SOMBOR: 413 HEKTARA NOVIH ŠUMA

ByAdmin

SOMBOR: 413 HEKTARA NOVIH ŠUMA

Šumsko gazdinstvo „Sombor“, koje posluje u okviru JP „Vojvodinašume“, zaduženo je za očuvanje prirodnih lepota, kako biljnog, tako i životinjskog sveta, jednog od najatraktivnijih delova Vojvodine, a to gradovi kao što su Subotica, kod Tavankuta, Apatin i Odžaci. Do kraja ove godine, na ovom području planirano je da se na 413 hektara posade nove, ali i obnovi već postojeće šuma. Zavisno od vrste drveća, za rast u Vojvodini potrebno je od 25 do 180 godina. Najviše se koriste sadnice topole, bele vrbe, hrasta lužnjaka, bele topole i crnog bora.

SADI SE CRNI BOR I HRAST LUŽNJAK

Miholjsko leto koje karakteriše toplo vreme bez padavina, ovih dana odgovara šumarima, jer se intenzivno sprovode radovi na pripremi terena i zemljišta za pošumljavanje. Svaki radni dan otvara nove hektare spremne za najvažniji posao zaposlenih u JP „Vojvodinašume“, a to je setva i sadnja.

„Nakon dve godine, hrast lužnjak je dobro rodio, seme je sakupljeno, pa je i setva već počela. Za sadnju sadnica mora se sačekati na prekid kretanja sokova kroz biljku, tj. kraj vegetacionog perioda i opadanje lišća, jer su tek tada sadnice spremne za vađenje iz rasadnika i sadnju“, rekao je dr Marko Marinković, izvrši direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašuma“.

Prve sadnice crnog bora i hrasta lužnjaka ove jeseni će u okviru akcije „Zasadi drvo“ u JP „Vojvodinašume“ biti posađene u šumskom gazdinstvu „Sombor“, i to na Subotičkoj peščari kod Tavankuta, Apatinu i Odžacima. Planirano je da 17. novembra 2019. godine zainteresovani volonteri i šumari, kroz druženje na terenu, započnu novu sezonu i zasade 2,90 hektara crnog bora i 2 hektara hrasta lužnjaka.

RADOVI NA OBNOVI ŠUMA

„Inače, na području Šumskog gazdinstva „Sombor“, u predstojećoj sezoni pošumljavanja je na prostoj reprodukciji, koja podrazumeva radove na obnovi šuma, popunjavanju i ponovnom pošumljavanju planirana realizacija radova na površini od 405,05 hektara, dok će u isto vreme na proširenoj reprodukciji planski zadaci biti obavljeni na 8,25 hektara, što ukupno iznosi 413,30 hektara. Od sadnog materijala, najviše će biti posađeno sadnica topole, zatim bele vrbe, hrasta lužnjaka, bele topole i crnog bora. U opštinama: Apatin, Sombor, Odžaci, Kanjiža i Subotica planirana vrednost radova je skoro 27 miliona dinara. Zbog dugotrajne suše tokom leta, na delu površine došlo je do sušenja sadnica, pa će troškovi za popunjavanje i ponovno pošumljavanje iznositi još oko četiri i po miliona dinara“, izjavio je dr Marinković.

Svaka proizvodnja zahteva između ostalog i vreme, a šumarska je u tom smislu veoma specifična, jer u Vojvodini, na primer, traje u zavisnosti od vrste drveća 25 do 180 godina.

Tekst i foto: Sofija Pualić Špero

 

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pušumljava Vojvodinu!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

OKO 91 ODSTO PLASTIČNIH FLAŠA NE MOŽE SE RECIKLIRATI

Svako ko čita ovaj tekst, sasvim je izvesno da je koristio plastične flaše, a mnogi od nas su ih zasigurno upotrebljavali u poslednjih nekoliko dana ili nedelja. Plastika, u proteklim decenijama, postala je glavna stavka svakodnevnog načina života. Kako je Azija modernizovala svoj način života, nagli porast upotrebe plastičnih flaša pratio je želju za flaširanom vodom. Nekoliko skorašnjih izveštaja govore u prilog teške situacije u svetu zbog globalne upotrebe plastike.

Dva statistička izveštaja “bodu oči”: 1) Ljudi širom sveta kupe milion plastičnih flaša za jedan minut; 2) 91 % od sve te plastike se ne može reciklirati. Povrh svega, procenjuje se da će do 2020. godine biti prodato više od pola milijardi plastičnih flaša. Ovo predstavlja ogroman izazov u reagovanju na eksponencijalno povećanje proizvoda koji se mogu reciklirati, a koji nisu reciklirani.

SVE VIŠE I VIŠE PLASTIČNOG OTPADA

Plastične flaše obično se izrađuju od polietilen tereftalata (Pet), koga je moguće reciklirati, a kome je za prirodno raspadanje potrebno 400 godina. Po geološkim vremenskim razmacima, 400 godina nije značajno i može se konstatovati da je potrebno samo čekati dok se one prirodno ne raspadnu. Međutim, postoje dve značajne konstatacije u vezi s takvim tvrdnjama. Prvo, nema pokazatelja smanjene upotrebe plastike, te će zato sat plastičnog raspadanja stalno biti resetovan, i drugo, što je još bitnije, moramo razumeti kako će ovo povećanje plastičnog otpada globalno uticati na druge sisteme u svetu i njihove funkcije.

Većina odbačenih plastičnih flaša završava bilo u okeanu ili na deponijama. Pogledajmo potencijalne pokazatelje skladištenja ogromnih količina plastičnog otpada na obe lokacije.

PLASTIKA U OKEANU

Procenjuje se da će do 2050. godine okeani u sebi imati više otpadne plastike (po težini) nego ribe. Otpadna plastika koja bude našla svoj put do okeana biće prava opasnost za ribe, morske ptice i morske sisare, koji je mogu progutati. Medijski prilozi o uginulim morskim životinjama čiji stomaci su puni plastičnog otpada danas nisu retkost.

Nedavna istraživanja ukazuju na sve veće količine plastike u plodovima mora koje svi mi redovno konzumiramo. Na primer, nedavno istraživanje sa Univerziteta Ghent u Belgiji ustanovilo je da ljudi koji redovno jedu morsku hranu svake godine gutaju do 11.000 sićušnih komada plastike. Drugo istraživanje s Univerziteta Plymouth otkrilo je da jedna trećina svih riba ulovljenih u Velikoj Britaniji sadrži sićušne komade plastike.

Softver razvijen na sajtu www.plasticadrift.org u mogućnosti je da nam prikaže, na primer, gde će plastični otpad završiti u okeanima pošto mu izaberemo početnu tačku, odnosno gde se baci.

PLASTIKA NA DEPONIJAMA

Deponije su još jedan veliki “rezervoar” za plastične boce na globalnom nivou i predstavljaju potpuno različit skup problema. Na sreću, plastika unutar njih je tu, i dostupna je. Na osnovu trenutnih projekcija, procenjuje se da će 12 milijardi metričkih tona otpadne plastike naći utočište na deponijama do 2050. godine. Pozitivna strana ove priče je da se sa plastikom po deponijama može ipak lakše upravljati nego sa onom po okeanima i morima.

Postoje brojni propisi, iako se oni uveliko razlikuju među državama o zaštiti životne sredine, koji se odnose na deponije. Srećom, ako se pravilno upravlja deponijama, otpadna pet ambalaža ne predstavlja značajan rizik od zagađenja podzemnih voda. Međutim, to ne govori o ogromnoj količini drugog otpada na deponijama koja može predstavljati značajan rizik za podzemne vode.

U Kini se, na primer, po deponijama ovakav pet otpad ne može pronaći zbog “armije radnika” koji ga sakupljaju zbog recikliranja. Međutim, njihova motivacija za rad nije ekološke, već ekonomske prirode. Kineska Vlada obezbeđuje visoku otkupnu cenu za pet ambalažu, što pokreće milione Kineza da rade na deponijama. Mnogi ljudi zarađuju za život u potpunosti se baveći ovim poslom, sakupljanja reciklabilne plastike i pretvaranjem “otpada” u novac. Ovakvi primeri će postati sve neophodniji u svetu kako se budemo kretali ka optimiziranju ciklusa životnog veka plastike.

Tekst: Trevor Nace, Forbes
Foto: M. Ćirković i Pixabay

ByAdmin

AMERIČKI RAK UNIŠTAVA DUNAV

Zagađenje koje čini čovek, pre svega kanalizacionim i industrijskim vodama sa jedne strane, uradilo je svoje, ali drugi deo slagalice uništenja života riba i autohtonih vrsta rakova čini invazivna vrsta američkog raka koja se proširila po našim rekama, pre svega u Vojvodini na Dunavu, Tisi i Savi. Kod nas se ovom problemu uopšte ne posvećuje pažnja, no procenjuje se da američki rak pojede godišnje oko 150 tona ikre i mlađi, što je dovoljno da se čitava Srbija prehrani za tih 12 meseci. Kako su otporni na račiju kugu, koju pri tom prenose autohtonim vrstama, te su mnogi jači i otporniji, uništili su većinu domaćih rakova.

KAKO PREPOZNATU ŠTETNE RAKOVE

„Razlika između štetnog i običnog raka je u tome što su invazivni manji, oklop im je snažniji, veoma su opasni. Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu. U Evropi se procenjuje da godišnje u Dunavu, u čitavom toku, invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi tako da to u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav“, rekao je Nenad Pešut, osnivač Udruženja „Rečni rakovi“ iz Inđije.

Ovo udruženje zbog izučavanja počelo je da lovi invazivnu vrstu, sarađuju sa fakultetima i mnogim domaćim i stranim organizacijama za očuvanje prirode, cilj je da se prvo u Srbiji shvati koliko su reke zapravo ugrožene te da se krene u borbu za njihov spas. Invazivni rakovi (Faxonius limosus) pušteni su U evropske reke prvi put 1890. godine, i to u Nemačkoj, tada se nije znalo da su otporni na račiju kugu, da će u budućnosti zagospodariti rekama i postati jedan o najvećih problema.

NEOPHODNA ZAKONSKA REGULATIVA

U Srbiji za sada postoji jedna vrsta američkog raka, dok u Nemačkoj čak pet. Ipak, u celoj Evropi bore se da vrate autohtone vrsta rakova koje uzgajaju i ubacuju u reke, dok invazine vrste izlovljavaju. Kod nas se po tom pitanju još ništa ne dešava. Domaće vrste su zaštićene tokom cele godine, izlovljavanje rečnog i barskog raka je zakonom zabranjeno. Međutim, lov na invanzivne vrste još nije zakonom regulisan.

„Potrebno je pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama. Zbog toga prvo moramo doneti pravnu regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama“, istakao je Pešut, čije je Udruženje i pokretač inicijative za donošenje ovih regulativa.

Tekst i foto: Udruženje „Rečni rakovi“

ByAdmin

KAKO SE REŠITI OTPADA IZ OKEANA

U okeanu se svake godine nakupi 8,8 miliona tona plastike, od čega svega 270.000 tona pluta na površini. Naučnici su godinama mislili da se “nedostajuća” plastika brzo raspadne po ulasku u vodu i razloži na mikroplastiku, sićušne fragmente ne duže od pet milimetara, koji potom padnu na morsko dno.

OTPAD PLUTA OKEANOM

Ali, ova teorija nije u skladu sa opservacijama istraživača organizacije “Čišćenje okeana” (The Ocean Cleanup), kojoj je cilj da izvuče plastiku iz okeana. Organizaciju je osnovao Holanđanin Bojan Slat 2013, koji je tada imao svega 19 godina. Slat (25) se polako približava cilju da očisti “Veliko pacifičko ostrvo smeća”, plastični otpad dvostruko veći od površine Teksasa koji pluta okeanom.

NAJNOVIJA OTKRIĆA

Njegova organizacija objavila je studiju u kojoj nudi alternativno objašnjenje zašto određena plastika stoji na površini a druga nestaje. Otkriveno je da plastični delovi, umesto da se brzo rastvore u mikroplastiku, odlaze ka kopnu ili nestaju ispod površine vode.

– Mislim da smo uspeli da odgovorimo na najveći jaz u znanju u području plastičnog zagađenja – rekao je Slat, preneo je “Biznis insajder”.

Tokom proteklih godina organizacija je primetila da se u Velikom ostrvu akumuliraju određeni tipovi plastike.

– Zaista ne nailazimo na plastične kese ili slamke, ali zato nalazimo debele, tvrde delove – kaže Loren Lebreton, autor studije.

OTKAD DATIRA SMEĆE

Istraživači su otkrili da većina predmeta koje su izvukli iz Velikog ostrva 2015. potiče iz ranih 2000-tih godina ili su znatno stariji, što je ukazalo da se plastika ne dezintegriše brzo.

– Šokantno je videti kako okeanom i dalje pluta plastika iz sedamdesetih godina. Pre koju nedelju smo izvukli sanduk bukvalno iz 1970. iz Japana – priča Slat.

Istraživači su zaključili da plastika, umesto da se razloži, kreće na dugo putovanje, koje ponekad traje decenijama, pre nego što se spoji sa “ostrvima” plastike na površini. Većina plastike koja dolazi u okeane potiče iz otpada sa kopna. Otpad u vodi ponekad SE akumulira duž obala, gde nema ljudi da ga počiste. Tako australijska Kokosova ostrva, sa malim brojem stanovnika, imaju najviše plastičnog otpada registrovanog bilo gde na Zemlji – oko 260 tona. Manje od jedan odsto plastike koja uđe u vodu sa obale zaista stigne do “ostrva” poput Velikog pacifičkog, otkrili su istraživači.

REŠENJE PROBLEMA

Kako plastika putuje kroz okean, organizmi poput algi i školjki kače se za delove i vuku ih težinom na dole. Objekt potom potone ispod površine, ka dubljim delovima okeana. Kako alge i školjke trebaju sunce da prežive, ti organizmi mogu umreti i otpasti sa plastike, nakon čega se ona vraća na površinu. Istraživači su otkrili da se tanki komadi plastike mogu vratiti na površinu u dubokoj vodi, ali u plitkoj je verovatnije da će se spustiti na dno i ostati tamo.

Slatovo rešenje za čišćenje otpada u okeanu je plutajući, džinovski uređaj u obliku slova “U”, koja hvata plastiku poput ruke. Naprava se kreće sporije od okeanskih struja zahvaljujući podvodnom padobranu koji joj služi kao sidro. Kako vetrovi i talasi guraju plastiku ka centru uređaja, otpad se hvata i odvlači na obalu. Iz organizacije poručuju da bi njihova naprava, ukoliko se misija pokaže uspešnom, mogla da za pet godina prepolovi veličinu Velikog ostrva.

– Nije pitanje da li će to raditi već kada. Mislim da nemamo izbor uzimajući u obzir veličinu problema – istakao je Sla

Izvor: Biznis insajder
Foto: Theoceancleanup.com

ByAdmin

DRVEĆU U EVROPI PRETI NESTAJANJE

Skoro polovini vrsta drveća u Evropi preti nestajanje, upozorila je Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN).

Ovo je prvi put da je ova organizacija, čije je sedište u Švajcarskoj, objavila “crvenu listu” ugroženih evropskih stabala. Predstavnici IUCN-a su se bavili sudbinom 454 vrste drveća prisutnih na tlu Evrope. U izveštaju se navodi da je ugroženo 42 odsto vrsta drveća koje raste i u Evropi i na drugim mestima u svetu, 58 odsto endemskih vrsta, kao i da je situacija kritična za 15 odsto vrsta.

Uvođenje invazivnih vrsta, neodrživa seča i urbani razvoj glavne su pretnje opadanja broja i vrsti drveća na tlu Evrope. Evropska stabla ugrožena su i zbog bolesti, krčenja šuma i promene ekosistema.

Izvor: www.nationalgeographic.rs
Foto: Pixabay

ByAdmin

BEČ: ZELENIM FASADAMA PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Gradska uprava Beča najavila je nove korake u borbi protiv klimatskih promena i to – zelenim fasadama!

Kako bi podstakla građane i kompanije da se uključe u akciju rashlađivanja životnog prostora u najtoplijim mesecima u godini, gradska uprava planira ozelenjavanje 50 fasada u najgušće naseljenim ulicama glavnog grada Austrije.

Svima koji se upuste u „zelenu avanturu“, na raspolaganju stoje saksije zapremine 300 litara, pričvršćivači, supstrati i puzavice kojima može da se ozeleni 8 m². Uz to je obezbeđena dostava i montaža materijala, kao i sve potrebne informacije o uzgoju i nezi biljaka.

Za ovaj projekat je izdvojeno 500.000 evra. Pored ozelenjavanja i ulepšavanja fasada, stručni tim naučnika, preduzetnika i članova gradske uprave Beča radi i na pošumljavanju grada, stvaranju novih zelenih površina, vodenih igrališta i slično.

Izvor: EuroComm
Foto: Pixabay

ByAdmin

KOVAČICA: POČEO SA RADOM NAJVEĆI VETROPARK U SRBIJI

U Kovačici je danas otvoren najveći vetropark koji je i zvanično počeo da proizvodi električnu energiju iz snage vetra. Vetropark Kovačica, snage 104,5 MW, je šesta elektrana na vetar koja zvanično proizvodi električnu energiju u Srbiji, pa je sada ukupan instalisani kapacitet 171,6 MW, dok je oko 370 MW u izgradnji ili u fazi probne proizvodnje.

Taj vetropark će proizvoditi struju za više od 68.000 domaćinstava čime će se uticati na smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 250.000 tona godišnje. Vetropark se sastoji od 38 vetroturbina koje je isporučila kompanija GE Renewable Energy. Deo ugovora između ove kompanije i investitora Enlight Renewable Energy je i ugovor o servisu u narednih 15 godina. Inače, reč je o investiciji izrealske kompanije Enlight i njenog srpskog partnera kompanije New Energy Solutions.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić tom prilikom je izjavio da je Vlada Srbije kao jedan od svojih prioriteta u sektoru energetike odredila upotrebu čiste energije sa ciljem da se do 2020. u Srbiji proizvodi 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije i da se na mrežu postavi 500 megavati iz energije vetra.

„Projekat izgradnje vetroparka Kovačica je dokaz da smo u tom smislu na pravom putu“, rekao je Antić.

Predstavnik izraelske firme Enlight Jair Serousi je istakao da su u vreme klimatskih promena zelena energija i njena što veća primena i razvoj nešto na čemu svi moramo da radimo.

„Investirali smo u Srbiju na duge staze i zainteresovani smo za još projekata“, rekao je Serousi.

Za potrebe izgradnje i rada investitor je izgradio i rekonstruisao više od 40 kilometara puteva, a ukupna vrednost investicija u ovaj vetropark je 189 miliona evra. Projekat vetroparka Kovačica ima pozitivne efekte i na životnu sredinu, a najveća njegova prednost je iskorišćavanje vetra, kao obnovljivog izvora energije što će automatski doprineti smanjenju emisije štetnih gasova, efekta staklene bašte i umanjiće se i zavisnost od proizvodnje energije upotrebom elektrana na fosilna goriva.

Vetropark se sastoji od 38 vetroturbina koje je isporučila kompanija GE Renewable Energy. Deo ugovora između ove kompanije i investitora Enlight Renewable Energy je i ugovor o servisu u narednih 15 godina.

Investitor je izraelska kompanija Enlight Renewable Energy, a projekat je vredan 189 miliona evra
Investitor projekta, vrednog 189 miliona evra je, izraelska kompanija Enlight Renewable Energy, sa sedištem u Izraelu, koja je, inače, vlasnik tri vetroelektrane u regionu Balkana. Projekat su sa 142 miliona evra finansijski podržale Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), sa 49 miliona evra, Erste Group i Erste Bank Srbija, a osigurao Euler-Hermes ECA.

Izvor: Danas
Foto: Enlight/ New Energy Solutions

ByAdmin

BRAZIL: SAMOINICIJATIVNO POSADILI ČETIRI MILIONA SADNICA

Proslavljeni brazilski fotograf Sebastijao Salgado i njegova supruga Lelia Deluiz Vanik nisu mogli da se pomire sa delom Atlantske šume koji je bio ogoljen besomučnom sečom. Odlučili su da pokažu šta mala grupa ljudi može da postigne, a nakon 20 godina imaju čime i da se pohvale.

Tokom čitave svoje istorije čovek je krčio šume u potrazi za prostorom za svoja naselja i poljoprivredu ili kao materijalom za industriju. Proteklih nekoliko decenija ta praksa je posebno izražena, a neka područja, poznata po ogromnim zelenim prostranstvima, poput Atlantske šume, koja se prostire južnom obalom Brazila, posebno su pogođena.

Atlantska šuma – ogoljena i pusta

Svetski poznati fotograf Sabastiao Salgado, koji je osvojio praktično svako priznanje u svojoj oblasti, vratio se iznuren u rodni Brazil devedesetih godina nakon izuzetno napornog boravka u Africi i fotografisanja užasa genocida u Ruandi.

Međutim, ono što je zatekao duboko ga je pogodilo. Velika područja Atlantske šume bila su ogoljena i pusta. Danas je više od 85 odsto nekada vitalne prašume uništeno krčenjem. Ipak, odlučio je sa svojom suprugom da spasi barem deo nekada grandiozne prašume.

„Zemlja je bila bolesna. Sve je bilo uništeno. Tek oko 0,5 odsto površine je bilo pod šumom. Tada je moja žena predložila da ponovo posadimo šumu. Posle mnogo godina, naš napor je urodio plodom, životinje su počele da se vraćaju. Kako se šuma ponovo rađala i mi smo se preporodili zajedno sa njom“, rekao je Salgado za Gardijan pre nekoliko godina.

Obogatili ekosistem

Sebastijao i Lelia osnovali su “Instituto Terra”, malu organizaciju koja je do sada posadila četiri miliona mladica, potpuno obnovivši i proširivši deo nekadašnje šume.

„Postoji jedno jedino biće koje može da pretvori ugljen-dioksid u kiseonik, a to je drveća. Moramo ponovo da sadimo šume. Sa njima će se vratiti i životinje“, ističe Salgado.

Prema njegovim rečima, kod pošumljavanja se mora praziti da se na svakom području sade domaće sorte. Nakon veoma pažljivog biranja i sadnje autohtonih vrsti, čitavo područje je oživelo neverovatno brzo u narednih dve decenije.

Nekadašnju smrtnu tišinu zamenila je kakofonija zvukova ptica, insekata i drugih životinja.

Sve u svemu, 172 vrste ptica, 33 vrste sisara, 15 vrsta gmizavaca, 15 vrsta vodozemaca i 293 vrste biljaka ponovo čine bogat ekosistem.

Izvor: RTS
Foto: Facebook i Sabastiao Salgado

ByAdmin

PARIZ: OZELENJAVANJEM PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Pariški trg “Place de la Nation” dobio je nov, zeleniji izgled. Na dan otvorenja, građanima i građankama podeljene su četiri hiljade besplatnih sadnica, s ciljem da francuska prestonica postane što zelenila. Zeleni deo trga povećan je smanjenjem broja saobraćajnica i uklanjanjem asfalta. “Place de la Nation”, drugi je od sedam velikih trgova Pariza, koji se ozelenjavaju i prilagođavaju klimatskim promenama.

Trg se obnavljao godinu dana, posađeno je 150 novih stabala, u centralnom delu ugrađene su fontane koje raspršuju vodenu maglicu koja isparava i upija toplinu iz okoliša, a proširena je i pešačka zona, kao i zona za odmor.

Pre tri godine gradonačelnica Anne Hidalgo dala je zeleno svetlo za obnovu poznatih pariških trgova, s ciljem da biciklisti i pešaci postanu prioritet, s 50 posto više prostora posvećenog onima koji nisu iza volana automobila.

Kao prioritet su određene i česme s pitkom vodom, kao i sadnja drveća i biljaka.

Izvor: H-alter.org
Foto: Pixabay
, twitter/@alaindelavie

ByAdmin

KAKO KONTROLISATI POPLAVE U GRADSKIM SREDINAMA

Konferencija za novinare, a potom i radionica za javnost i učesnike URBAN–PREX projekta održana je 20. maja u Novom Sadu. Fokus ove konferencije bio je nadzor i predviđanje obilnih padavina, tako da zapravo i pun naziv projekta upućuje na glavne teme kojima se on i bavi, a koje se razvijaju upravo kroz ove radionice, a sami rezultati projekta se na ovaj način prezentuju javnosti.  “Nadzor, predviđanje i razvoj online javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim sredinama u pograničnom regionu Mađarske i Srbije” je projekat koji je sufinansirala Evropska unija preko Interreg-IPA CBS Mađarska-Srbija programa.

“Smatramo da je projekat zanimljiv stručnoj ali i široj javnosti, kao i lokalnim i regionalnim institucijama, budući da se bavi temom koja značajno utiče na svakodnevni život svih nas koji živimo i radimo u gradskim sredinama – a to su klimatske promene, odnosno pojave ekstremnih padavina koje su naknadno praćene poplavama. Svake godine smo svedoci sve češćih pojava ekstremnih padavina (naročito tokom prolećnih i letnjih meseci) koje dovode do nastaka pluvijalnih poplava u urbanim sredinama. U svakom gradu postoji određeni broj kritičnih tačaka na kojima se javljaju takve vrste poplava, nakon intenzivnih padavina, i dovode do problema funkcionisanja infrastrukture, saobraćaja, kretanja stanovništva, pa i do ugrožavanja života i materijalnih dobara. Na prostoru Srbije i Mađarske ovakve pojave se dešavaju nekoliko puta godišnje. Cilj URBAN-PREX projekta jeste da se postave mreže padavinskih stanica u urbanim sredinama Novog Sada i Segedina (od 10 do 15 stanica) i kreira metodologija prognoze pojave ekstremnih padavina iznad prostora prekograničnog regiona Srbije i Mađarske. Na osnovu takve infrastrukture monitoringa ekstremnih padavina, omogućiće se kreiranje online sistema ranog upozoravanja na pojave ekstremnih padavina i poplava u urbanim sredinama, što je i glavni rezultat ovog projekta”, navosi se u saopštenju URBAN-PREX.

Organizator ovog događaja bilo je JKP “Vodovod i kanalizacija”, koje je istovremeno i jedan od partnera na projektu.

U agendu događaja bile su uvršćene sledeće teme: aktivnosti i rezultati UPRAN-PREX projekta i razvoj mreže padavinskih stanica, dosadašnja iskustva sa aktivacijom velikih vremenskih serija, vizuelne simulacije urbanih poplava upotrebom tehnologije augmentovane realnosti i napredna upotreba geografskih informacionih sistema.

Slogan ovog projekta i dalje stoji kao vodilja u njegovoj realizaciji “Da se poplave ne ponove”, i upravo je to poruka koja privlači stručnu javnost i široku publiku na same događaje.

Tekst i foto: URBAN-PREX

ByAdmin

PROŠLE GODINE OSTALI SMO BEZ 12 MILIONA HEKTARA TROPSKIH ŠUMA

Na Zemlji je u 2018. godini nestalo više od 12 miliona hektara tropskih šuma, što je površina Nikaragve, saopštio je Institut za prirodne resurse u svetu (WRI).

Kako navodi ovaj institut iz Vašingtona, od ukupne površine nestalih tropskih šuma, 3,64 miliona su primarne tropske šume koje su od ogromnog značaja za klimu i biodiverzitet.

Prema platformi Global forest voč (Global Forest Watch) za praćenje gubitka tropskih šuma krčenjem, 2018. se rangira kao četvrta najgora godina.

Prethodne tri najgore rangirane godine bile su 2016, 2017. i 2014. godina.

Zemlje koje najviše pogađa ovaj problem su Brazil, Indonezija, Demokratska Republika Kongo, Kolumbija i Bolivija.

Izvor: n1info.com
Foto: Pixabay

ByAdmin

ZAOVINSKO JEZERO: NESTAJANJE DRAGULJA PRIRODE

Zaovinsko jezero na Tari ovih dana liči na sve drugo osim na vodni dragulj okružen šumama Pančićeve omorike. Zbog ispuštanja vode koja se koristi za proizvodnju struje, nivo Zaovina je drastično opao. Zalivi su bukvalno presahli, iza vode koja je otekla cevima ostale su gole strmine, vodeno prostranstvo se povuklo oko korita Belog Rzava, dubinski se prepolovilo. Jezero je pretvoreno u ruglo. Prilazak površini vode sada zahteva spuštanje ili niz stenovite litice ili gaženje blata do kolena. Vodostaj iz dana u dan opada, jezero nestaje, fotografije su sve tužnije i ružnije.

Jezero Zaovine – Ispuštanje vode

Ispuštanje vode iz hidroakumulacionog jezera Zaovine na Tari za potrebe hidroelektrane u Perućcu dovelo je do naglog smanjenja vodostaja, za čak četrdesetak metara od uobičajenog nivoa jezera, kao i do “isušivanja” njegovih pojedinih delova zvezdastog oblika.

Jezero Zaovine-Ispuštanje vode

Međutim, nije samo stradao biodiverzitet, već su zbog naglog padanja nivoa jezera pokrenuta i klizišta. Ove promene prouzrokovale su oštećenja na kućama meštana, kao i infrastrukture u naseljima oko jezera, uz narušenu biološku raznovrsnost u nacionalnom parku. Kako prenosi RTS, klizište je obuhvatilo oko 30 hektara, uključujući šume i livade na obali jezera u zoni Nacionalnog parka “Tara”.

Jezero Zaovine-Ispuštanje vode

Šta će se dalje dešavati sa ovim prirodnim draguljom, pratićemo. Nadamo se da će biti kao i do sada – omiljeno mesto za ljubitelje prirode, izletnike, pecaroše…

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

ByAdmin

UVOĐENJE DEPOZITNOG SISTEMA ZA LIMENKE I PET

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović najavio je da bi se u ovoj godini moglo razmatrati uvođenje depozitnog sistema i kod nas, kojim bi trebalo da bude regulisan povraćaj, odnosno odlaganje ambalaže i njeno zbrinjavanje.

“Trenutno se radi studija koja treba da pokaže koji model upravljanja otpadom, odnosno koji vid depozitne šeme, koja podrazumeva povraćaja novca za ambalažu, može biti primenjen u Srbiji”, kazao je Radović agenciji Beta.

Precizirao je da će ta procena biti završena tokom ove godine, nakon čega se očekuje javna debata, nakon čega bi trebalo da usledi i usklađivanje pravilnika i zakona, kako bi se stvorili uslovi za uvođenje depozitne šeme.

ZBRINJAVANJE OTPADA

“Uvođenje depozitnog sistema, najpre za limenke i pet ambalažu, trebalo bi da podstakne građane, kao i privredu da ne odlažu više otpad u životnu sredinu”, kazao je Radović.

Kako je dodao, deo studije treba da pokaže i na koji način će se finansirati depozitni sistem.

“Iskustva zemalja koje su primenila depozitnu šemu pokazala su rast stepena povraćaja ambalaže, pa je tako na primer Litvanija za dve godine sa 43 procenta došla na 92 odsto povraćaja ambalaže”, kazao je Radović.

On smatra da treba podići svest građana o značaju takvog prikupljanja otpada, ali i pripremiti privredu na takav vid zbrinjavanja otpada koji postaje praksa u mnogim zemljama EU.

“Bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vođena nacionalnim interesima zaštite životne sredine”, kazao je Radović.

ZABRANA UVOZA VOZILA SA “EVRO 3” MOTOROM

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine najavio je i da bi u 2019. godini mogla da se razmatra zabrana uvoza dizel vozila sa “evro 3” motorom, koji su trenutno najveći zagađivači životne sredine u saobraćaju.

Radović je podsetio da se u Srbiju godišnje uveze 120.000 do 180.000 automobila, i da su to u većini slučajeva polovni “dizelaši”. Zbog toga, kako je dodao, nadležno ministarstvo razmatra pokretanje inicijative da se pooštre uslovi uvoza, odnosno zabrani uvoz dizel vozila sa “evro 3” motorom.

NOVA OPREMA ZA MONITORING

Radović očekuje da bi u toku ove godine Agencija mogla da postane i izvršni organ Ministarstva zaštite životne sredine koji će u potpunosti sprovoditi naplatu ekološke takse. Prema njegovim rečima, Agencija će dobiti veća ovlašćenja, kako bi se obveznicima koji moraju da plate ekološku taksu taj proces pojednostavio i olakšao.

“U 2019. radićemo na tome i da dodatno modernizujemo i osposobimo mrežu za monitoring vazduha nabavkom nove opreme u postojećim mernim stanicama”, najavio je Radović.

Dodao je da je u planu i otvaranje novih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha i to u Smederevu, Nišu i Beogradu, ali i u još nekim mestima gde postoji potreba, a na koja stručnjeci budu ukazali.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

ByAdmin

DESETA EMISIJA EKOPOLISA

U poslednjem ovogodišnjem druženju priređena je retrospektiva svih ekoloških događaja koji su obeležili godinu za nama – od protesta na Staroj planini zbog gradnje mini-hidro elektrana do sve učestalijih aerozagađenja.

Drugi deo emisije posvetili smo urbanom baštovanstvu – šta predstavlja, kako može da se organizuje, koji su benefiti ovog uzgoja biljaka i kako je to organizovano kod nas u Novom Sadu.

POSLUŠAJTE DESETU EMISIJU:

ByAdmin

KAKO FUNKCIONIŠE “ZAGAĐIVAČ PLAĆA”

Formiranjem Vlade Republike Srbije juna 2017. godine, na zadovoljstvo svih društveno-odgovornih kompanija i stručne javnosti, zaštita životne sredine dobija svoje Ministarstvo. To je dobar znak da je životna sredina prepoznata kao značajna stavka u procesu pridruživanja EU jer Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene je tehnički najzahtevnija i najskuplja oblast. Inače, ova oblast je veoma kompleksna – trećina zakonodavstva EU je sadržana u tome.
A o tome na koji način privreda poštuje standarde u oblasti zaštite životne sredine, kako se u privredi obračunava ekološka taksa i gde ona ide i kako se troši – razgovarali smo sa Draganom Dilparićem, potpredsednikom Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnikom kompanije Gorenje.

“Pred ministrom i njegovim saradnicima mnogo je izazova i problema iz prošlosti koji se moraju rešiti što hitnije. Međutim, nerealno je očekivati da Ministarsto, bez podrške privrede, može rešiti sve izazove sa kojima se suoačava. Pitanje je da li će ispružena ruka privrede i dobra namera biti prepoznata i prihvaćena. Ono što privreda nudi je saradnja i pomoć oko implemetacije zakonodavstva EU i uspostavljanje održivih sistema u životnoj sredini, jer pitanja životne sredine i privreda se dopunjuju. Uvođenjem zelenih tehnologija u privredu smanjuju se troškovi zaštite životne sredine kroz efikasniju upotrebu resursa, dok nove tehnologije i tehnike, koje ne štete životnoj sredini, otvaraju mogućnosti zapošljavanja, podstiču i jačaju konkurentnost privrede”, objašnjava Dilparić.

OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA

Politika zaštite životne sredine može pomoći u prelasku na pametan, održiv i sveobuhvatan rast koji će srpsku privredu pretvoriti u privredu zasnovanu na znanju koja efikasno koristi resurse. Jačanje otpornosti naših ekosistema – koji nam obezbeđuju hranu, svežu vodu, sirovine i mnogo drugih pogodnosti, doprinosi produktivnosti i kvalitetu života, uz smanjenje zdravstvenih troškova. Obezbeđivanje održivosti životne sredine, očuvanje prirodnih resursa i zaštita bioloških resursa moraju biti ključni ciljevi politike koji zahtevaju delovanje na svim nivoima.
“Zaštita životne sredine i podrška privredi mogu da idu jedno s drugim, a politika životne sredine takođe igra ključnu ulogu u otvaranju radnih mesta i podsticanju investicija. Za to je neophodna čvrsta veza između privrede i donosioca političkih odluka o životnoj sredini. Vreme je da imamo jasnu ekološku politiku, a ne politiku u ekologiji. Poznato je da su klimatske promene i životna sredina u uzročno-posledičnoj vezi. Tako da svi sektori privrede, ulažući u politiku i procese koji se tiču životne sredine, direktno utiču na ublažavanje posledica klimatskih promena, ma koliko mali bio taj uticaj Srbije u odnosu na razvijene zemlje. Mi jesmo deo Evrope kao kontinenta i svaki incident koji se desi kod nas, zapravo se desio u Evropi. I svako posmatranje ekoloških naknada i taksi kao nekakav namet zapravo je investicija u zaštitu zdravlja naše dece i nas samih. I sve što se ne investira u ekologiju, kako pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), potroši se na lečenje bolesti izazvanih neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i ekološkom dinaru”, istakao je Dilparić.

NETRANSPARENTNA NAPLATA EKO NAKNADA

Dilparić navodi da dešavanja oko netransparentne naplate naknada koja je stvorila nelojalnu konkurenciju i sivo tržište, nenamensko trošenje „zelenog dinara“, neadekvatno zbrinjavanja opasnog otpada i najava Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara podstakli su ih da razmišljaju o tome da li Ministarstvo razume probleme privrede i da li ima sluha za sve dobronamerne ponude za saradnju, jer znanje i kapaciteti sa kojima raspolaže privreda mogu pomoći da se uspostave održivi sistemi u životnoj sredini.

“Ono što država mora da razume je da su svi troškovi naplaćeni kroz naknade za zagađenje životne sredine preneti na građane Srbije, koji to plaćaju kroz cenu proizvoda ili cenu usluge.
Prema postojećoj zakonskoj regulativi, prikupljene naknade su prihod budžeta Republike Srbije pa se opravdano postavlja pitanje za šta se ta sredstva koriste. Postoje u svetu modeli koji su efikasniji i znatno jeftiniji, samo je pitanje zašto se oni ne primene u Srbiji. Neadekvatno zbrinjavanje opasnog otpada ne ostavljaja posledice samo na životnu sredinu, već i na zdravlje i živote ljudi”, podsetio je Dilparić.

PRINCIP „ZAGAĐIVAČ PLAĆA“

Pema njegovim rečima, najbolji primer toga su proizvodi široke potrošnje tj. električni i elektronski proizvodi gde princip „zagađivač plaća“ nije do kraja implementiran, s obzirom na to da više od 60 posto obveznika ne poštuje zakonsku regulativu i ne plaća naknadu, čime je stvorena nelojalna konkurencija i sivo tržište. Ovako definisane naknade nisu realne i ne oslikavaju realne troškove koji nastaju u otklanjanju posledica. Naknade su izuzetno visoke i nisu primerene uslovima poslovanja gde je mala kupovna moć građana, gde postoji nelojalna konkurencija i sivo tržište, ozbiljno je ugroženo poslovanje svih odgovornih kompanija koje poštuju zakonsku regulativu.
“Ukoliko se uporede visine naknada za električne i elektronske proizvode može se videti da mi imamo najveće naknade u Evropi. Naše kompanije za tonu elektronskih proizvoda plaćaju 511 evra po toni, Hrvatska 290, BiH 152, Makedonija 236. Prosek naknade u EU je oko 2,19 posto u ceni proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda i tržišta sekundarnih sirovina, koji su berzanska roba. Učešće naknade u ceni proizvoda u Srbiji se kreće od osam do 15 odsto. S obzirom na to da se radi o troškovima koje snose građani Srbije, postavlja se pitanje da li su naši građani toliko bogati da mogu da plaćaju tako visoke naknade. Primera radi, učešće naknade u ceni veš mašine je u proseku 8,5 posto, u ceni frižidera devet odsto itd. S druge strane, imamo neredovno i netransparentno finansiranje reciklažne industrije. Godišnje se za podsticaje reciklažnoj industriji izdvoji oko dve milijarde dinara. Takođe, premalo ili gotovo ništa nije investirano u sakupljačku mrežu jer postojeća zakonska regulativa kao korisnike podsticajnih sredstava prepoznaje samo reciklere. Bez sakupljčke mreže nema ni adekvatnog sistema upravljanja otpadom”, kategoričan je Dilparić.
Sve ovo je, kako kaže, dovelo do toga da imamo, sa jedne strane nezadovoljne obveznike plaćanja naknade, a sa druge strane imamo nezadovoljnu reciklažnu industriju koja ne dobija redovno podsticaje od države. Ovakav model koji je trenutno u Srbiji, gde država prikuplja naknade i daje podsticaje reciklažnoj industriji ne može dati rezultate u upravljanju e-otpadom.

REDIZAJN ZAKONSKE REGULATIVE

Kako bi se ova oblast uredila, neophodno je uraditi redizajn zakonske regulative i kroz produženu odgovornost proizvođača, uz adekvatnu kontrolu države, obezbediti da se upravljanje otpadom uredi na način koji će biti održiv i transparentan.
“Zalažemo se da se načelo „produžena odgovornost proizvođača“ implementira u potpunosti, jer se pokazao kao najbolji model u ovoj oblasti. To znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. Ovakvim pristupom uspostavlja se bolja kontrola plaćanja naknada (proizvođači se međusobno kontrolišu udruženi u kolektivnog operatera), niže naknade direktno će povećati broj obveznika koji plaćaju naknadu, neznatan uticaj na rast cena na malo i inflaciju, niže cene proizvoda – veći obim proizvodnje, veći ostali prihodi u budžetu, smanjuje se siva ekonomija, obezbeđuju se sredstva za finansiranje ostalih projekata u životnoj sredini, nova radna mesta – direktno i indirektno upošljavanje (od 1.000 u prvoj godini do tri do pet hiljada u narednim godinama), upošljavanje ostalih grana privrede (transport, javna preduzeća), unapređenje poslovnog okruženja i stvaranje boljih uslova za investicije, investicije u JKP, inkluzija manjinskih grupa, zdravija životna sredina.
Mi, kao država smo se obavezali da ćemo u procesu pridruživanja EU ispuniti sve standarde evropskog zakonodavstva. Ovakvim odnosom i ovim tempom prema ovoj oblasti, Poglavlje 27 može biti velika prepreka pristuapnju EU. Ako posmatramo iz nekog drugog ugla, hajde da uredimo „našu kuću“, a samim tim ćemo biti sposobni da ispunimo i visoke zahteve koji se pred nas postavljaju u procesu pridruživanja. Ruka svih društveno-¬odgovornih kompanija im je ispružena”, zaključio je Dilparić.

Tekst: Maja Pavlica
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.