Svako ko je auto-putem Beograd–Subotica dolazio ili prolazio pored Novog Sada upoznao je jedan od najvećih landmark-ova – deponiju smeća. Stanovnici čitavog grada, drugog po veličini u Srbiji, a posebno naselja Klisa i Nemanovići, čitave godine “uživaju” u čarima ovog simbola grada. Naročito leti, kada se pod uticajem visokih temperature spolja i unutra, zbog razgrađivanja – posebno organskog otpada – deponija zapali i neumoljivo dimi i smrdi danima.
Istorija te deponije je duga više od 50 godina. Dakle, smeće u Novom Sadu se od 1968. godine zvanično i sistematski sakuplja na deponiji na Klisi. Ova lokacija je zadržana za deponiju otpada u svim generalnim urbanističkim planovima od 1985. godine pa do danas. Grad Novi Sad je 2019. godine pokrenuo rešavanje sistema upravljanja otpadom putem modela odvojenog sakupljanja otpada i izgradnjom centra za tretman otpada. Ove, 2022. godine, završena su sva potrebna istraživanja i prikupljena je potrebna dokumentacija. Ta dokumentacija je proverena i pozitivno ocenjena od strane stručne komisije Evropske unije. To znači da se posebno vodilo računa o zaštiti životne sredine, bezbednosti i zdravlju stanovnika Klise, ali i čitavog Novog Sada, a na ovom projektu učestvovali su profesori sa Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu. A šta građani imaju od toga?
Ključni korak – selekcija otpada
Ideja ne ide u tom pravcu da se deponija izmesti ili rekultiviše, već da se transformiše u Regionalni centar za upravljanje otpadom. A region je Južnobački okrug. To ujedno znači da će količina otpada koji se bude ovde sakupljao biti znatno veća od dosadašnje, na godišnjem nivou. Zbog toga se predviđaju neke dodatne aktivnosti, kao što je povećanje zelenog pojasa oko deponije (mada još uvek ne postoji zaštitini pojas) i izmeštanje dalekovoda. Količina otpada koji će biti obrađen u Regionalnom centru biće 90% svog otpada koji dospe u prostor, a samo 10% biće odloženo na sanitarnoj deponiji, koja će biti ograničena na pet puta manjoj površini od današnje, odnosno 10 ha. Negativan uticaj deponije, koja nije sanitarna, na životnu sredinu je veoma veliki i Grad Novi Sad, odnosno njegovi građani to veoma dobro osećaju.
Svakog dana oko 300 tona otpada vozilima JKP “Čistoća” stigne na gradsku deponiju u Novom Sadu, što je oko 100 hiljada tona godišnje, dok na reciklaži završi tek 20 hiljada tona godišnje. Na teritoriji grada nema dovoljno kontejnera, posuda sa pregradama za odvajanje reciklažnog otpada, ali je i činjenica da na gradskoj deponiji ne postoje uslovi do izgradnje reciklažnog dvorišta, tako da se ni tamo ne izdvaja neka znatno veća količina otpada za reciklažu. Ključni korak u modernom upravljanju otpadom je sortiranje otpada na izvoru, odnosno razdvajanje otpada u samim domaćinstvima. Iako su za to izdvojena značajna sredstva, šest miliona evra iz EU i 1,8 miliona iz Srbije, građani još ne vide konkretan benefit od toga.
Selekcija, odnosno separacija otpada na mestu nastanka je pored smanjenja konzumerizma, ponovne upotrebe ili popravke, najbolji način da se obezbedi da manje otpada završi na deponijama i da se obezbedi više reciklaže. Bilo je pokušaja kroz projekte, u centru grada, stanovnici su u stambenim zgradama razvrstavali otpad ali je interesovanje značajno opalo saznanjem da se to sve objedinjeno odvozi na deponiju. Nije beznačajan broj domaćinstava koja razdvajaju otpad i samostalno predaju reciklerima ili nezavisnim sakupljačima sekundarnih sirovina.
Dobar primer – kontejneri za staklo
Jedan od dobrih primera je odvajanje staklene ambalaže, koja inače može neograničen broj puta da se reciklira. Na teritoriji Grada Novog Sada do sada je postavljeno 143 kontejnera “zvona” za prikupljanje staklene ambalaže, i to u centru, na Limanu 1, 2, 3 i 4 i na Novom naselju. Građani su, u periodu od maja do oktobra ove godine, odvojili 31.480 kg staklene ambalaže kroz ove namenske kontejnere, a primetan je rast količina iz meseca u mesec.
Pored planova da se reciklažno dvorište izgradi na deponiji, traže se potencijalne lokacije za još dva reciklažna dvorišta koja će činiti sistem reciklažnih dvorišta. Stavljanje u funkciju ovih pogona značiće unapređenje sistema primarne separacije otpada, ideje od koje bi Novi Sad imao ogromne koristi. Reciklažna dvorišta trebalo bi da pokrivaju tokove kabastog, ambalažnog i opasnog otpada, uključujući otpad od električne i elektronske opreme, istrošene baterije i akumulatore, otpadno ulje, medicinski i farmaceutski otpad, kao i male količine otpada koji sadrži azbest.
Sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava na reciklažnim dvorištima uključivaće kontejnere za sakupljanje posebnih tokova otpada, poput baterija, akumulatora, malih količina farmaceutskog otpada, uprljane ambalaže boja i lakova, deterdženata, pesticida, otpadnog ulja, otpada od električne i elektronske opreme, guma. Dosta toga, nažalost sada nalazimo na divljim deponijama ili u Dunavu, kanalu DTD.
Divlje deponije
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Novom Sadu su trenutno registrovane 72 divlje deponije, a njih tridesetak nalazi se u neposrednoj blizini Dunava. Kada vodostaj poraste, Dunav pokupi i nekontrolisano smeće s divlje deponije, što sa sobom nosi višestruke opasnosti, upozoravaju stručnjaci. Pitanje tretmana otpada nije samo pitanje zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, već pitanje kućnog vaspitanja, kulture ali i psihološko i društveno pitanje.
Divlja deponija u blizini reke, foto: Miloš Ćirković
Sva plastika koja završi u prirodi za duže ili kraće vreme pretvori se do mikroplastike koja predstavlja posebno opasan otpad za sve žive organizme. Tokom prošle, 2021. godine Grad Novi Sad je izdvojio 35 miliona dinara za različite programe upravljanja otpadom koji podrazumevaju i čišćenje divljih deponija. Realizacijom ovih programa prošle godine je sakupljeno skoro 300 tona otpada. Kao u slučaju Zrenjanina i kupovine flaširane vode na koju se troše ogromna sredstva, tako se nameće i ovde pitanje, šta se moglo uraditi sa tim novcem u drugim okolnostima?
Dodatni problem je što taj trošak nije jednokratni, već se neprestano ulaže u tu aktivnost umesto da se prekine i suzbije proces nastanka divljih deponija. Broj divljih deponija u Novom Sadu je za 14 godina porastao gotovo četiri puta. I kad se pokupi otpad sa divljih deponija, koji je veoma različit i nepoznatog porekla, to sve završi na deponiji, koja iako tako dugo postoji i dalje nije sanitarna. Malo objašnjenje: sanitarna deponija je isplaniran, izgrađen i opremljen prostor na kome se otpad odlaže sa minimalnim posledicama na životnu sredinu. Na njima se prate štetni uticaji odloženog otpada na životnu sredinu. Nesanitarna deponija je prostor gde se otpad baca bez bilo kakvih zaštitnih mera po životnu sredinu i gde se materije iz otpada direktno puštaju u životnu sredinu. U zavisnosti od zagađujućih materija, koje se nalaze u otpadu, nastaje i zagađenje. Nemali problem je medicinski otpad kog ima sve više i koji generiše veome velike probleme na deponijama i čitavoj životnoj sredini.
Prvo kompostilište u Srbiji
Još jedna inicijativa za rasterećenje deponije i pokušaj da se nešto promeni je sakupljanje zelenog, organskog otpada i proizvodnja komposta. To je projekat za koji je grad napravio osnove uslove uz pomoć US EPA I GIZ-a. U tom smislu, Novi Sad je primer dobre prakse jer je to prvo kompostilište u Srbiji. Ovaj projekt sprovodi JKP “Gradsko zelenilo” koje pored proizvodnje humusa, energiju zelenog otpada koristi za grejanje staklenika u rasadniku. Godišnji kapacitet od 350 do 400 kubika komposta mogao bi doprineti popravljanju kvaliteta zelenih površina grada.
Grad Novi Sad planira, kao još jedan poduhvat, da uloži četiri miliona dinara u nabavku i postavljanje “reciklomata”. To su, kako sam naziv kaže automati za reciklažu, mašine koje primaju različit reciklabilan otpad poput limenki, stakla i PET boca, a građani koji u reciklomate odlože otpad, najčešće zauzvrat dobijaju određene benefite (besplatan prevoz, neku sumu novca, karte za različite usluge, vaučere…).
Gde je kraj problema sa otpadom?
Rešenje svakako treba tražiti u masovnijoj reciklaži, širenjem sakupljačke mreže i izgradnjom infrastrukture, uvođenjem depozitnog sistema za ambalažni otpad i usvajanjem Programa razvoja cirkularne ekonomije. Važna uloga u motivisanju građana je edukacija. Da nismo sami u problemu, odnosno da naše isksutvo nije usamljeno, govore mnogi primeri u bližem okruženju ali i razvijenim zemljama.
Veliki pomak donelo bi praćenje i primena tih dobrih rešenja. Veoma bitan korak je i menjanje potrošačkog mindseta, posebno kod mladih. Osnovni generator otpada je veliki konzumerizam, korišćenje jednokratne ambalaže, smanjene mogućnosti i izgubljene navike da se stvari popravljaju, koriste u drugačije svrhe i slično. Tu je dominantna uloga obrazovanja na svim nivoima. A od velikog uticaja su i lokalne inicijative koje bi upornim radom i dobrim marketingom mogle dobiti na značaju. Na primer, inicijativa gradjana na Limanu 3 za sakupljanje otpadnog ulja. Slovenija je u tom smislu daleko odmakla od nas. Pored formirane kulture razdvajanja otpada, postoje i kaznene mere kojima se reguliše ponašanje građana.
Pre razdvajanja otpada, puno pažnje se poklanja razvijanju filozofije života sa nula otpada ali na mestu nastajanja. Uvođenje sistema refill ambalaže, smanjeno korišćenje pet ambalaže, zamena jednokratne plastike prirodnim materijalima, otvaranje mogućnosti da na deponijama upotrebljive stvari odložite umesto da ih bacite. Sa deponija nema štetnih emisija jer nema ni deponija. Svega 10 odsto otpada se odlaže i to se prekriva zemljom i zelenilom. Devedeset odsto domaćinstava još u kući odvaja različite vrste otpada u posebne kante. Regionalni centar za preradu otpada godišnje preradi 130 hiljada tona mešanog komunalnog otpada i 30 hiljada tona biološkog otpada. U Srbiji, pa i u Novom Sadu, otpad od hrane završava na deponijama, gde se pretvara u metan koji uzrokuje požare i zagađenje vazduha, a mogao bi da se iskoristi. Danska je još dalje otišla jer od otpada proizvodi energiju, električnu energiju i grejanje a otpad se razdvaja u domaćinstvima na deset frakcija.
Kad otpad počenemo tretirati kao vrednost a preradu otpada kao industriju, koja ne samo da spašava životnu sredinu već donosi profit, možda se kompletna situacija i promeni. Sve zavisi od naše svesti.
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković i Pixabay
* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.
About the author