U Evropi su 2017. godine na morima instalirane nove vetroelektrane kapaciteta 3,1 gigavata, čime je ukupan kapacitet povećan za 25% za samo jednu godinu. Prema podacima udruženja vetroindustrije VindJurop (WindEurope), kapacitet svih priobalnih vetroelektrana sada je15,8 gigavata.
Tokom 2017. završeno je 13 novih vetroparkova na moru, uključujući prvu na svetu plutajuću farmu vetrenjača kod severoistočne obale Škotske. Većina vetroelektrana izgrađena je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, kapaciteta 1,7 i 1,3 gigavata.
Dominiraju priobalne vetroelektrane
Evropa sada ima više od 4.000 priobalnih vetroturbina u 11 zemalja, koje proizvode i prenose 15,8 gigavata energije. U izgradnji je još 11 farmi vetrenjača na moru, koje će praviti još 2,9 gigavata energije. Do 2020. godine iz vetroparkova bi trebalo da dobijamo ukupno 25 gigavata. Priobalni vetroparkovi u Evropi, međutim, i dalje su koncentrisani u malom broju zemalja – 98% tih elektrana nalazi se u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj, Holandiji i Belgiji, prenosi udruženje.
“Povećanje od 25% za jednu godinu je spektakularno. Priobalne vetroelektrane su sada dominantni deo energetskog sistema”, izjavio je izvršni direktor VindJurop Džajls Dikson.
Istakavši da su cene drastično pale, Dikson je rekao da troškovi ulaganja u priobalne elektrane danas nisu veći od troškova tradicionalne proizvodnje struje.
“To samo pokazuje spremnost Evrope da postavi mnogo veći cilj u korišćenju obnovljivih izvora energije do 2030. Cilj od 35% je lako dostižan. Posebno sada kada su počele da rade i plutajuće farme vetrenjača”, rekao je Dikson.
Projekti koji su odobreni tokom 2017. godine, odnosno koji su dobili konačnu investicionu odluku, imaju ukupan kapacitet 2,5 gigavata. Ukupna vrednost investicija iznosi 7,5 milijardi evra, manje nego 2016. godine, ali to odražava smanjenje troškova. Kakva će biti situacija posle 2020. manje je jasno.
“Imaćemo dalji rast 2018. i 2019, ali dugoročni izgledi za priobalne vetroparkove su nejasni”, izjavio je Dikson, dodajući da je malo zemalja definisalo akcione planove za nove vetroelektrane do 2030. godine.
Dikson je savetovao vladama da rade na instaliranju novih vetrenjača na morima, jer su pristupačne, sve manje koštaju, stabilne su i “proizvedene su u Evropi”, pomažu zapošljavanje, industriju i izvoz.
Obnovljivi izvori prestigli ugalj u proizvodnji struje
Istovremeno je nova analiza tink-tenkova Sendbeg (Sandbag) i Agora energetski preokret (Energiewende) pokazala da je energija iz obnovljivih izvora prvi put premašila značaj energije iz uglja u proizvodnji struje.
U zajedničkoj studiji “Evropski energetski sektor u 2017” napredak je ocenjen kao “neverovatan”. Kako se navodi, u 2010. proizvodnja energije iz uglja bila je više nego dva puta veća od proizvodnje iz vetroelektrana, solarnih elektrana i pogona na biomasu.
Ako se nastavi rast od 1,7% godišnje, koji se u sektoru obnovljive energije beleži od 2010, ta energija bi do 2030. mogla da obezbeđuje 50% evropske struje.
Međutim, u analizi se upozorava da rast obnovljive energije u Evropi nije podjednako raspoređen. Na to ukazuje činjenica da su Britanija i Nemačka pokrivale više od polovine rasta sektora u poslednje tri godine.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay.com
Share this: