Reka Zasavica čini srce Specijalnog rezervata prirode „Zasavica”. Ovaj prirodni rezervat na teritoriji Mačve i dragulj u svetu flore i faune, nalazi se desetak kilometara jugoistočno od Sremske Mitrovice. U proteklih 25 godina, upravljač – SRP „Zasavica” je realizovao mnoge međunarodne i nacionalne projekte koji imaju za cilj očuvanje i unapređenje kako specijskog tako i ekosistemskog diverziteta, što znači da sve aktivnosti koje se sprovode u okviru redovnih i drugih aktivnosti na prostoru rezervata imaju za cilj unapređenje stanja, kako bi se pojedine, prioritetne biljne i životinjske vrste ali i njihovo stanište sačuvalo (održalo) u trenutnom obliku, ili unapredilo da bude u boljem stanju.
Održivi ekosistem
Podsećanja radi, da bismo razumeli šta je održivi ekosistem, važno je znati šta čini ekosistem. Zajednica živih bića, kao što su biljke, životinje i organizmi koji rade zajedno na transportu i stvaranju resursa jednih za druge da bi preživeli, čine ekosistem. Ono što ga čini održivim jeste njegova sposobnost da se izdržava bez potrebe za spoljnim uticajem. Neodrživost je stanje u kojem se ekosistem ne obnavlja tokom vremena, zbog ljudske potrošnje i aktivnosti, čime se šteti budućim generacijama zbog smanjivanja biodiverziteta iscrpljivanjem prirodnih resursa, zagađivanjem životne sredine itd.
Životinje na pašnjaku, Specijalni rezervat prirode “Zasavica”, foto: Miloš Ćirković
Da bi ljudski život bio moguć, čovek koristi ekosistemske usluge prirodnih ekosistema. Hrana koju jedemo, čista voda koju pijemo, gorivo, tkanine, samo su neka vrsta „poklona“ prirode. Međutim, takođe koristimo i „usluge prirode“ koje su rezultat složenih procesa i interakcija, kao što je oblikovanje tla, prirodna razgradnja otpada. Uopšteno govoreći, čovek treba da ima racionalniji pristup u pogledu toga kako transformiše ekosisteme. Zasavica je primer održivog, specifičnog ekosistema koji se pored velikog broja biljnih i životinjskoh vrsta, odlikuje i velikim brojem detektovanih mikroalgi.
Egipatski ibis nakon 100 godina na Zasavici
O očuvanju biodiverziteta ovog područja i o radu rezervata, u razgovoru sa Mihajlom Stankovićem, stručnim saradnikom-istraživačem u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“ saznajemo šta je sve SRP „Zasavica“ uradila dosad.
Mihajlo Stanković, stručni saradnik-istraživač u Specijalnom rezervatu prirode “Zasavica”, foto: Miloš Ćirković
„Mogli bismo izdvojiti nekoliko ključnih projekata, kada govorimo o biodiverzitetu. Jedno je podizanje hranilišta za nekrofagne ptice koje ima za cilj da tokom zimskog perioda omogući opstanak orlovima i drugim grabljivicama ali i drugim pticama koje se hrane uginulim životinjama, odnosno da im pomognemo da tokom tog kriznog perioda prežive a samim tim da bismo imali i stabilnu populaciju u čitavom regionu. Drugi projekat koji je takođe bitan je revitalizacija vlažnih livada. To je jedna od inovativnih metoda, zbog toga što koristimo pumpe na solarni pogon. Pumpe se aktiviraju u potrebnom periodu godine kada ta prioritetna staništa vlažnih livada jako gube vodu, a samim tim i kompletan diverzitet, flora i fauna, tada postaju ugroženi. Prva faza je tako urađena a sada je na redu druga faza, i već u ovoj prvoj fazi imamo pozitivne efekte gde su npr. semiakvatične vrste, kao što su razne močvarne vrste, počele da šire i obnavljaju populaciju. Njihova pokrivenost je mnogo veća nego što je bila pre pet ili deset godina. One se šire i populacija im se polako obnavlja.
Kod ptica imamo pojavu veće populacije gnezdećih parova što je još jedan pozitivan efekat, a one traže baš određene uslove za gnežđenje. Ove godine, koja je hidrološki veoma povoljna, u odnosu na period pre pet-šest godina, imali smo jedan neverovatan događaj, a to je da su se poklopili svi uslovi da nam se vrati egipatski ibis, odnosno, on je ovde bio i ranijih godina, ali je samo svraćao jedno kratko vreme i odlazio. Međutim, ove godine se zadržao čitava tri i po meseca. Znači, bio je tu, hranio se i što je najvažnije, zabeleženo je prvo, savremeno gnežđenje ibisa tokom više od sto godina na Zasavici. Tokom snimanja kolonije, utvrđeno je da među čapljama koje se tu gnezde od 2014. godine, bilo je i pet gnezdećih parova ibisa, najverovatnije sa po jednim mladuncem kao što to najčešće biva. Ovo je veoma značajan podatak, jer prema podacima iz 1894. godine na Zasavici se gnezdilo 250 parova egipatskih ibisa. Poslednji gnezdeći ibisi sa Zasavice nestali su oko 1930. Sve posle toga, bili su beleženi samo u preletu ili u zadržavanju, a evo, do ove godine nije beleženo njegovo gnežđenje“, istakao je Stanković.
Raznovrsne vrste ptica
Prema njegovim navodina, dosad je registrovano 216 vrsta ptica na Zasavici, a gnezdi se 111 vrsta. Ističu se crna liska, ptica za koju bi mnogi rekli da je patka, a ona pripada porodici barskih koka. Trinaesta je godina kako se na tornju vizitorskog centra gnezde rode. Svake godine imaju po 2-3 mladunca, i dođu ovde u prvoj polovini marta, a između 10. i 15. avgusta kreću na put u severnu Afriku.
„Najveća ptica koju ovde možemo da vidimo je orao belorepan. To je ptica sa rasponom krila od preko 2,5 metra. Od njega je veća samo jedna ptica – beloglavi sup, sa rasponom krila preko 3 metra. Daleke 1894. godine, braća Dombrovski zabeležili su da se sup gnezdi u okolini Šapca. Na Zasavici, iznad pašnjaka, 2016. godine, zabeležen je boravak beloglavog supa u ovom delu Srbije posle toliko godina. Ptica koja je nezaobilazna tokom letnjeg perioda je lasta. Teška svega 25 grama, prevali put između 13 i 15 hiljada kilometara. Kreće iz Evrope, prelazi Sredozemno more, Saharu, tropsku Afriku i stiže na krajnji jug afričke obale. Na tom putu se samo pet puta odmara. Ona je jedna od retkih ptica koja može da se hrani i pije vodu u letu. Dok leti, u letu hvata insekte, guta ih i nastavlja dalje”, objašnjava Stanković.
Satelitsko snimanje korita Zasavice i vraćanje dabra
Pogled na reku Zasavicu sa vizitorskog centra, Specijalni rezervat prirode “Zasavica”, foto: Miloš Ćirković
Radili su parcijalno izmuljivanje toka Zasavice, pri čemu su, pored obnove biodiverziteta na tom eksperimentalnom području, dobili još jednu vrlo važnu informaciju, a to je, šta se događalo u proteklih tri hiljade godina na prostoru Zasavice.
„Detaljno su analizirani treset, mulj, zemljište i pedološki profil, tako da imamo dragocene istorijske, paleoklimatske i paleoflorističke podatke prostora Zasavice, koji je nekada bio na tom širem prostoru. Ono što nam je sada vrlo značajno je da imamo satelitsko snimanje celog toka Zasavice, gde je sa posebnim, visoko osetljivim kamerama, snimljen tok reke i gde ćemo tačno dobiti profil korita reke Zasavice sa dubinama mulja i treseta, što će nam u mnogome olakšati kasnije sprovođenje mera za revitalizaciju obnavljanja određenih prioritetnih staništa.
Dabrova brana, Specijalni rezervat prirode “Zasavica”, foto: Miloš Ćirković
Takođe, jedan od bitnih projekata je vraćanje dabra u Srbiju. Evo, sledeće godine će biti dvadeset godina od vraćanja dabra. Doneto ih je tridesetpet, a sada ih je stodeset na prostoru Mačve. Sve ovo pokazuje da je Zasavica postala centar odakle se oni šire na sever, jug, istok i zapad. Dabar je najveći glodar Evrope i Azije, dužine od jednog metra, a težak trideset kilograma. Poznato je da obara drveće, i kada to učini, pojede lišće, grane i koru, ali stablo i debele grane koristi za gradnju. Na Zasavici su dabrovi sagradili 12 brana, pri čemu je najveća dugačka 50 metara sa 30 kubika drveta ugrađenog u nju. Deo populacija se spojio sa mađarskom i hrvatskom populacijom, tako da je to još jedan primer uspešnog sprovođenja kako unapređenja zaštite prirode, tako i konzervacija vrsta koje su nekada postojale a sada su poprilično ugrožene ne samo u Srbiji, nego i na celom Balkanu“, ističe Stanković.
Zasavica − adresa za retke biljne i životinjske vrste
S vrha vizitorskog tornja pruža se panoramski pogled ka pašnjaku od 300 ha koji je obojen bojama jeseni, i ka najširem delu toka Zasavice, omeđenog trskom u jesenje-zimskom izdanju.
„Riblji svet je takođe bogat. Dvadeset vrsta riba živi u Zasavici, a jedna među njima se posebno izdvaja – umbra crameri. Ova specifična, gotovo nestala endemska vrsta ribe dvodihalice pripada porodici Umbride koja u Evropi ima jednog jedinog predstavnika. U ovom fascinantnom rezervatu prirode. utočište je pronašlo 680 biljnih vrsta. Među njima, najvažnija je jedna biljka, aldrovanda. To je biljka koja se 100 godina vodila kao izumrla vrsta u Srbiji i svoje utočište ima takođe u ovom rezervatu prirode. Aldrovanda je vodena biljka koja pluta ispod same površine vode i hvata sitne, male životinjice i tako sebi obezbeđuje hranu. Ovakve biljke često nazivamo biljke mesožderke, a u stvari, radi se o insektivornoj grupi biljaka“, pojašnjava Mihajlo Stanković.
Specijalni rezervat prirode “Zasavica”, foto: Miloš Ćirković
Autohtone vrsta životinja, poput podolskog govečeta, krave buše, mangulica, balkanskih magaraca, okruženih društvom od raznobojnih domaćih brdskih konja u krdu, njihovih mladunaca, različitih vrsta koza i ovaca (karakačanske ovce, vlaške vitoroge, kao i balkanskih koza), u vodi i na pašnjaku i raznih vrsta biljaka, omogućavaju posetiocima da dožive sve ono što savremeni način života ne omogućava – da se sjedine sa prirodom i da sve to izbliza posmatraju.
Posetioci rezervata mogu tokom godine da uživaju u savršenom odmoru u prirodi, aktivnom turizmu, koriste usluge auto-kampa sa svim pratećim sadržajem, u vožnji turističkim brodom „Umbra“, pešačenjima, veslanju, biciklizmu, vrhunskim domaćim specijalitetima i iznajmljivanju opremljenih montažnih kućica Buzzoffski, postavljenim na samom pašnjaku rezervata. Dočekati jutro, u kućici na pašnjaku uz prizore rzanja znatiželjnih konja oko vas, glasovima iz prirode, i mnoštvom drugih životinja rezervata, sigurno je nešto nesvakidašnje. Mesto gde se bude sva čula i uživa u spokoju nenarušene prirode – mesto je pod imenom SRP „Zasavica“.
Solarnim panelima do električne energije
U pogledu potrošnje električne energije neophodne za funkcionisanje i svakodnevni rad, u okviru uređenog rezervata i boravka posetilaca (osvetljenje vizitorske kule, farmi sa životinjama i potrebama restorana), uprava rezervata je postavila solarne panele za proizvodnju električne energije i na taj način postala nezavisna od električne energije dovedene sa mreže EPS-a.
Solarna elektrana, Specijalni rezervat prirode “Zasavica”, foto: Miloš Ćirković
„Nakon dugog čekanja za dobijanje dozvole za rad solarne elektrane, u maju ove godine ona je počela sa radom. Instalirana oprema za solarnu elektranu je snage 32 KW, i ona nam obezbeđuje snabdevanje električnom energijom svih svakodnevnih aktivnosti. Sav višak proizvedene i nepotrešene električne energije, putem električne mreže distribuira se u EPS-ovu mrežu. Najveću proizvodnju struje zabeležili smo tokom letnjih meseci – 7, 8. i 9. meseca“, pojašnjava Vuk Simić iz SRP „Zasavica“.
Čistoća vode i „žila kucavica“ reke u dužini od 33 km, sa pritokom Batar čine da na prostoru od 1.825 hektara plodne i očuvane zemlje buja život gde dominiraju vodeni i močvarni ekosistemi sa delovima poplavnih livada i šuma. Ovuda su tekle dve reke: Drina i Sava. Obe reke su vremenom napustile ovaj prostor, i sada je ovo močvara. Sava ovde jeste blizu, ali ova voda u Zasavici pripada reci Drini. U svom uzvodnom delu Zasavica prima vodu iz podzemnih drinskih izvora kao i voda sa planine Cer.
Zasavica je stavljena pod zaštitu odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine, a 1996. godine, nakon prvih istraživanja, već su tada pronađene veoma retke vrste iz sveta flore i faune. Za neke biljne i životinjske vrste, kao dom, ovo područje je možda poslednje mesto u Evropi.
Član je EUROPARC Federacije od 2001. godine. Od 2009. godine je uvrštena na Ramsarski popis vlažnih područja od međunarodne važnosti. SRP „Zasavica“ је jedno od poslednjih izvorno očuvanih močvara.
Lajkujte EkoVest na Facebooku
Zapratite EkoVest na Twitteru
Tekst i fotografije: Miloš Ćirković
Share this: