Tag Archive Deliblatska peščara

DELIBLATSKA PEŠČARA: SUROVO TLO ZA RAST NOVIH SADNICA

Hiljadama godina, pesak vremena neumitno je isticao i nošen jakim vetrovima sa Dunava, stvarao današnji izgled Deliblatske peščare. Površina od 350 kvadratnih kilometara, nastala tokom ledenog doba, satkana je od moćnih naslaga eolskog silikatno-karbonatnog peska, koje je vetar vekovima oblikovao u specifičan dinski reljef sa nadmorskim visinama između 70 i 200 metara.

Deliblatska peščara

KROĆENJE NAJEZDE PESKA

Od 19. veka, tadašnji šumarski stručnjaci carske Austrije pokušavali su da zaustave najezde peska, koji je stalno stvarao nove površine. Narednih 200 godina, trajala je borba sa eolskom erozijom, a menjali su se ljudi, pristupi tom problemu, tehnologije u pošumljavanju, izbor vrste drveća, i drugih biljaka, kao i raznih organizacija koje su bile nadležne, pa čak i država.

Eolska erozija, Deliblatska peščara

“Odavno je ustanovljeno da šume sprečavaju pojavu erozije tako što vezuju zemljište. To je karakteristika drveća koja je bila poznata šumarima i pre dva veka, te prva pošumljavanja datiraju iz tog vremena i upravo su i započeta s ciljem vezivanja peska u Deliblatskoj peščari, tako da šume imaju ovde prioritetni zaštitni karakter”, kaže Sanela Milošević, samostalni referent za odnose s javnošću JP “Vojvodinašume”.

Širenje peska je zaustavljeno, veliki deo površine je bio pošumljen, a na delovima koji nisu pošumljeni razvila se žbunasta i stepska vegetacija, koja takođe ima određeni pozitivan uticaj na sprečavanje eolske erozije.

“Današnji šumari koji rade u šumskim gazdinstvima i u ovoj prirodnoj oazi takođe skoro tradicionalno nastavljaju sa pošumljavanjem površina koje, iz nekog razloga, nisu do sada pošumljene, i obnovi šuma, čije je stanje loše ili su prestarele, te je njihov uticaj na vezivanje peska umanjen”, ističe Miloševićeva.

ENKLAVE UNUTAR ŠUMSKIH KOMPLEKSA

JP “Vojvodinašume” u oviru svojih nadležnosti gazduju u okviru ŠG “Banat“ Pančevo, gde se nalazi i Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“. Po podacima ovog preduzeća, površina šuma i šumskih kultura u ovom rezervatu prirode iznosi 18.439 hektara, što predstavlja 63 % njegove ukupne površine. Žbunasta vegetacija pokriva 5.122 hekara ili 18 %, a ostalo zemljište (proseci, putevi, lovne remize, neplodno itd.) je u iznosu 5.555 hektara ili 19 %. Pošumljavanje u ovom rezervatu prirode obavlja se autohtonim lišćarskim vrstama, u okviru podizanja bioloških pojaseva i obnovi devastiranih šuma. Poslednje je rađeno u martu 2019. godine, u okviru prolećne sadnje, kada je na određenim potezima sađen hrast lužnjak.

“Prema planskim dokumentima, odnosno osnovama gazdovanja šumama, u okviru površina SRP “Deliblatska peščara“, šumskog zemljišta pogodnog za pošumljavanje ima 341 hektar (nove površine). Međutim, treba imati u vidu da većina ovih površina predstavlja enklave unutar šumskih kompleksa i one će biti pošumljene kada se bude obnavljao pripadajući šumski kompleks.”, objašnjava naša sagovornica.

Deliblatska peščara

Planovi za pošumljavanje tokom prolećne sezone (2020.) svakako postoje. Planira se, kako kažu, pošumljavanje sadnicama crnog bora, i to u gazdinskoj jedinici “Deliblatska peščara” – Korn na površini od 2,12 hektara. U okviru JP pošumljavanje je process koji se podrazumeva, pa i na površinama koje mogu da se obnavljaju prirodno. Zapravo, ukoliko prirodno pošumljavanje izostane (uslovljeno je vremenskim i klimatskim uslovima), uloga šumara je da pristupe veštačkoj obnovi (sadnja sadnica ili setva semena).

ŠTA SU PRIORITETI

Prioritetna područja za pošumljavanje su pre svega površine na kojima je bila seča, i na kojima prirodna obnova nije uspela, poput površina gde je bila seča devastiranih šuma, čija je obnova po planskim dokumentima planirana da se pošumi sadnjom sadnica ili setvom semena.

Novi zasadi, Deliblatska peščara

“Donošenje planova gazdovanja šumama je vrlo kompleksna stvar i naravno da je sve izbalansirano. Kada se takvi planovi donose, obavezno se kontrolišu na nekoliko nivoa, i na taj način verifikuju od strane nadležnih organa, ali i interesnih grupa. Osim kontrola, u skladu sa zakonima Republike Srbije, sve šume u nadležnosti preduzeća su sertifikovane po FSC šemi, što znači da se šumama gazduje prema principima održivosti, što podrazumeva uvažavanje ekološke, ekonomske i socijalne komponente. Kontrole FSC sertifikata obavljaju na godišnjem nivou međunarodni kontrolori. Obimi pošumljavanja zavise od obima seče. Takođe, osnovama gazdovanja šumama u okviru SRP „Deliblatska peščara“ planirano je da se pošumljava lipom, belom topolom, crnim borom, kitnjakom, hrastom meduncem i klenom”, kaže Miloševićeva.

PROBLEMI NA TERENU

Međutim, sve ove aktivnosti koje oslikavaju proces nastajanja novih šuma ne teku uvek baš lako.

“Najveći problem pošumljavanja u SRP “Deliblatska peščara“ su svakako nepovoljne klimatske prilike, nepovoljno zemljište (peskovito) i odsustvo površinskih vodotokova. U takvim uslovima je otežan rast i razvoj zasađenih sadnica nakon pošumljavanja, te to zahteva posebne agrotehničke i zaštitne mere, što povećava troškove, a uspeh pošumljavanja nije zagarantovan. Osim toga prisutan je i zoogeni faktor, odnosno divljač koja može da uništi sadnice. Rešenje je podizanje zaštitnih ograda, što takođe predstavlja značajan trošak i zahteva određene vremenske rokove”, objasnila je naša sagovornica.

POSLEDICE POŽARA VIŠE NEGO TRAGIČNE

Pored svega navedenog, ogromnu opasnost po šumski ekosistem, pored bespravne seče šuma, koja je prisutna, svakako predstavljaju potencijalni šumski požari, kojih je proteklih decenija u nekoliko navrata na ovom prostoru bilo, i koji su za veoma kratko vreme opustošili i naneli ogromne štete šumi i prirodnom okruženju. Uzrok nastanka požara svakako uvek postoji, a ljudski faktor, koji se nalazi iza većine požara, bilo namerno ili nenamerno izazvanih, čini da su posledice požara uvek više nego tragične.

Zagajička brda nakon požara, Deliblatska peščara

“Stepska staništa u oblasti Zagajičkih brda u SRP “Deliblatska peščara“ najčešće pale stočari koji vode stoku na ispašu. To se dešava najčešće krajem zime i početkom proleća kako bi se ostvario podsticaj na vegetaciju, u smislu da što pre krene pojava nove trave za napasanje stoke. Posebno je opasno ukoliko duva košava i vatra se proširi na šumu. Koliko je to opasno znamo, jer smo nažalost imali dosta loših iskustava u prethodnim godinama. Pojava bi se mogla sprečiti pooštravanjem kaznene politike. U odnosu na požare, preventivno smo delovali i postavili video nadzor, koji nam je doneo dobre rezultate i što se pokazalo vrlo efikasnim, baš u preventivnom smislu. Predupredili smo požare i sačuvali šumske ekosisteme od šteta i uništavanja. Šume se od požara, pored video nadzora, štite i tanjiranjem protivpožarnih pruga, kao i obeležavanjem tabli o zabrani loženja otvorene vatre na određenim mestima. Takođe i info flajerima i lecima o opasnosti od požara.

Spaljena Zagajička brda, Deliblatska peščara

Ukoliko se požar desi, važno je da se brzo uoči, da bi moglo na vreme da se reaguje. ŠG svake godine u kritičnom periodu proglašava I stepen opasnosti od požara, pri čemu proveravamo PP opremu, vodozahvate, PP vozila i organizujemo dežurstva ekipa za brzu intervenciju. Predupredili smo mnoge požare. Naravno, o tome javnost ne zna i dobro je da ne zna, jer ako se o tome izveštava, znači da imamo problem i požar. Ako gasimo požar, već imamo štetu. Najbolje je to preventivno sprečiti, što mi vrlo uspešno i radimo.”, objašnjava naša sagovornica.

BALANS IZMEĐU EKOLOŠKOG I EKONOMSKOG EFEKTA

Kompleksi četinarskih šuma, Deliblatska peščara

Pored svega, i tehnike sadnje šuma mogu uspešno delovati na sprečavanju širenja eventualnih požara.

“U tom smislu je značajno podizanje bioloških pojaseva u velikim kompleksima četinarskih šuma, koje moraju biti raspoređene kao “tigrova koža”, odnosno manje površine četinara bivaju okružene lišćarskim vrstama, jer su četinarske šume u znatnoj meri podložnije pojavi požara. U četinarskim šumama, zbog svojstava njihovog drveta (smole) kao i zbog raspucavanja šišarki prilikom sagorevanja, požar se nezaustavljivo širi. Biološki pojasevi lišćara mogu da imaju odlučujući uticaj na zaustavljanje kretanja požara”, dodatno pojašnjava Miloševićeva.

Balans između ekološkog i ekonomskog efekta, koji se uvek prepliće u svakom gazdovanju šumama u svetu, svakako mora da postoji, pri čemu ekološki treba da je uvek na prvom mestu.

“Nama je krajnji cilj stabilna i vitalna šuma, koja je kao takva i ekonomski vredna. Da bi je imali, moramo stare šume obnavljati blagovremeno. U pomenutim procesima, seča obnove se podrazumeva. Ukoliko se radi veštačka obnova, to javnosti izgleda radikalno, ali je, osim ekonomske koristi, potpuno ekološki opravdano. Mlada šuma koja menja staru je ekološki efikasnija, a istovremeno, drvo kao ekološki prihvatljiv materijal je plasiran prema društvu i ima ekološki efekat”, ističe naša sagovornica.

PRINCIP ODRŽIVOSTI?!

“Ukoliko bi društvu uskratili drvo kao ekološki prihvatljiv materijal, to bi imalo negativne ekološke efekte. To je suština koju treba približiti javnosti. Prethodno navedeno oko seča obnove je ništa drugo do princip održivosti, odnosno trajnosti gazdovanja šumama. Šumari nikada nisu ugrožavali šumu, naprotiv, šuma je ugrožena od ljudi koji je krče. Šumari nikada nisu krčili šumu.”, izričita je Sanela, i još dodaje, “Aktivnosti i znanje šumara moramo danas koristiti jer je strateško opredeljenje na globalnom nivou da se okrećemo prema zelenoj ekonomiji, u cilju zaštite životne sredine. To šumari kroz integralno gazdovanje šumama postižu. Javnost često površno posmatra ove procese. Šumarska struka ima svoju tradiciju sa konkretnim rezultatima i to treba poštovati. S druge strane, šumari moraju biti otvoreniji da objasne i prezentuju sve što rade.”

Planska seča se obavlja u skladu sa planskim dokumentima (osnovama gazdovanja šumama), a takvo posečeno drvo iz SRP “Deliblatska peščara“ prodaje se lokalnom stanovništvu kao ogrev, dok se tehničko drvo (trupci, tehnička oblica) prodaje prerađivačkim pogonima drvne industrije (pilanama) s kojima JP “Vojvodinašume” ima zaključene ugovore.

Tekst i foto: Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Ko pošumljava Vojvodinu?“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.