NOVO POGLAVLJE U UPRAVLJANJU OTPADOM U VOJVODINI

Trenutno se u Vojvodini mnogo manje generiše industrijskog u odnosu na komunalni otpad. U proteklom periodu, svedoci smo da je Vojvodina ušla u jedno novo poglavlje, kada je reč o upravljanju otpadom. Kakvo je trenutno stanje u pokrajini, kakva je situacija sa divljim deponijama, industrijskim otpadom a kakva sa komunalnim i biootpadom, a kakvi su planovi za narednu godinu – pitali smo pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanju Ercega.

“Industrija danas, već u procesu izgradnje same fabrike, predviđa koje će vrste otpada generisati, na koji način će se sakupljati i kako njime upravljati. Kada govorimo o izgradnji novih fabrika, uglavnom su to strani investitori, koji se pridržavaju standarda zaštite životne sredine jer proizvodi, koje oni stavljaju na tržište, najvećim delom završavaju na tržištu Evropske unije ali i u drugim zemljama, tako da bez ispunjavanja standarda životne sredine, ti proizvodi ne bi bili prihvaćenim u tim zemljama.

Kada govorimo o komunalnom otpadu i posebnim tokovima otpada, koji proizilaze iz komunalnog otpada, tu smo još u razvoju ali smo dosta odmakli u odnosu na prethodni period. Komunalni otpad više nije gorući problem, jer imamo zacrtane pravce kojima se krećemo. Danas možemo da primimo bilo koju delegaciju iz Evropske unije da obiđe Regionalnu deponiju u Subotici, koja funkcioniše po evropskim standardima. Imamo prihvatni centar, liniju za separaciju otpada, komposter, liniju za odlaganje otpada, kao i tretman deponijskih voda”, rekao je za EKO-VEST Erceg.

Kakva je situacija u drugim regionima Vojvodine?

“Cilj je da do kraja 2023. godine kompletan region, sa svih sedam lokalnih samouprava koje gravitiraju ka Regionalnoj deponiji u Subotici, pokrijemo kantama za primarnu separaciju otpada. Tako da ćemo već od 1. januara 2024. godine u ovom regionu imati odvajanje suvih ostataka otpada, koji su podobni za ponovnu upotrebu, dok će mešani komunalni otpad završavati u drugoj kanti. Inače, Regionalna deponija u Subotici dobila je prošle godine u novembru integrisanu dozvolu za upravljanje otpadom.

Prošle godine podržali smo jedan deo lokalnih samouprava, koje su u obavezi da se priključe regionima za upravljanje otpadom. Na teritoriji Vojvodine postoji još jedan region koji funkcioniše kroz integralnu dozvolu. Opštine Bečej, Novi Bečej, Nova Crnja zajedno sa gradom Kikindom čine region koji ima integralnu dozvolu i koji ima izgrađenu kasetu ali nema dovoljno kapaciteta u pogledu linije za preradu otpada. Nadamo se da će kompanija koja upravlja tim regionom, u narednom periodu, i taj deo obuhvatiti.

Novu građevinsku dozvolu treba da dobije region Srem-Mačva sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, kojoj sa teritorije Vojvodine gravitiraju opštine Šid i Sremska Mitrovica i delom Ruma. Takođe u 2024. godini očekuje se i početak radova na izgradnji Regionalne deponije Novi Sad, koja obuhvata lokalne samouprave Južnobačkog regiona. Vrlo blizu smo i sprovođenju procedure za izgradnju postrojenja za selekciju i transport otpada u Zapadnobačkom regionu sa sedištem u Somboru, koja je predviđena u prvoj fazi, dok u drugoj fazi je predviđeno deponovanje otpada.

Takođe, intenzivno se radi da od jednog regiona napravimo dva, reč je o Inđiji i Zrenjaninu. U Zrenjaninu je predviđena transfer-stanica za otpad koji se ne može reciklirati i koji će se odvoziti na deponovanje u Inđiju. Naredne godine, s tim projektom konkurisaćemo za sredstva kod Evropske banke za obnovu i razvoj (ERBD). Ostao je Južnobanatski region sa sedištem u Pančevu i Vršcu. Pančevo ima sanitarnu deponiju ali se još radi na izgradnji linije za separaciju otpada i sledeće godine očekuje se da sistem zaživi. Dakle, sa svim ovim regionima zaista znamo u kom pravcu idemo kada je reč o upravljanju otpadom.“.

Na koji način ćete sanirati divlje deponije i smetlišta, kojih po Vojvodini ima baš dosta?

Pokrajinski sekretarijat za životnu sredinu i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izdvajaju značajna sredstva za uklanjanje divljih deponija sa tetitorije cele Vojvodine, a veća sredstva biće opredeljena za zatvaranje opštinskih smetlišta kada se završe regionalne deponije, jer bez izgradnje regionalnih deponija ne možemo govoriti ni o zatvaranje smetlišta.

Komunalni otpad

Upravljanje komunalnim otpadom je proces. Nije dovoljno samo kupiti opremu, od velikog značaju su i ljudske navike. Pre 20 godina, na deponijama mogli ste videti i stare automobile, veš mašine, frižidere… Danas toga više nema. Građani su shvatili da neke stvari, koje im više nisu potrebne, mogu prodati licima koja imaju dozvolu za sakupljanje opasnog i neopasnog otpada. U Vojvodini je 95% domaćinstava, ako ne i više, pokriveno zelenim kantama i sistemom odnošenja smeća i želimo da podelimo plave kante za primarnu separaciju, u koju će se odvajati reciklabilni otpad. U nekim regionima se već radi primarna separacija, kao što su Sremska Mitrovica, Šid, Pančevo…

Resorni sekretarijat je u protekle dve-tri godine doprineo da se podigne kvalitet opreme za sakupljanje otpada. Kupljene su zelene kante od 120 litara i kontejneri od 1.100 litara. Sekretarijat prepoznaje potrebe jedinica lokalne samouprave i u narednoj godini izdvojiće deo novca za nabavku tzv. kamiona autosmećara jer je to potrebno, pogotovo manjim lokalnim samoupravama. Troškovi, odnosno izadaci za kupovinu jednog autosmećara su zaista veliki, tako nam da je cilj da ih u narednom period mi kupujemo.”

S obzirom na to da velike količine građevinskog šuta završava na deponijama, kako nameravate da rešite problem upravljanja građevinskim otpadom? Koji su planovi za biootpad?

“Pokrajinski sekretarijat za urbanizami i zaštitu životne sredine inicirao je kod Ministarstva zaštite životne sredine, i dobio je podršku, da sedam regiona na teritoriji Vojvodine dobije linije za građevinski otpad. Ovim projektom konkurisaće za novac kod ERBD  i evropskih fondova. Vlada Srbije je usvojila Uredbu kojom se, prvi put, propisuje način upravljanja građevinskim otpadom. Cilj je sprečavanje nastanka divljih deponija i stvaranje mogućnosti da se otpad koristi u građevinarstvu.

Imamo ogromne količine građevinskog otpada koji završava na deponijama a može se koristiti kao resurs. Da se to ne bi više dešavalo, tražićemo način da obezbedimo novac da svaki region dobije liniju za građevinski otpad, kao i liniju za kompostiranje zelenog otpada, koji blizu 50% učestvuje u prikupljenom komunalnom otpadu. Mulj, koji nastaje prečišćavanjem otpadnih voda, takođe je vredna sirovina. Vlada je donela Program upravljanja muljem u Republici Srbiji do 2033. godine. Taj program usklađen je sa propisima Evropske unije, a sve u cilju korišćenja mulja kao vrednog resursa koji se može koristiti za razne svrhe u građevinarstvu, poljoprivredi itd., u zavisnosti od stepena zagađenja. Uz komunalni otpad, zbrinjavanje mulja, koji nastaje prečišćavanjem otpadnih voda, predstavljaju zaista jedan od važnih segmenata u pogledu zaštite životne sredine i u narednom periodu deo aktivnosti biće usmeren i u tom pravcu .

Upravljanje otpadom je proces, u kojem polako napredujemo. Očekuju nas brojni izazovi, spremni smo da se sa njima suočimo i rešavamo ih. U svemu tome, važnu ulogu imaju  mediji ali i edukacija. Resorni Pokrajinski sekretarijat za životnu sredinu, u poslednjih 15 godina, radi na edukaciji dece i mladih kroz program “Za čistije i zelenije škole”. Sve to doprinosi da danas imamo mnogo bolju sliku u pogledu zaštite životne sredine, nego što smo to imali ranije i iskreno se nadam da ćemo ubrzo moći govoriti o Vojvodini kao ekološkoj regiji”, zaključio je pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg.

Lajkuj EkoVest na Facebooku

Zaprati EkoVest na Twitteru

Tekst: Dragana Ratković
Foto: deponija. rs