Yearly Archive 2018

ByAdmin

DESETA EMISIJA EKOPOLISA

U poslednjem ovogodišnjem druženju priređena je retrospektiva svih ekoloških događaja koji su obeležili godinu za nama – od protesta na Staroj planini zbog gradnje mini-hidro elektrana do sve učestalijih aerozagađenja.

Drugi deo emisije posvetili smo urbanom baštovanstvu – šta predstavlja, kako može da se organizuje, koji su benefiti ovog uzgoja biljaka i kako je to organizovano kod nas u Novom Sadu.

POSLUŠAJTE DESETU EMISIJU:

ByAdmin

KAKO FUNKCIONIŠE “ZAGAĐIVAČ PLAĆA”

Formiranjem Vlade Republike Srbije juna 2017. godine, na zadovoljstvo svih društveno-odgovornih kompanija i stručne javnosti, zaštita životne sredine dobija svoje Ministarstvo. To je dobar znak da je životna sredina prepoznata kao značajna stavka u procesu pridruživanja EU jer Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene je tehnički najzahtevnija i najskuplja oblast. Inače, ova oblast je veoma kompleksna – trećina zakonodavstva EU je sadržana u tome.
A o tome na koji način privreda poštuje standarde u oblasti zaštite životne sredine, kako se u privredi obračunava ekološka taksa i gde ona ide i kako se troši – razgovarali smo sa Draganom Dilparićem, potpredsednikom Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnikom kompanije Gorenje.

“Pred ministrom i njegovim saradnicima mnogo je izazova i problema iz prošlosti koji se moraju rešiti što hitnije. Međutim, nerealno je očekivati da Ministarsto, bez podrške privrede, može rešiti sve izazove sa kojima se suoačava. Pitanje je da li će ispružena ruka privrede i dobra namera biti prepoznata i prihvaćena. Ono što privreda nudi je saradnja i pomoć oko implemetacije zakonodavstva EU i uspostavljanje održivih sistema u životnoj sredini, jer pitanja životne sredine i privreda se dopunjuju. Uvođenjem zelenih tehnologija u privredu smanjuju se troškovi zaštite životne sredine kroz efikasniju upotrebu resursa, dok nove tehnologije i tehnike, koje ne štete životnoj sredini, otvaraju mogućnosti zapošljavanja, podstiču i jačaju konkurentnost privrede”, objašnjava Dilparić.

OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA

Politika zaštite životne sredine može pomoći u prelasku na pametan, održiv i sveobuhvatan rast koji će srpsku privredu pretvoriti u privredu zasnovanu na znanju koja efikasno koristi resurse. Jačanje otpornosti naših ekosistema – koji nam obezbeđuju hranu, svežu vodu, sirovine i mnogo drugih pogodnosti, doprinosi produktivnosti i kvalitetu života, uz smanjenje zdravstvenih troškova. Obezbeđivanje održivosti životne sredine, očuvanje prirodnih resursa i zaštita bioloških resursa moraju biti ključni ciljevi politike koji zahtevaju delovanje na svim nivoima.
“Zaštita životne sredine i podrška privredi mogu da idu jedno s drugim, a politika životne sredine takođe igra ključnu ulogu u otvaranju radnih mesta i podsticanju investicija. Za to je neophodna čvrsta veza između privrede i donosioca političkih odluka o životnoj sredini. Vreme je da imamo jasnu ekološku politiku, a ne politiku u ekologiji. Poznato je da su klimatske promene i životna sredina u uzročno-posledičnoj vezi. Tako da svi sektori privrede, ulažući u politiku i procese koji se tiču životne sredine, direktno utiču na ublažavanje posledica klimatskih promena, ma koliko mali bio taj uticaj Srbije u odnosu na razvijene zemlje. Mi jesmo deo Evrope kao kontinenta i svaki incident koji se desi kod nas, zapravo se desio u Evropi. I svako posmatranje ekoloških naknada i taksi kao nekakav namet zapravo je investicija u zaštitu zdravlja naše dece i nas samih. I sve što se ne investira u ekologiju, kako pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), potroši se na lečenje bolesti izazvanih neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i ekološkom dinaru”, istakao je Dilparić.

NETRANSPARENTNA NAPLATA EKO NAKNADA

Dilparić navodi da dešavanja oko netransparentne naplate naknada koja je stvorila nelojalnu konkurenciju i sivo tržište, nenamensko trošenje „zelenog dinara“, neadekvatno zbrinjavanja opasnog otpada i najava Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara podstakli su ih da razmišljaju o tome da li Ministarstvo razume probleme privrede i da li ima sluha za sve dobronamerne ponude za saradnju, jer znanje i kapaciteti sa kojima raspolaže privreda mogu pomoći da se uspostave održivi sistemi u životnoj sredini.

“Ono što država mora da razume je da su svi troškovi naplaćeni kroz naknade za zagađenje životne sredine preneti na građane Srbije, koji to plaćaju kroz cenu proizvoda ili cenu usluge.
Prema postojećoj zakonskoj regulativi, prikupljene naknade su prihod budžeta Republike Srbije pa se opravdano postavlja pitanje za šta se ta sredstva koriste. Postoje u svetu modeli koji su efikasniji i znatno jeftiniji, samo je pitanje zašto se oni ne primene u Srbiji. Neadekvatno zbrinjavanje opasnog otpada ne ostavljaja posledice samo na životnu sredinu, već i na zdravlje i živote ljudi”, podsetio je Dilparić.

PRINCIP „ZAGAĐIVAČ PLAĆA“

Pema njegovim rečima, najbolji primer toga su proizvodi široke potrošnje tj. električni i elektronski proizvodi gde princip „zagađivač plaća“ nije do kraja implementiran, s obzirom na to da više od 60 posto obveznika ne poštuje zakonsku regulativu i ne plaća naknadu, čime je stvorena nelojalna konkurencija i sivo tržište. Ovako definisane naknade nisu realne i ne oslikavaju realne troškove koji nastaju u otklanjanju posledica. Naknade su izuzetno visoke i nisu primerene uslovima poslovanja gde je mala kupovna moć građana, gde postoji nelojalna konkurencija i sivo tržište, ozbiljno je ugroženo poslovanje svih odgovornih kompanija koje poštuju zakonsku regulativu.
“Ukoliko se uporede visine naknada za električne i elektronske proizvode može se videti da mi imamo najveće naknade u Evropi. Naše kompanije za tonu elektronskih proizvoda plaćaju 511 evra po toni, Hrvatska 290, BiH 152, Makedonija 236. Prosek naknade u EU je oko 2,19 posto u ceni proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda i tržišta sekundarnih sirovina, koji su berzanska roba. Učešće naknade u ceni proizvoda u Srbiji se kreće od osam do 15 odsto. S obzirom na to da se radi o troškovima koje snose građani Srbije, postavlja se pitanje da li su naši građani toliko bogati da mogu da plaćaju tako visoke naknade. Primera radi, učešće naknade u ceni veš mašine je u proseku 8,5 posto, u ceni frižidera devet odsto itd. S druge strane, imamo neredovno i netransparentno finansiranje reciklažne industrije. Godišnje se za podsticaje reciklažnoj industriji izdvoji oko dve milijarde dinara. Takođe, premalo ili gotovo ništa nije investirano u sakupljačku mrežu jer postojeća zakonska regulativa kao korisnike podsticajnih sredstava prepoznaje samo reciklere. Bez sakupljčke mreže nema ni adekvatnog sistema upravljanja otpadom”, kategoričan je Dilparić.
Sve ovo je, kako kaže, dovelo do toga da imamo, sa jedne strane nezadovoljne obveznike plaćanja naknade, a sa druge strane imamo nezadovoljnu reciklažnu industriju koja ne dobija redovno podsticaje od države. Ovakav model koji je trenutno u Srbiji, gde država prikuplja naknade i daje podsticaje reciklažnoj industriji ne može dati rezultate u upravljanju e-otpadom.

REDIZAJN ZAKONSKE REGULATIVE

Kako bi se ova oblast uredila, neophodno je uraditi redizajn zakonske regulative i kroz produženu odgovornost proizvođača, uz adekvatnu kontrolu države, obezbediti da se upravljanje otpadom uredi na način koji će biti održiv i transparentan.
“Zalažemo se da se načelo „produžena odgovornost proizvođača“ implementira u potpunosti, jer se pokazao kao najbolji model u ovoj oblasti. To znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. Ovakvim pristupom uspostavlja se bolja kontrola plaćanja naknada (proizvođači se međusobno kontrolišu udruženi u kolektivnog operatera), niže naknade direktno će povećati broj obveznika koji plaćaju naknadu, neznatan uticaj na rast cena na malo i inflaciju, niže cene proizvoda – veći obim proizvodnje, veći ostali prihodi u budžetu, smanjuje se siva ekonomija, obezbeđuju se sredstva za finansiranje ostalih projekata u životnoj sredini, nova radna mesta – direktno i indirektno upošljavanje (od 1.000 u prvoj godini do tri do pet hiljada u narednim godinama), upošljavanje ostalih grana privrede (transport, javna preduzeća), unapređenje poslovnog okruženja i stvaranje boljih uslova za investicije, investicije u JKP, inkluzija manjinskih grupa, zdravija životna sredina.
Mi, kao država smo se obavezali da ćemo u procesu pridruživanja EU ispuniti sve standarde evropskog zakonodavstva. Ovakvim odnosom i ovim tempom prema ovoj oblasti, Poglavlje 27 može biti velika prepreka pristuapnju EU. Ako posmatramo iz nekog drugog ugla, hajde da uredimo „našu kuću“, a samim tim ćemo biti sposobni da ispunimo i visoke zahteve koji se pred nas postavljaju u procesu pridruživanja. Ruka svih društveno-¬odgovornih kompanija im je ispružena”, zaključio je Dilparić.

Tekst: Maja Pavlica
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

SVI RESURSI LIMENKI

Naučnici moskovskog Instituta za istraživanje čelika i legura, Odeljenja obojenih metala i zlata, pod upravom profesora Aleksandra Gromova, razvili su metodu za proizvodnju alternativnog goriva (vodonika) od aluminijuma i drugih obojenih metala.

Obradom konzerve od 0,33 litra gaziranih pića, može da se dobije dovoljno goriva za vožnju automobilom 20 metara.
Količina konzervi potrošenih svake godine na ruskom tržištu procenjuje se na dve do tri milijarde. Jedna limenka teži oko 15 grama. Kada se iskoristi, obično se odlaže u kontejner za otpad, zajedno sa drugim otpadom od aluminijuma.
Evropske rezerve aluminijumskog otpada emituju vodonik u atmosferu, bez ikakve koristi za ljude. Procenjuje se da je devet miliona tona vodonika godišnje nepovratno izgubljeno, što je ekvivalentno neiskorišćenoj energiji od 130 teradžula.

Kada se uskladišti, aluminijum postepeno oksidira i postepeno oslobađa u atmosferu eksplozivni hemijski reagens – vodonik. Dakle, ne samo da je mnogo energije izgubljeno, gotovo besplatno, nego se i okruženje nepotrebno zagađuje velikim količinama otpada.

Tim istraživača iz Instituta za istraživanje čelika i legura, kao i Instituta za visoke temperature Ruske akademije nauka, predlaže korišćenje aluminijumskog otpada kao izvora alternativne i “zelene” energije u proizvodnji vodonika. U reakciji aluminijuma sa vodom dolazi do oslobađanja vodonika, koji može da se koristi za sagorevanje ili oksidaciju kako bi se proizvela električna energija za automobile pogonjene gorivnim ćelijama. Količina energije koja može da se izdvoji iz konzerve težine 15 grama je oko 255 kilodžula, što je dovoljno za 20 metara vožnje.

“Predložili smo sistem koji uključuje analizu sirovina, optimalne metode drobljenje otpada od aluminijuma, razvijanje mehanizama i režima za oksidaciju, kao i metode skladištenja. Takođe smo razvili opremu za proizvodnju vodonika, analogno ugljeničnom generatoru acetilena”, rekao je profesor Gromov.

Predložena tehnologija otporna je na vatru i eksploziju i predstavlja praktično rešenje za tri problema: reciklažu aluminijuma i drugih metala podložnih reakciji sa vodom, proizvodnju potpuno besplatnog vodonika i povećanje svesti o potrebi za sortiranje i reciklažu otpadnih materijala.

Dobijeni vodonik može da se koristi kao gorivo u mini sistemima, kao što su na primer automobili. Laboratorijski testovi su u toku.

Izvor: Netauto.rs
Foto: Pixabay

ByAdmin

DEVETA EMISIJA EKOPOLISA

Danas pričamo o uzrocima i posledicama velikih ekoloških akcidenata i nuklearnih katastrofa – od katastrofe u Bopalu u Indiji, zagađenju Rajne, do Černobilja i Fukušime. Pokušale smo da saznamo kako se danas živi na ovim mestima, posle više od tri decenije od havarija.

Razgovarale smo o kvalitetu vazduha i aerozagađenju, kakav je vazduh koji udišemo i zašto su, kada dođe zima, najugroženiji građani Užica i Valjeva, pa i Niša. Pokušale smo da saznamo koji su najčešći uzroci zagađenja i kako ono utiče na zdravlje – koja oboljenja se najčešće javljaju i kolika je smrtnost kod nas a kolika u svetu od posledica zagađenja vazduha.

POSLUŠAJTE DEVETU EMISIJU:

ByAdmin

VRŠAC: NENAMENSKO TROŠENJE ZELENOG DINARA

Ukidanjem namenskog karaktera prihoda od „eko“ naknada, naglo rastu iznosi koji se ne troše na programe zaštite životne sredine. Da je obaveza namenskog korišćenja ostala, grad

Vršac bi u 2018. godinu preneo 122 miliona dinara. Dakle, oko milion evra naplaćenih od građana i privrede na ime „eko“ naknada nije potrošeno za programe zaštite životne sredine, već na druge potrebe i namene. Na osnovu ovih podataka, u Vršcu se evidentno “zeleni dinar” troši nenamenski.

KAKO SE TROŠI “EKO” DINAR

Rashodi za aktivnosti zaštite životne sredine su osetno manji od prihoda od naknada. Ova razlika se naročito uvećala nakon izmena Zakona o budžetskom sistemu, za oko 50 miliona dinara svake godine, i to usled drastično smanjenih planiranih i izvršenih rashoda Fonda. U periodu pre 2016. godine, zabeleženo je nenamensko trošenje značajnih iznosa za aktivnosti koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine, ili čija je povezanost sa ovom oblašću upitna.

Ovo smo zaključili razgovarajući sa Dejanom Maksimovićem, predstavnikom Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca koji se temeljno i sistematski bavio trošenjem “zelenog” dinara u ovom banatskom gradu.

“U periodu 2010-2017. godine bilo je znatnih razlika u iznosima tekućih prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Vršca. Na samom početku (2010-2011), iznosi prihoda od naknada bili su između 5,8 i 8,3 miliona dinara. Nakon što je republička vlast u septembru 2012. godine ukinula naknadu za vozila na motorni pogon, u 2013. godini Grad Vršac je povećao iznose lokalne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, koju donosi lokalna skupština. Od 2013. godine beleži se značajno povećanje iznosa prihoda od ove naknade, koja je i jedini izvor prihoda fonda. Nepostojanje prihoda od naknade za emisiju SO2, NO2 i praškastih materija ukazuje na to da u Vršcu nema velikih industrijskih zagađivača”, pojasnio je Maksimović.

Kako bi bilo preglednije, u tabeli su iznosi tekućih prihoda „ekoloških“ naknada za period 2010-2017.

 

Vršac – tekući prihodi od „ekoloških“ naknada u dinarima
Naknada za vozila na motorni pogon Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese Naknada za emisiju SO2, NO2, praškastih materija i odloženi otpad Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine Ukupno
2010. 3.137.749,00 0 45.053,00 5.184.675,00 8.367.477,00
2011. 3.359.178,00 0 25.450,00 2.458.901,00 5.843.529,00
2012. 2.664.750,00 0 0,00 19.560.908,00 22.225.658,00
2013. 1.988,00 0 8.007,00 52.148.983,00 52.158.978,00
2014. 0 0 40.496.367,00 40.496.367,00
2015 0 0 53.000.115,00 53.000.115,00
2016 0 0 61.202.397,00 61.202.397,00
2017 0 0 56.757.638,00 56.757.638,00

 

RAZVOJ KAPACITETA FONDA

Po ukupnom iznosu tekućih prihoda, fond Grada Vršca, u periodu 2014-2017. godine, bio je između 12. i 18. mesta od 145 opština i gradova u Srbiji. To pokazuje da je ovaj grad u dobroj meri razvio kapacitete fonda i da, u odnosu na veličinu, od građana i privrede naplaćuje značajne iznose eko-naknada.

“Jedan od načina kako se prihodi mogu apsolutno ujednačiti i međusobno uporediti je računanje u odnosu na prosečan godišnji kurs evra Narodne banke Srbije. Кada se primeni ovakvo računanje, uočava se naglo povećanje iznosa prihoda u periodu 2011-2013. godine, zatim manji pad 2014. godine, da bi se prihodi do kraja perioda ustalili na iznose koji ne pokazuju veća kolebanja”, objasnio je Maksimović.

Godina Tekući prihodi od naknada u dinarima Prosečan godišnji kurs evra, sa sajta NBS Tekući prihodi od naknada u evrima
2010. 8.367.477 103,0431 81.203,66
2011. 5.843.529 101,9502 57.317,48
2012. 22.225.658 113,1277 196.465,21
2013. 52.158.978 113,1369 461.025,34
2014. 40.496.367 117,3060 345.219,91
2015. 53.000.115 120,7328 438.986,87
2016. 61.202.397 123,1179 497.103,97
2017. 56.757.638 121,3367 467.769,75

NOVA PRAVILA

Tokom perioda kada je zakonom bilo obavezno namensko korišćenje i prenošenje neutrošenih sredstava (2010-2015), u Vršcu neutrošena sredstva iz prethodne godine zaista su se prenosila u narednu, i bila su planirala u Fondu za zaštitu životne sredine, kao preneti prihodi.
“Od ukidanja namenskog karaktera (2016-2018), grad Vršac je izuzetno smanjio iznose planiranih rashoda u fondu, čak daleko ispod iznosa tekućih prihoda. Odlukom o budžetu za 2016. godinu, planirano je 70 miliona dinara rashoda u budžetskom fondu. Međutim, Odlukom o drugom rebalansu budžeta za istu godinu, za istu namenu planirano je samo 11,8 miliona dinara. S obzirom na to da su u 2016. godini za Budžetski fond na raspolaganju bila sredstva u iznosu od 83,4 miliona dinara, i to 22,2 miliona dinara prenetih iz 2015. godine i 61,2 miliona dinara tekućih prihoda u 2016. godini, jasno je da je grad Vršac iskoristio zakonsku mogućnost i prenamenio više od 70 miliona dinara prvobitno namenjenih za zaštitu životne sredine. Da to nije slučajnost, već novo pravilo koje će se i ubuduće primenjivati, ukazuje činjenica da je i Odlukom o budžetu za 2017. godinu, u Fondu za zaštitu životne sredine planirano 15,2 miliona dinara”, smatra Maksimović.

 

Godina Ostvareni tekući prihodi od „eko“ naknada u dinarima Ukupni prihodi  Fonda

(tekući + preneti)

Planirani rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine Izvršeni rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine
2010. 8.367.477,00 8.367.477,00 23.000.000,00 15.017.383,00
2011. 5.843.529,00 5.843.529,00 7.400.000,00 6.596.718,00
2012. 22.225.658,00 22.225.658,00 25.000.000,00 9.868.891,00
2013. 52.158.978,00 64.515.745,00 73.357.007,00 35.967.177,00
2014. 40.496.367,00 69.044.935,00 64.600.000,00 49.003.631,00
2015. 53.000.115,00 73.041.419,00 74.000.000,00 50.784.997,00
2016. 61.202.397,00 83.458.819,00 11.800.000,00 10.655.318,00
2017. 56.757.638,00 129.561.139,00 15.250.000,00 7.204.965,00

PRENETA SREDSTVA

Što se tiče izvršenja, rashodi su u svakoj godini u periodu 2010-2017. izvršavani u manjim iznosima od planiranih. U početku (2010-2011), dok su iznosi prihoda od naknada bili niski, izvršeni rashodi bili su dovoljni da nema neutrošenih i prenetih sredstava. Međutim, sa porastom iznosa prihoda, pojavljuju se preneta sredstva. Već od 2012. godine, pa naredne tri godine, izvršenje rashoda ne prati iznose ostvarenih prihoda. Tako je u 2015. godinu preneto neutrošenih 20 miliona dinara.

“Ukidanjem namenskog karaktera prihoda od „eko“ naknada, naglo rastu iznosi koji se ne troše na programe zaštite životne sredine. Da je obaveza namenskog korišćenja ostala, grad Vršac bi u 2018. godinu preneo 122 miliona dinara. Upravo navedeni iznos (oko milion evra) naplaćen od građana i privrede na ime „eko“ naknada, nije potrošen za programe zaštite životne sredine, već na druge potrebe i namene”, zaključio je Maksimović.

U tabeli je prikazan odnos ukupnih prihoda i rashoda u okviru budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Vršca. Počev od 2016. godine, kolona koja prikazuje

ove podatke podeljena je na dva dela. U levom odeljku prikazani podaci su dati kao da je ostala obaveza namenskog korišćenja sredstava.

Vrsta prihoda i rashoda u dinarima Vršac
Tekući prihodi od naknada u 2010. godini 8.367.477
Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini 15.017.383
Neutrošeno i preneto u 2011. godinu 0
Tekući prihodi od naknada u 2011. godini 5.843.529
Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući) 5.843.529
Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini 6.596.718
Neutrošeno i preneto u 2012. godinu 0
Tekući prihodi od naknada u 2012. godini 22.225.658
Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući) 22.225.658
Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini 9.868.891
Neutrošeno i preneto u 2013. godinu 12.356.767
Tekući prihodi od naknada u 2013. godini 52.158.978
Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući) 64.515.745
Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini 35.967.177
Neutrošeno i preneto u 2014. godinu 28.548.568
Tekući prihodi od naknada u 2014. godini 40.496.367
Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući) 69.044.935
Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini 49.003.631
Neutrošeno i preneto u 2015. godinu 20.041.304
Tekući prihodi od naknada u 2015. godini 53.000.115
Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući) 73.041.419
Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini 50.784.997
Neutrošeno i preneto u 2016. godinu 22.256.422 0
Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući) 61.202.397 61.202.397
Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini 83.458.819

Tekst: Milisav Pajević
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

KAKO DO MANJIH RIZIKA OD POPLAVA

Seminar povodom nastavka projekta WATERatRISK održan je 30. novembra u prostorijama Privredne komore Vojvodine. Novi segment projekta fokusiran je na Unapređenje monitoringa suše i suvišnih unutrašnjih voda za podršku vodoprivredi i smanjenju rizika vezanih za ekstremne vremenske uslove, što je i bila tema ovog dana.

Sa temom socio-ekonomskih uticaja suše i suvišnih unutrašnjih voda, nakon pozdravne reči pokrenute se teme: percepcija javnosti o hidroklimatskim ekstremima i upravljanju vodama vezano za životnu sredinu u jugoistočnoj Mađarskoj, Uticaj društvenih činilaca na svest o prirodnim katastrofama i spremnost na suočavanje sa njima, Društveni uticaj suša i suvišnih unutrašnjih voda u Srbiji, konkretno u AP Vojvodini, kao i monitoring suvišnih unutrašnjih voda u Srbiji, konkretno u AP Vojvodini i Mađarskoj.

Na seminaru su govorili dr Viktorija Blanka, Žužana Ladanji, Univerzitet u Segedinu; dr Gordana Vuksanović, Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu, prof dr Imre Nađ, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, dr Atila Bezdan, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Milan Njegomir, Vode Vojvodine, Balaž Benjhe, Vodoprivredna direkcija Donjeg Potisja ATIVIZIG.

I ovaj put seminar je bio posećen od strane javnosti i interesovanja, teme za promišljanje i diskusiju ticala su se u velikoj meri iskustva i poređenja situacije koja se odvija u Vojvodini i Mađarskoj. Takođe je veliko interesovanje bilo vezano za dosadašnji razvoj projekta, njegove rezultate, očekivanja za naredni period i postavljenje ciiljeve ka čijim ostvarenjima se kreće.

Još jednom je istaknut značaj samog projekta i fokusirana pažnja na benefite koje donosi, pre svega u vidu osnivanja zajedničkog prekograničnog centra za praćenje suše i suvišnih unutrašnjih voda, da bi se obezbedila delotvorna koordinacija aktivnosti vezanih za istraživanja, razvoj i monitoring. Uz to se razvija i kreira sveobuhvatna publikacija rezultata koja će biti dostupna za zainteresovane strane i širu javnost.

Organizator i realizator projekta je Prirodno-matematički fakultet, Univerziteta u Novom Sadu, a ceo projekat se realizuje u okviru Interreg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarske i Srbije.

Tekst i foto: Total Idea Marketing

ByAdmin

OSMA EMISIJA EKOPOLISA

U današnjoj emisiji prenosimo vam kako je bilo na panel-diskusiji „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?” koju je organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ a u okviru projekta „Novinari jačaju svest – životna sredina je prva vest!“. Razgovorom i diskusijom pokušalo odgovoriti na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

Prenele smo i ekološka iskustva iz Kalifornije, koja je inače u poslednjih nekoliko godina doživela pravi ekonomski procvat, zahvaljujući primeni zelene ekonomije. Razgovarale smo o tome šta je sve neophodno da se uradi kako bi se postalo 100 posto “zelena” zemlja i kako zelena ekonomija može postati okosnica privrede.

POSLUŠAJTE OSMU EMISIJU:

ByAdmin

PEĆINCI: ZELENI DINAR SE TROŠI NA DRUGE NAMENE

U opštini Pećinci postoje veoma ozbiljni problemi sa korišćenjem sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne. Prihodi od „ekoloških“ naknada godinama su vrlo visoki, među najvećima u Srbiji, ali su rashodi za aktivnosti zaštite životne sredine toliko niski da se praktično sav iznos prihoda troši na druge namene i potrebe budžeta, a ne na aktivnosti zaštite životne sredine. Veliki problem je i nepostojanje programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine u poslednje četiri godine. Izveštaji o korišćenju sredstava su šturi i nedovoljno transparentni.

PRIHODI OD EKO DINARA

“U periodu 2010-2017. godine bilo je izraženih razlika u iznosima tekućih prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Pećinci. U prvoj polovini perioda (2010-2013) iznosi prihoda od naknada bili su prilično ujednačeni, između 7,5 i devet miliona dinara godišnje. Nakon što je republička vlast u septembru 2012. godine ukinula naknadu za vozila na motorni pogon, u 2013. godini opština Pećinci je povećala iznose posebne naknade za zaštitu životne sredine, koju donosi lokalna skupština. Od 2014. godine beleži se izuzetno veliko povećanje iznosa prihoda od ove naknade, tako da po ukupnom iznosu tekućih prihoda, fond opštine Pećinci je u periodu 2014-2017. godine bio jedan od najvećih u Srbiji, između 11. i 14. mesta od 145 opština i gradova. Najveći iznos od 79 miliona dinara beleži se u poslednjoj godini”, objašnjava za portal “Eko vest” Dejan Maksimović. predstavnik Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca, koji je uradio detaljnu analizu Budžetskog fonda za zaštitu životne opštine Pećinci.

U tabeli su iznosi tekućih prihoda „ekoloških“ naknada, za period 2010-2017

 

PEĆINCI – tekući prihodi od „ekoloških“ naknada u dinarima
  Naknada za vozila na motorni pogon Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese Naknada za emisiju SO2, NO2, praškastih materija i odloženi otpad Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine Ukupno
2010. 1.338.429,00 0 1.515.831,00 5.078.033,00 7.932.293,00
2011. 1.439.317,00 0 441.664,00 5.564.124,00 7.445.105,00
2012. 1.205.364,00 0 0,00 6.383.802,00 7.589.166,00
2013. 1.890,00 0 463.180,00 8.574.214,00 9.039.284,00
2014. 0 1.266.248,00 48.584.543,00 49.850.791,00
2015. 0 2.515.075,00 57.416.680,00 59.931.755,00
2016. 0 1.225.252,00 61.738.125,00 62.963.377,00
2017. 0 0,00 79.175.389,00 79.175.389,00

 

KAKO SE TROŠIO ZELENI NOVAC

Tokom svih osam godina u periodu 2010-2017, opština Pećinci je imala izrazito veće prihode Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine od „eko“ naknada, nego što su bili rashodi kroz Programe korišćenja sredstava ovog fonda. Naročito u drugoj polovini perioda, kada su prihodi značajno porasli, dok su rashodi za aktivnosti na zaštiti životne sredine bili izuzetno niski. Sredstva od naknada gotovo u celosti su trošena na druge potrebe budžeta, a ne za namene za koja su od građana i privrede naplaćena. Tokom perioda prihodi su zbirno iznosili oko 283,9 miliona dinara, a rashodi samo 18,5 miliona dinara.

“Do kraja 2015. godine postojala je zakonska obaveza da se sredstva od naknada za zagađivanje i zaštitu životne sredine namenski troše kroz aktivnosti utvrđene Programom korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Zbir prihoda od svih naknada bio je najmanji iznos koji je, u skladu sa zakonom, morao da se potroši u okviru programa Fonda. Ako se u jednoj godini ne utroše sva namenska sredstva, Zakon o budžetskom sistemu je propisivao obavezu prenošenja neutrošenog dela u narednu godinu, za iste namene. Preneta sredstva trebalo je sabrati sa tekućim prihodima od naknada, što čini ukupne (preneti + tekući) prihode za datu godinu. Rashode Budžetskog fonda trebalo je planirati i izvršiti u skladu sa iznosom ukupnih prihoda. Ukoliko bi lokalna samouprava planirala rashode u iznosu tekućih prihoda, to je jasan znak da se neutrošena sredstva ne prenose, već da se koriste nenamenski”, tvrdi Maksimović.

Takva obaveza postojala je do decembra 2015. godine, kada je izmenama Zakona o budžetskom sistemu ukinut namenski karakter prihodima od „ekoloških“ naknada. Od tada, organi vlasti mogu, ne kršeći zakon, „eko“ dinar da troše i na druge namene.

Kada se u prihode uračunaju neutrošena i preneta sredstva, uočava se da iznosi koji su se morali po zakonu prenositi u naredne godine rastu tokom svih osam godina perioda. Sa neutrošenih više od 125 miliona dinara u 2015. godini, opština Pećinci bila je na 8. mestu u Srbiji po iznosu neutrošenih sredstava budžetskog „ekološkog“ fonda, koji se po zakonu morao preneti u 2016. godinu. Da je namenski karakter ovih prihoda ostao na snazi i posle 2015. godine, u opštini Pećinci bilo bi neutrošeno i u 2018. godinu preneto bezmalo 265,5 miliona dinara. Upravo je to iznos koji je, umesto u aktivnosti na zaštiti životne sredine, potrošen za druge namene.
Prikaz iznosa neutrošenih sredstava koji se morao prenositi u narednu godinu dat je u tabeli:

 

Vrsta prihoda i rashoda u dinarima Pećinci
Tekući prihodi od naknada u 2010. godini 7.932.293
Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini 4.999.140
Neutrošeno i preneto u 2011. godinu 2.933.153
Tekući prihodi od naknada u 2011. godini 7.445.105
Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući) 10.378.258
Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini 1.132.450
Neutrošeno i preneto u 2012. godinu 9.245.808
Tekući prihodi od naknada u 2012. godini 7.589.166
Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući) 16.834.974
Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini 5.203.310
Neutrošeno i preneto u 2013. godinu 11.631.664
Tekući prihodi od naknada u 2013. godini 9.039.284
Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući) 20.670.948
Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini 614.400
Neutrošeno i preneto u 2014. godinu 20.056.548
Tekući prihodi od naknada u 2014. godini 49.850.791
Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući) 69.907.339
Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini 2.344.140
Neutrošeno i preneto u 2015. godinu 67.563.119
Tekući prihodi od naknada u 2015. godini 59.931.755
Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući) 127.494.954
Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini 2.344.560
Neutrošeno i preneto u 2016. godinu 125.160.394 0
Tekući prihodi od naknada u 2016. godini 62.963.377 62.963.377
Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući) 188.123.771 62.963.377
Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini 0 0
Neutrošeno i preneto u 2017. godinu 188.123.771 0
Tekući prihodi od naknada u 2017. godini 79.175.389 79.175.389
Ukupni prihodi u 2017. godini (preneti + tekući) 267.299.160 79.175.389
Rashodi budžetskog fonda u 2017. godini 1.896.549 1.896.549
Neutrošeno i preneto u 2018. godinu 265.402.611 0

BEZ PROGRAMA

Opština Pećinci nije donela program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu. Međutim, postoje godišnji izveštaji o korišćenju sredstava od „eko“ naknada. U izveštajima za svaku godinu stoji da su sredstva korišćena samo za jednu aktivnost, a to je „čišćenje deponija“, bez drugih aktivnosti i bez ikakvih detalja o kakvim se deponijama radi, gde se nalaze, koja površina je očišćena itd.

Tekst: Milisav Pajević

Foto: /en.wikipedia.org

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

ODRŽANA PANEL DISKUSIJA “UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE”

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel-diskusiju „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“ a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja

Predsednica Udruženja novinara „Eko vest“ i moderatorka Maja Pavlica rekla je da je cilj panel-diskusije da pokuša da odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena o tome kako se odgovorno upravlja otpadom, o sistemu upravljanja čvrstim otpadom, o primeni principa cirkularne ekonomije na lokalnom nivou uvođenjem sistema primarne separacije i smanjenja biodegradabilnog otpada, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

“Klimatske promene već utiču na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet. Najveće gubitke podnela je poljoprivreda, zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog sve učestalijih požara”, kazao je dr Vladimir Đurđević, profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, i dodao da svako od nas treba da ima svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos kako bi se posledice smanjile.

Dr Goran Vujić, profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ukazao je na to da upravljanje otpadom predstavlja jednu od ljudskih aktivnosti koja doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Taj uticaj u svetu kreće se od 3-5 %, što je slučaj i u našoj zemlji.

“Emisije GHG gasova iz otpada uglavnom se odnose na emsije metana koji nastaje na deponijama. Potrebno je navesti da je destruktivni potencijal metana na ozonski omotač čak 23 puta veći od standardnog uticaja koji vrši CO2. Evaluacijom upravljanja otpadom u Srbiji proračun je da se trenutno emituje 1.600 kt CO2eq. Procene koje su rađene za period do 2050. godine govore da, ukoliko se ne pređe na savremeni način upravljanja otpadom, sa teritorije Srbije će se emitovati čak 29.740 kt više CO2eq emisije nego savremenim načinom upravljanja otpadom. Shodno Parskom sporazumu, Republika Srbija će morati da pronađe dodatna sredstva kako bi ovu emisiju smanjila”, rekao je profesor Vujić.

A kako se upravlja otpadom na lokalu i sa kojim problemima se susreću, na panel-diskusiji konkretne primere za opštinu Vršac predstavio je Dragan Ninković,  pomoćnik direktora za komunalne poslove JKP „Drugi oktobar” i direktor kompanije „Angrokom” iz Vršca.

“U Vršcu smo se opredelili da otpad na svakom reciklažnom ostrvu prikupljamo u dve frakcije, mokru i suvu. Za suvu frakciju postavili smo žute kontejnere, u koje se odvaja plastična, aluminijumska i staklena ambalaža. Staklo i aluminijum su jedini reciklažni materijali koji se mogu milion puta reciklirati i sa aspekta cirkularne ekonomije, oni su vrlo važni”, rekao je Ninković, posebno naglasivši značaj primarne selekcije otpada u svakodnevnom životu.

Aleksandra Božović, urednica u Ekološkoj redakciji Radio-televizije Srbije, Dragana Ratković, urednica radio-emisije “Pod staklenim zvonom” Prvog programa Radio Novog Sada i Milisav Pajević, novinar Magazina EKOlist i Energetskog portala govorili su o svojim iskustvima u svakodnevnom izveštavanju o problemima otpada i sve prisutnijih posledica klimatskih promena.

Foto: Miloš Ćirković
ByAdmin

PRVO OSTRVO NA KOM JE ZABRANJENA KREMA ZA SUNČANJE

U nameri da zaštiti korale pacifička država Palau će uskoro zabraniti mnoge kreme na sunčanje u prodaji.

Predsednik Tomi Remengsau Džunior potpisao je regulativu kojom se po korale toksične kreme za sunčanje zabranjuju od 2020. godine.

Kreme će se oduzimati turistima koji ulaze u zemlju, ali i prodavcima koji će ukoliko ih budu prodavali dobiti kaznu od 1.395 dolara.

“Kazna je pronašla pravu meru između edukacije turista i toga da ih otera“, rekao je predsednik dodajući da su 2017. godine dobili izveštaj koji je pronašao veliki broj hemikalija u jezeru meduza koje je potom bilo zatvoreno više od godinu dana.

Svaka krema za sunčanje koja sadrži desetine hemikalija, uključujući i oksibenzon biće zabranjena.

Presednik ostrvske nacije, koja se nalazi 1,500 kilometara istočno od Filipina istakao je da će „plastični otpad, hemijsko zagađenje, ali i klimatske promene nastaviti da prete njihovom malom raju“.

Inače, ova zabrana dolazi nekoliko meseci nakon što su Havaji najavili da će i oni od 2021. godine zabraniti sve kreme za sunčanje koje u sebi sadrže oksibenzon i ostinoksat kako bi zaštitili korale.

Izvor: b92.net

Foto:  pixabay.com

ByAdmin

BAČKA TOPOLA: BEZ EKO-TAKSI

Prvi koraci ka rešavanju problema zagađenja Krivaje su urađeni, rekao je predsednik Skupštine Bačke Topole Saša Srdić. Za portal „Ekovest“ objašnjava da se očekuje početak gradnje prečistača otpadnih voda.

DOGODINE PREČISTAČ OTPADNIH VODA

“Tokom leta u poseti su nam bili predstavnici Pokrajinske vlade i obećali su da će da podrže projekat izgradnje prečistača za otpadne vode. U planu je izgradnja prečistača vrednog 350 miliona dinara, za koji je dobijena građevinska dozvola i određena lokacija za izgradnju. Očekujem da naredne godine počnemo sa gradnjom prečistača”, objašnjava predsednik Skupštine Bačke Topole Saša Srdić.

Svakako najzanačajniji projekat u oblasti zaštite životne sredine je proglašenje Parka prirode „Bačkotopolske doline“. Skupština opštine Bačka Topola usvojila je 6. aprila 2017. godine Odluku o zaštiti Parka prirode „Bačkotopolske doline“, nakon što je stiglo odobrenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovu odluku pre godinu dana, pozdravili su ribolovci, zaštitari prirode, ekolozi i svi oni koji su u prethodnom periodu upozoravali na krivolov i zagađenje Zobnatičkog jezera, koje se smatra jednim od bisera nekadašnje Panonske nizije. Naš sagovornik dalje objašnjava da već nakon godinu dana, od proglašenja Parka prirode „Bačkotopolske doline“ manje je krivolova, a i više se radi na uređenju okoline samog jezera.

NE NAPLAĆUJU EKO-TAKSU

„Iz ovogodišnjeg budžeta Opštine Bačka Topola izdvojili smo novac i za uređenje jezera. Smatram da je veoma značajno očuvanje jezera, jer je Bačkotopolsko jezero zaštićeno Prirodno područje „Bačkotopolske doline“ i spada u red najčistijih i najlepših jezera u Vojvodini. Očekujemo saglasnost od Pokrajinske vlade na desetogodišnji plan uređenja Bačkotopolske doline“, rekao je Saša Srdić, koji je ranijih godina kao član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine pokrenuo nekoliko projekata oko poboljšanja uslova zaštite životne sredine u Bačkoj Topoli.

Srdić navodi da se u Bačkoj Topoli ne naplaćuje ekološka taksta, ali je za projekte zaštite životne sredine izdvojeno nešto više od tri miliona dinara. Za održavanje Parka prirode „Bačkotopolske doline“ izdvojeno je dva miliona dinara, za specijalne usluge 500.000 dinara, za realizaciju i održavanje manifestacije Dan Planete zemlje 180.000 dinara, a za projekte NVO 400.000 dinara.

RAJ ZA ORNITOLOGE

Inače, „Bačkotopolska dolina“ je područje koje je raj za sve ornitologe i ljubitelje ptica, jer od 150 registrovanih vrsta 75 se gnezdi na zaštićenom području, a ostalima služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe. Među gnezdaricama posebno se ističu vodeni bik, patka njorka, barski petlić i modrovoljka. Značajna je mešovita kolonija mrke čaplje i gaka. Mnoge vrste ovih ptica značajne su u nacionalnim i međunarodnim razmerama. Pored 123 vrste strogo zaštićene u Srbiji, 50 vrsta se nalaze na SPEC listi (vrste značajne za zaštitu u Evropi), a 23 vrste su na spisku Dodatka i Direktive o pticama.

Član Predsedništva Ekološkog društva “Argus” u Bačkoj Topoli Čongor Mikloš za portal „Ekovest“ objašnjava da od kada je proglašena zaštita Parka prirode „Bačkotopolske doline“ stanje se popravilo i da ljudi više pažnje posvećuju zaštiti životne sredine.

„Tokom cele godine obavljali smo istraživanje ptica i biljnog i životinjskog sveta. S obzirom na to da se nalazimo u agrarnoj sredini, zadovoljni smo jer smo uspeli da očuvamo retke biljne vrste zbog kojih je proglašena zaštita „Bačkotopolske doline“. Redovno hranimo ptice i to uglavnom suncokretom. Vodimo decu iz škola da nauče kako da čuvaju biljni i životinjski svet“, rekao je član Predsedništva Ekološkog društva “Argus” u Bačkoj Topoli Čongor Mikloš.

Tekst i foto: Sandra Iršević

NAPOMENA:

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

SEDMA EMISIJA EKOPOLISA

U ovoj emisiji razgovarale smo o prečistaču vode, koji gradovi u Srbiji ga imaju a kad bi trebalo da ga dobije Novi Sad. Kao i koji su njegovi benefiti po životnu sredinu. Razgovarale smo i o aerozagađenju, koliko je prisutno u ovo doba godine, žitelji kojih gradova udišu najzagađeniji vazduh i kako to sve utiže na naše zdravlje. Saznale smo i koliko ljudi od posledica aerozagađenja umre kod nas a koliko u svetu.

U drugom delu emisije govorimo o zoološkom vrtu na Paliću, koji već više od sedam godina, jedini ima prihvatni centar za obolele i napuštene divlje životinje. Do sada je zbrinuto nekoliko desetina najrazličitijih životinjskih vrsta.

POSLUŠAJTE SEDMU EMISIJU:

ByAdmin

SUBOTICA: KUDA IDE EKO-DINAR

Subotica grad na severu Srbije smatra se pionirom kada je u pitanju podizanje ekološke svesti kod građana i realizacija projekata koji se odnose na zaštitu životne sredine. Tokom proteklih deset meseci, u 2018. godini od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine ostvaren je prihod od oko 80 miliona dinara, rekao je šef Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Subotica Žika Reh.

ZA ODGOVORNO UPRAVLJANJE OTPADOM

„Ova suma nije dovoljna da pokrije sve prioritetne programske i projektne aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine u Subotici, tako da se one finansiraju i iz drugih budžetskih izvora, takođe putem Fonda za zaštitu životne sredine. U 2018. godini jedan deo sredstava iskorišćen je za unapređenje upravljanja otpadom i uspostavljanje regionalnog sistema, budući da se privode kraju radovi na završetku Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji se sufinansira iz predpristupnih fondova Evropske unije, ali podrazumeva i učešće Republike Srbije i lokalnih samuprava u određenom procentu. Takođe, u ovoj godini urađena je i sanacija tri divlje deponije. Značajna sredstva su utrošena i na finansiranje eksproprijacije površina u priobalju Palićkog jezera sa ciljem uspostavljanja zaštitnog pojasa (obaveza koja proističe iz Plana za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline i pripremnih aktivnosti za Projekat zaštite biodiverziteta jezera Palić i Ludaš koji se realizuje u saradnji sa nemačkom KfW bankom, a čija realizacija je počela ove godine). Naravno tu su i redovne aktivnosti monitoringa životne sredine, koji se obavlja mesečnom dinamikom i čiji se rezultati redovno objavljuju na internet stranicama Grada Subotice, kao i realizacija programa upravljanja zaštićenim područjima koja je proglasio Grad Subotica – Park prirode „Palić“ i Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću”, objašnjava Žika Reh za portal „Ekovest“.

KOLIKO IZNOSI EKO-TAKSA?

Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredinu, takozvane, ekološke takse, koju plaćaju građani i građanke, kao i firme, a lokalne samouprave su u obavezi da taj novac troše na unapređenje životne sredine. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora.

“Kriterijum za utvrđivanje naknade, prema pomenutoj odluci je površina za korišćenje stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti. Visina naknade utvrđuje se prema površini nepokretnosti na mesečnom nivou, i to: 1 dinar/m2 za korišćenje stambenih zgrada i stanova, namenjenih i podobnih za stanovanje; 3 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti, dok delatnosti privrednih subjekata; 0,50 dinara/m2 za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata. Građani i pravna lica naknadu plaćaju kvartalno, u skladu sa instrukcijama koje im na kućnu adresu ili adresu sedišta šalje Sekretarijat za lokalnu poresku administraciju”, kaže Reh.

ŠTA SE RADI SA NEUTROŠENIM EKO-DINAROM?!

Žika Reh iz lokalne samouprave objašnjava da se svaki neutrošeni ekološki dinar prenosi u narednu godinu i troši isključivo za projekte životne sredine. Prema njegovim rečima, sredstva od naknade su jedan od izvora prihoda Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice, a svake godine se pravi program korišćenja sredstava Fonda, na koji saglasnost daje Ministarstvo zaštite životne sredine, a usvaja ga Skupština Grada Subotice.

 

 

„To podrazumeva programe praćenja stanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta i buke), programe upravljanja zaštićenim područjima koje je proglasila lokalna samouprava, aktivnosti na unapređenju sistema upravljanja otpadom, promotivne i edukativne aktivnosti, kao i obaveze koje proizilaze iz akcionih i sanacionih planova iz oblasti zaštite životne sredine”,  kaže Reh.

IZ NVO UGLA

Ekološka aktiviskinja, koja godinama različitim projektima utiče na svest građana, Nataša Đereg iz CEKOR-a kaže za portal “Ekovest” da bi civilni sektor trebalo da prati trošenje ekološkog dinara, učestvuje u donošenju odluka ili kreiranju gradskog budžeta pri raspodeli novca.

“Ove godine u Subotici nismo pratili tok ekološkog dinara, iako bi trebalo. Pratimo na nacionalnom nivou, naročito istraživanja NVO “Stanište” i potpuno ih podrzavamo u tome”, kaže Nataša Đereg iz CEKOR-a.

Sagovornica dalje kaže da bi bilo interesantno tražiti od lokalne samouprave godišnji plan trošenja ekološkog dinara, odnosno Program lokalnog Fonda za zaštitu životne sredine i izveštaj o njegovoj realizaciji, kao i planove za budžet za narednu godinu za ekološke projekte i sam NVO sektor.

Tekst: Sandra Iršević
Foto: Sandra Iršević i Miloš Ćirković

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

DA SE POPLAVE NE PONOVE!

Seminar “Nadzor, predviđanje i razvoj online javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim oblastima u pograničnom region” u organizaciji Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu održan je  7. novembra 2018. godine u Privrednoj komori Vojvodine.

Moderator konferencije dr Ivana Bajšanski, nakon ceremonije otvaranja i pozdravne reči, pozvala je sve učesnike konferencije da se osvrnu na dosadašnji rad na URBAN PREX projektu i rezultatima koji su postignuti.

Posle toga, u fokusu su bile teme: Pojava pluvijalnih poplava i upravljanje vodama u urbanim sredinama, Mreže padavinskih stanica i sistem njenog funkcionisanja, Digitalne tehnologije u arhitekturi i urbanizmu, Interaktivne tehnologije u simulacijama urbanih poplava i Reprezentacija urbane sredine putem arhitektonske makete. Nakon svih izlaganja, otvorena je diskusija koja je stvorila nove uvide i svakako proširila temu i pružila prostor za razmišljanje i dalje korake u okviru projekta.

I ovaj put je jedna ovakva tema, koja je zanimljiva stručnoj ali i široj populaciji, kako lokalno, tako i regionalno, privukla javnost. Baveći se poplavama i klimatskim promenama, kao temom koja značajno utiče na svakodnevni život svih nas koji radimo i živimo u gradskim sredinama jasno je odakle toliko interesovanje.

U svakom gradu postoji određeni broj kritičknih tačaka na kojima se javljaju takve vrste poplava, nakon intezivnih padavina koje dovode do problema funkcionisanja infrastrukture, saobraćaja, kretanja stanovništva, pa i do ugožavanja života. Ovakav projekat na najbolji mogući način pristupa problemu, a to je postavljanje padavinskih stanica u urbanim sredinama – Novog Sada i Segedina kojim se kreira medotologija prognoze pojave ekstremnih padavina iznad prostora prekograničnog prostora Srbije i Mađarske. Na osnovu toga, omogućava se kreiranje online sistema ranog upozoravanja na pojave ekstremnih padavina i poplava.

Ono što je najvažnije, jeste da je finalni rezultat i cilj ovog projekta nešto što je dostupno javnosti i olakšava situacije do kojih se dođe pri ekstremnim padavinama.

Projekt je sufinansirala Evropske unije, a preko Interreg-IPA CBS Mađarska – Srbija programa.

Tekst i foto: Urban Prex

ByAdmin

KO RECIKLIRA, PROFITIRA!

Skoro svako od nas kod kuće poseduje elektronski ili električni uređaj koji je dotrajao i trebalo bi ga zameniti novim. Međutim, postavlja se pitanje šta uraditi sa starom sirovinom i kako je odložiti na bezbedan način, a time ne zagaditi životnu sredinu u kojoj živimo!?

Tehnomanija kao društveno odgovorna kompanija u saradnji sa E-reciklažom će vam pomoći u tome. Oni su organizovali zamenu starih elektronskeih uređaje za vrednosne vaučere za kupovinu u Tehnmanija prodavnicama.

Ciljevi reciklaže

Osnovni cilj reciklaže je štednja resursa, odnosno materijala koji potiču iz prirode, a ima ih ograničeno. Potrebno je iskoristiti materijal više puta ako je to moguće i time očuvati prirodu iz koje ih uzimamo.

Drugi cilj reciklaže je štednja energije. Nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju pa je zato ovo vrlo važna stavka kada je u pitanju odlaganje otpada.

Isto tako važno je zaštititi životnu sredinu od otpadnih materijala koji uništavaju životnu okolinu, a to je ono što se reciklažom može postići.

Pored svih prednosti, recikliranje će podstaći otvaranje novih radnih mesta, jer procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što svakako stvara potrebu za novim radnim mestima.

Šta sve može da se reciklira?

Živimo u društvu u kome tehnologija napreduje velikom brzinom. Brzo se unapređuju performanse uređaja pa ih ljudi često menjaju, a sve veći broj njih postaje zastarela oprema koja se ne koristi. Elektronski otpad (EE otpad) predstavlja sve električne uređaje poput računara, televizora, mobilnih telefona, frižidera, a koji više nisu u funkciji i ne mogu da se koriste. Zato odložite zastarelu tehniku na pravo i bezbedno mesto kako bismo zajedničkim snagama doprineli boljoj i zdravijoj okolini koja nas okružuje

Kada i gde mogu da predam otpad na recikliranje?

Prirodi bi trebalo do 1.000 godina da preradi samo jedan bačen stari televizor. Ukoliko pustimo prirodu da sama reši problem recikliranja, onda će joj trebati upravo toliko godina, zato je važno da svako od nas pruži delić napora za lepšu i zdraviju životnu sredinu.

Recikliranje zapravo znači izdvajanje, preradu određenog materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje, odnosno izradu nekih novih proizvoda iz prvobitnog uređaja.

Ne morate više da odlazite do određenih centara za reciklažu kako biste odložili elektronski i električni otpad jer E-reciklaža vozilo dolazi do vašeg stana direktno. Sve što je potrebno jeste da pozovete 0800 – 085 – 085, zakažete preuzimanje havarisanog uređaja ili više njih. Svakog dana od 9 do 20 sati organizuje se preuzimanje uređaja.

U zavisnoti od vrste uređaja koje predajete E-reciklaži, određuje se vrednost vaučera. Ono što treba da znate jeste da za svaki predati uređaj dobijate jedan vaučer i to na licu mesta u trenutku predaje. Ovlašćeno lice za prikupljanje stare tehnike će odrediti koliko vredi vaša neispravna tehnika i u zavisnosti od procene dati vaučer od 300, 500 ili 1000 dinara koje kasnije možete iskoristiti za kupovinu tehnike u Tehnomanija radnjama.

Pilot projekat „Ko reciklira, profitira“ u saradnji sa E–reciklažom započet je u maju 2017. godine u Nišu, a sada možemo sa radošću da vas obavestimo da je proširen na Beograd i Novi Sad

Izvor: Tehnomanija
Foto:
Pixabay