ekonomsku korist. To je najbolji primer zelene ekonomije ili bioekonomije, a znamo koliko su te teme danas aktuelne. U zakonodavnom smislu, Republička šumarsko-lovna inspekcija redovno sprovodi nadzore na području Vršačkih planina i nije konstatovala nikakvu seču izvan planova”, konstatuje Miloševićeva.

Prema njenim navodina, predstavnici ekoloških organizacija su uvek pozvani da razgovaraju sa šumarskim stručnjacima iz preduzeća koji su voljni da im objasne sve pojedinosti u vezi s tehnološkim procesom obnove šuma. Svi su, kako kaže Miloševićeva, pozvani da dođu, da zajedno obiđu teren, voljni su organizuju okrugle stolove i sl. Apsolutno su otvoreni prema svim interesnim grupama.

ŠTA JE PLANSKA SEČA?

„Planska seča se sprovodi u skladu sa planskim dokumentima (osnovama gazdovanja šumama). U planovima, na osnovu informacija prikupljenih sa terena (premer i stanje prema većem broju kriterijuma), definiše se godišnji obim seča i mesto gde će se one sprovoditi, a prilikom planiranja, obavezno se vodi računa da, po pravilu, plan seča bude manji od prirasta. To znači, da se ukupna drvna zapremina vremenom i uvećava. Drugi princip koji se primenjuje je princip trajnosti, on podrazumeva da godišnji obim seča mora biti ujednačen, što znači da se svake godine seče približno ista količina drveta. Osnove izrađuju stručna lica sa licencom za obavljanje stručnih poslova u šumarstvu, a prethodno se pribavljaju uslovi zaštite prirode od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji se obavezno ugrađuju u planski dokument. Na planski dokument, saglasnost daje nadležni organ APV. Kada je planski dokument jednom usvojen, njegovo izvršenje je obavezujuće, a blagovremenost i kvalitet izvršenja kontroliše Republička šumarska inspekcija.”, pojašnjava Sanela.

Gazdovanje šumskim kompleksima svakako se ne ogleda samo u seči šume, jer to se ne bi moglo nazvati gazdovanjem. Ovaj termin uvek je označavao nešto mnogo više, i nešto bolje za dobrobit prirode i ljubitelja prirode. Bolje u smislu poklanjanja više brige za očuvanje prirode i šumskih ekosistema, obnovi šuma i stvaranju novih na novim prostorima ako je to moguće. A šume su oduvek ljudima zauzvrat vraćale mnogo više, kiseonik, koji znači život i uživanje u zdravoj prirodi.

JESENJA SADNJA

Iz „Vojvodinašuma” kažu da je u okviru ŠU „Vršac” poslednje pošumljavanje bilo u decembru 2019, tzv. jesenja sadnja, na površini od 3,7 hektara, i to hrastom lužnjakom, a u prolećnoj sezoni planira se pošumljavanje na još dva hektara.

„Pošumljavanje na ovom području obavlja se u okviru neuspele prirodne obnove hrastovih sastojina, a prioritetna područja za pošumljavanje su pre svega površine na kojima je obavljena seča, a prirodna obnova nije uspela. Prema planskim dokumentima, odnosno osnovama gazdovanja šumama, u okviru ŠU „Vršac“, takvih površina ima na 116,64 hektara. Međutim, treba imati u vidu da većina ovih površina predstavlja enklave unutar šumskih kompleksa, koje će će biti pošumljene kada se bude obnavljao pripadajući šumski kompleks.”, objašnjava Miloševićeva.

Kako kažu iz „Vojvodinašuma”, osnovom gazdovanja šumama za GJ “Vršački breg” planirano je de se ovo područje pošumi hrastom kitnjakom, belim jasenom i topolom.

Tekst: Miloš Ćirković
Foto: www.staniste.org.rs

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu?“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.