Blizinu Mađarske i Hrvatske, koja pruža lakšu mogućnost povezivanja i učestvovanja u prekograničnim projektima a zatim i većim evropskim pričama, Grad Subotica iskoristio je za mnoge projekte, a posebno one u domenu vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Upravo ove mogućnosti dale su šansu građanima Subotice da piju kvalitetnu vodu ali i da imaju bolji tretman otpadnih voda, trenutno najbolji u Vojvodini, odnosno u Srbiji. Tretman otpadnih voda je bolji i zahvaljujući činjenici da se u neposrednoj blizini nalaze Park prirode “Palićko jezero” i Rezervat prirode “Ludoško jezero”, koje pritom spade i u Ramsarsko područje. Upravo su zbog zaštite ovih veoma važnih vodnih područja započeti mnogo kvalitetniji tretmani otpadnih voda, ali je znatno unapredjen i kvalitet vode za piće.
Kako je bilo u prošlosti?
Subotica kao ravničarski grad na pesku, okružen vodama, u neka davnija vremena, rešavao je snabdevanje vodom mnogobrojnim bunarima na okućnicama i na javnim površinama, postojala je mreža mikro vodovoda za stambene blokove, dok se industrija snabdevala vodom iz sopstvenih bunara. Dakle, iako obiluje vodama u blizini, jedini izvor vode su podzemne vode i to one iz pradavnih vremena nakupljene u Karpatskom basenu. A za njih pouzdano znamo da su opterećene arsenom, manganom, gvožđem i drugim teškim metalima, i da bez prerade – nisu dostupne za piće.
Slojevita kontrola i prevencija
Naglim razvojem grada, pojavila se potreba za osnivanjem vodovoda i kanalizacije na gradskom nivou. Za nekih 40-tak godina, Vodovod je značajno unapredio svoje poslovanje, u smislu kvaliteta pijaće vode i tretmana otpadnih voda. Resurse za snabdevanje pijaćom vodom za oko 50 hiljada građana predstavljaju pet gradskih i 14 prigradskih izvorišta, što ukupno predstavlja 67 bunara. Prerada vode odvija se do visokog kvaliteta, koji zadovoljava i evropske standarde. Kako to uspeva Vodovodu u Subotici što je ostalim vodovodima nedostižno?
Kao prvo, sprovodi se slojevita kontrola kvaliteta i prevencija. S obzirom na to da su svi izvori vode, kao što je već rečeno iz podzemnih izvorišta, obezbeđuje se da prvi vodonosni sloj ne pretrpi zagađenja preko površinskog sloja zemljišta, tako što su razdvojeni slojevima gline. U slučaju bilo kakvih radova, pre ponovnog stavljanja u korišćenje, izvorište se dezinfikuje, ispira i uzorkuje se bunarska voda. Tek nakon dobijanja laboratorijskih rezultata, koji potvrđuju da je bunarska voda bakteriološki i hemijski ispravna, bunar se pušta u rad.
Rezervoari za vodu
Svaki bunar je opremljen odgovarajućom utopnom pumpom i potrebnom merno-regulacionom opremom. S obzirom na prirodu terena, moguća je pojava peska u cevovodima, voda se transportuje do separatora, još uvek sirova i neobrađena, i na taj način joj se izdvaja pesak iz sadržaja. Sirova voda se prerađuje u postrojenju za kondicioniranje sa četiri linije, gde svaka preradi 100 l/s. Tome prethodi još oslobađanje od nepoželjnih elemenata i dezinfekcija.
Subotički vodovod ima rezervoare za vodu kojima se konstantno održava nivo neophodne vode za potrebe grada. U mnogim gradovima, jedan od problema u vodosnabdevanju je i nedostatak rezervoara dovoljnog kapaciteta, tako da se direktno iz fabrike voda šalje kroz mrežu. Tako je otežano ispratiti pojačane potrebe građana, posebno u jutarnjim i večernjim satima, što se oseti smanjenim dotokom vode. Još jednom se na izlaznom cevovodu dezinfikuje voda, i to u zakonom propisanim koncentracijama.
Kondicioniranje vode za piće
Ovaj pojam iz sportske terminologije odnosi se na procese i procedure dovođenja izvorske vode, koja je izvađena za ljudsku upotrebu u upotrebljivo stanje. U slojevima, gde se nalazi, zaštićena je od površinskog uticaja, što je posebno važno i olakšava proces prerade. U bunarim iza kojih se vadi, dosta je nepromenljivog sastava, kako hemijskog tako i biološkog. Međutim, ono što je konstanta, to je već spomenuto prisustvo gvožđa, arsena, mangana i amonijaka. Svi ovi elementi prisutni su u obliku svojih soli. Ostali deo hemijskog i biološkog sastava je prihvatljiv.
Neispravna i ispravna voda za piće
Prisustvo elemenata gvožđa, amonijaka i arsena, pored uticaja na zdravlje imaju dejstvo i na elemente infrastructure, te je time njihovo prisustvo višestuko nepoželjno. Na primer, gvožđe sa jedinjenjima prelazi u talog koji stvara začepljenja, a kada se pojavi na slavini kod korisnika, izaziva fleke prilikom potrošnje. Svi koji koriste vodu iz bunara za zalivne sisteme, gvožđe prepoznaju po crvenkastim flekama koje voda ostavlja na stazama ili biljkama tokom zalivanja. Amonijak svojim prisustvom, uz dejstvo mikroorganizama i kiseonika, ugrožava higijensku ispravnost vode. Arsen je veoma štetan u velikim količinama, a prisutan je geološkim poreklom i uvek ga treba kontrolisati i eliminisati.
Subotički vodovod prerađuje vodu postupkom oksidacije i filtracije, čime se navedene soli uklanjaju iz vode, tako da nakon prerade ona odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (“Sl. list SRJ”, br. 42/98 i 44/99 i “Sl. glasnik RS”, br. 28/2019).
Projekti Vodovoda
Koliko je subotički Vodovod spreman da traži najbolja rešenja i građanima distribuira kvalitenu vodu za piće potvrđuje i pilot projekat u kojem su učestvovali pre desetak godina. Reč je o projektu za preradu sirove vode u pijaću vodu, tzv. ADART tehnologijom koja prerađuje sirovu vodu na biološki način, bez upotrebe hemikalija. To je inače tehnologija koju koristi veliki broj vodovoda u Evropi jer obezbeđuje kvalitet čiste vode bez upliva nove doze hemije. Reč je o uklanjanju arsena, gvožđa i amonijaka u postupku apsorpcije na specijalnim regenerativnim filterskim ispunama. Ili jednostavnije objašnjeno: proces uklanjanja gvožđa, amonijaka i arsena se odvija na filterima koji su pod pritiskom sirove vode. To je metoda koju delimično i dalje koriste jer se sastoji u aeraciji vazduhom sirove vode a zatim se biološkim filterom uklanjaju štetni sastojci.
Ovim tretmanom sirove vode kao nus proizvod javlja se otpadni mulj, koji u sebi sadrži gvožđe, a arsen ostaje vezan za filtersku ispunu i postaje inertan, što znači da se može odlagati slobodno – bez posledica na deponiju. Ovaj projekat je realizovan u okviru međunarodnog projekta „EUREKA“ pod pokroviteljstvom UNESKO – IHE Instituta za edukaciju o vodi i u saradnji sa više institucija iz Holandije.
Veoma važan segment u vodosnabdevanju je komunikacija s javnošću. Pored otvorenosti za sva pitanja u Vodovodu u Subotici već dvadesetak godina sprovode edukativni ekološki projekat Aquarius, u koji uključuju škole i predškolske ustanove, i tome od najmlađih generacija građana promovišu važnost očuvanja kvaliteta vode i njenog racionalnog korišćenja.
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
Share this: