Zeleno preduzetništvo i zelena ekonomija predstavljaju ključne komponente za održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Zelena ekonomija, kao ekonomski model, stavlja naglasak na smanjenje negativnog uticaja ljudskih aktivnosti na prirodu, dok zeleno preduzetništvo podstiče preduzetnike da razvijaju inovativne, ekološki odgovorne proizvode i usluge. “To je ekonomija koja doprinosi opštem dobru i društvenoj jednakosti dok istovremeno […]
DA LI SU ZELENA RADNA MESTA U VOJVODINI POTENCIJAL ILI IZAZOV?
Vojvodina, sa svojim specifičnostima kao što su plodne oranice, bogata prirodna dobra i dinamičan agroindustrijski sektor, predstavlja idealnu regiju za implementaciju principa zelene ekonomije. Ključna dimenzija ovog koncepta su zelena radna mesta, koja omogućavaju ekonomsku održivost, smanjenje ekološkog otiska i unapređenje socijalne kohezije. Zelena radna mesta definišu se kao poslovi u sektorima koji doprinose očuvanju […]
OTPAD KAO ENERGENT
Svaki stanovnik Srbije dnevno proizvede 1,2 kg otpada koji se, nažalost, u najvećoj meri odlaže bez ikakvog tretmana na divlje ili nesanitarne deponije. Upravljanje otpadom predstavlja ozbiljan problem, jer nije uspostavljen sistem koji taj otpad može da prihvati, tretira i na kraju bezbedno odloži. S druge strane, savremeni način života zahteva i veću potrošnju energije, […]
NOVI SAD DOBIO PET RECIKLOMATA
Na pet lokacija u Novom Sadu postavljeni su uređaji reciklomati za „pametnu reciklažu”. U njih građani mogu da odlože praznu ambalažu, u ovom slučaju plastične flaše i aluminijumske limenke. Isto tako, uz pomoć mobilnog telefona, mogu da se sakupljaju poeni i dobije simboličan poklon. Grad je odabrao da na taj način pruži jednu vrstu šanse […]
NOVI SAD: OD NESANITARNE DEPONIJE DO REGIONALNOG CENTRA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM
Skupština Grada Novog Sada, na sednici održanoj 27. decembra, osnovala je novo javno preduzeće „Regionalni centar za upravljanje otpadom“. Novoosnovana gradska firma biće 15. novosadsko javno preduzeće, sedište će imati na mestu buduće regionalne deponije, što obuhvata širi prostor sadašnje gradske deponije. Ovo preduzeće neće biti samo novosadsko, jer će u njemu manjinske udele imati […]
ZAŠTO KIKINDSKA DEPONIJA NIJE POSTALA REGIONALNA?
Dobra vest za Kikindu jeste da je više od 90 odsto stanovnika sa teritorije ovog grada obuhvaćeno kontrolisanim upravljanjem otpadom, a loša vest je da kikindska Regionalna deponija za odlaganje čvrstog sanitarnog otpada, iako je izgrađena po svim evropskim standardima i zamišljena kao regionalni projekat – ni nakon 15 godina nije postala to za šta […]
„ČEPOM DO OSMEHA“: BRIGA O ŽIVOTNOJ SREDINI I HUMANOST NA DELU
Baviti se humanitarnim radom i pomagati drugim ljudima kojima je pomoć neophodna u XXI veku – veku koji nam na poznate načine oslikava današnji svet kroz ratove, mržnju, koristoljublje i bezbroj kriminalnih aktivnosti – mnogima deluje kao nemoguća, naivna misija. Baviti se humanitarnim aktivnostima a pritom, u osnovi brinuti o zaštiti svoje životne sredine, verovatno […]
GRAĐEVINSKI OTPAD: NEISKORIŠĆENI RESURS
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o načinu i postupku upravljanja otpadom, koji nastane od građenja i rušenja objekata, a njome se po prvi put propisuje kako treba upravljanjim tim otpadom. Cilj Uredbe je sprečavanje nastanka divljih deponija, ali i stvaranja mogućnosti da se otpad koristi u građevinarstvu. Gde završava građevinski otpad? Građevinski otpad i otpad […]
NA NOVOSADSKU DEPONIJU DNEVNO STIGNE 400 TONA OTPADA
Na gradsku deponiju u Novom Sadu, svakoga dana vozila JKP “Čistoća” dovezu 400 tona otpada. Najveći deo tog otpada, nažalost, završi na deponiji, dok se smeće iz kontejnera, koji su označeni za odlaganje ambalažnog otpada, upućuju na trake za separaciju. Odvajanje staklene ambalaže U JKP “Čistoća” očekuju da će otvaranjem Reciklažnog centra za upravljanje otpadom […]
BORBA SA PLASTIKOM – SVEGA DEVET ODSTO PLASTIČNOG OTPADA SE RECIKLIRA
Godišnje se upotrebi više od pet milijardi komada plastičnih boca, čaša, tanjira za jednokratnu upotrebu, pribora za jelo. Plastike ima u hrani, vodi i u zemljištu, pa se s pravom pitamo koliko plastike svako od nas pojede. Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) ukazuje na potrebu za hitnom i momentalnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom, […]
SREMSKA MITROVICA UNAPREDILA SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM
Sremska Mitrovica je najveći grad u Sremu, administrativni centar Sremskog okruga i jedan od najstarijih gradova u Vojvodini i Srbiji, ali i jedan od vodećih gradova u upravljanju otpadom – zbog čega je proglašen za Ekoopštinu. U Sremskoj Mitrovici se od prošle godine realizuje projekat „O-DVA-JA-MO“, čiji je cilj odvajanja otpada za reciklažu u domaćinstvima […]
PUT KA ODRŽIVOSTI NIMALO NIJE JEDNOSTAVAN I LAK
Da bi se uopšte pokrenuli i okrenuli upravljanju gradovima, u skladu sa Ciljevima održivog razvoja, neophodno je usklađivanje javnih politika. Dakle, donošenje brojnih dokumenata javnih politika predstavlja važan korak u definisanju ovih ciljeva i mera za njihovu implementaciju, a naročito za praćenje uspeha u svakom gradu i lokalnoj zajednici. U nastojanjima da gradovi dostignu što […]
VIŠE OD 62.000 TONA PLASTIKE GODIŠNJE ZAVRŠI NA DEPONIJAMA I REKAMA
Danas je Međunarodni dan potrošača, koji i ove godine dočekujemo sa istim pitanjem: Da li su dovoljno zaštićeni, posebno u vanrednim okolnostima koje i ove godine diktira epidemijska situacija. Kampanja potrošačkih udruženja usmerena je na kvalitet i reciklažu plastične ambalaže, prenosi RTV. Plastika i dalje izaziva nepoverenje kod većine potrošača, a to je zbog nedovoljne […]
KONCEPT ODRŽIVE MODE
O tome, kakve su posledice modne (tekstilne) industrije na životnu sredinu i koliko je ona zagađuje, u razgovoru sa Ivanom Jovčić, izvršnom direktorkom Centra za unapređenje životne sredine, saznajemo da nijedan materijal, od koga se pravi odeća, nije održiv, ukoliko se koristi prekomerno. Do pre nekih 30-tak godina, modne kuće imale svega dve kolekcije godišnje. […]
OD ELEKTRO-OTPADA DO NOVIH PROIZVODA
Možemo li zamisliti današnji život bez raznih korisnih električnih i elektronskih uređaja i gedžeta koji nas okružuju, i koje non-stop koristimo, što bi neki rekli – oka ne skidamo s njih? Da li je i vaš odgovor – „Vrlo verovatno, ne!“? Je li savremeni čovek postao zavistan od ovakvih naprava za ovo ili ono? Možda […]