Tag Archive sadnja

ByAdmin

STEFANOVA MISIJA: IMANJE PRETVORIO U ŠUMU

Misli globalno, deluj lokalno… Često smo bili u prilici da čujemo ovu sentencu, ali, reklo bi se, malo je onih koji je i, u pravom smislu reči, primenjuju u svom svakodnevnom životu – deluju lokalno, bar kada je reč o zaštiti životne sredine. Jedan svetao primer i nadasve vredan pažnje je podvig mladog Stefana Drljače, koji je sproveo u delo jednu od najplemenitijih ideja – svoje imanje pretvorio je u šumu. Naime, na livadi u selu Dučalovići kod Čačka, u podnožju planina Ovčar i Kablar, zahvaljujući Stefanu raste ne samo buduća hrastova šuma, već su tu i sadnice borova, breze, lipe, kestena i drugog drveća i biljaka…

ŠTA GA JE MOTIVISALO NA SADNJU

„Interesovanje i ljubav prema biljkama kod mene prisutni su još od malih nogu. Sećam se kako sam sa dedom sadio pasulj i kako sam bio fasciniran kada je, nakon nekog perioda, iz semena postala biljka. Oduvek mi je to bilo interesantno, pogotovo kada god sam posmatrao veliko drvo, uvek sam razmišljao kako je to nekad bila samo semenka. Volim prirodu i šume, želeo sam da imam svoju šumu, onu koju ću ja da podignem i koja će ostati iza mene da proizvodi kiseonik, za one koji dolaze posle nas. Mnogo koristim i dobijam iz prirode, red je da joj se nešto i vrati”, ovako je počeo svoju priču za naš portal Stefan Drljača, obrazlažući šta ga je podstaklo i motivisalo da počne sa pošumljavanjem.

KAKO JE SVE POČELO

Sve je počelo sasvim slučajno, kada je neko u selu oglasio da prodaje livadu, koja se nalazila u nastavku njegovog porodičnog imanja. Pomislio je da bi bilo dobro da je kupi, s tim da nije uopšte imao predstavu šta bi sa njom mogao da učini.

„Livada koju sam pre četiri godine kupio nalazi se u selu Dučalovići, u podnožju Ovčara i Kablara, nedaleko od Čačka. Prostire se na površina od 70 ari, i nije u potpunosti pošumljena. Do sada sam, sa svojom porodicom i prijateljima, posadio više od 500 sadnica. Počeli smo sa sadnicama raznog drveća koje sam donosio sa raznih putovanja i za mene značajnih mesta. Zatim smo nabavili sadnice crvenog hrasta, kestena, breze, platana, javora, bora… Sve vrste koje rastu kod nas su dobrodošle“, kaže Stefan.

STRUČNA POMOĆ

Stefanova misija je da zasadi što je muguće više novih sadnica, jer je imao na umu da dobrobit uzgajanja šuma nije samo da stvaraju kiseonik i budu naša pluća, šume čuvaju tlo, smanjuju klizišta, pružaju stanište životinjama, daju im hranu i još mnogo toga.
„Pre nego što sam se upustio u ovaj projekat, istraživao sam po internetu a za izbor sadnica konsultovao sam se sa zaposlenima u rasadniku JP “Srbijašume” u Požegi. Trudim se da podignem raznovrsnu šumu, da u njoj bude što više vrsta, a da pritom vodim računa da ne sadim vrste koje nisu karakteristične za naše područje. Šuma će nastajati u decenijama koje su ispred nas, tek je svega nekoliko godina stara. Jedno sam siguran, ova šuma će biti korisna za sve. Za biodiverzitet, klimu, tlo, a i ulepšaće ionako lep predeo“, konstatovao je Drljača.

PODRŠKA PORODICE

Nije sve išlo kako je planirano. Stefan je mislio da je dovoljno samo da posadi sadnice i da čeka da narastu. Međutim, uvek postoje prepreke na putu…
„Srne i zečevi su me ubrzo razuverili da je pošumljavanje jednostavno, tako da sam morao nove sadnice da zaštitim od njih. Pored toga, potrebno je i kositi travu oko sadnica i redovno ih zalivati. Sva sreća pa mi je otac u penziji, pa ima vremena i volje da održava šumu, jer ja, zbog posla, nisam u prilici da toliko često odlazim na imanje. Za sve u životu je jako važna i podrška, a moja najveća podrška je uža i šira porodica, svi ljudi koji su došli da pomognu i posade neko drvo. Posebno bih se zahvalio Sretenu Smiljaniću iz Ljubiša, koji mi je poklonio više od 100 sadnica crvenog hrasta i javora“, istakao je Drljača

DALJI PLANOVI

„Idemo, sadimo. Nema stajanja, od sadnice do sadnice, od livade do livade – do budućih šuma i lepše Srbije“, zaključio je Stefan, obećavši da nastavlja i dalje sa svojom misijom – pošumljavanjem.

Tekst: M. Pavlica
Foto: Privatna arhiva/Stefan Drljača

ByAdmin

SRBOBRAN: ČETIRI HILJADE NOVIH SADNICA

Projektom opštine Srbobran “Pošumljavanje staništa autohtonim vrstama na degradiranom području opštine Srbobran”, koji je odobrilo i finansiralo Ministarstvo za zaštitu životne sredine u iznosu od 3,9 miliona dinara ali i sufinansirala opština svojim budžetskim sredstvima u iznosu od milion dinara, u značajnoj meri revitalizovan je stari šumski kompleksa na periferiji grada, a od kojeg će građani u narednom periodu imati značajne koristi.

Prepoznali značaj pošumljavanja

“Čelnici opštine Srbobran, koja ima oko 25.000 ha obradivog zemljišta, i gde nema mnogo prostora za pošumljavanje zbog maksimalne iskorišćenosti plodnih oranica, prepoznali su značaj novih zasada i vetrozaštitnih pojaseva”, tvrdi predsednik opštine Radivoj Paroški. Takođe se nadaju da će podizanje vetrozaštitnih pojaseva i veći broj novog drveća u gradu i okolini u velikoj meri uticati na podizanje svesti kako građana tako i poljoprivrednika, koji bi trebalo da shvate da je to u njihovom interesu, jer nove šume će omogućiti čistiju i zdraviju životnu sredinu i kvalitetniji vazduh koji udišu.

“Mi smo to shvatili, i počeli smo sa realizacijom projekta pošumljavanja i podizanja vetrozaštitnih pojaseva na mestima gde je to moguće. Krajem novembra realizovali smo projekat pošumljavanja u vrednosti od 4,9 miliona dinara, tako da je revitalizovana jedna šumica koja se nalazi na desnoj obali kanala DTD, u naseljenom mestu Vašarište, a prostor koji je pošumljen je oko sedam hektara.

U saradnji sa Šumarskim fakultetom iz Beograda, zajedno smo učestvovali na ovom konkursu, i u periodu od pet godina, oni će biti zaduženi za praćenje razvoja ove šume, jer se smatra da je tokom tog perioda potrebno posmatrati i u svakom pogledu obavljati negu ovih zasada. Šumarski fakultet ima dosta obaveza u tom projektu, kao što je snimanje terena, obezbeđivanje sadnica, sprovođenje monitoringa, a u slučaju određenih problema, obavljaju zamenu sadnica, a naša obaveza je bila da ih posadimo i održavamo, zalivamo i brinemo o njima”, ističe Paroški.

Parkovski prostor 

U toj akciji sadnje, radnici komunalnog preduzeća opštine Srbobran izbušili su rupe i pripremili teren. Posađeno je oko četiri hiljade sadnica crvenog hrasta, jasena, jove i vrbe. Sadnice su sadili srednjoškolci iz Srbobrana a među njima je jedan deo bio čak iz Novog Sada. Vredni učenici, kojima je ovo bilo dragocenno iskustvo, i radnici “Graditelja” uspešno su realizovali ovaj projekat.

Sadnice su jednogodišnje i nije ih bilo teško saditi, pojasnio je Radivoj Paroški. Ideja i značaj ove akcije je da se posađeni zasad odneguje, i kad njegov rast bude završen, napravi jedan dobar parkovski prostor za građane, gde bi se ova šuma, koja je po nekim podacima stara dvesta i više godina, i nije obnavljana, revitalizovana mogla koristiti za odmor i rekreaciju. Jedan njen deo, koji je praktično skroz ogoljen, sada je pošumljavan a u njenom drugom delu biće realizovana sanitarna seča i zasađivanje novih zasada koje će uslediti u narednom periodu.

Poslednje pošumljavanje pre dvadesetak godina

Ipak, kao i u mnogim vojvođanskim opštinama, i u ovoj nije sve bilo tako sjajno po pitanju pošumljavanja u proteklom periodu. Kako ističe Paroški, poslednje značajnije pošumljavanje u ovoj opštini, pre ovog u novembru, bilo je pre dvadesetak godina, i to u Srbobranu, Turiji i Nadalju. Tada su, pored nekih lokalnih i atarskih puteva, sporadičnim akcijama zasađivanja podizani drvoredi, u pogledu vetrozaštitnih pojaseva, ali je to sve bilo minimalno u odnosu na potrebu ove sredine. Nije bio uspostavljen ni pravi sistem da se podignuti zasadi održavaju i kontrolišu tokom nekoliko godina, a koji je svakako veoma bitan kod novih zasada.

Među bitnim problemima sa kojima se opština susretala kada je reč o podizanju novih zasada, predsednik opštine naveo je da postoji niska svest među ljudima o tome da su im šume preko potrebne.

“Dakle, vraćamo se na naše vredne paore koji žele svaki delić zemlje da obrade. Srbobran pripada području koje ima najkvalitetniju zemlju u Evropi, i naravno, zbog toga, naši poljoprivrednici najviše se bave ratarstvom. Pokušavamo da promenimo strukturu poljoprivredne proizvodnje tako što od jednog dela atara u Srbobranu i Turiji težimo da pređemo na voćarstvo ili povrtarstvo. Najveći problem nam je što postoji relativno niska svest o tome da su nam potrebne veće površine pod šumskim zasadima, jer u tom slučaju svakako bi ukupan kvalitet života bio bolji. Da Srbobran ima devastiranih područja verovatno bismo tada imali više mogućnosti da podižemo šume, ali, to nije tako, i mi praktično nemamo mogućnosti da podižemo zasade”, istakao je Radivoj Paroški.

Prostora za pošumljavanje u opštini Srbobran veoma je malo zbog rasprostranjenosti plodnih oranica oko nje, tako da nije lako odrediti prioritetna područja za pošumljavanje. I sada se, kako navodi Paroški, postavlja pitanje da li bi bilo svrsishodno da se kvalitetno poljoprivredno zemljište otkupi i od njega napravi šuma? Ali, možda će jednoga dana doći vreme kada će to morati da se uradi.

Vetrozaštitni pojasevi i plodne oranice

Srbobran ima jako mali procenat pošumljenosti i podignutih vetrozaštitnih pojaseva. S tim u vezi, imaju projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva i oni su u najvećem delu bazirani u okviru lokalnih i regionalnih puteva.

Foto; Miloš Ćirković

“Mreža puteva prvog i drugog državnog reda oko opštine Srbobran, kojima upravlja JP “Putevi Srbije” takođe ima dosta dobru širinu koja bi mogla biti iskorišćena za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kao i deo auto-puta koji se prostire po obodu opštine. Međutim, kada su državni putevi u pitanju, ne možemo da radimo sadnja dok ne dobijemo dozvolu od JP “Putevi Srbije”. Kod većina atarskih puteva ne postoji mogućnost sadnje, jer su širine tri-tri i po metra. Kod takvih uslova ne možete saditi ništa. Kada bi ljudi imali tu svest i dozvolili da na svojim parcelama budu posađene sadnice, stanje bi bilo bolje. Tamo gde postoji mogućnost podizanja pojaseva i ima širine da se to uradi, svakako ćemo iskoristiti tu mogućnost. Naš stav je da moramo krenuti u ovu vrstu aktivnosti, i kroz određene akcije moramo da menjamo svest naših ljudi.

Imamo i naš prostor, tj. zemljište koje pripada lokalnoj samoupravi na kojem možemo da radimo, i tu ja vidim šansu da se taj deo pošumi i podignu vetrozaštitni pojasevi. Ali, i dalje smatram da ne možemo uraditi ništa korisno dok ne uspostavimo sistem održavanja takvih zasada, dokle god oni ne budu samostalni. Sada imamo jedan projekat od Nadalja do puta Bečej-Temerin, gde takođe postoji mogućnost da se gradi pored puta, ali tu imamo prostor lokalne samouprave i planiramo da napravimo biciklističku stazu koja bi upotpunila taj sistem. Mislim da lokalne samouprave nisu u većini slučajeva dovoljno zainteresovane za ovu vrstu aktivnosti, i da je i tu potrebno učiniti nešto da bi došlo do promene na bolje”, kategoričan je Paroški.

Beljanska bara


Foto: Miloš Ćirković

Drugi prioritet pošumljavanja im je u Parku prirode “Beljanska bara”, tačnije na prostoru oko Beljanske bare kod kojeg opet ne mogu da sade na svoju ruku bez upravljača, što je u ovom slučaju Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Dogovorili su se sa njima da oni u rano proleće obezbede sadnice i da tada, kako kaže Paroški, krenu sa sadnjom.

Tekst: Miloš Ćirković
Foto: Miloš Ćirković i Opština Srbobran

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

NEDELJA ZA ZELENIJU VOJVODINU

Početkom prve nedelje decembra, realizovana je akcija „Nedelja za zeleniju Vojvodinu“, a u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u saradnji sa Javnim preduzećima “Vojvodinašume” i “Srbijašume”. Akcija je trajala od 3. do 6. decembra, i u planu je da se u celoj pokrajini posadi 10.000 sadnica topole, breze, crnog bora, hrasta i katalpe.

SADNICE CRNOG BORA U KCV

“Postoji čarobna mašina koja čisti vazduh, košta vrlo malo, i sama se gradi. Zove se drvo.“ – poznata je sintagma britanskog pisca i ljubitelja prirode Roberta MekFarlina. Značaj ovakvih “čarobnih mašina” odavno je prepoznat u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine, koja je donela Deklaraciju o zaštiti životne sredine u AP Vojvodine.

Iskorak ka zdravijoj životnoj sredini u okviru ove akcije i napredak ka zdravijoj i lepšoj budućnosti za buduće generacije ali i za sve nas

učinile su 3. decembra v. d. direktora Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Edita Stokić i podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Brankica Tabak, zasadivši sa svojim kolegama i prisutnim ljubiteljima prirode 79 sadnica crnog bora, tog opštepoznatog i veoma značajnog “prirodnog prečistača vazduha”.

OZELENJAVANJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Sadnjom ovih sadnica u krugu KCV i simbolično je započeta ova akcija za zeleniju Vojvodinu. Posađene mlade sadnice, na mestima gde je to odgovaralo prilikama, doprineće poboljšanju očuvanja životne sredine i upotpuniće vizuelni ugođaj, uz postojeća starija stabla u krugu KCV.

Sadnje su organizovane u Novom Sadu, Bačkom Petrovcu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu i Rumi, u ustanovama kojima je osnivač AP Vojvodina – socijalnim i zdravstvenim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i predškolskim ustanovama.

Tekst: Miloš Ćirković
Foto: Klinički centar Vojvodine

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu!“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

UMESTO DEPONIJE, ŠUMICA ZA PČELE

Na mestu stare deponije u fruškogorskom selu Erdevik, na putu do jezera Moharač, aktivisti Udruženja građana “Fruškać” sa volonterima posadili su na površini od oko jednog hektara medonosno drveće i biljke, i na taj način transformisali ovo mesto.

DOBROBIT ZA PČELE

Sve alarmantniji podaci pokazuju da pčele i šume polako nestaju, a budući da je Vojvodina najmanje pošumljen region u našoj zemlji, udruženje “Fruškać” pokrenulo je akciju koja će doneti dobrobit ne samo pčelama, nego i lokalnoj zajednici. Stara deponija čija je transformacija bila cilj ove akcije, zatvorena je pre deset godina ali zemljište nije održavano a nesavesni građani su i dalje bacali smeće, i na taj način kvarili idilični put koji vodi na jezero Moharač.

ČIŠĆENJE DEPONIJE

Sadnji drveća na mestu stare deponije prethodilo je čišćenje i pripremanje terena koje je trajalo mesec i po dana. U akciju čišćenja i pripremanja bili su uključeni i meštani sela Erdevik, kao i članovi Udruženja pčelara “Lipa”.

SADNJA MEDONOSNIH BILJAKA

Na mestu nekadašnje deponije, na dan sadnje, oko 60 volontera posadilo je drveće među kojima su evodija, katalpa, lipa itd. i medonosne biljke kao što su lavanda, ruzmarin, žalfija. Čitava akcija transformisanja lokacije nastaviće se i na proleće, kada će se sadnja nastaviti i od ovog mesta napraviti malu cvetnu oazu.

Posađeno drveće i biljke, biće dobar izvor ispaše za pčele, ali i mnogo više od toga, jer su na lokaciji posađene i neke specifične vrste koje imaju osobena benefitarana svojstva, da izvlače otrove i teške metale iz zemlje.

METEOROLOŠKA STANICA

U okviru čitave akcije biće postavljena i autonomna meteorološka stanica, koja će biti povezana sa Fruškać sajtom (www.fruskac.net), pa će meštani tim putem moći da prate razne parametre u realnom vremenu (od vlažnosti vazduha, zemlje, lista, do pravca vetra i sl.), pomoću kojih mogu da smanje nepotrebna prskanja useva i voća, što će doprineti ne samo pčelama, nego i opštem boljitku životne sredine. Uz pomoć stručnjaka, podaci će se analizirati a zatim i objavljivati na Fruškać sajtu, ne bi li i ovim putem što više uticali na podizanje ekološke svesti i stvaranje zdravije životne sredine.

Tekst i foto: Nikola Arežina