BRAZIL: SAMOINICIJATIVNO POSADILI ČETIRI MILIONA SADNICA

ByAdmin

Brazil, ekosistem, pošumljavanje

BRAZIL: SAMOINICIJATIVNO POSADILI ČETIRI MILIONA SADNICA

Proslavljeni brazilski fotograf Sebastijao Salgado i njegova supruga Lelia Deluiz Vanik nisu mogli da se pomire sa delom Atlantske šume koji je bio ogoljen besomučnom sečom. Odlučili su da pokažu šta mala grupa ljudi može da postigne, a nakon 20 godina imaju čime i da se pohvale.

Tokom čitave svoje istorije čovek je krčio šume u potrazi za prostorom za svoja naselja i poljoprivredu ili kao materijalom za industriju. Proteklih nekoliko decenija ta praksa je posebno izražena, a neka područja, poznata po ogromnim zelenim prostranstvima, poput Atlantske šume, koja se prostire južnom obalom Brazila, posebno su pogođena.

Atlantska šuma – ogoljena i pusta

Svetski poznati fotograf Sabastiao Salgado, koji je osvojio praktično svako priznanje u svojoj oblasti, vratio se iznuren u rodni Brazil devedesetih godina nakon izuzetno napornog boravka u Africi i fotografisanja užasa genocida u Ruandi.

Međutim, ono što je zatekao duboko ga je pogodilo. Velika područja Atlantske šume bila su ogoljena i pusta. Danas je više od 85 odsto nekada vitalne prašume uništeno krčenjem. Ipak, odlučio je sa svojom suprugom da spasi barem deo nekada grandiozne prašume.

„Zemlja je bila bolesna. Sve je bilo uništeno. Tek oko 0,5 odsto površine je bilo pod šumom. Tada je moja žena predložila da ponovo posadimo šumu. Posle mnogo godina, naš napor je urodio plodom, životinje su počele da se vraćaju. Kako se šuma ponovo rađala i mi smo se preporodili zajedno sa njom“, rekao je Salgado za Gardijan pre nekoliko godina.

Obogatili ekosistem

Sebastijao i Lelia osnovali su “Instituto Terra”, malu organizaciju koja je do sada posadila četiri miliona mladica, potpuno obnovivši i proširivši deo nekadašnje šume.

„Postoji jedno jedino biće koje može da pretvori ugljen-dioksid u kiseonik, a to je drveća. Moramo ponovo da sadimo šume. Sa njima će se vratiti i životinje“, ističe Salgado.

Prema njegovim rečima, kod pošumljavanja se mora praziti da se na svakom području sade domaće sorte. Nakon veoma pažljivog biranja i sadnje autohtonih vrsti, čitavo područje je oživelo neverovatno brzo u narednih dve decenije.

Nekadašnju smrtnu tišinu zamenila je kakofonija zvukova ptica, insekata i drugih životinja.

Sve u svemu, 172 vrste ptica, 33 vrste sisara, 15 vrsta gmizavaca, 15 vrsta vodozemaca i 293 vrste biljaka ponovo čine bogat ekosistem.

Izvor: RTS
Foto: Facebook i Sabastiao Salgado