U nastojanjima da se ostvare ciljevi održivog razvoja, neophodna je svest o sprezi svih 17 zadatih ciljeva i njihovih potciljeva. Posebno kada govorimo o održivim gradovima i zajednicama koje na svim nivoima funkcionišu kao veoma kompleksni sistemi. Važni faktori održivosti gradova su vodosnabdevanje kvalitetnom pijaćom vodom, kao i kvalitetan tretman otpadnih voda. Cilj održivog razvoja broj šest upravo se odnosi na ovu temu. Prepoznajući situaciju nedostatka pijaće vode, dovoljno kvalitetne za ljudsku upotrebu, u velikom broju naselja i gradova u Srbiji, a uzrokovanu dobrim delom nekvalitetnim tretmanom i infrastrukturom za otpadne vode – bavimo se upravo ovom temom. Deo rešenja je uvek u problemu.
Obezbediti dostupnost i održivo upravljanje vodom
Iako je voda kao prirodni resurs od egzistencijalnog značaja, strateški važna, nekako se prema njoj ophodimo dosta nemarno i nepravedno. Ili da kažemo jednostavno neodrživo. Ujedinjene nacije su 2010. godine zvanično potvrdile pravo na vodu i kvalitetne sanitarne uslove kao osnovno ljudsko pravo. Da bi se zaustavio neodgovoran odnos prema vodi i osiguralo pravedno raspoređivanje pristupa ovom resursu, Ujedinjene nacije su postavile SDG 6 koji glasi: Obezbediti dostupnost i održivo upravljanje vodom i sanitarnim uslovima za sve.
Cilj polazi od toga da svaki čovek na planeti mora imati redovan pristup vodi za piće i za higijenu, kao i da mu ta usluga bude omogućena. Tek kada se obezbede ti elementarni uslovi, možemo govoriti o održivom razvoju ljudskog društva, pa samim tim i održivim gradova i zajednica. Praćenje svakog cilja podrazumeva potciljeve i indikatore. Za cilj šest predviđeno je osam potciljeva i 11 indikatora. Kod nas se trenutno prati šest potciljeva kroz osam indikatora.
U Subotici najstarije postrojenje za preradu otpadnih voda
JKP Vodovod i kanalizacija Subotica je jedno od pokretača promena u domenu prerade otpadnih voda i jedno od najstarijih postrojenja za preradu otpadnih voda, datira još iz vremena Jugoslavije. Bilo je to davne 1975. godine.
A osnovni razlog koji je doveo do uvođenja procesa prerade otpadnih voda je blizina Palićkog jezera i neophodnost njegovog očuvanja, pošto je rastuća industrijska aktivnost grada počela da ugrožava obližnje jezero. Dakle, nije postojao sistem za sakupljanje otpadnih voda iz industrijskih postrojenja, pa je otpadna voda isticala direktno u jezero, nanoseći štetu njegovom biodiverzitetu. Vremenom se kvalitet vode jezera značajno pogoršavao, što je dovelo do izumiranja nekih biljnih i životinjskih vrsta, porasta muljevitih naslaga i nemogućnosti korišćenja jezera za kupanje i rekreaciju. Kako bi se stanje jezera Palić vratilo u normalu, pre nešto manje od 50 godina, pušten je u rad Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda Grada Subotice.
Prečišćavanjem se obavljala mehanička i biološka obrada otpadnih voda. Na ovaj način su redukovane organske i suspendovane materije iz vode (između 88% i 92%), dok je redukcija azota i fosfora bila minimalna (oko 15%). Zbog toga je, posle 15-tak godina, urađena prva rekonstrukcija, što je doprinelo povećanju hidrauličkog kapaciteta, odnosno količine vode koja se može obraditi na dnevnom nivou. Zatim je 2003. godine urađena sanacija građevinske konstrukcije bazena i uveden je sistem dubinske aeracije, čime je poboljšano uklanjanje azota i fosfora, a uvedena je i linija mulja, čime je rešen problem zbrinjavanja nastalih muljeva.
Benefiti novog postrojenja
Novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa kompletnim tzv. tercijarnim tretmanom, a to znači da je voda u kategoriji kvaliteta sa kojim može biti vraćena u prirodu, proradilo je 2009. godine. Sve otpadne vode stanovništva, ustanova, zanatstva i industrije, kao i atmosferske vode Subotice – glavnim kolektorom dospevaju do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Upravo je to proces koji se tek sada uspostavlja u Novom Sadu.
Postrojenje ima dve linije: za mehanički i biološki tretman otpadnih voda sa niskim organskim i visokim hidrauličkim opterećenjem, i za anaerobnu stabilizaciju mulja (nastalih tokom biološkog prečišćavanja otpadnih voda) u digestorima, uz proizvodnju biogasa i obezvodnjavanje nastalog digestovanog mulja. Hidrauličko opterećenje omogućava da i u intenzivnim kišnim periodima sistem funkcioniše.
Od puštanja u pogon, i za vreme rekonstrukcija, postrojenje nije nijedan dan prestalo sa radom. Danas se na uređaju za prečišćavanje otpadnih voda postiže mnogo bolji kvalitet izlazne vode od projektom predviđene. Za razliku od prethodnog perioda, postoji i funkcioniše linija mulja. Višak mulja iz procesa prečišćavanja ide na anaerobnu digestiju. Inače, ovim procesom se stvara metan, tako da su u stanju da proizvode i električnu energiju, i to 30-40% električne energije za sopstvene potrebe. Pored svih navedenih poboljšanja kvaliteta usluga odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, Subotici je omogućeno da na kanalizacionu mrežu poveže još 12.000 od svojih 140.000 građana, čime je sada pokriveno 60 odsto stanovnika.
Zahvaljujući činjenici da je neophodno bilo sačuvati jedan važan biodiverzitet i deo Zaštićenog parka prirode “Park Palić”, Grad Subotica može da se pohvali ali, isto tako, može biti primer ostalom gradovima. Kontrolu rada gradskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda dvonedeljno obavlja i akreditovana laboratorija Zavoda za zaštitu zdravlja iz Subotice. Zahtev o kvalitetu prečišćavanja otpadnih voda je utvrđen Evropskom direktivom 91/271/EEC i Uredbom o graničnim vrednostima koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Poštovanje strogo postavljenih kriterijuma. Hemijski parametri koji se ograničavaju ovim zakonskim aktima odnose se, pre svega, na sadržaj organske materije, ukupnog azota i fosfora, zatim na sadržaj suspendovanih materija.
Remontom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, Subotica je postala jedan od prvih gradova u Srbiji koji ima modernu infrastrukturu za vodu i otpadne vode u skladu sa standardima EU“.
Kako je u Danskoj?
Koliko je Subotica u ovom domenu vrlo blizu evropskim standardima govore i primeri nekih rešenja u Evropi a koja su nastala mnogo kasnije. Veoma slične reljefne konfiguracije kao Vojvodina je zemlja na severu Evrope – Kraljevina Danska, koja, pored ostalih dostignuća u domenu zaštite životne sredine, prednjači i u preradi otpadnih voda. Veoma zanimljiv je primer kompanije Hillerød Forsyning, koja objedinjeno brine o komunalnim delatnostima ovog gradića Hileroda od nepunih 40.000 stanovnika ali sa dosta industijskih pogona i poljoprivrednog zemljišta u okruženju.
Postrojenje je jedinstveno u Danskoj, prvo i jedino takvog koncepta, podignuto 2018. godine. Prostor je takođe jedinstven jer se skoro sva postrojenja nalaze pod zemljom, odnosno ispod environmental parka, u kom je svakom detalju i živom biću data posebna pažnja. Kad se približite kompleksu, imate utisak da je ispred vas malo veće imanje na kome živi porodica koja obrađuje zemlju i gaji životinje. Dancima je voda veoma važna. Žive okruženi vodama, od njih žive i razvijaju turizam, proizvode energiju…
U Danskoj se sva voda dobija iz podzemnih voda, prečišćava filtracijom i aeracijom, i to skoro 100%. Postrojenje za preradu otpadnih voda Hillerød je kapaciteta 15.000 m3 vode na dan. To je kombinacija kućnih otpadnih voda, industrijskih i atmosferskih, s tim da se radi na sve većem razdvajanju kanalizacionih sistema. Prečišćavanje obavljaju klasičnim metodama ali i novim tehnologijama, digitalizacija je skoro potpuna jer smo tokom obilaska postrojenja, jedva da sam srela svega nekoliko ljudi.
Primarnim i sekudarnim biološkim tretmanom uklanjaju se organske materije – azot i fosfor. Fosfor se uklanja i hemijskoim tretmanom. Zatim sledi tercijerni tretman mulja, korišćenjem laguna, biljaka koje čiste otpadne vode i sličnim paralelnim linijama za izvođenje eksperimenata. Poseban izazov u preradi otpadnih voda je održavanje male koncentracije azota i fosfora, s obzirom na to da se radi o malom postrojenju koje je pod pritiskom sve veće količine otpadnih voda. Radi se na uklanjanju farmaceutskih proizvoda iz otpadnih voda, bakterija sa rezistencijom na antibiotike, neutralizacija gasa staklene bašte, zero waste otpadnih voda.
Zanimljiva pejzažna rešenja
Samo postrojenje je postavljeno skoro pod zemljom, tako da je njegov „krovni” prostor ozelenjen i u stvari je ekološki park koji nije otvoren samo za posete, već i za edukacije, kroz posebno razvijen programski sadržaj postrojenja. Krovom je moguće prošetati i kroz prozore zaviriti u postrojenje, ozelenjen je sukulentama koje menjaju boju do pet puta tokom vegetacije, zavisno od fenološke faze u kojoj se nalaze. Posebno su ponosni na svoj produkt, materijal koji dobijaju razgradnjom mehaničkih otpadaka koje donesu otpadne vode. Od tog novog materijala izrađuju se površinski slojevi na putevima, umesto asfalta. Samo pejzažno rešenje je posebno interesantno jer je nekada ravna površina zatalasana i kroz taj valovit izgled smenjuju se priroda i dodat sadržaj ovih prerađivačkih kapaciteta. Sve je urađeno da se sačuvaju prirodne odlike prostora, u smislu očuvanja vrsta tako da je izgrađen ambar za slepe miševe, hotel za insekte i koridor za žabe.
Hillerød Forsining doprinosi ostvarenju ciljeva održivog razvoja, od kojih su neki deo “osnovnih zadataka”. Ali svi su usmereni ka podržavanju cilja 11 „Održivi gradovi i lokalne zajednice“, koji naravno mora biti zvezda vodilja svake opštine. Isto tako cilj „Održivi gradovi i lokalne zajednice“ podržava druge ciljeve održivog razvoja sa kojima Hilerod Forsining radi i kroz to doprinose da opština Hilerod bude u stanju da ispuni svoje ciljeve pred građanima. Tu je sasvim jasno da deluje i cilj 17 –“Partnerstvom do ciljeva” i suštinski važna sprega na ovom zajedničkom zadatku. Nadamo da ćemo ovakva ili slična rešenja i primere imati u našim lokalnim zajednicama ili gradovima.
Tekst: Majda Adlešić
OD DEPONIJE DO SOLARNE ELEKTRANE | EKO VEST