Krajem prošle godine, Vlada Srbije je prvi put usvojila dokument čiji je cilj uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Program upravljanja muljem za period od 2023. do 2032. godine u skladu je s principima cirkularne ekonomije, kao i s zakonodavstvom EU, a cilj je da se u budućnosti osigura korišćenje mulja kao resursa. Prema podacima, kod nas se prečišćava 38% otpadnih voda, od toga svega 15% na adekvatan način. U narednom periodu planirana je izgradnja više od 300 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), što daje velike mogućnosti da se otpadni mulj koristi kao vredna sirovina.
Sombor – duga tradicija sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda
Sombor je jedan od malobrojnih gradova u našoj zemlji koji gotovo 30 godina poseduje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV). Naime, Javno komunalno preduzeće „Vodokanal” iz Sombora ima dugu tradiciju sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Prvi prečistač otpadnih voda pušten je u rad 1964. godine i bio je kapaciteta 20.000 ES, dok je prečistač koji je danas u funkciji izgrađen 1986.
Prema rečima izvršnog direktora tehničkog sistema Dušana Đurđevića, zbog dinamičnog razvoja industrije, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, javila se potreba za prečistačem većeg kapaciteta. Izgrađen je prečistač kapaciteta 180.000 ES i koncipiran je na liniji vode (s primarnim i sekundarnim prečišćavanjem) i linija mulja, u čijem sastavu se nalazi i anaerobna digestija s proizvodnjom biogasa. Biogas sa postrojenja korišćen je za zagrevanje tehnološkog procesa i zagrevanje zgrada na postrojenju.
„U procesu prerade otpadnih voda dolazi do formiranja gasa – metana – u digestorima. Tako formirani gas skladišti se u rezervoaru i koristi za sagorevanje u kotlovima, kako bi se dobila toplotna energija kojom se održava potrebna temperatura u digestorima. Deo toplotne energije zimi se koristi za grejanje prostorija zgrada na PPOV-u. Biogas koji se proizvodio bio je samo delimično korišćen za grejanje, a višak je spaljivan. Naime, višak gasa, naročito leti, koji se nije mogao iskoristiti, sagorevao je na baklji za gas a potom ispuštao u atmosferu, što je negativno uticalo na životnu sredinu”, kaže Dušan Đurđević.
Proizvodnja električne energije iz biomase
Mogućnost za proširenje kapaciteta i proizvodnju električne energije JKP „Vodokanal” dobilo je učešćem u Interreg IPA Programu prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020 kroz projekat „X DEGREE“. Šef Sektora tehničke pripreme JKP „Vodokanal” Goran Stojšić kaže da su od dobijenog novca od projekta nabavili, montirali i obavili sva ispitivanja kogenerativnog postrojenja za proizvodnju električne energije iz biomase i mulja iz procesa prečišćavanja otpadnih voda Grada Sombora.
„Ukupna snaga instalisanog gas generator s pripremom gasa je 200 KWe+245 kWt. Planirana godišnja proizvodnja električne energije je 1.400 MWh. Takođe je nabavljen i montiran usipni koš za dodavanje bio (‘zelene’) mase u digestore uređaja za prečišćavanje otpadnih voda Grada Sombora (UPOV). Za navedene radove je ishodovana upotrebna dozvola. Iz vlastitih sredstava ‘Vodokanal’ finansirao je izgradnju STEP UP trafo-stanice 0,4/20 kV za prenos električne energije od kogenerativnog postrojenja do razvodnog postrojenja i izgradnju razvodnog postrojenja za razmenu električne energije sa EPS-om, kablovskim SN vodovima. Posle ispunjavanja svih uslova dobijenih od EPS-a, očekuje se da ćemo uskoro dobiti Rešenje o odobrenju priključenja proizvođača električne energije i početak rada postrojenja”, naveo je Stojšić.
Mulj nije otpad
Puštanjem u rad biogasnog postrojenja, sav gas iz rezervoara će se koristiti za proizvodnju električne energije u gas generatoru. Pošto se prilikom procesa proizvodnje električne energije oslobađa i toplotna energija, ona će se, kao i dosad, koristiti za grejanje procesa i prostorija. JKP „Vodokanal“ će proizvedenu električnu energiju prodavati po tržišnim cenama tako da će ostvarivati i dodatne prihode. Takođe neće više biti sagorevanja viška gasa na baklji, odnosno neće biti više negativnog uticaja na životnu sredinu. Iz biogasa, koji je stvoren u procesu prečišćavanja otpadnih voda, dobiće će se električna energija i ostvariže se istovremeno i značajna ušteda, a s druge strane, doprineće se očuvanju životne sredine, jer će se koristiti nusproizvod iz pomenutog procesa. Suočeni s raznim izazazovima, ponalaze se resursi u različitim medijuma koji se, kroz proces cirkularne ekonomije, mogu koristiti u razne svrhe.
Milene Bečelić Tomin s Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu smatra da je usvajanje Programa upravljanja otpadnim muljem za narednih deset godina vrlo važno jer se mulj kod nas dosad klasifikovao kao otpad, iako je bogat resurs.
„Otpadne vode su bogate nutrijentima a prečišćavanjem dobijamo otpadni mulj, koji se može koristiti u poljoprivredi kao biološko đubrivo a, prema podacima, čak oko 60% đubriva uvozimo. Zavisni smo i od uvoza sirovina za hemijsku industriju, industriju papira i kartona, industriju stakla, kozmetičkih preparata, a upravo ti potencijalni resursi prepoznati su i u mulju i u otpadnim vodama. Usvajanje Programa je važno i za operatere u javno komunalnim preduzećima, koja upravljaju tom vrstom otpada, jer se on trenutno prilično nekontrolisano odlaže, ali je važan i u nekoj našoj daljoj viziji primene cirkularne ekonomije u ovoj oblasti”, dodaje Milena Bečelić Tomin.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: Gettyimages
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Share this: