Da bi se stanje životne sredine poboljšalo i podiglo na viši nivo neophodno je znatno više sistemskog ulaganja u tu oblast, da zeleni dinar bude utrošen na ekološke projekte a sve s ciljem da se zadovolje ekološki standardi koji su zacrtani poglavljem 27 i da živimo u zdravijoj životnoj sredini ̶ neki su od stavova koji su usaglašeni na nedavno održanom trodnevnom treningu za novinarke i novinare koji izveštavaju o životnoj sredini.
Trening je održan u Sremskim Karlovcima u Ekološkom centru “Radulovački” od 25. do 27. aprila, a organizovao ga je Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) kancelarija u Srbiji i Pokret gorana Vojvodine u okviru CSConnect programa.
Senzcionalističko izveštavanje
Predavači sa iskustvom u državnoj službi i nevladinom sektoru, kao i predstavnici pojedinih medija preneli su svoja znanja i iskustva o trenutnoj situaciji o ekologiji i novinarstvu u našoj zemlji, kao i koji su to evropski standardi kojima težimo.
Pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić rekao je da je od izuzetnog značaja medijsko izveštavanje u oblasti zaštite životne sredine. Prema njegovim navodima, dosadašnje medijsko izveštanje na ovu temu sporadično je i uglavnom je bilo senzacionalistički. On je istakao da je neophodno izdvojiti mnogo više novca kako bi se dostigli evropski standardi u očuvanju životne sredine.
Drugačiji pogledi na stvar
Predavači iz državnog sektora uglavnom su ukazivali na zadovoljavajuće stanje životne sredine u Srbiji, što su ih, s druge strane, demantovali predstavnici nevldinog sektora koji se bave ovom temom.
Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR ističe da je Srbija zemlja u kojoj je pravo na zdravu životnu sredinu onemogućeno. Iako je Lekić naveo da se kvalitet vazduha, vode i zemljišta kod nas sprovodi u skladu sa evropskim direktivama i standardima, i da su svi dobijeni rezultati apsolutno tačni, Kalmar pak tvrdi da u Srbiji nema kredibilnih rezultata o zagađenju vazduha, vode i zemljišta.
Kako do istraživačke priče
U okviru seminara jedan dan bio je namenjen radu u grupama, gde su novinari u razgovoru sa predstavnicima organizacija civilnog društva kreirali plan za novinarsko istraživanje o određenim temama u svojim sredinama.
Da bi novinarske teme bile što bolje vizuelno predstavljene i obogaćene pravim ilustracijama ali i potkrepljeni adekvatnom dokumentacijom, predavanje su održali novinari Dino Jahić iz CINS-a i Aleksandar Đorđević iz BIRN-a.
“Teme iz oblasti energetike i zaštite životne sredine veoma su važne za građane Srbije”, rekao je Dino Jahić iz CINS-a dodajući da su često nerazumljive običnim čitaocima, ali kada se uradi dobar grafički ili video prikaz postaju jasnije i prijemčljivije. S tim u vezi, novinarima je predstavio više besplatnih alata za izradu grafikona, videa, gifova i drugih ilustracija.
“Sve novinarske priče bez ljudi sa terena i sagovornika su suvoparne”, kaže Aleksandar Đorđević novinar BIRN-a koji je prvenstveno predstavio DATA novinarstvo, tehnike i značajne internet adrese na kojima se nalaze različite baze podataka na osnovu kojih se može doći do dobrih novinarskih priča. Nakon prikupljanja podataka potrebno je zatim pronaći adekvatne sagovornike koji bi novinarsku priču upotpunili.
Promocija prirodnih vrednosti
Za novinare je organizovan i jednodnevni izlet katamaranom po Dunavu, do Specijalnog rezervata prirode “Koviljsko-petrovaradinski rit” kako bi se upoznali s njegovim osobenostima i nastojanjima članova Pokreta gorana Vojvodine da ga zaštite od uništavanja.
Tokom trodnevnog seminara novinarke i novinari imali su prilike da slušaju o informacijama značajnim za temu životne sredine i zdravlja, o iskustvima gostujućeg predavača novinara iz Irske i o inicijativama CSOnnect organizacija civilnog društva. Sve ovo za cilj je imalo da se unapredi znanje novinara u oblasti zaštite životne sredine i iniciraju novinarske istraživačke priče koje će se baviti ekologijom i zaštitom životne sredine.
Foto: Miloš Ćirković
Share this: